Marocen® 100mg/10mL koncentrat za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Marocen 100mg/10mL
Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju, indikovan je za lečenje sledećih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Pre započinjanja terapije potrebno je obratiti posebnu pažnju na dostupne informacije o rezistenciji na ciprofloksacin.
Odrasli
-
Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama:
-
egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća;
Ciprofloksacin se za egzacerbaciju hronične opstruktivne bolesti pluća sme primeniti samo kada se upotreba drugih antibakterijskih lekova koji se obično preporučuju za lečenje tih infekcija smatra neodgovarajućom.
-
bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze ili kod bronhiektazija;
-
pneumonija;
-
-
Hronični supurativni otitis media;
-
Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa naročito ukoliko je prouzrokovana Gram-negativnim bakterijama;
-
Akutni pijelonefritis;
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta;
-
Bakterijski prostatitis;
-
-
Infekcije genitalnog trakta:
-
epididimo-orhitis uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae;
-
pelvična inflamatorna bolest, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae;
-
-
Infekcija gastrointestinalnog trakta (kao što je putnička dijareja);
-
Intraabdominalne infekcije;
-
Infekcije kože i mekih tkiva prouzrokovane Gram-negativnim bakterijama;
-
Maligni otitis externa;
-
Infekcije kostiju i zglobova;
-
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje).
Ciprofloksacin se može koristiti kod pacijenata sa neutropenijom i groznicom, za koje se smatra da su posledica bakterijske infekcije.
Deca i adolescenti
-
Bronhopulmonalne infekcije prouzrokovane bakterijom Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnom fibrozom;
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis;
-
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija).
Ciprofloksacin se takođe može koristiti u terapiji teških infekcija kod dece i adolescenata kada se proceni da je neophodno.
Terapiju treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke za adekvatnu upotrebu antibiotika.
Doziranje zavisi od indikacije, težine i mesta infekcije, osetljivosti uzročnika na ciprofloksacin, renalne funkcije pacijenta, a kod dece i adolescenata i od telesne mase.
Trajanje lečenja zavisi od težine infekcije i kliničkog i bakteriološkog toka bolesti.
Nakon započinjanja lečenja intravenskom primenom ciprofloksacina, može se, po odluci lekara, ukoliko je indikovano, preći na oralnu terapiju, npr. na film tablete. Što je pre moguće treba sa intravenske primene preći na oralnu primenu leka.
U teškim slučajevima ili ukoliko pacijent nije u stanju da uzima oralnu terapiju (npr. pacijenti na enteralnoj ishrani), lečenje se može nastaviti intravenskom primenom terapije, sve dok se ne steknu mogućnosti za oralnu primenu leka.
Lečenje infekcija uzrokovanih pojedinim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylocoocci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih antibiotika.
Lečenje nekih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom, infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu još nekih antibakterijskih lekova u zavisnosti od uzročnika.
Odrasli| Indikacije | Dnevne doze (u mg) | Ukupno trajanje lečenja (uključujući i, što je pre mogući, prelazak na oralnu terapiju) | |
| Infekcije donjih delova respiratornog trakta< | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 7-14 dana | |
| Infekcije gornjih delova respiratornog trakta | Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 7-14 dana |
| Hronični supurativni otitis media | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 7-14 dana | |
| Maligni otitis externa | 400 mg tri puta dnevno | 28 dana do 3 meseca | |
| Infekcije urinarnog trakta (Videti odeljak 4.4) | Komplikovani i nekomplikovani pijelonefritis | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 7 -21 dana, u pojedinim situacijama lečenje može da traje i duže od 21 dana (npr. apsces) |
| Bakterijski prostatitis | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 2-4 nedelje (akutni) | |
| Infekcije genitalnog trakta | Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | najmanje 14 dana |
| Infekcije gastrointestinalnog trakta i intraabdominalne infekcije | Dijareja uzrokovana patogenim bakterijama, uključujući Shigella spp. (sem Shigella dysenteriae tip I) i empirijsko lečenje težih oblika putničke dijareje | 400 mg dva puta dnevno | 1 dan |
| Dijareja uzrokovana patogenom bakterijom Shigella dysenteriae tip I | 400 mg dva puta dnevno | 5 dana | |
| Dijareja uzrokovana patogenom bakterijom Vibrio cholerae | 400 mg dva puta dnevno | 3 dana | |
| Tifoidna groznica | 400 mg dva puta dnevno | 7 dana | |
| Intraabdominalne infekcije uzrokovane Gram-negativnim bakterijama | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 5-14 dana | |
| Infekcije kože i mekih tkiva | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | 7-14 dana | |
| Infekcije kostiju i zglobova | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | maksimalno 3 meseca | |
| Pacijenti sa neutropenijom koji imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom (Ciprofloksacin istovremeno treba primeniti sa još nekim antibiotikom u skladu sa zvaničnim vodičem) | 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno | Terapiju treba nastaviti u toku celog perioda dok postoji neutropenija | |
| Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje), kod osoba kod kojih se zahteva parenteralna primane leka (lečenje je potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganja uzročniku) | 400 mg dva puta dnevno | 60 dana od potvrde izlaganja Bacillus anthracis | |
| Indikacije | Dnevna doza (u mg) | Ukupno trajanje lečenja (uključujući što je pre mogući, prelazak na oralnu terapiju) |
| Cistična fibroza | 10 mg/kg telesne mase tri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi | 10 do 14 dana |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis | 6 -10 mg/kg telesne mase tri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi | 10 do 21 dan |
| Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje), kod pacijenata kod kojih je potrebna parenteralna primena leka (lečenje je potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganja uzročniku) | 10-15 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi | 60 dana od potvrde izlaganja Bacillus anthracis |
| Drugi teški oblici infekcija | 10 mg/kg telesne mase tri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi | U zavisnosti od tipa infekcije |
Prilikom određivanja doze kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir težinu infekcije i klirens kreatinina pacijenta.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetrePreporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije su date u tabeli:
| Klirens kreatinina (mL/min/1,73m2) | Serumski kreatinin (mikromol/L) | Intravenska doza (mg) |
| >60 | <124 | Videti uobičajeno doziranje |
| 30-60 | 124-168 | 200-400 mg na svakih 12 sati |
| <30 | >169 | 200-400 mg na svaka 24 sata |
| pacijenti na hemodijalizi | >169 | 200-400 mg na svaka 24 sata (nakon dijalize) |
| pacijenti na peritonealnoj dijalizi | >169 | 200-400 mg na svaka 24 sata |
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Nije utvrđeno doziranje kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega/jetre.
Način primenePre upotrebe treba vizuelno proveriti izgled leka, utvrditi da li je koncentrat za rastvor za infuziju bistar. Ne sme se koristiti ukoliko je zamućen, ima taloga ili je promenio boju.
Pre primene u obliku infuzije, koncentrat za rastvor za infuziju (10 mg/mL) treba razblažiti sa 0,9% natrijum-hloridom ili 5% rastvorom glukoze do koncentracije od 1 - 2 mg/mL.
Nakon razblaživanja lek se mora odmah upotrebiti.
Lek se daje u intravenskoj infuziji. Kod odraslih se preporučuje primena u sporoj intravenskoj infuziji u trajanju od 60 minuta ukoliko se ciprofloksacin daje u dozi od 400 mg, i u trajanju od 30 minuta ukoliko se daje u dozi od 200 mg. Kod dece, preporučeno trajanje infuzije je 60 minuta. Spora infuzija u velike vene smanjuje nelagodnost pacijentu i redukuje rizik od iritacije vene.
-
Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolonske antibiotike ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
-
Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak 4.5).
Primenu ciprofloksacina treba izbegavati kod pacijenata kod kojih su se ranije javila ozbiljna neželjena dejstva prilikom primene lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Terapiju tih pacijenata ciprofloksacinom treba započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti, kao i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (takođe videti odeljak 4.3).
Teški oblici infekcija i mešovite infekcije izazvane Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima
Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje su izazvane Gram- pozitivnim ili anaerobnim patogenima. Kod ovih infekcija istovremeno sa ciprofloksacinom je potrebno primeniti i druge odgovarajuće antibiotike.
Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)
Ciprofloksacin se ne preporučuje za lečenje streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.
Infekcije genitalnog trakta
Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest mogu biti uzrokovane bakterijom Neisseria gonorrhoeae
rezistentnom na fluorohinolone.
Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, empirijski razmotriti primenu ciprofloksacina samo u kombinaciji sa drugim antibiotikom (npr. cefalosporinom), osim ukoliko se na osnovu lokalnih podataka može isključiti ciprofloksacin-rezistentna Neisseria gonorrhoeae. Ukoliko se nakon tri dana terapije ne postigne kliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.
Infekcije urinarnog trakta
Rezistencija bakterije Escherichia coli, kao najčešćeg uzročnika urinarnih infekcija, na fluorohinolone, varira u različitim zemljama Evrope.
Savetuje se da se prilikom propisivanja ciprofloksacina uzme u obzir prevalenca lokalne rezistencije E.coli
na fluorohinolone.
Intraabdominalne infekcije
Ograničeni su podaci o efikasnosti ciprofloksacina u lečenju postoperativnih intraabdominalnih infekcija.
Putnička dijareja
Prilikom izbora ciprofloksacina u terapiji putničke dijareje treba uzeti u obzir rezistenciju patogenih sojeva u zemlji koju je pacijent posetio.
Infekcije kostiju i zglobova
Ciprofloksacin treba koristiti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima u zavisnosti od mikrobioloških rezultata.
Inhalacioni antraks
Upotreba kod ljudi je zasnovana na in vitro podacima o osetljivosti i na eksperimentalnim podacima na životinjama, uz ograničene podatke na ljudima. Lekari treba da se rukovode nacionalnim i/ili internacionalno prihvaćenim dokumentima u pogledu terapije antraksa.
Pedijatrijska populacija
Upotreba ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da bude u skladu sa zvaničnim vodičima. Lečenje treba započeti pod kontrolom lekara koji imaju iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških oblika infekcije kod dece i adolescenata.
Utvrđeno je da ciprofloksacin može izazvati artropatiju zglobova opterećenih težinom kod nezrelih životinja. Bezbednosni podaci iz randomizovane, dvostruko slepe studije, koja je pratila upotrebu ciproflokacina kod
dece (ciprofloksacin: n=335; prosečni uzrast=6,3 godine; kontrolna grupa: n=349; prosečni uzrast=6,2 godine; raspon godina = od 1 do 17 godina) pokazuju da je incidenca suspektne artropatije povezane sa upotrebom leka (zaključeno na osnovu kliničkih simptoma i znakova poremećaja zglobova), do 42. dana bila 7,2% i 4,6%. Nakon jednogodišnjeg praćenja incidenca je iznosila 9,0% i 5,7%. Povećanje broja slučajeva, sa lekom povezane suspektne artropatije tokom vremena, nije bilo statistički značajno između grupa. Lečenje ciprofloksacinom treba započeti samo nakon pažljive procene koristi i rizika, zbog mogućeg neželjenog dejstva na zglobove i okolna tkiva (videti odeljak 4.8).
Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna ozbiljna neželjena dejstva
Zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite sisteme organa, a ponekad i više njih (poremećaji mišićno-koštanog sistema, poremećaji nervnog sistema, psihijatrijski poremećaji i poremećaji čula) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosne dobi i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo kog ozbiljnog neželjenog dejstva primenu ciprofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.
Bronhopulmonarne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom
Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 5-17 godina. Ograničeni su podaci o lečenju dece uzrasta 1-5 godina.
Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis
Upotrebu ciprofloksacina za lečenje komplikovanih urinarnih infekcija treba razmotriti kada se ne mogu koristiti drugi lekovi i ukoliko su u skladu sa mikrobiološkim rezultatima.
Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 1-17 godina.
Ostali specifični teški oblici infekcija
Ciprofloksacin je opravdano koristiti kod drugih teških oblika infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.
Upotreba ciprofloksacina kod drugih teških oblika infekcija, sem već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.
Preosetljivost
Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaksu i anafilaktoidne reakcije se mogu javiti nakon primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu biti životno ugrožavajuće. Ukoliko se javi ovakva reakcija, treba prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu medicinsku terapiju.
Tendinitis i ruptura tetive
Prilikom upotrebe hinolona i fluorohinolona, čak i tokom prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove, ali i drugih), ponekad i obostrane. Zapaljenje i ruptura tetive se nekad mogu javiti i nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenim čvrstim organima i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zato istovremenu terapiju kortikosteroidima treba izbegavati.
Ukoliko se javi bilo koji znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude u stanju mirovanja (npr. imobilizacija). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.
Miastenija gravis
Ciprofloksacin treba upotrebljavati sa oprezom kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma (videti odeljak 4.8).
Fotosenzitivnost
Utvrđeno je da ciproflokacin izaziva fotosenzitivne reakcije. Pacijentima koji su na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da izbegavaju izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju tokom terapije (videti odeljak 4.8).
Centralni nervni sistem
Poznato je da ciprofloksacin, kao i ostali hinoloni, može izazvati epileptične napade ili smanjiti prag za njihovu pojavu. Bilo je pojedinačnih izveštaja pojave status epilepticus-a. Ciprofloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima CNS-a, koji mogu biti predispozicija za nastanak konvulzija. U slučaju pojave konvulzija, terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti (videti odeljak 4.8).
Psihijatrijske reakcije se mogu javiti i nakon prve primene ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoze mogu progredirati do suicidalnih ideacija/misli do pokušaja ili čak izvršenja samoubistva. U ovim slučajevima, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.
Periferna neuropatija
Prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzo-motorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost mišića kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima/fluorohinolonima. Pacijente koji su na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ako se jave simptomi neuropatije, kao što su bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost, i/ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).
Kardiološki poremećaji
Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za prolongaciju QT intervala kao što su, na primer:
-
kongenitalni produženi QT sindrom
-
istovremena primena lekova za koje se zna da produžuju QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)
-
nekorigovan disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija)
-
stariji pacijenti
-
srčana oboljenja (npr. srčana slabost, infarkt miokarda, bradikardija).
Stariji pacijenti i osobe ženskog pola mogu biti više osetljivi na QT-prolongaciju izazvanu lekovima.
Stoga je potreban oprez kod upotrebe fluorohinolona, uključujući i ciprofloksacin, kod ovih grupa pacijenata (videti odeljak 4.2 Stariji pacijenti, odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).
Aneurizma i disekcija aorte, i insuficijencija/neadekvatno zatvaranje srčanog zaliska
U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod populacije starijih, i od aortne i mitralne insuficijencije (regurgitacije) nakon uzimanja fluorohinolona. Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi regurgitacije/neadekvatnosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.8).
Stoga fluorohinolone treba primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću ili kongenitalnim oboljenjem srčanih zalistaka. u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili oboljenje srčanih zalistaka ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:
-
za aneurizmu i disekciju aorte, kao i za regurgitaciju/neadekvatnost srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfanov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Tarnerov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno
-
za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija, ili poznata ateroskleroza ili Sjögrenov sindrom) ili dodatno
-
za regurgitaciju/neadekvatnost srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis).
Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i njihove rupture, takođe se može povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.
Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.
Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka srčanih palpitacija ili razvoja edema trbuha ili donjih ekstremiteta.
Disglikemija
Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do poremećaja koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), posebno kod dijabetičara na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije glukoze kod dijabetičara.
Gastrointestinalni sistem
Pojava teške i uporne dijareje tokom ili nakon završetka lečenja (uključujući i nekoliko nedelja nakon lečenja) može ukazati na kolitis prouzrokovan upotrebom antibiotika (životno ugrožavajući sa mogućim smrtnim ishodom), koji zahteva hitnu terapiju (videti odeljak 4.8). U ovim slučajevima, neophodno je odmah prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu terapiju.
Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.
Bubrežni i urinarni sistem
Prijavljeni su slučajevi kristalurije povezane sa upotrebom ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji su na terapiji ciprofloksacinom treba da budu dobro hidrirani. Trebalo bi izbegavati prekomernu alkalizaciju urina.
Oštećena funkcija bubrega
S obzirom na to da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje u nepromenjenom obliku putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegla pojava neželjenih dejstava zbog akumulacije leka.
Hepatobilijarni sistem
Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi hepatičke nekroze i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrab, bol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.
Deficit glukozo-6- fosfat dehidrogenaze
Kod pacijenata sa deficitom glukozo-6 fosfat dehidrogenaze bilo je slučajeva pojave hemolitičkih reakcija. Kod ovih pacijenata treba izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ukoliko je procenjeno da korist prevazilazi potencijalni rizik za njegovu primenu. U ovom slučaju, potrebno je pratiti znake eventualne potencijalne pojave hemolize.
Rezistencija
U toku ili nakon lečenja ciprofloksacinom, mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na cipofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Naročit rizik postoji u slučaju produženog lečenja, u slučaju terapije nozokomijalnih infekcija i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus-om i Pseudomonas spp.
Citohrom P450
Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati koncentracije istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu preko ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanazapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin) u serumu. Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.U skladu sa tim, pacijente koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom, neophodno je pažljivo pratiti radi kliničkih znakova predoziranosti, i određivanje koncentracija u serumu, posebno teofilina, može biti neophodno (videti odeljak 4.5).
Metotreksat
Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).
Uticaj na laboratorijske analize
In vitro aktivnost ciprofloksacina na Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetih od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.
Reakcije na mestu primene
Prijavljeni su slučajevi lokalne reakcije na mestu intravenske primene ciprofloksacina. Ovakve reakcije su češće prilikom primene leka u tridesetominutnoj infuziji ili kraćoj. Pojavljuju se u obliku lokalnih reakcija na koži koje nestaju brzo nakon završetka infuzije. Kasnija intravenska primena leka nije kontraindikovana osim ukoliko se reakcija ponovo javi ili se pogorša.
Poremećaji vida
Ukoliko tokom terapije dođe do slabljenja vida ili ispolji bilo kakav efekat na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.
Važne informacije o pomoćnim supstancama koje ulaze u sastav leka
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma”.
Uticaj drugih lekova na ciprofloksacin
Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval
Ciprofloksacin, kao i druge fluorohionolone, treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje se zna da mogu produžiti QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).
Probenecid
Probenecid utiče na renalnu ekskreciju ciprofloksacina. Istovremena upotreba probenecida i cipofloksacina povećava koncentracije ciprofloksacina u serumu.
Uticaj ciprofloksacina na druge lekove
Tizanidin
Tizanidin se ne sme primenjivati istovremeno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkoj studiji sprovedenoj kod zdravih dobrovoljaca, istovremenom primenom tizanidina i ciprofloksacina, povećava se koncentracija tizanidina u serumu (povećanje Cmax: 7 puta; opseg: 4-21 put; povećanje PIK: 10 puta; opseg: 6-24 puta). Povećanjem serumske koncentracije tizanidina bio je jači hipotenzivni i sedativni efekat.
Metotreksat
Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenom primenom ciprofloksacina, potencijalno dovodeći do povećanja koncentracije metotreksata u plazmi i povećanog rizika od toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje (videti odeljak 4.4).
Teofilin
Istovremena primena ciprofloksacina i teofilina može dovesti do neželjenog povećanja koncentracije teofilina u serumu. To može izazvati neželjena dejstva uzrokovana teofilinom koja u retkim slučajevima mogu biti životno ugrožavajuća ili biti sa smrtnim ishodom. U toku istovremene primene neophodno je praćenje koncentracija teofilina u serumu i po potrebi smanjenje doze teofilina (videti odeljak 4.4).
Drugi derivati ksantina
Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (oksipentifilina), prijavljene su povećane koncentracije ovih derivata ksantina u serumu.
Fenitoin
Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može dovesti do povećanih ili smanjenih vrednosti koncentracija fenitoina u serumu. Potrebno je praćenje koncentracija u serumu.
Ciklosporin
Primećeno je prolazno povećanje koncentracije kreatinina u serumu prilikom istovremene primene lekova koji sadrže ciprofloksacin i ciklosporin. Zbog toga je potrebno dva puta nedeljno kontrolisati koncentraciju kreatinina u serumu kod ovih pacijenata.
Antagonisti vitamina K
Istovremena primena ciprofloksacina sa antagonistom vitamina K može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste infekcije, godina i opšteg statusa pacijenta, tako da je uticaj ciprofloksacina na povećanje parametra INR („international normalised ratio“) teško proceniti. Preporučuje se često praćenje INR-a tokom i kratko nakon istovremene primene ciprofloksacina sa antagonistima vitamina K, (kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).
Duloksetin
U kliničkim studijama je pokazano da istovremena primena duloksetina i snažnih inhibitora CYP450 1A2 izoenzima kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja parametara PIK i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak 4.4).
Ropinirol
Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena upotreba ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, dovodi do povećanja Cmax i PIK ropinirola za 60%, odnosno 84% tim redom. Zbog toga se preporučuje praćenje dozno-zavisnih neželjenih dejstava i adekvatno prilagođavanje doze ropinirola tokom i neposredno nakon perioda istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).
Lidokain
Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, smanjuje klirens intravenskog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i potencijalne pojave neželjenih dejstava.
Klozapin
Nakon istovremene primene 250 mg ciprofloksacina i klozapina tokom 7 dana, koncentracije klozapina i N- desmetilklozapina u serumu su bile povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se kliničko praćenje i adekvatno podešavanje doze klozapina u toku i kratko nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).
Sildenafil
Cmax i PIK sildenafila su bili povećani približno dva puta kod zdravih ispitanika nakon oralne primene doze
50 mg istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga, prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.
Agomelatin
U kliničkim studijama je dokazano da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izoenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti „Citohrom P450” u odeljku 4.4).
Zolpidem
Istovremena primena ciprofloksacina može povećati vrednosti zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.
Trudnoća
Dostupni podaci o primeni ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na pojavu malformacija ili znakova na feto/neonatalnu toksičnost. Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i još nerođenih životinja izloženih hinolonima zapaženi su efekti na nezrelu hrskavicu, pa se stoga ne može isključiti da lek može oštetiti zglobnu hrskavicu kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak 5.3).
Kao mera predostrožnosti, potrebno je izbegavati upotrebu ciprofloksacina u toku trudnoće.
Dojenje
Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba koristiti tokom dojenja.
Zbog neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na brzinu reagovanja. Zbog toga, sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama može biti smanjena.
Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su mučnina i dijareja, povraćanje, prolazno povećanje vrednosti transaminaza, osip i reakcija na mestu primene injekcije/infuzije.
Neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju leka ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) su klasifikovana po sistemima organa i učestalosti javljanja, data u sledećoj tabeli. Prilikom procenjivanja učestalosti uzeti su podaci prijavljeni i kod oralne i intravenske primene leka.
| Klasa sistema organa | Česta (≥1/100do <1/10) | Povremena (≥1/1000 do<1/100) | Retka(≥1/10000, do<1/1000) | Veoma retka (<1/10000) | Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovudostupnih podataka) |
| Infekcije iinfestacije | Superinfekcijagljivicima | ||||
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Eozinofilija | Leukopenija Anemija Neutropenija Leukocitoza Trombocitopenija Trombocitemija | Hemolitička anemija Agranulocitoza Pancitopenija (životno ugrožavajuća) Depresija koštane srži (životnougrožavajuća) | ||
| Poremećaji imunskog sistema | Alergijske reakcije Alergijski edem/angioedem | Anafilaktička reakcija Anafilaktički šok (životnougrožavajući) |
| (videti odeljak 4.4)Reakcija slična serumskoj bolesti | |||||
| Endokrini poremećaji | Sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona(SIADH) | ||||
| Poremećajimetabolizma i ishrane | Smanjen apetit | HiperglikemijaHipoglikemija (videti odeljak 4.4) | Hipoglikemijskakoma (videti odeljak 4.4) | ||
| Psihijatrijski poremećaji* | Psihomotorna hiperaktivnost/ Agitacija | Konfuzija ili dezorijentacija Anksiozne reakcije Neuobičajeni snovi Depresija (potencijalno kulminira sa suicidalnim ideacijama/mislima ili pokušajem suicida ili suicidom) (videtiodeljak 4.4) Halucinacije | Psihotičke reakcije (potencijalno kulminiraju sa suicidalnim ideacijama/misli ma ili pokušajem suicida ili suicidom) (videti odeljak 4.4) | Manija, hipomanija | |
| Poremećaji nervnog sistema* | Glavobolja Vrtoglavica Poremećaj sna Poremećaj čula ukusa | Parestezija i dizestezija Hipoestezija Tremor Konvulzije (uključujući status epileptikus, videti odeljak 4.4) Vertigo | Migrena Poremećaj koordinacije Poremećaj hoda Poremećaj olfaktornog nerva Intrakranijalna hipertenzija ipseudotumor cerebri | Periferna neuropatija i polineuropatija (videti odeljak 4.4) | |
| Poremećaji oka* | Poremećaj vida (npr. diplopija) | Poremećajprepoznavanja boja | |||
| Poremećaj uha i labirinta | Tinitus Gubitaksluha/oštećenje sluha | ||||
| Kardiološki poremećaji** | Tahikardija | Ventrikularna aritmija,„torsades de pointes“ (prijavljeni uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala),produženje QT intervala na |
| EKG-u (videti odeljke 4.4 i4.9) | |||||
| Vaskularni poremećaji** | VazodilatacijaHipotenzija Sinkopa | Vaskulitis | |||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Dispneja (uključujući astmatična stanja) | ||||
| Gastrointestinalni poremećaji | Mučnina Dijareja | Povraćanje Gastrointestina lni i bol u abdomenuDispepsija Flatulencija | Kolitis kao posledica upotrebe antibiotika (veoma retko sa mogućim smrtnimishodom) (videti odeljak 4.4) | Pankreatitis | |
| Hepatobilijarni poremećaji | Povećane vrednosti transaminaza Povećane vrednosti bilirubina | Oštećenje funkcije jetreHolestatski ikterus Hepatitis | Nekroza jetre (veoma retko progredira do životno ugrožavajuće insuficijencijejetre) (videti odeljak 4.4) | ||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip Pruritus Urtikarija | Fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4) | Petehije Erythema multiforme Erythema nodosumStevens-Johnson- ov sindrom (potencijalno životno ugrožavajući) Toksična epidermalna nekroliza (potencijalno životnougrožavajuća) | Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP)Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) | |
| Poremećaj mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva* | Mišićno- skeletni bol (npr. bolovi ekstremiteta, bol u leđima, bol u grudima) Artralgija | Mijalgija ArtritisPovišen tonus mišića i grčevi | Mišićna slabost Tendinitis Ruptura tetive (predominantno Ahilove)(videti odeljak 4.4) Egzarcerbacija simptoma miastenije gravis(videti odeljak 4.4) | ||
| Poremećaji bubrega iurinarnog | Oštećenje funkcijebubrega | Bubrežna insuficijencijaHematurija |
| sistema | Kristalurija (videti odeljak 4.4) Tubulointersticijalninefritis | ||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene* | Reakcije na mestu primene leka (samo kod intravens keprimene) | Astenija Groznica | Edem Znojenje (hiperhidroza) | ||
| Ispitivanja | Povećanje vrednosti alkalne fosfataze u krvi | Povećane vrednosti amilaze | Povećane vrednosti INR (kod pacijenata koji se lečeantagonistima vitamina K) |
* Vezano za primenu hinolona i fluorohinolona zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite klase sistema organa i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima poremećaj hoda, neuropatije povezane s parestezijom, depresija, umor, narušeno pamćenje, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).
** Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi regurgitacije/neadekvatnosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).
Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost kod pacijenata koji su na intravenskoj ili sekvencijalnoj terapiji (prelazak sa intravenske na oralnu terapiju):
| Česta | Povraćanje, Prolazno povećanje vrednosti transaminaza, Osip |
| Povremena | Trombocitopenija, Trombocitemija, Konfuzija i dezorijentacija, Halucinacije, Parestezije i dizestezije, Konvulzije, Vertigo, Poremećaj vida, Gubitak sluha, Tahikardija, Vazodilatacija, Hipotenzija, Prolazno oštećenje funkcije jetre, Holestatski ikterus,Insuficijencija bubrega, Edem |
| Retka | Pancitopenija, Depresija koštane srži, Anafilaktički šok, Psihotične reakcije, Migrena, Poremećaj olfaktornog nerva, Oštećenje sluha, Vaskulitis, Pankreatitis, Nekroza jetre,Petehije, Ruptura tetive |
Pedijatrijski pacijenti
Incidenca prethodno pomenute artropatije (artralgija, artritis), se odnosi na podatke dobijene iz studija koje su sprovedene kod odraslih pacijenata. Kod dece se artropatija češće javljala (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje, sa blagim simptomima toksičnosti, javila se prilikom upotrebe 12 g. Prijavljeno je da akutno predoziranje sa 16 g uzrokuje akutnu bubrežnu insuficijenciju.
Simptomi predoziranja su vrtoglavica, tremor, glavobolja, zamor, konvuzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u abdomenu, oštećenje funkcije bubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.
Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je pražnjenje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje funkcije bubrega, uključujući pH urina i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu smanjiti resorpciju ciprofloksacina kod predoziranja.
Samo mali deo ciprofloksacina (<10%) se može eliminisati hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.
U slučaju predoziranja, treba primeniti simptomatsku terapiju, treba sprovesti EKG monitoring, zbog moguće prolongacije QT intervala.
Farmakološki podaci - Marocen 100mg/10mL
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku upotrebu, fluorohinoloni
ATC šifra: J01MA02 Mehanizam dejstva
Ciprofloksacin je fluorohinolonski antibiotik, koji antibaktericidnu aktivnost ostvaruje inhibicijom tip II topoizomeraze (DNA-giraze) i topoizomeraze IV, koje su neophodne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.
Odnos farmakokinetike i farmakodinamike (FK/FD)
Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije leka u serumu (Cmax) i minimalne i inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kao i odnosa između površine ispod krive (PIK) i MIC.
Mehanizam rezistencije
In vitro rezistencija na ciprofloksacin može biti stečena kroz postepen proces, određivanja mesta mutacije na DNK girazi i topoizomerazi IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je različit. Pojedinačne mutacije ne moraju dovesti do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije generalno dovode do kliničke rezistencije na veliki broj ili sve aktivne supstance iz te grupe.
Rezistencija nastala usled nepropustljivosti ili aktivnog mehanizma izbacivanja aktivne supstance iz ćelije (efluks pumpama), može imati različiti efekat na osetljivost na fluorohinolone, koji zavisi od fizičko- hemijskih svojstava samih fluorohinolona, ali i od afiniteta bakterijskog transportnog sistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije su često primećeni i kod kliničkih izolata. Mehanizmi rezistencije koji inaktivišu druge antibiotike, kao promena propustljivosti membrane (česta kod Pseudomonas aeruginosa) i efluksni mehanizmi mogu uticati na osetljivost na ciprofloksacin.
Prijavljena je plazmidima posredovana rezistencija kodirana qnr-genima.
Spektar bakterijske aktivnosti
Date su granične vrednosti koncentracija („breakpoints”) na osnovu kojih se definišu osetljive, srednje osetljive i rezistentne vrste bakterija:
EUCAST preporuke
| Mikroorganizmi | Osetljivost | Rezistencija |
| Enterobacteriaceae | S ≤ 0,5 mg/L | R > 1 mg/L |
| Pseudomonas spp. | S ≤ 0,5 mg/L | R > 1 mg/L |
| Acinetobacter spp. | S ≤ 1 mg/L | R > 1 mg/L |
| Staphylococcus spp. 1 | S ≤ 1 mg/L | R > 1 mg/L |
| Haemophilus influenzae iMoraxella catarrhalis | S ≤ 0,5 mg/L | R > 0,5 mg/L |
| Neisseria gonorrhoeae | S ≤ 0,03 mg/L | R > 0,06 mg/L |
| Neisseria meningitidis | S ≤ 0,03 mg/L | R > 0,06 mg/L |
| Granične vrednosti koncentracijabez obzira na vrstu* | S ≤ 0,5 mg/L | R > 1 mg/L |
| 1 Staphylococcus spp.- granične vrednosti koncentracija za ciprofloksacin se odnose na terapiju velikim dozama*Granične vrednosti bez obzira na vrstu su određene uglavnom na osnovu FK/FD podataka i nezavisne suod minimalnih inhibitornih koncentracija za specifične vrste. Koriste se u slučaju terapije vrsta za koje nisu date granične vrednosti koncentracija, ali ne i za vrste za koje se ne preporučuju testovi osetljivosti. | ||
Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i tokom vremena za navedene vrste mikroorganizama, pa je poželjno postojanje lokalnih informacija o rezistentnosti, posebno prilikom primene leka u terapiji teških infekcija. Ukoliko je neophodno, kada je prevalence rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji pojedinih tipova infekcija, trebalo bi potražiti savet stručnjaka.
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi
Bacillus anthracis (1)
Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi
Aeromonas spp. Brucella spp.
Citrobacter koseri Francisella tularensis Haemophilus ducreyi Haemophilus influenzae*Legionella spp.
Moraxella catarrhalis*Neisseria meningitidis Pasteurella spp.
Salmonella spp.* Shigella spp.* Vibrio spp.
Yersinia pestis
Anaerobni mikroorganizmi
Mobiluncus
Drugi mikroorganizmi
Uobičajeno osetljive bakterije
Vrste grupisane po osetljivosti na ciprofloksacin (za Streptococcus species videti odeljak 4.4):
| Chlamydia trachomatis ($) Chlamydia pneumoniae ($) Mycoplasma hominis ($) Mycoplasma pneumoniae ($) |
| Bakterije kod kojih se može javiti stečena rezistencija na ciprofloksacin |
| Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi Enterococcus faecalis ($) Staphylococcus spp.*(2)Aerobni gram-negativni mikroorganizmiAcinetobacter baumannii+ Burkholderia cepacia +* Campylobacter spp.+* Citrobacter freundii * Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae* Echerichia coli* Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae* Morganella morganii* Neisseria gonorrhoeae* Proteus mirabilis* Proteus vulgaris * Providencia spp.Pseudomonas aeruginosa * Pseudomonas fluorescens Serratia marcescens*Anaerobni mikroorganizmiPeptostreptococcus spp. Propionibacterium acnes |
| Prirodno rezistentne bakterije |
| Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmiActinomyces Enterococcus faecium Listeria monocytogenesAerobni gram-negativni mikroorganizmiStenotrophomonas maltophiliaAnaerobni mikroorganizmi Izuzetak su gore navedeniDrugi mikroorganizmi Mycoplasma genitalium Ureaplasma urealitycum |
| *Klinička efikasnost u odobrenim indikacijama za osetljive vrste dokazana u kliničkim studijama.+Stepen rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU($) Prirodna srednja osetljivost u odsustvu stečenih mehanizama rezistencije.Sprovedene su studije na eksperimentalnim životinjama inficiranim inhalacijom spora Bacillus anthracis; studije su pokazale da antibiotici primenjeni ubrzo nakon ekspozicije onemogućavaju ispoljavanje bolesti, ukoliko je definisana terapija takva da smanjuje broj spora kod organizama ispod infektivne doze. Preporučena primena kod ljudi se prvenstveno zasniva na in vitro dobijenim podacima o osetljivosti i eksperimentalnim podacima dobijenim na životinjama zajedno sa ograničenim podacima kod ljudi. Dvomesečna terapija ciprofloksacinom primenjenim oralnim putem u dozi od 500 mg dva puta dnevno kod odraslih pacijenata, smatra se efikasnom u prevenciji infekcije antraksom kod ljudi. Nadležni lekar treba da se pridržava nacionalnih i/ili internacionalnih zvaničnih dokumenata koji se odnose na terapiju antraksa.Meticilin-rezistentni S.aureus veoma često pokazuje istovremenu rezistenciju na fluorohinolone. Stepenrezistencije na meticilin je oko 20-50% među svim stafilokokama i obično je veći u bolničkim izolatima. |
Resorpcija
Nakon intravenske primene leka prosečne maksimalne koncentracije u serumu dostignute su na kraju infuzije. Farmakokinetika ciprofloksacina je bila linearna u opsegu doza do 400 mg, nakon intravenske primene.
Poređenje farmakokinetičkih parametara prilikom intravenske primene leka dva i tri puta dnevno ne ukazuje na akumulaciju ciprofloksacina i njegovih metabolita.
Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 200 mg u trajanju od 60 minuta na 12 sati i nakon oralno primenjenog ciprofloksacina u dozi od 250 mg na 12 sati, uočena je ekvivalentnost u pogledu površine ispod krive (PIK).
Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 400 mg u trajanju od 60 minuta na 12 sati i nakon oralno primenjenog ciprofloksacina u dozi od 500 mg na 12 sati, zabeležena je jednaka površina ispod krive (PIK).
Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 400 mg u trajanju od 60 minuta na 12 sati, uočene vrednosti Cmax bile su identične kao nakon oralne primene ciprofloksacina u dozi od 750 mg.
Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 400 mg na 8 sati i nakon oralne primene ciprofloksacina u dozi od 750 mg primenjenog na svakih 12 sati, uočena je ekvivalentnost u pogledu površine ispod krive (PIK).
Distribucija
Ciprofloksacin se slabo vezuje za proteine plazme (20-30%). Ciproflokscin je prisutan u plazmi, uglavnom u nejonizovanom obliku i ima veliki volumen distribucije u stanju ravnoteže (od 2-3 L/kg telesne mase). Ciprofloksacin dostiže velike koncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelijalna tečnost, alveolarni makrofagi, uzorak tkiva za biopsiju), sinusi, lezije praćene zapaljenjem (tečnost plika nakon ujeda španske mušice) i urogenitalni trakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupna koncentracija prevazilazi one koje se dostižu u plazmi.
Metabolizam
Detektovana su četiri metabolita koja su prisutna u malim koncentracijama: desetilenciprofloksacin (M1), sulfociprofloksacin (M2), oksociprofloksacin (M3) i formilciprofloksacin (M4). Metaboliti in vitro pokazuju antimikrobnu aktivnost, ali u manjem stepenu u poređenju sa nemetabolisanom supstancom.
Poznato je da je ciprofloksacin umereni inhibitor CYP450 1A2 izo-enzima. Eliminacija
Ciprofloksacin se najvećim delom izlučuje u nepromenjenom obliku preko urina, a u manjoj meri i putem
fecesa.
| Ekskrecija ciprofloksacina (% od doze) |
| Intravenska primena | ||
| Urin | Feces | |
| Ciprofloksacin | 61,5 | 15,2 |
| Metaboliti (M1-M4) | 9,5 | 2,6 |
Renalni klirens je između 180-300 mL/kg/h, a ukupni telesni klirens iznosi između 480-600 mL/kg/h. Ciprofloksacin podleže i glomerularnoj filtraciji i tubularnoj sekreciji. Kod teškog oštećenja funkcije bubrega dolazi do povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina do 12 sati.
Ne-renalni klirens ciprofloksacina se uglavnom javlja usled aktivne transintestinalne sekrecije i metabolizma.
Bilijarnim putem se izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u velikoj koncentraciji u žuči.
Pedijatrijski pacijenti
Farmakokinetički podaci kod pedijatrijskih pacijenata su ograničeni.
U studiji sprovedenoj kod dece vrednosti Cmax i PIK nisu bile zavisne od uzrasta (uzrasta iznad 1 godine). Nije zapaženo značajno povećanje vrednosti Cmax i PIK nakon ponovljenih doza (10 mg/kg tri puta dnevno).
Kod desetoro dece sa teškom sepsom, vrednost Cmax iznosila je 6,1 mg/L (u opsegu 4,6-8,3 mg/L) nakon intravenske infuzije od 10 mg/kg u trajanju od sat vremena kod dece uzrasta mlađe od 1 godine u poređenju sa 7,2 mg/L (u opsegu 4,7-11,8 mg/L) kod dece uzrasta od 1 do 5 godina. Vrednosti PIK bile su 17,4 mg*h/L (u opsegu 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (u opsegu 11,0-23,8 mg*h/L).
Ove vrednosti se nalaze unutar opsega koji je zabeležen kod odraslih u terapijskim dozama. Bazirano na populacionim farmakokinetičkim analizama pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđeno srednje poluvreme eliminacije kod dece iznosi približno 4-5 sati, a biološka raspoloživost oralne suspenzije varira u opsegu od 50 do 80%.
Farmaceutski podaci - Marocen 100mg/10mL
-
Mlečna kiselina
-
Dinatrijum-edetat
-
Hlorovodonična kiselina, koncentrovana
-
Voda za injekcije
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Ukoliko nije dokazana kompatibilnost sa drugim infuzijama/lekovima, infuzija leka Marocen se uvek mora primenjivati odvojeno. Lek ne primenjivati u slučaju da je došlo do vizuelne promene leka u vidu zamućenja, stvaranja taloga ili promene boje leka.
Inkompatibilnost se javlja sa svim infuzionim rastvorima/lekovima koji su fizički ili hemijski nestabilni na pH vrednosti rastvora (npr. penicilini, rastvori heparina), posebno u kombinaciji sa rastvorima koji su prilagođeni alkalnim vrednostima pH (pH vrednost rastvora ciprofloksacina: 3,9-4,5).
Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.
Rok upotrebe nakon razblaživanja: odmah upotrebiti.
Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje leka je providna staklena ampula (tip I) sa 10 mL koncentrata za rastvor za infuziju. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi PVC uložak sa 5 ampula i Uputstvo za lek.