Kombinacije lekova koje se ne preporučuju Litijum

Istovremena primena litijuma i indapamida dovodi do povećane koncentracije litijuma u plazmi sa znacima predoziranja, kao i u slučaju dijete sa smanjenim unosom natrijuma (bez smanjenog izlučivanja litijuma urinom). Ukoliko je primena diuretika neophodna u terapiji, potrebno je pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u plazmi i prilagoditi dozu.

Kombinacije lekova koje zahtevaju poseban oprez pri primeni Lekovi koji mogu da izazovu torsades de pointes:

Antiaritmici Ia grupe (hinidin, hidrohinidin, dizopiramid)
Antiaritmici III grupe (amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid)
Pojedini antipsihotici:
- fenotiazini (hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin)
- benzamidi (amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid)
- butirofenoni (droperidol, haloperidol)
Drugi lekovi: bepridil, cisaprid, difemanil, i.v. eritromicin, halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, moksifloksacin, i.v. vinkamin.

Povećan je rizik od ventrikularnih aritmija, naročito torsades de pointes (hipokalemija je faktor rizika).

Pre započinjanja terapije ovom kombinacijom, pratiti i po potrebi korigovati hipokalemiju. Potrebno je kliničko praćenje, praćenje elektrolita u plazmi i EKG praćenje pri istovremenoj upotrebi ovih lekova.

Kada postoji hipokalemija, pacijenti bi trebalo da uzimaju lekove koji ne izazivaju torsades de pointes.

NSAIL (sistemska primena) uključujući selektivne inhibitore COX-2 i velike doze acetilsalicilne kiseline (≥ 3g/dan):

Moguće je smanjenje antihipertenzivnog dejstva indapamida.

Rizik od akutne bubrežne insuficijencije kod dehidriranih pacijenata (smanjena glomerularna filtracija). Potrebno je hidriranje pacijenta; praćenje bubrežne funkcije od početka lečenja.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori):

Kada se započne sa terapijom ACE inhibitorima, može doći do iznenadne hipotenzije i/ili akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata koji već imaju sniženu koncentraciju natrijuma (posebno kod pacijenata sa stenozom bubrežne arterije).

Kod pacijenata sa hipertenzijom, kada je prethodna terapija diuretikom mogla da izazove smanjenje koncentracije natrijuma, neophodno je:

prekinuti uzimanje diuretika 3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorima i ukoliko je neophodno ponovo uvesti diuretik sa hipokalemijskim delovanjem

ili
dati manje početne doze ACE inhibitora a zatim ih postepeno povećavati.

Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom terapiju treba započeti veoma malom dozom ACE inhibitora, a preporučuje se da to bude nakon smanjenja doze diuretika koji ne štede kalijum.

U svim slučajevima potrebno je praćenje funkcije bubrega (koncentracija kreatinina u plazmi) tokom prvih nedelja započinjanja terapije ACE inhibitorima.

Drugi lekovi koji uzrokuju hipokalemiju npr. amfotericin B (i.v.), glukokortikoidi i mineralo- kortikoidi (sistemska primena), tetrakosaktid i stimulirajući laksativi:

Povećan je rizik od hipokalemije (aditivni efekt).

Potrebno je praćenje koncentracije kalijuma u plazmi i po potrebi njena korekcija. Ovo je posebno važno kod istovremene primene digitalisa. Ovi pacijenti treba da uzimaju nestimulirajuće laksative.

Baklofen:

Povećan je antihipertenzivni efekt.

Potrebno je da pacijenti unose dosta tečnosti; bubrežnu funkciju treba pratiti od samog početka terapije.

Preparati digitalisa:

Hipokalemija pogoduje pojavi toksičnih efekata digitalisa.

Potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma u plazmi, EKG, i ukoliko je neophodno, prilagoditi terapiju. Kombinacije lekova koje zahtevaju posebnu pažnju:

Alopurinol

Istovremena primena alopurinola i indapamida može povećati incidencu hipersenzitivnih reakcija na alopurinol.

Kombinacije lekova čiju opravdanost treba razmotriti

Diuretici koji štede kalijum (amilorid, spironolakton, triamteren):

Ove racionalne i kod nekih pacijenata korisne kombinacije ne isključuju mogućnost pojave hipokalemije (posebno kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili šećernom bolešću) ili hiperkalemije. Potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma u plazmi i EKG, i ukoliko je potrebno, revidirati terapiju.

Metformin:

Povećan je rizik od laktatne acidoze indukovane metforminom zbog moguće funkcionalne bubrežne insuficijencije povezane sa primenom diuretika, a posebno sa diureticima Henleove petlje. Ne preporučuje se primena metformina ukoliko je koncentracija kreatinina u plazmi iznad 15 mg/L (135 mikromol/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromol/L) kod žena.

Kontrastna sredstva sa jodom

U slučaju dehidratacije uzrokovane diureticima, povećan je rizik od akutne bubrežne insuficijencije, prvenstveno kod primene velikih doza kontrastnih sredstava sa jodom.

Pre primene jedinjenja sa jodom, potrebna je rehidratacija pacijenta.

Imipraminu slični antidepresivi, neuroleptici:

Povećan je antihipertenzivni efekt indapamida, kao i rizik od ortostatske hipotenzije (aditivni efekt).

Kalcijum (soli):

Postoji moguć rizik od pojave hiperkalcemije, što je posledica smanjenog izlučivanja kalcijuma urinom.

Ciklosporin, takrolimus:

Postoji rizik od povećanja koncentracije kreatinina u plazmi bez promene koncentracije ciklosporina u krvi, čak i bez postojanja deplecije vode/natrijuma.

Kortikosteroidi, tetrakosaktid (sistemska primena):

Smanjeni antihipertenzivni efekt indapamida (retencija vode/natrijuma izazvana kortikosteroidima).