Helicobacter Test INFAI® 75mg prašak za oralni rastvor

Farmakoterapijska grupa: Dijagnostička sredstva, druga dijagnostička sredstva

ATC šifra: VO4CX

Nije opisana farmakodinamska aktivnost za količinu od 75 mg ¹³C-uree koja se primenjuje u jednom izdisajnom testu.

Nakon oralne ingestije obeležena urea dolazi do želudačne sluzokože. U prisustvu bakterije Helicobacter pylori ¹³C-urea se metaboliše uz pomoć enzima ureaze koji stvara bakterija Helicobacter pylori.

2H N(¹³CO) NH

Enzim ureaza

+ 2H O 4NH

+ 2¹³CO

2 2 2

⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯⎯ 3 2

Ugljen-dioksid difunduje u krvne sudove. Odatle se prenosi kao bikarbonat u pluća i oslobađa sa izdahnutim vazduhom kao ¹³CO².

U prisustvu bakterijske ureaze odnos izotopa ugljenika ¹³C/¹²C je značajno izmenjen. Udeo ¹³CO² u uzorcima izdahnutog vazduha određuju se metodom nedisperzivne infracrvene spektroskopije (engl. non- dispersive infrared spectroscopy, NDIR) i izražava kao apsolutna razlika (vrednost Δ-δ) između 00- minutne i 30-minutne vrednosti.

Samo Helicobacter pylori u želucu stvara ureazu. Ostale bakterije koje stvaraju ureazu retko su prisutne u želudačnoj flori.

Određeno je da je Δδ-vrednost od 4‰ granična vrednost za razlikovanje pacijenata sa negativnim i pozitivnim nalazom na bakteriju Helicobacter pylori, što znači da povećanje Δδ-vrednosti više od 4‰ ukazuje na infekciju. U kliničkim ispitivanjima na 457 pacijenata, u poređenju sa dijagnostikovanjem infekcije bakterijom Helicobacter pylori iz bioptičkog uzorka, izdisajni test je pokazao osetljivost u opsegu od 96,5% do 97,9% [95%-CI: 94,05% - 99,72%] i specifičnost u opsegu od 96,7 % do 100 %. [95

%-CI: 94,17 %-103,63 %], dok je u kliničkim ispitivanjima na 93 adolescenta u uzrastu od 12 do 17 godina, osetljivost iznosila 97,7% [90 %-CI: 91,3 %] a postignuta je specifičnost od 96,0 % [90 %-CI: 89,7 %].

4 .

Ako bakterijska ureaza nije prisutna, celokupna količina primenjene uree nakon resorpcije iz gastrointestinalnog trakta će se metabolisati do ugljen-dioksida kao i endogena urea. Amonijak nastao bakterijskom hidrolizom, kao što je prethodno navedeno, uključuje se u metabolizam kao NH ⁺

Oralno primenjena ¹³C-urea metaboliše se do ugljen-dioksida i amonijaka, ili se uključuje u ciklus metabolizma sopstvene endogene uree iz organizma. Svako povećanje ¹³CO² će biti izmereno izotopskom analizom.

Resorpcija i distribucija ¹³CO² se odvijaju brže od reakcije sa ureazom. Zbog toga je razlaganje ¹³C-uree uz pomoć ureaze koju izlučuje bakterija Helicobacter pylori faza koja ograničava brzinu u celokupnom procesu.

Samo kod pacijenata pozitivnih na Helicobacter pylori primena 75 mg obeležene uree dovodi do značajnog povećanja ¹³CO² u uzorku izdahnutog vazduha tokom prvih 30 minuta.

Nema.

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Komplet za testiranje sastoji se od 50 tegli i dodatnih komponenti:

(i druga uputstva za rukovanje lekom)

1. Test treba izvoditi u prisustvu kvalifikovane osobe.

2. Podatke o svakom pacijentu treba upisati u priloženi formular za podatke o pacijentu. Preporučuje se da pacijent tokom testiranju bude u stanju mirovanja.

3. Testiranje počinje sakupljanjem uzoraka za određivanje početne vrednosti (00-minutna vrednost):

   • Iz kompleta za testiranje izvucite slamčicu i kontejnere za uzorak izdahnutog vazduha (epruvetu ili kesu za izdahnuti vazduh) sa nalepnicom „Vreme uzorkovanja: 00-minutna vrednost“).

   • Uklonite čep sa jednog od kontejnera za uzorak izdahnutog vazduha (sa epruvete ili kese za izdahnuti vazduh), odmotajte slamčicu i stavite slamčicu u kontejner.

   • Sada pacijent treba lagano da izdiše kroz slamčicu u kontejner za uzorak izdahnutog vazduha.

   • Pacijent mora polako da nastavi da izdiše kroz slamčicu dok je izvlači iz kontejnera za uzorak izdahnutog vazduha (iz epruvete ili kese za izdahnuti vazduh) i da kontejner odmah zatvori njegovim čepom.

     (Ako kontejner za uzorak izdahnutog vazduha ostane otvoren duže od 30 sekundi, rezultat testa može biti lažan.)

   • Epruvetu ili kesu za izdahnuti vazduh držite u uspravnom položaju i na kontejner nalepite EAN kod nalepnicu “00-minutna vrednost”.

4. Napunite drugu epruvetu za uzorak izdahnutim vazduhom (sa nalepnicom: “Vreme uzorkovanja: 00-minutna vrednost) sledeći istu proceduru. Za analizu infracrvenom spektroskopijom koristi se samo jedna kesa za izdahnuti vazduh.

5. Sada pacijent mora odmah bez odlaganja odjednom da popije 200 mL 100%-tnog soka od pomorandže ili 1 g limunske kiseline rastvorene u 200 mL vode.

6. Zatim sledi priprema rastvora za testiranje:

   • Iz kompleta za testiranje se izvadi tegla sa nalepnicom „prašak ¹³C-urea“, otvori se i napuni do tri četvrtine njene zapremine vodom iz česme.

   • Zatvorite teglu i mućkajte je pažljivo dok se prašak u potpunosti ne rastvori. Sadržaj prespite u čašu za vodu.

   • Teglu sa ¹³C-ureom napunite vodom do vrha još dva do tri puta i prenesite te sadržaje u čašu za vodu (ukupna zapremina vode iz česme treba da bude približno 30 mL).

7. Pacijent sada mora odmah da popije ovaj rastvor za testiranje i mora se zabeležiti vreme primene rastvora.

8. Trideset minuta nakon primene rastvora za testiranje (tačka 7), sakupite uzorke 30-minutne vrednosti u kontejner za uzorak izdahnutog vazduha (epruvetu ili kesu za izdahnuti vazduh) (sa nalepnicom: „Vreme uzorkovanja: 30-minutna vrednost) kao što je opisano u tačkama 3 do 4. Za ove uzorke upotrebite EAN kod nalepnice obeležene oznakom “30-minutna vrednost”.

9. Stavite odgovarajuću EAN kod nalepnicu na formular za podatke o pacijentu. Na kraju zapečatite pakovanje stikerom.

10. Kontejnere sa uzorcima izdahnutog vazduha (epruvete i kese za izdahnuti vazduh) treba poslati na analizu u ovlašćenu laboratoriju.

Analiza uzoraka izdahnutog vazduha i specifikacije testa za laboratorije za infracrveni analizator ili za masenu spektrometriju (IRMS)

Infracrvena spektroskopija (NDIR)

Uzorci izdahnutog vazduha, sakupljeni u kese za izdahnuti vazduh od 100 mL analiziraju se metodom nedisperzivne infracrvene spektrometrije (NDIR).

Analiza ¹³C/¹²C-odnosa ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu je sastavni deo dijagnostičkog testa Helicobacter Test INFAI. Tačnost testa veoma zavisi od kvaliteta analize izdahnutog vazduha. Specifikacija parametara analize izdahnutog vazduha kao što su linearnost, stabilnost (preciznost referentnog gasa) i preciznost merenja su od osnovne važnosti za tačnost sistema.

Analiza se mora obaviti u ovlašćenoj laboratoriji. Preporučuje se da se merenje izvrši što je moguće pre nakon uzimanja uzorka izdahnutog vazduha, a u svakom slučaju najkasnije za 4 nedelje nakon uzimanja uzoraka izdahnutog vazduha.

Sledi opis validirane metode za primenu:

• Priprema uzorka za infracrvenu spektroskopiju (NDIR)

  Odnos ¹³C/¹²C u ugljen-dioksidu se određuje direktno u uzorku izdahnutog vazduha. Izdahnuti vazduh iz kesa se uvodi u NDIR spektrometar korišćenjem promenljive gasne pumpe. Sadržaj vode u uzorku izdahnutog vazduha se održava uglavnom konstantnim pomoću Nafion vodene zamke. Vazduh bez CO² (nulti-gas) koji je potreban za baždarenje i merenje, proizvodi se u analizatoru pomoću ugrađenog apsorbera CO².

• Analiza infracrvenom spektroskopijom

  Da bi se analizirao ugljen-dioksid u uzorku izdahnutog vazduha, iz izvora infracrvenog zračenja se emituje široki snop infracrvenog zračenja koje delilac snopa zraka naizmenično propušta kroz komoru za merenje i referentnu komoru. Modifikovani infracrveni snopovi zraka zatim ulaze u infracrvene detektore, a to su dvoslojni detektori prenosa sa prednjom i zadnjom komorom od kojih je svaka napunjena jednim izotopski čistim gasom koji će se meriti (¹³CO² odnosno ¹²CO²). Infracrveno zračenje u komori za merenje je oslabljeno gasnom komponentom koja se meri. Time se poremeti ravnoteža zračenja između merenog i uporednog snopa zraka. Posledica toga je fluktuacija temperature koja uzrokuje fluktuaciju pritiska u prednjoj komori infracrvenog detektora. Membranski kondenzator povezan sa ovom komorom, koji je izložen direktnom naponu visokog otpora, pretvara ove fluktuacije pritiska u naizmeniči napon, koji je mera izotopskog sastava ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.

• Unošenje uzorka

  Poluautomatski sistem za unošenje uzoraka injektuje mereni gas u određenim količinama u nulti-gas koji cirkuliše u infracrvenom spektrometru. To omogućava određivanje odnosa ¹³C/¹²C pri bilo kojoj koncentraciji CO² većoj od 1%.

• Specifikacije za određivanje ¹³C/¹²C-odnosa

  Koncept izdisajnog testa se zasniva na oralnoj primeni uree obeležene ugljenikom ¹³C, čija se enzimska hidroliza prati merenjem ¹³CO² u izdahnutom vazduhu korišćenjem nedisperzivne infracrvene spektrometrije.

• Infracrveni spektrometri za analizu izdahnutog vazduha moraju odgovarati sledećim specifikacijama:

  Višestruko ponavljanje analiza: Najmanje 3 ponovljene analize istog uzorka tokom postupka.

  Zaštićeni pristup: Čuvanje radnih parametara i rezultata pod zaštićenim pristupom da bi se izbegla kasnija manipulacija.

  Za potvrdu specifikacija potrebno je testirati linearnost, stabilnost i preciznost merenja.

  Nulta tačka detektora se prilagođava putem nultog-gasa koji se stvara u spektrometru. Prilagođavanje završne tačke detektora se vrši pomoću kalibracionih gasova tačno poznate koncentracije.

  Linearnost: ≤ 0,5 ‰ za uzorke izdahnutog vazduha sa koncentracijom CO² koja varira između 1% i 7%

  Stabilnost: ≤ 0,3 ‰ u 10 uzastopnih impulsa

  Preciznost merenja: ≤ 0,5‰ za ¹³C u prirodnoj zastupljenosti uz korišćenje kese za

  izdahnuti vazduh od 100 mL sa koncentracijom 3% CO² u izdahnutom vazduhu.

  Infekcija bakterijom Helicobacter pylori je prisutna ako je razlika početne vrednosti odnosa ¹³C/¹²C i vrednosti odnosa nakon 30 minuta veća od 4,0‰.

  Alternativno se može koristiti i neka druga pogodna i validirana metoda, koja se izvodi u ovlašćenoj laboratoriji.

  Masena spektrometrija (IRMS)

  Uzorci izdahnutog vazduha, sakupljeni u staklene ili plastične epruvete za uzimanje uzoraka od 10 mL, analiziraju se masenom spektrometrijom odnosa izotopa (engl. isotope ratio mass spectrometry, IRMS).

  Analiza ¹³C/¹²C-odnosa u ugljen-dioksidu iz izdahnutog vazduha je sastavni deo dijagnostičkog testa Helicobacter Test INFAI. Tačnost testa veoma zavisi od kvaliteta analize izdahnutog vazduha. Specifikacija parametara analize izdahnutog vazduha kao što su linearnost, stabilnost (referentna gasna preciznost) i preciznost merenja su od osnovne važnosti za tačnost sistema.

  Analizu treba da izvodi ovlašćena laboratorija. Sledi opis validirane metode za primenu:

• Priprema uzorka za IRMS

  Za određivanje ¹³C/¹²C-odnosa ugljen-dioksida iz izdahnutog vazduha analizom masene spektrometrije, ugljen-dioksid se mora izdvojiti iz izdahnutog vazduha i uvesti u maseni spektrometar. Automatska priprema sistema za masenu spektrometriju izotopa koja je namenjena za analizu izdisajnog testa zasniva se na separacionoj tehnici gasne hromatografije stalnog protoka.

  Voda se uklanja iz uzorka pomoću Nafion vodene zamke ili putem gasno-hromatografskog preparacionog sistema koji razdvaja pojedinačne gasove na koloni za gasnu hromatografiju pomoću helijuma kao nosećeg gasa. Prolazeći kroz kolonu razdvojene vrste gasova iz izdahnutog vazduha se detektuju pomoću jonizacionog detektora. Frakcija gasa ugljen-dioksida, identifikovanog na osnovu njegovog karakterističnog retencionog vremena, uvodi se u maseni sprektrometar.

• Analiza masenim spektrometrom

  Da bi se analizirao izdvojeni uzorak ugljen-dioksida njegovi molekuli se moraju jonizovati, oblikovati u snop koji se ubrzava prolaskom kroz električno polje, zatim skrenuti pod uticajem magnetnog polja i na kraju detektovati. Ovih pet procesa odvija se u analizatoru masenog spektrometra, koji se sastoji od tri odvojena dela: jonskog izvora, letne cevi i kolektora. Jonizacija, oblikovanje snopa i ubrzanje se dešavaju u jonskom izvoru, skretanje pod uticajem magnetnog polja u letnoj cevi, a detekcija u kolektoru.

• Unošenje uzorka

  Dostupni su mnogi sistemi za unošenje uzoraka pomoću kojih se ugljen-dioksid uvodi u analizator. Za analizu izdisajnog testa je ključno određivanje ugljen-dioksida u odnosu na referentni standardni gas za svaki pojedinačni uzorak. To obezbeđuje veliku tačnost ovog sistema jer se izračunavanje izotopskog sadržaja u ugljen-dioksidu sprovodi u odnosu na nezavisni standard.

• Specifikacije za određivanje ¹³C/¹²C-odnosa

  Koncept izdisajnog testa se zasniva na primeni specifično obeležene uree sa ¹³C čiji se obim metabolizma prati merenjem ¹³CO² u izdahnutom vazduhu.

• Maseni spektrometar mora imati mogućnost za:

  Višestruko ponavljanje analiza: Najmanje 3 ponovljene analize istog uzorka u toku postupka.

  Zaštićeni pristup: Čuvanje radnih parametara i rezultata pod zaštićenim pristupom da bi se izbegla mogućnost kasnije manipulacije

  Prilagođavanje: ¹³C/¹²C-odnos prema standardu Pee Dee Beliminate (PDB)

  Zapremina uzorka: < 200 μL

  Osnovni testovi za verifikaciju specifikacija spektrometra su linearnost, stabilnost (preciznost referentnog gasa) i preciznost merenja.

• Svi maseni spektrometri za analizu izdahnutog vazduha moraju odgovarati sledećim specifikacijama: Linearnost: ≤ 0,5 ‰ za uzorke izdahnutog vazduha koji varira između 1% i

7%. u koncentraciji CO^2.

Stabilnost: ≤ 0,2 ‰ u 10 uzastopnih impulsa

Preciznost merenja: ≤ 0,3‰ za ¹³C u prirodnoj zastupljenosti uz korišćenje epruvete

za uzimanje uzorka izdahnutog vazduha od 10 mL sa koncentracijom 3% CO² u izdahnutom vazduhu.

Infekcija bakterijom Helicobacter pylori je prisutna ako je razlika početne vrednosti odnosa ¹³C/¹²C i vrednosti odnosa nakon 30 minuta veća od 4,0‰.

Alternativno može se koristiti i neka druga pogodna i validirana metoda, koja se izvodi u bilo kojoj ovlašćenoj laboratoriji.