Bupivacaine Quatalia 5mg/mL rastvor za injekciju

Lek Bupivacaine Quatalia je lokalni anestetik. Spada u grupu lekova koji se nazivaju lokalni anestetici sa dugim dejstvom tipa amida.

Lek Bupivacaine Quatalia je indikovan kod:

• hirurške anestezije kod odraslih i dece starije od 12 godina,

• terapije akutnog bola kod odraslih i dece starije od 1 godine.

  Predložene doze i jačine rastvora za injekciju za svaku indikaciju su dati u odeljku 4.2.

Doziranje

Odrasli i deca starija od 12 godina

Treba primeniti najmanju moguću dozu za postizanje odgovarajuće anestezije. Doza treba da se primenjuje u skladu sa specifičnostima svakog pojedinačnog pacijenta.

Podaci o preporučenim dozama se odnose na jednokratnu primenu leka kod odraslih prosečne telesne mase. 1 mL rastvora za injekciju leka Bupivacaine Quatalia sadrži 5 mg bupivakain-hidrohlorida, bezvodnog.

Primeri preporučenih doza za odrasle:

Blok nerava brahijalnog pleksusa 15 - 30 mL

Blok interkostalnih nerava, po segmentu 3 - 5 mL Blok lateralnog kutanog femoralnog nerva 10 - 15 mL Blok femoralnog nerva 5 - 10 mL

Blok išijadičnog nerva 10 - 20 mL

Blok mandibularnog nerva 2 - 5 mL

Blok maksilarnog nerva 2 - 5 mL

Blok freničnog nerva 5 mL

Blok subskapularnog nerva 3 - 8 mL

Paracervikalni blok, po strani 5 mL

Paravertebralni blok 5 - 8 mL

Epiduralna anestezija, po segmentu 1 mL

Blok nerava ‘Psoas’ odeljka (Psoas compartment block)

20 - 30 mL

Blok sakralnih nerava 15 - 20 mL

Spinalna anestezija 2 - 3 mL

Blok Trigeminus nerva 0,5 - 4 mL 3-u-1 blok (blok nerava lumbalnog pleksusa) 10 - 30 mL

Preporučena maksimalna doza za jednokratnu primenu je do 2 mg – 3 mg bupivakain-hidrohlorida po kg telesne mase, odnosno pacijentu telesne mase 75 kg treba dati 150 mg – 225 mg bupivakain-hidrohlorida, što odgovara do 30 mL – 45 mL leka Bupivacaine Quatalia, rastvora za injekciju.

Pacijentima lošeg opšteg stanja treba dati manje doze (videti maksimalni raspon doze).

Kod pacijenata sa određenim oboljenjima (vaskularne okluzije, ateroskleroza ili oštećenja nerava usled dijabetesa melitusa) dozu treba smanjiti za trećinu.

Kod pacijenata sa ograničenom funkcijom jetre ili bubrega, može doći do povećanja koncentracije leka u plazmi, posebno prilikom ponovljene primene leka. U ovim slučajevima se preporučuje manji raspon doza.

Doza treba da bude smanjena za oko trećinu kod primene epiduralne anestezije tokom porođaja, zbog izmenjenih anatomskih uslova.

Pedijatrijski pacijenti uzrasta od 1 godine do 12 godina

Procedure za primenu regionalne anestezije u pedijatriji treba da sprovode anesteziolozi sa iskustvom u tehnikama davanja anestezije u ovoj populaciji pacijenata.

Doze u tabeli treba posmatrati kao smernice za primenu u pedijatriji. Moguće su individualne varijacije. Kod dece sa velikom telesnom masom postepeno smanjenje doze je često neophodno i treba da se zasniva na idealnoj telesnoj masi. Neophodno je konsultovati standardne udžbenike vezano za faktore koji utiču na specifične tehnike blokade nerva, kao i u vezi individualnih zahteva svakog pacijenta ponaosob.

Treba primeniti najmanju moguću dozu za postizanje odgovarajuće anestezije.

Tabela 2: Preporučene doze kod dece uzrasta od 1 godine do 12 godina

a) Kod torakalne epiduralne primene dozu je potebno davati u inkrementima dok se ne postigne željeni stepen

anestezije.

b) Početak i trajanje perifernih nervnih blokova zavise od tipa bloka i primenjene doze.

Kod dece dozu treba računati na osnovu telesne mase i maksimalno do 2 mg/kg telesne mase.

Da bi se izbegla primena intravaskularne injekcije, aspiraciju treba ponoviti pre i tokom davanja glavne doze. Lek treba ubrizgavati polako, u inkrementima, naročito u lumbalne i torakalne epiduralne puteve, uz stalni i pažljivi nadzor vitalnih funkcija pacijenta.

Peritonzilarna infiltracija je izvedena kod dece starije od 2 godine sa bupivakainom 2,5 mg/mL u dozi od 7,5–12,5 mg po krajniku.

Ilioingvinalni - iliohipogastrični blokovi su izvedeni kod dece uzrasta 1 godina ili starije sa bupivakain 2,5 mg/mL u dozi od 0,1–0,5 mL/kg telesne mase što je ekvivalento 0,25–1,25 mg/kg telesne mase. Deca uzrasta 5 godina ili starija su primala bupivakain 5 mg/mL u dozi od 1,25–2 mg/kg telesne mase.

Kod penilnog bloka je korišćen bupivakain 5 mg/mL u ukupnim dozama od 0,2–0,5 mL/kg telesne mase što je ekvivalentno 1–2,5 mg/kg telesne mase.

Bezbednost i efikasnost primene bupivakaina, u obliku rastvora za injekciju sa i bez adrenalina kod dece mlađe od 1 godine nije ustanovljena. Dostupni su samo ograničeni podaci.

Bezbednost i efikasnost primene intermitentne epiduralne bolus injekcije ili kontinuirane infuzije nije ustanovljena. Dostupni su samo ograničeni podaci.

Način primene

Lek Bupivacaine Quatalia, rastvor za injekciju se primenjuje u subduralni prostor za spinalnu anesteziju i ubrizgava van tvrde ovojnice (dura mater) za druge lokalne anestezije u području kičmene moždine. Za infiltracionu anesteziju, lek Bupivacaine Quatalia, rastvor za injekciju se ubrizgava u tkivo u lokalizovanoj oblasti (infiltracija). Za blok perifernih nerava, simpatički blok i terapiju bola, lek Bupivacaine Quatalia, rastvor za injekciju se primenjuje lokalno u zavisnosti od anatomskih uslova nakon ciljane punkcije.

Lek Bupivacaine Quatalia, rastvor za injekciju treba da bude primenjen samo od strane anesteziologa. Za kontinuiranu primenu treba koristiti niske koncentracije anestetika.

Ponovljena primena se generalno odnosi na anestezije pleksusa. Dat je sledeći primer: Anestezija pleksusa ruke pomoću katetera: 12 sati posle primene prve maksimalne doze (0,5 %) može da se primeni druga injekcija od 30 mL bupivakain-hidrohlorida (0,25 %), a nakon narednih 10,5 sati i treća injekcija od 30 mL bupivakain-hidrohlorida (0,25 %).

Kod ponovljene primene ovog leka može doći do gubitka efikasnosti, kao rezultat tahifilaksije (ubrzanog razvoja tolerancije na lek).

Rastvor za injekciju je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Rastvor se mora iskoristiti odmah nakon otvaranja ampule. Svu preostalu količinu leka treba odbaciti.

Ampule od stakla sa prelomnom tačkom: prelomna tačka se nalazi ispod oznake na ampuli. Rastvor za injekciju treba polako izvući iz ampule pomoću šprica.

Lek Bupivacaine Quatalia se ne sme primenjivati:

• kod poznate preosetljivosti na bupivakain, lokalne anestetike iz grupe amida ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

  • kod teških poremećaja sprovodnog sistema srca,

  • putem intravaskularne injekcije,

  • za paracervikalnu anesteziju tokom porođaja.

    Takođe treba uzeti u obzir posebne kontraindikacije za primenu epiduralne anestezije, kao što su:

  • nekompenzovani gubitak volumena krvi,

  • ozbiljni poremećaji zgrušavanja krvi,

  • povećan kranijalni pritisak.

  Za sprovođenje anestezije u području kičmene moždine (epiduralna anestezija, spinalna anestezija) uz monitoring sistema zgrušavanja krvi u cilju profilakse, videti odeljak 4.4.

Lek Bupivacaine Quatalia se može koristiti kod sledećih stanja samo uz poseban oprez:

• bolesti bubrega ili jetre,

• vaskularne okluzije,

• ateroskleroze (vaskularne kalcifikacije),

• oštećenja nerava usled dijabetesa melitusa,

• primene injekcije u oblasti pod zapaljenjem (inficirane oblasti).

  U cilju sprečavanja neželjenih dejstava tokom primene leka, treba razmotriti sledeće napomene:

  Pre primene lokalne anestezije moraju se obezbediti uslovi za brzu nadoknadu volumena krvi (zamenu plazme).

• Prilikom primene kod pacijenata koji su pod rizikom i prilikom primene većih doza (više od 25% od maksimalne pojedinačne doze), neophodno je da bude dostupan intravenski pristup za primenu infuzije (nadoknada volumena krvi).

• Treba izabrati najmanju moguću dozu.

• Po pravilu, ne treba koristiti nikakve dodatne vazokonstriktore.

• Treba osigurati da je pacijent postavljen u pravilan položaj.

• Pre primene injekcije, okretanjem kanile pažljivo aspirirati u dve ravni.

• Neophodan je oprez prilikom injektovanja u inficirane oblasti (zbog veće resorpcije i smanjene efektivnosti leka).

• Injekciju treba primeniti polako.

• Neophodno je proveriti krvni pritisak, puls i dilataciju zenica.

• Neophodno je obratiti pažnju na kontraindikacije i interakcije sa drugim lekovima.

  Pre primene epiduralne injekcije lokalnog anestetika, neophodno je obezbediti da su instrumenti za reanimaciju (npr. za postizanje prohodnosti disajnih puteva i snabdevanje kiseonikom) i lekovi za hitnu terapiju u slučaju ispoljavanja reakcija toksičnosti odmah na raspolaganju.

  Tokom terapije sa inhibitorima koagulacije krvi (antikoagulansi, kao što je npr. heparin), nesteroidnim antireumaticima ili sredstvima za zamenu plazme treba uzeti u obzir da ozbiljno krvarenje može biti izazvano ne samo slučajnim vaskularnim povredama tokom terapije bola, već i da je generalno povećana tendencija od krvarenja. Ukoliko je moguće, treba proceniti vreme krvarenja i parcijalno tromboplastinsko vreme (engl. partial thromboplastin time, PTT), odnosno aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (engl. activated partial thromboplastin time, aPTT), zatim uraditi dodatni Quick-ov test i odrediti broj trombocita. Ove testove takođe treba sprovesti kod pacijenata koji su pod rizikom, ukoliko im je data mala doza heparina u cilju profilakse (profilaktička terapija sa malom dozom inhibitora zgrušavanja krvi, heparina) pre upotrebe leka Bupivacaine Quatalia.

  Istovremenu primenu anestezije i profilaktičke terapije heparinom male molekulske mase u cilju sprečavanja nastanka tromboze (profilaksa tromboze) treba isključivo izvoditi sa posebnim oprezom.

  U slučaju postojeće terapije nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (npr. acetilsalicilna kiselina), mora se sprovesti procena vremena krvarenja u poslednjih pet dana pre planirane injekcije u području kičmenog stuba.

  Neophodno je imati u vidu da patološke anatomske promene mogu ograničiti dostupnost periduralnog prostora.

  Izvođenje spinalne anestezije kod mladih i odraslih do uzrasta od 30 godina se ne preporučuje zbog česte pojave postspinalnih glavobolja u ovim uzrasnim grupama.

  Kod primene bupivakaina tokom porođaja (epiduralna anestezija), cijanoza i neurološke abnormalnosti su se javljale kod novorođenčeta, u zavisnosti od primenjene doze (različiti stepen budnosti i vizuelne percepcije). To je trajalo prvih nekoliko nedelja života.

  Ampula leka Bupivacaine Quatalia od 5 mg/mL sadrži 0,72 mmol (16,6 mg) natrijuma. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po ampuli, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

  Pedijatrijska populacija

  Doze za primenu kod dece treba da se računaju pojedinačno, uzimajući u obzir uzrast i telesnu masu deteta. Za primenu anestezije kod dece treba koristiti niske koncentracije rastvora bupivakaina.

  Bezbednost i efikasnost primene leka Bupivacaine Quatalia kod dece mlađe od 1 godine nije ustanovljena. Dostupni su samo ograničeni podaci.

  Upotreba bupivakaina za intraartikularni nervni blok kod dece uzrasta od 1 do 12 godina nije dokumentovana.

  Upotreba bupivakaina za blok glavnih nerava kod dece uzrasta od 1 do 12 godina nije dokumentovana.

  Stariji pacijenti

  Kod starijih pacijenata se preporučuje primena manjih doza.

  Kod starijih pacijenata je od primarnog značaja praćenje potencijalnog razvoja iznenadne arterijske hipotenzije koja se može javiti kao komplikacija prilikom primene epiduralne anestezije sa lekom Bupivacaine Quatalia.

Istovremena primena leka sa vazokonstriktornim dejstvom rezultira produženim dejstvom leka Bupivacaine Quatalia.

Istovremena primena aprindina i leka Bupivacaine Quatalia može da rezultira povećanom ozbiljnošću

neželjenih dejstava. Aprindin ispoljava slična neželjena dejstva zbog sličnosti svoje hemijske strukture sa lokalnim anesteticima.

Sinergija u pogledu toksičnosti je opisana kod istovremene upotrebe analgetika sa centralnim dejstvom i etra. Kombinacije različitih lokalnih anestetika mogu izazvati kumulativne uticaje na kardiovaskularni i centralni nervni sistem.

Dejstvo nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa je produženo kod istovremene primene leka Bupivacaine Quatalia.

Trudnoća

U ranoj trudnoći bupivakain treba primenjivati samo uz strogu procenu koristi i rizika, s obzirom na to da je oštećenje ploda zabeleženo u studiji na životinjama i da nema iskustva o upotrebi bupivakaina kod ljudi tokom rane trudnoće.

Pojava arterijske hipotenzije kod majke se mora posmatrati kao moguća komplikacija upotrebe bupivakaina u akušerstvu.

S obzirom na to da postoje izveštaji o fetalnoj bradikardiji i smrti u vezi sa upotrebom bupivakaina kod paracervikalnog bloka, lek Bupivacaine Quatalia ne sme da se koristi za paracervikalnu anesteziju. Epiduralna anestezija sa bupivakainom kontraindikovana je tokom porođaja ako postoji ozbiljno krvarenje ili rizik od ozbiljnog krvarenja (na primer kod prednjačeće posteljice (placenta praevia) ili posle prevremenog odvajanja placente) .

Dojenje

Nakon upotrebe epiduralne anestezije sa bupivakainom tokom porođaja, nije bilo dokaza o prisustvu bupivakaina u mleku kod pet žena u periodu od 2 sata do 48 sati nakon porođaja (granica detekcije < 0,02 mikrograma/mL, maksimalna koncentracija u serumu majke 0,45 ± 0,06 mikrograma/mL).

Nema saznanja o bezbednosti primene neuroaksijalne regionalne anestezije sa bupivakainom tokom dojenja.

Kod upotrebe leka Bupivacaine Quatalia lekar će odlučiti u svakom pojedinačnom slučaju da li pacijentu može biti dozvoljeno da upravlja vozilom i rukuje mašinama.

Učestalost pojave neželjenih reakcija na terapiju bupivakainom je definisana kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (< 1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Moguća neželjena dejstva nakon upotrebe leka Bupivacaine Quatalia odgovaraju uglavnom neželjenim dejstvima na druge lokalne anestetike tipa amida. Sistemska neželjena dejstva koja se mogu javiti kao rezultat prekoračenja koncentracije bupivakaina u plazmi od 1,2 do 2 mikrograma/mL, mogu biti prouzrokovana načinom primene leka, i rezultujućom farmakodinamikom ili farmakokinetikom leka i mogu imati uticaja na centralni nervni sistem ili kardiovaskularni sistem.

1. Neželjena dejstva uzrokovana načinom primene:

   Kao rezultat injektovanja prevelike količine leka. Kao rezultat nenamerne injekcije u krvni sud.

   Kao rezultat nenamerne injekcije u kičmeni kanal (intratekalno) tokom planirane epiduralne anestezije. Kod visoke koncentracije epiduralne anestezije ili spinalne anestezije (drastičan pad krvnog pritiska).

2. Neželjena dejstva uzrokovana farmakodinamikom leka:

   U izuzetno retkim slučajevima, može se javiti generalizovana alergijska reakcija. Poremećaji funkcije bešike često se javljaju posle spinalne anestezije.

   U vezi sa primenom bupivakaina tokom epiduralne anestezije, prijavljen je jedan slučaj maligne hipertermije.

   Bupivakain primenjen kao epiduralna anestezija inhibira agregaciju trombocita.

3. Neželjena dejstva uzrokovana farmakokinetikom leka:

Bilo kakav poremećaj u resorpciji leka ili poremećaji tokom metabolizma u jetri ili tokom izlučivanja preko bubrega moraju se posmatrati kao mogući uzrok neželjenih dejstava leka.

Pedijatrijska populacija

Neželjene reakcije na lek kod dece su slične onima kod odraslih, međutim, kod dece, rani znaci toksičnosti lokalnog anestetika teško se mogu otkriti u slučajevima kada je blok dat tokom sedacije ili opšte anestezije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Neurološki simptomi se mogu manifestovati od razvoja tinitusa ili nistagmusa do generalizovanih konvulzija kao rezultat nenamerne intravenske primene ili poremećaja u resorpciji leka. Koncentracija bupivakaina u plazmi u rasponu 2,2 do 4 mikrograma/mL se smatra kritičnom koncentracijom.

Znaci predoziranja se mogu pripisati dvema kvalitativno različitim grupama simptoma i mogu da se klasifikuju prema njihovom intenzitetu.

1. Centralni nervni simptomi Blaga intoksikacija:

   Osećaj peckanja i trnjenja u usnama i jeziku, utrnulost oko usta, šumovi u ušima, metalni ukus, anksioznost, nemir, drhtanje, mišićni trzaji, povraćanje, dezorijentacija.

   Umerena intoksikacija:

   Poremećaj govora, zbunjenost, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, pospanost, konfuzija, drhtavica, horeatični pokreti (poseban oblik uznemirenosti), konvulzije (tonično-klonični napadi), proširene zenice, ubrzan dah.

   Teška intoksikacija:

   Povraćanje (opasnost od gušenja), paraliza sfinktera, gubitak mišićnog tonusa, gubitak reakcije ili pokreta (stupor), nepravilno disanje, respiratorna zastoj, koma, smrt.

2. Kardiovaskularni simptomi Blaga intoksikacija:

Palpitacije, povišeni krvni pritisak, ubrzan puls, ubrzano disanje.

Umerena intoksikacija:

Ubrzan puls, nepravilan srčani ritam (aritmija), nedostatak kiseonika, bledilo. Teška intoksikacija:

Ozbiljan nedostatak snabdevanja kiseonikom (teška cijanoza), poremećaji srčanog ritma (usporavanje rada srca, pad krvnog pritiska, primarna srčana insuficijencija, ventrikularna fibrilacija, asistola).

U slučaju brzog ubrizgavanja lokalnih anestetika može odmah doći do pojave teških simptoma bez prethodne pojave blagih simptoma.

Treba preduzeti sledeće mere:

• Momentalan prekid primene leka Bupivacaine Quatalia.

• Održavanje disajnih puteva prohodnim.

• Dodatno snabdevanje kiseonikom; ako je potrebno uz pomoć primene čistog kiseonika ili kontrolisane ventilacije (prvo sa maskom i kesom za ventilaciju, a zatim preko trahealne cevi). Terapija kiseonikom ne treba prekinuti čim se simptomi ublaže; terapiju treba nastaviti sve dok se sve vitalne funkcije ne vrate u normalu .

• Pažljiva provera krvnog pritiska, pulsa i dilatacije zenica.

  Ove mere se primenjuju i u slučaju akcidentalne totalne spinalne anestezije, čiji su prvi znaci su nemir, govor šapatom i pospanost; pospanost može da progredira u gubitak svesti i respiratorni zastoj.

  Dalje treba preduzeti sledeće mere:

• U slučaju pojave akutnog ili opasnog pada krvnog pritiska, pacijenta treba odmah položiti u položaj sa podignutim nogama i preduzeti sve mere reanimacije (terapija kiseonikom, terapija tečnostima, terapija vazoaktivnim lekovima).

• Kod povećanog tonusa vagusnog sistema (bradikardija), treba primeniti atropin (0,5 do 1,0 mg i.v.). Ako se sumnja na srčani udar treba sprovesti potrebne mere reanimacije.

• Konvulzije treba tretirati sa malim, ponovljenim dozama barbiturata ultra kratkog dejstva (npr. tiopental-natrijum 25 do 50 mg), ili sa diazepamom 5 do 10 mg i.v.; doze treba da budu podeljene sve dok konvulzije ne budu bezbedno držane pod kontrolom. Mora se istaći da je u mnogim slučajevima gde postoje znaci konvulzija, obavezna ventilacija sa kiseonikom dovoljna terapija.

Ako su konvulzije uporne, treba primeniti tiopental-natrijum (250 mg) i kratko-delujući mišićni relaksans, a ventilaciju sa 100 % kiseonika treba primeniti nakon intubacije.

Doza koja predstavlja prag za nastanak konvulzija može da varira individualno. Kao donja granica može se primeniti 2,2 mikrograma/mL krvne plazme.

Analeptici koji utiču na centralni nervni sistem su kontraindikovani ukoliko postoji intoksikacija lokalnim anesteticima!