Amoksiklav® 1000mg+200mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Osnovne informacije

B - Lekovi koji se primenjuju u toku ambulantnog odnosno bolničkog lečenja uzdravstvenim ustanovama
З -
STAC
Nema podataka.
prašak za rastvor za injekciju/infuziju
SANDOZ GMBH
PREDSTAVNIŠTVO SANDOZ PHARMACEUTICALS D.D. BEOGRAD

Pakovanja

prašak za rastvor za injekciju/infuziju; 1000mg+200mg; bočica staklena, 5x1.2g
B
929,50 DIN
0,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
3 g
0021565
DDD
JKL
* Cena direktno preuzeta sa RFZO.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Lek Amoksiklav je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih osoba i dece (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):

  • teške infekcije uha, nosa i grla (kao što su mastoiditis, peritonzilarne infekcije, epiglotitis i sinuzitis praćen teškim sistemskim znakovima i simptomima):

  • akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa (adekvatno dijagnostikovane);

  • vanbolnička pneumonija;

  • cistitis;

  • pijelonefritis;

  • infekcije kože i mekih tkiva, posebno celulitis, ujed životinjskog porekla, teški dentogeni apscesi sa celulitisom koji se širi;

  • infekcije kostiju i zglobova, posebno osteomijelitis;

  • intraabdominalne infekcije;

  • genitalne infekcija kod žena.

    Profilaksa infekcija povezanih sa većim hirurškim zahvatima kod odraslih osoba, poput onih koji obuhvataju:

  • gastrointestinalni trakt;

  • karličnu duplju;

  • glavu i vrat;

  • bilijarni trakt.

    Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doze su izražene kao sadržaj amoksicilina/klavulanske kiseline izuzev u slučaju kada su izražene doze pojedinačnih komponenti.

Prilikom izbora doze leka Amoksiklav u terapiji infekcije potrebno je uzeti u obzir sledeće:

  • očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4);

  • težinu i mesto infekcije;

  • uzrast, telesnu masu i bubrežnu funkciju pacijenta, u skladu sa podacima navedenim u nastavku teksta.

Potrebno je uzeti u obzir primenu drugih oblika i jačina leka Amoksiklav (npr. onih koje obezbeđuju više doze amoksicilina i/ili različite odnose koncentracija amoksicilina i klavulanske kiseline) onda kada je to neophodno (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Ova formulacija leka Amoksiklav (prašak za rastvor za injekciju/infuziju) primenjena prema preporukama navedenim u nastavku teksta obezbeđuje ukupnu dnevnu dozu od 3000 mg amoksicilina i 600 mg klavulanske kiseline. Ukoliko se smatra da je potrebno primeniti veću dnevnu dozu amoksicilina, preporučuje se izbor druge formulacije leka Amoksiklav, kako bi se izbegla nepotrebna primena visokih dnevnih doza klavulanske kiseline.

Trajanje terapije treba da bude određeno kliničkim odgovorom pacijenta. Pojedine infekcije (npr. osteomijelitis) zahtevaju primenu terapije tokom dužeg vremenskog perioda. Lečenje ne treba da traje duže od 14 dana bez ponovljene kliničke procene (videti odeljak 4.4 za informacije u vezi sa produženom terapijom).

Potrebno je uzeti u obzir preporuke lokalnih vodiča o odgovarajućoj učestalosti primena doza amoksicilina/klavulanske kiseline.

Odrasle osobe i deca telesne mase ≥ 40 kg

U terapiji infekcija navedenih u odeljku 4.1: 1000 mg/200 mg na svakih 8 sati.

Za profilaksu u hirurgiji Za procedure koje traju manje od 1 sat, preporučena doza leka Amoksiklav je 1000 mg/200 mg do 2000 mg/200 mg, primenjeno prilikom uvođenja u anesteziju (doza od 2000 mg/200 mg se može postići primenom druge formulacije leka Amoksiklav).

Za procedure koje traju duže od 1 sat, preporučena doza leka Amoksiklav je 1000 mg/200 mg do 2000 mg/200 mg, primenjeno prilikom uvođenja u anesteziju, do najviše tri doze od 1000 mg/200 mg tokom 24 h.

Postojanje jasnih kliničkih znakova infekcije tokom operacije zahtevaće primenu uobičajene postoperativne terapije intravenskim ili oralnim putem.

Deca telesne mase < 40 kg

Preporučene doze:

  • Deca uzrasta 3 meseca života i starija: 25 mg/5 mg po kg telesne mase na svakih 8 sati

  • Deca mlađa od 3 meseca života ili telesne mase manje od 4kg: 25mg/5mg po kg telesne mase na svakih 12 sati

Starije osobe

Podešavanje doze leka se ne smatra neophodnim.

Oštećenje funkcije bubrega

Podešavanja doze su zasnovana na maksimalnoj preporučenoj količini amoksicilina. Kod pacijenata sa klirensom kreatinina (CrCl) većim od 30 mL/min nije potrebno podešavanje doze.

Odrasle osobe i deca telesne mase ≥ 40kg

CrCl:10-30 mL/min Inicijalna doza od 1000 mg/200 mg i potom doza od 500 mg/100 mg, primenjena dva puta dnevno
CrCl < 10 mL/min Inicijalna doza od 1000 mg/200 mg i potom doza od 500 mg/100 mg, primenjena na svaka 24 sata
Hemodijaliza Inicijalna doza od 1000 mg/200 mg praćena potom primenom doze od 500 mg/100 mg na svaka 24 sata, plus primena doze od 500 mg/100 mg na kraju dijalize (s obzirom na to da su koncentracije amoksicilina i klavulanske kiseline u serumu snižene)

Deca telesne mase < 40kg

CrCl:10-30 mL/min 25 mg/5 mg po kg telesne mase primenjeno na svakih 12 sati
CrCl < 10 mL/min 25 mg/5 mg po kg telesne mase primenjeno na svaka 24 sata
Hemodijaliza 25 mg/5 mg po kg telesne mase primenjeno na svaka 24 sata, plus doza od 12,5 mg/2,5 mg po kg telesne mase na kraju dijalize (obzirom da su koncentracije amoksicilina i klavulanske kiseline u serumu snižene)

Oštećenje funkcije jetre

Dozirati uz oprez i pratiti funkciju jetre u pravilnim vremenskim razmacima (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Način primene

Lek Amoksiklav, prašak za rastvor za injekciju/infuziju je namenjen za intravensku primenu.

Lek Amoksiklav se može primeniti bilo putem spore intravenske injekcije tokom perioda od 3 do 4 min direktno u venu ili putem kanile sa kapaljkom ili putem infuzije tokom 30 do 40 min. Lek Amoksiklav nije pogodan za intramuskularnu primenu.

Kod dece mlađe od 3 meseca života lek Amoksiklav je potrebno primeniti isključivo putem infuzije.

Terapija lekom Amoksiklav može biti započeta primenom oblika za intravensku primenu i završena primenom odgovarajućeg oblika za oralnu primenu, ukoliko se smatra da je primena navedene terapije odgovarajuća u individualnom slučaju pacijenta.

Za uputstva o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu, na peniciline ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Teška reakcija rane preosetljivosti (npr. anafilaksa) na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam) u anamnezi.

Žutica/oštećenja funkcije jetre usled primene amoksicilina/klavulanske kiseline u anamnezi (videti odeljak 4.8).

Posebna upozorenja

Pre započinjanja terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, potrebno je pažljivo ispitati postojanje prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske antibiotike (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Kod pacijenata lečenih penicilinima prijavljene su pojave teških i povremeno fatalnih (anafilaktoidnih) reakcija prosetljivosti. Navedene reakcije će se sa većom verovatnoćom javiti kod osoba koje imaju preosetljivost na penicilin u anamnezi i kod osoba sa atopijskom konstitucijom. U slučaju pojave alergijske reakcije, mora se prekinuti lečenje amoksicilinom/klavulanskom kiselinom i uvesti odgovarajuća alternativna terapija.

U slučaju kada je dokazano da je infekcija izazvana mikroorganizmima osetljivim na amoksicilin, potrebno je razmotriti mogućnost prelaska sa terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom na terapiju amoksicilinom u skladu sa zvaničnim vodičima.

Primena navedene formulacije leka Amoksiklav nije odgovarajuća u slučaju kada postoji visoki rizik da su pretpostavljeni patogeni rezistentni na beta-laktamske antibiotike, mehanizmom koji nije posredovan betalaktamazama osetljivim na inhibiciju klavulanskom kiselinom. S obzirom na to da nisu dostupni specifični podaci za T>MIC i da su podaci za komparativne formulacije za oralnu primenu granični, postoji mogućnost da primena navedene formulacije (bez dodatnog amoksicilina) neće biti odgovarajuća u terapiji penicillin rezistentne S. pneumioniae.

Moguća je pojava konvulzija kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata kod kojih se primenjuju visoke doze leka (videti odeljak 4.8).

U slučaju sumnje na infektivnu mononukleozu, treba izbegavati primenu amoksicilina/klavulanske kiseline, s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa bila udružena sa navedenim stanjem nakon primene amoksicilina.

Istovremena primena alopurinola prilikom primene terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću pojave alergijskih reakcija na koži.

Produžena primena leka može povremeno dovesti do dominantnog rasta neosetljivih mikroorganizama.

Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom, udruženog sa pustulama, na početku primene terapije, može predstavljati simptom akutne generalizovane egzantemozne pustuloze (AGEP) (videti odeljak 4.8). Pojava navedene reakcije zahteva prekid primene leka Amoksiklav i u tom slučaju je kontraindikovana svaka kasnija primena amoksicilina.

Savetuje se oprez prilikom primene amoksicilina/klavulanske kiseline kod pacijenata sa dokazanim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.2, 4.3 i 4.8).

Pojava hepatičnih događaja prijavljivana je uglavnom kod osoba muškog pola i starijih osoba i može se povezati sa produženom primenom terapije. Pojava navedenih događaja veoma retko je prijavljena kod dece. U svim populacionim grupama, znaci i simptomi se obično jave tokom ili neposredno nakon primene terapije, ali u pojedinim slučajevima mogu postati očigledni tek nekoliko nedelja po prekidu primene terapije. Navedeni događaji su uglavnom reverzibilne prirode. Hepatični događaji mogu biti teški i u izuzetno retkim slučajevima prijavljeni su smrtni ishodi. Takvi događaji su se gotovo uvek javljali kod pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjem ili kod pacijenata koji istovremeno primenjuju lekove za koje je poznato da imaju moguć uticaj na jetru (videti odeljak 4.8).

Pojava kolitisa povezanog sa primenom antibiotika prijavljena je kod primene gotovo svih antibakterijskih lekova uključujući amoksicilin i njegova težina može varirati od blagog oblika do kolitisa koji ugrožava život pacijenta (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno uzeti u obzir navedenu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja tokom ili nakon primene bilo kojih antibiotika. U slučaju pojave kolitisa povezanog sa primenom antibiotika potrebno je odmah prekinuti sa primenom leka Amoksiklav, posavetovati se sa lekarom i započeti sa primenom odgovarajuće terapije. U navedenim okolnostima je kontraindikovana primena antiperistaltika.

Prilikom produžene primene terapije savetuje se periodično ispitivanje funkcija sistema organa, uključujući funkciju bubrega, jetre i hematopoeze.

Produženje protrombinskog vremena je retko prijavljivano kod pacijenata kod kojih je primenjen amoksicilin/klavulanska kiselina. U slučaju da je propisana istovremena primena antikoagulantne terapije potrebno je odgovarajuće praćenje stanja pacijenta. Može biti neophodno podešavanje doze oralnih antikoagulantnih lekova kako bi se održao željeni stepen antikoagulacije (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je podešavanje doze leka u skladu sa stepenom oštećenja (videte odeljak 4.2).

Kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem urina, veoma retko je uočena pojava kristalurije, uglavnom prilikom parenteralne primene terapije. Tokom primene visokih doza amoksicilina savetuje se održavanje odgovarajućeg unosa tečnosti i izlučivanja urina kako bi se smanjila mogućnost nastanka amoksicilinom izazvane kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.9).

Tokom terapije amoksicilinom, uvek je potrebno primeniti enzimske metode glukoza-oksidaze u cilju ispitivanja prisustva glukoze u urinu zbog moguće pojave lažno pozitivnih rezultata prilikom primene neenzimskih metoda.

Prisustvo klavulanske kiseline u sastavu leka Amoksiklav može uzrokovati nespecifično vezivanje IgG i albumina za membrane eritrocita, dovodeći do lažno pozitivnog Coombs-ovog testa.

Bilo je izveštaja o dobijanju pozitivnih rezultata primenom Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testova kod pacijenata na terapiji amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, za koje je naknadno utvrđeno da nisu imali Aspergillus infekciju. Prijavljene su ukrštene reakcije između polisaharida neaspergilnog porekla i polifuranoza u Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testu. Zbog toga je potrebno da se pozitivni rezultati testa kod pacijenata kojima se primenjuje amoksicilin/klavulanska kiselina pažljivo tumače i budu potvrđeni drugim dijagnostičkim metodama.

Lek Amoksiklav, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži 63 mg (2,7 mmol) natrijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Amoksiklav, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži 39 mg (1 mmol) kalijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenta sa smanjenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos kalijuma.

Interakcije

Oralna antikoagulantna terapija

Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici imaju široku primenu u praksi bez zabeleženih izveštaja o interakcijama. Međutim, u literaturi postoje slučajevi povećanog internacionalnog normalizovanog odnosa (INR) kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom i propisanom terapijom amoksicilinom. Ukoliko je istovremena primena lekova neophodna, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR, uz dodavanje ili povlačenje amoksicilina iz terapije. Dodatno, može biti neophodno podešavanje doza oralne antikoagulantne terapije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Metotreksat

Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata, što može dovesti do povećanja toksičnosti. Probenecid

Ne preporučuje se istovremena primena sa probenecidom. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena sa probenecidom može dovesti do povećanja i produženog održavanja koncentracije amoksicilina u krvi, ali ne i klavulanske kiseline.

Mikofenolat-mofetil

Nakon započinjanja oralne primene amoksicilina i klavulanske kiseline kod pacijenata koji primaju mikofenolatmofetil, zabeleženo je smanjenje koncentracije aktivnog metabolita mikofenolne kiseline (MFK) za 50%, izmereno neposredno pre primene sledeće doze leka. Promena u navedenoj koncentraciji pre primene doze ne mora precizno predstaviti premenu u ukupnoj izloženosti MFK. Zbog toga, promena doze mikofenolat-mofetila obično nije neophodna, ukoliko su odsutni klinički pokazatelji poremećaja funkcije grafta. Ipak, savetuje se pažljivo kliničko praćenje tokom istovremene primene navedenih lekova, kao i kratko vreme nakon završenog lečenja antibiotikom.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih štetnih dejstava na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Ograničeni podaci o primeni amoksicilina/klavulanske kiseline tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na postojanje povećanog rizika za nastanak kongenitalnih malformacija. U jednom kliničkom ispitivanju žena koje su imale rupturu fetalne membrane pre termina, zabeleženo je da profilaktička terapija amoksicilinom/klavulanskom kiselinom može biti udružena sa povećanim rizikom za nastanak nekrotizirajućeg enterokolitisa kod novorođenčadi. Primenu leka treba izbegavati tokom trudnoće, osim ukoliko lekar smatra da je primena neophodna.

Dojenje

Obe aktivne supstance leka se izlučuju u majčino mleko (nisu poznata dejstva klavulanske kiseline na odojčad). Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije sluzokože kod odojčeta, tako da je moguće da će biti potreban prestanak dojenja.

Amoksicilin/klavulansku kiselinu treba primeniti tokom dojenja isključivo nakon procene koristi/rizika od primene terapije od strane odgovornog lekara.

Upravljanje vozilom

Nisu sprovedena klinička ispitivanja o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama. Međutim, moguća je pojava neželjenih dejstava (npr. alergijskih reakcija, vrtoglavice, konvulzija), koje mogu imati uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama (videti odeljak 4.8).

Neželjena dejstva

Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su dijareja, mučnina i povraćanje.

U nastavku teksta su navedene neželjene reakcije na lek Amoksiklav iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja, klasifikovane prema MedDRA klasifikaciji sistema organa.

Klasifikacija učestalosti pojave neželjenih dejstava je izvršena na sledeći način: veoma česta ≥ 1/10

česta ≥ 1/100 do < 1/10 povremena ≥ 1/1000 do < 1/100 retka ≥ 1/10000 do < 1/1000 veoma retka < 1/10000

nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Infekcije i infestacije
Mukokutana kandidijaza Česta
Dominantan rast neosetljivih mikroorganizama Nepoznate učestalosti
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Reverzibilna leukopenija (uključujući neutropeniju) Retka
Trombocitopenija Retka
Reverzibilna agranulocitoza Nepoznate učestalosti
Hemolitička anemija Nepoznate učestalosti
Produženje vremena krvavljenja i protrombinskog vremena1 Nepoznate učestalosti
Poremećaji imunskog sistema10
Angioneurotski edem Nepoznate učestalosti
Anafilaksa Nepoznate učestalosti
Sindrom sličan serumskoj bolesti Nepoznate učestalosti
Hipersenzitivni vaskulitis Nepoznate učestalosti
Poremećaji nervnog sistema
Vrtoglavica Povremena
Glavobolja Povremena
Konvulzije2 Nepoznate učestalosti
Aseptični meningitis Nepoznate učestalosti
Vaskularni poremećaji
Tromboflebitis3 Retka
Gastrointestinalni poremećaji
Dijareja Česta
Mučnina Povremena
Povraćanje Povremena
Indigestija Povremena
Kolitis povezan sa primenom antibiotika4 Nepoznate učestalosti
Hepatobilijarni poremećaji
Povećane vrednosti AST i/ili ALT5 Povremena
Hepatitis6 Nepoznate učestalosti
Holestatska žutica6 Nepoznate učestalosti
Poremećaji kože i potkožnog tkiva7
Kožni osip Povremena
Pruritus Povremena
Urtikarija Povremena
Erythema multiforme Retka
Stevens-Johnson sindrom Nepoznate učestalosti
Toksična epidermalna nekroliza Nepoznate učestalosti
Bulozni eksfolijativni dermatitis Nepoznate učestalosti
Akutna generalizovana egzantemozna pustuloza (AGEP)9 Nepoznate učestalosti
Reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima ( DRESS) Nepoznate učestalosti
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema
Intersticijalni nefritis Nepoznate učestalosti
Kristalurija8 Nepoznate učestalosti
1Videti odeljak 4.4 2Videti odeljak 4.4 3Na mestu primene injekcije 4Uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragijski kolitis (videti odeljak 4.4) 5Zabeleženo je umereno povećanje vrednosti AST i/ili ALT kod pacijenata lečenih beta-laktamskim antibioticima, ali nije poznat značaj navedenih podataka 6Pojava navedenih događaja zabeležena je prilikom primene drugih penicilina i cefalosporina (videti odeljak 4.4) 7Ukoliko dođe do pojave bilo koje reakcije hipersenzitivnog dermatitisa, neophodno je prekinuti primenu terapije (videti odeljak 4.4)

8Videti odeljak 4.9

9Videti odeljak 4.4

10Videti odeljke 4.3 i 4.4

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi i znaci predoziranja

Moguće je ispoljavanje gastrointestinalnih simptoma i poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita. Uočena je pojava amoksicilinom izazvane kristalurije, koja je u pojedinim slučajevima dovodila do insuficijencije bubrega (videti odeljak 4.4).

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji dobijaju visoke doze leka moguća je pojava konvulzija.

Postoje prijavljeni slučajevi taloženja amoksicilina u urinarnim kateterima, uglavnom nakon intravenske primene visokih doza leka. Potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.4).

Terapija intoksikacije

Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, uz oprez u pogledu održavanja ravnoteže tečnosti i elektrolita.

Amoksicilin/klavulanska kiselina se iz cirkulacije mogu ukloniti hemodijalizom.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; kombinacije penicilina, uključujući i kombinacije sa inhibitorima beta laktamaze ATC kod: J01CR02 Mehanizam dejstva

Amoksicilin je polusintetski penicillin (beta laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (često se odnosi na penicilin-vezujuće proteine, PBP) u biosintezi bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom ćelije i ćelijskom smrću.

Amoksicilin je podložan degradaciji beta laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i zbog toga spektar aktivnosti amoksicilina kao monoterapije ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.

Klavulanska kiselina je beta-laktam strukturno sličan penicilinima. Ona inaktivira pojedine beta- laktamaze, na taj način sprečavajući inaktivaciju amoksicilina. Klavulanska kiselina u monoterapiji ne pokazuje antibakterijsko dejstvo od kliničkog značaja.

Farmakokinetički/Farmakodinamski odnos

Smatra se da je vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) najznačajniji faktor efikasnosti amoksicilina.

Mehanizam nastanka rezistencije

Dva osnovna mehanizma za nastanak rezistencije na amoksicilin/klavulansku kiselinu su:

  • Inaktivacija onim bakterijskim beta-laktamazama koje nisu inhibirane klavulanskom kiselinom, uključujući klasu B, C i D.

  • Promena u PBP, koja smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj stukturi.

Nepropustljivost bakterija ili mehanizama efluks pumpe može prouzrokovati ili doprineti nastanku bakterijske rezistencije, posebno kod Gram-negativnih bakterija.

Granične vrednosti

Granične vrednosti minimalnih ingibitornih koncentracija za amoksicilin/klavulansku kiselinu su vrednosti određene od strane Evropske komisije za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST)

Mikroorganizam Granična vrednost osetljivosti (mikrograma/mL)
Osetljiv Intermedijeran Rezistentan
Haemophilus influenzae1 ≤ 1 - > 1
Moraxella catarrhalis1 ≤ 1 - > 1
Staphylococcus aureus2 ≤ 2 - > 2
Koagulaza negativne stafilokoke2 ≤ 0,25 > 0,25
Enterococcus1 ≤ 4 8 > 8
Streptococcus A, B, C, G5 ≤ 0,25 - > 0,25
Streptococcus pneumoniae3 ≤ 0,5 1-2 > 2
Enterobacteriaceae 1,4 - - > 8
Gram-negativni anaerobi1 ≤ 4 8 > 8
Gram-pozitivni anaerobi1 ≤ 4 8 > 8
Granične vrednosti osetljivosti nezavisne od vrste1 ≤ 2 4-8 > 8
1Prijavljene vrednosti odnose se na koncentracije amoksicilina. U cilju ispitivanja osetljivosti, koncentracija klavulanske kiseline je fiksna i iznosi 2 mg/L. 2Prijavljene vrednosti odnose se na koncentracije oksacilina. 3Granične vrednosti osetljivosti navedene u tabeli zasnovane su na graničnim vrednostima osetljivosti na ampicilin. 4Granična vrednost rezistentnosti R > 8 mg/L obezbeđuje da su svi izolati sa postojećim mehanizmima rezistencije prijavljeni kao rezistentni. 5Granične vrednosti osetljivosti navedene u tabeli zasnovane su na granicama osetljivosti na benzilpenicilin.
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi

Enterococcus faecalis Gardnerella vaginalis

Staphylococcus aureus (osetljiv na meticilin)£ Koagulaza negativne stafilokoke (osetljive na meticilin) Streptococcus agalactiae

Streptococcus pneumoniae1

Streptococcus pyogenes i ostale beta-hemolitičke streptokoke

Streptococcus viridans grupa

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Actinobacillus actinomycetemcomitans Capnocytophaga spp.

Uobičajeno osetljive vrste

Prevalenca rezistencije može da varira kako geografski, tako i sa vremenom kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene leka kod pojedinih tipova infekcija diskutabilna.

Eikenella corrodens Haemophilus influenzae2 Moraxella catarrhalis Neisseria gonorrhoeae§ Pasteurella multocida Anaerobni mikroorganizmi Bacteroides fragilis Fusobacterium nucleatum Prevotella spp
Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Enterococcus faecium$ Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Escherichia coli Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Proteus mirabilis Proteus vulgaris
Prirodno rezistentni mikroorganizmi
Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Acinetobacter sp. Citrobacter freundii Enterobacter sp. Legionella pneumophila Morganella morganii Providencia spp. Pseudomonas sp. Serratia sp. Stenotrophomonas maltophilia Ostali mikroorganizmi Chlamydia trachomatis Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetti Mycoplasma pneumoniae
$Prirodno intermedijerno osetljivi u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije. £Sve meticilin-rezistentne stafilokoke su rezistentne na amoksicilin/klavulansku kiselinu. §Svi sojevi rezistentni na amoksicilin, mehanizmom koji nije posredovan beta laktamazama, su
rezistentni na amoksicilin/klavulansku kiselinu.
  1. Moguće je da primena navedene formulacije amoksicilina/klavulanske ne bude odgovarajuća u lečenju infekcije bakterijom Streptococcus pneumoniae koja je rezistentna na penicillin (videti odeljke 4.2 i 4.4).

  2. U pojedinim zemljama EU prijavljena je pojava sojeva sa sniženom osetljivošću, sa učestalošću višom od 10%.

Farmakokinetika

Resorpcija

Farmakokinetički rezultati ispitivanja u kojem je amoksicilin/klavulanska kiselina bio primenjen grupama zdravih ispitanika u dozi od 500 mg/100 mg ili 1000 mg/200 mg u obliku intravenske bolus injekcije, navedeni su u daljem tekstu.

Srednji (±SD) farmakokinetički parametri Bolus intravenska injekcija
Primenjena doza Amoksicilin
Doza Srednja vrednost maksimalne koncentracije u serumu (mikrograma/mL) T 1/2 (h) PIK (h.mg/L) Izlučeno u urinu (urinary recovery) (%, 0 do 6h)
Amoksicilin/ klavulanska kiselina 500 mg/100 mg 500 mg 32,2 1,07 25,5 66,5
Amoksicilin/ klavulanska kiselina 1000 mg/200 mg 1000 mg 105,4 0,9 76,3 77,4
Primenjena doza Klavulanska kiselina
Doza Srednja vrednost maksimalne koncentracije u serumu (mikrograma/mL) T 1/2 (h) PIK (h.mg/L) Izlučeno u urinu (urinary recovery) (%, 0 do 6h)
Amoksicilin/ 100 mg 10,5 1,12 9,2 46,0
klavulanska kiselina 500 mg/100 mg
Amoksicilin/ klavulanska kiselina 1000 mg/200 mg 200 mg 28,5 0,9 27,9 63,8
Distribucija

Od ukupne količine prisutne u plazmi, za proteine plazme je vezano približno 25% klavulanske kiseline i 18% amoksicilina. Prividni volumen distribucije iznosi oko 0,3-0,4 L/kg za amoksicilin i oko 0,2 L/kg za klavulansku kiselinu.

Nakon intravenske primene i amoksicilin i klavulanska kiselina nađeni su u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom i mišićnom tkivu, sinovijalnim i peritonealnim tečnostima, žuči i gnoju.

Amoksicilin se ne distribuira u dovoljnoj meri u cerebrospinalnu tečnost.

Na osnovu ispitivanja na životinjama, nema dokaza o značajnom zadržavanju u tkivima supstanci poreklom od neke od aktivnih supstanci leka. Amoksicilin se, kao i većina penicilinskih lekova, može naći u majčinom mleku. Klavulanska kiselina se takođe može naći u tragovima u majčinom mleku (videti odeljak 4.6).

Pokazalo se da i amoksicilin i klavulanska kiselina prelaze placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6). Biotransformacija

Amoksicilin se delom ekskretuje urinom u vidu neaktivne peniciloinske kiseline u količinama koje su ekvivalentne 10 do 25% inicijalne doze. Klavulanska kiselina podleže intenzivnom metabolizmu u ljudskom organizmu i eliminiše se putem urina i fecesa, i u vidu ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.

Eliminacija

Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega, dok se eliminacija klavulanske kiseline odvija i renalnim i nerenalnim mehanizmima.

Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina/klavulanske kiseline iznosi približno jedan sat, a srednji ukupni klirens iznosi približno 25 L/h kod zdravih osoba. Približno 60 do 70% amoksicilina i približno 40 do 65% klavulanske kiseline se u nepromenjenom obliku izluči urinom tokom prvih 6h nakon primene pojedinačne doze od 500 mg/100mg ili pojedinačne doze od 1000 mg/200mg u vidu bolus intravenske injekcije. Različita klinička ispitivanja su pokazala vrednost urinarne ekskrecije 50-85% za amoksicilin i 27-60% za klavulansku kiselinu tokom perioda od 24 sata. Najveća količina klavulanske kiseline se ekskretuje tokom prva 2 sata nakon primene leka.

Istovremena primena sa probenecidom odlaže izlučivanje amoksicilina, ali ne odlaže izlučivanje klavulanske kiseline putem bubrega (videti odeljak 4.5).

Starost

Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece uzrasta približno 3 meseca do 2 godine života, kod starije dece i kod odraslih osoba. U slučaju veoma male dece (uključujući prevremeno rođenu novorođenčad) tokom prve nedelje života učestalost primene leka ne treba da prelazi dva puta dnevno, usled nedovoljne razvijenosti bubrežnih puteva eliminacije. Kod starijih pacijenata se, s obzirom na veću verovatnoću smanjene funkcije bubrega, savetuje oprez prilikom odabira doze leka, a može biti korisno praćenje funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije bubrega

Ukupni klirens amoksicilina/klavulanske kiseline iz seruma se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem funkcije bubrega. Smanjenje klirensa leka je izrazitije za amoksicilin nego za klavulansku kiselinu, s obzirom na to da se veći procenat amoksicilina izlučuje putem bubrega. Zbog toga je, kod oštećenja funkcije bubrega, neophodno da se primenjenim dozama leka spreči neželjena akumulacija amoksicilina uz održavanje adekvatne količine klavulanske kiseline (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije jetre

Savetuje se oprez prilikom određivanja doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre uz redovno praćenje funkcije jetre.


Paralele