Tensec® plus 5mg+12.5mg film tableta

Lek Tensec plus indikovan je u terapiji esencijalne hipertenzije kod odraslih pacijenata čiji se krvni pritisak ne može, na adekvatan način, kontrolisati monoterapijom bisoprolola ili hidrohlortiazida.

Doziranje

Fiksna dozna kombinacija leka Tensec plus se može primeniti kod pacijenata kod kojih se kontrola krvnog pritiska ne može postići primenom samo bisoprolola ili hidrohlortiazida.

Kada je klinički opravdano, može se uzeti u obzir direktni prelazak sa monoterapije na fiksnu kombinaciju. Doziranje

Odrasli

Uobičajena doza je 5 mg bisoprolola i 12, 5 mg hidrohlortiazida jednom dnevno (1 tableta leka Tensec plus).

Ukoliko snižavanje krvnog pritiska nije adekvatno, doza se može povećati na 10 mg bisoprolola i 25 mg hidrohlortiazida jednom dnevno (2 tablete leka Tensec plus).

Ukoliko je neophodno prilagođavanje doze, može se razmotriti titracija doze sa pojedinačnim komponentama ove kombinacije.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze.

Oštećenje funkcije bubrega

U slučaju oštećene funkcije bubrega, eliminacija hidrohlortiazidne komponente leka Tensec plus je smanjena. Ako je neophodna primena leka, poželjno je smanjiti dozu leka (videti odeljak 4.4).

Deca i adolescenti

Lek Tensec plus ne treba primenjivati kod dece, s obzirom da nema iskustva o primeni ovog leka u pedijatrijskoj populaciji.

Način i dužina primene leka

Oralna upotreba.

Lek Tensec plus treba uzimati ujutro, pre, tokom ili nakon doručka. Tabletu treba progutati celu sa malo tečnosti. Tableta se ne sme žvakati.

Dužina primene leka nije vremenski ograničena i zavisi od vrste i težine oboljenja.

Preporučuje se postepeno ukidanje bisoprolola, naročito kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca, s obzirom na to da nagli prekid terapije može dovesti do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

Primena leka Tensec plus je kontraindikovana kod pacijenata sa:

• akutnom srčanom insuficijencijom ili tokom faze dekompenzacije srčane insuficijencije koja zahteva intravensku primenu inotropne terapije

• kardiogenim šokom

• AV blokom II ili III stepena (bez pejsmejkera)

• sindromom bolesnog sinusnog čvora (sick-sinus sindrom)

• SA blokom

• bradikardijom sa srčanom frekvencom <60/min pre započinjanja terapije

• teškim oblikom bronhijalne astme

• teškim oblicima periferne arterijske okluzivne bolesti i teškim oblicima Raynaud-ovog sindroma

• nelečenim feohromocitomom (videti odeljak 4.4)

• metaboličkom acidozom

• teškom bubrežnom insuficijencijom sa oligurijom ili anurijom (klirens kreatinina <30 mL/min i/ili koncentracija kreatinina u serumu > 1,8 mg/100 mL)

• akutnim glomerulonefritisom

• hepatičkom prekomom i komom

• hipokalemijom rezistentnom na terapiju

• teškom hiponatremijom

• hiperkalcemijom

• gihtom

• poznatom preosetljivošću na bisoprolol, hidrohlortiazid ili druge tiazide, sulfonamide ili na bilo koju drugu pomoćnu supstancu navedenu u odeljku 6.1.

Terapiju lekom Tensec plus ne treba naglo prekidati, s obzirom na to da moze dovesti do akutnog pogoršanja stanja pacijenta. Ovo se posebno odnosi na pacijente sa koronarnim oboljenjem srca (videti odeljak 4.2).

U sledećim stanjima je potrebno posebno praćenje zdravstvenog stanja pacijenta:

• srčana insuficijencija (kod pacijenata sa istovremenom stabilnom, hroničnom srčanom insuficijencijom, terapija se mora započeti pojedinačnim lekom bisoprololom i preporučenom fazom titracije) (videti odeljak 4.3),

• bronhospazam (bronhijalna astma, opstruktivna bolest disajnih puteva),

• istovremeno lečenje inhalacionim anesteticima,

• dijabetes melitus sa velikim kolebanjima vrednosti glukoze u krvi; simptomi hipoglikemije mogu biti maskirani,

• stroga dijeta,

• tekuća terapija desenzibilizacije,

• AV blok I stepena,

• Prinzmetalova angina pektoris. Zapaženi su slučajevi koronarnog spazma. Uprkos njegovoj visokoj beta-1 selektivnosti, epizode angine ne mogu se potpuno isključiti kada se bisoprolol primenjuje kod pacijenata sa Prinzmetalovom anginom,

• okluzivna bolest perifernih arterija (pojačani simptomi mogu da se jave naročito na početku terapije),

• hipovolemija,

• disfunkcija jetre (videti odeljak 4.3)

  Iako kardioselektivni (beta-1) blokatori imaju neznatan efekat na funkciju pluća, kao i sa svim beta blokatorima njihovu primenu treba izbegavati kod pacijenata sa opstruktivnom bolešću disajnih puteva, osim ako postoje opravdani klinički razlozi za njihovu primenu. Kada postoje takvi razlozi bisoprolol/hidrohlortiazid može da se primeni uz oprez. Kod pacijenata sa opstruktivnom bolešću pluća terapiju treba započeti najmanjom mogućom dozom bisoprolola i pacijente treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave novih simptoma (dispnea, intolerancija na napor, kašalj).

  U slučaju bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća, koje mogu dati simptome, potrebno je istovremeno sa bisoprololom/hidrohlortiazidom primeniti i bronhodilatatore. Povremeno, kod pacijenata sa astmom može se povećati otpor u disajnim putevima, zbog čega je potrebno povećati dozu beta2-agonista.

  Terapija lekom Tensec plus je kontraindikovana kod pacijenata sa teškom bronhijalnom astmom (videti odeljak 4.3).

  Kao rezultat disbalansa tečnosti i elektrolita može doći do pogoršanja metaboličke acidoze.

  Kao i drugi beta-blokatori, bisoprolol može da poveća osetljivost na alergene, kao i težinu anafilaktičkih reakcija. Ovo se takođe mora uzeti u obzir u toku procesa desenzibilizacije. Terapija epinefrinom ne daje uvek očekivane terapijske efekte.

  Pacijenti sa psorijazom ili sa anamnestičkim podatkom o ranijoj psorijazi trebalo bi da uzimaju beta- blokatore (npr. bisoprolol) samo nakon pažljive procene koristi i rizika.

  Terapija beta-blokatorima (npr. bisoprolol) može maskirati simptome tireotoksikoze.

  Kod pacijenata sa feohromocitomom, bisoprolol se ne sme primenjivati dok se ne sprovede blokada α- receptora.

  Prijavljeni su slučajevi akutnog holecistitisa kod pacijenata sa holelitijazom.

  Opšta anestezija

  Kod pacijenata koji se uvode u opštu anesteziju, beta-blokatori smanjuju učestalost aritmija i ishemiju miokarda u toku indukcije anestezije, intubacije, kao i postoperativno. Danas se preporučuje da se primena beta-blokatora održava perioperativno. Anesteziolog mora da bude obavešten o terapiji beta-blokatorima, jer postoji mogućnost interakcije sa drugim lekovima, što može dovesti do bradiaritmije, smanjenja refleksne tahikardije i smanjenja refleksne sposobnosti kompenzacije izgubljene krvi. Ako se smatra da je prekid terapije beta-blokatorima pre hirurške intervencije neophodan, dozu treba smanjivati postepeno do potpune obustave otprilike 48 sati pre primene anestezije (videti odeljak 4.5).

  Horoidni izliv, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

  Sulfonamidi ili derivati sulfonamida kao što je hidrohlortiazid mogu da izazovu idiosinkratsku reakciju, što dovodi do horoidnog izliva sa defektom vidnog polja, akutne prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutno smanjenje oštrine vida i bol u oku i obično se javljaju samo nekoliko sati do nekoliko nedelja nakon početka terapije. Nelečen akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Terapija prvog izbora je prekid primene hidrohlorotiazida što je pre moguće. Potrebno je razmotriti brzo medicinsko ili hirurško leéenje ukoliko očni pritisak ne može da se stavi pod kontrolu. Faktori rizika za razvoj glaukoma zatvorenog ugla mogu uključivati poznatu alergiju na sulfonamide i peniciline.

  Poremećaj elektrolita i tečnosti

  Kao posledica prisutne hidrohlortiazidne komponente dugotrajna terapija može dovesti do disbalansa elektrolita i tečnosti, naročito do hipokalemije i hiponatremije, kao i do hipomagnezemije, hipohloremije i hiperkalcemije. Hipokalemija pogoduje razvoju teških aritmija, a u nekim slučajevima i letalanu torsades de pointes.

  Kao rezultat disbalansa tečnosti i elektrolita može doći do pogoršanja metaboličke alkaloze.

  Tokom dugotrajne terapije bisoprololom/hidrohlortiazidom potrebno je redovno pratiti vrednosti elektrolita u serumu (posebno kalijuma, natrijuma i kalcijuma), kreatinina i uree, lipida u serumu (holesterola i triglicerida), mokraćne kiseline i šećera u krvi.

  Kod pacijenata sa hiperurikemijom je povećan rizik od dobijanja gihta.

  Napomena:

  Tokom dugotrajne terapije bisoprololom/hidrohlortiazidom potrebno je da pacijenti vode računa o tome da unose dovoljne količine tečnosti i unose hranu bogatu kalijumom (npr. banane, povrće, orašasti plodovi) zbog povećanog gubitka kalijuma. Gubitak kalijuma može se smanjiti ili sprečiti istovremenom primenom diuretika koji štede kalijum.

  Fotosenzitivne reakcije na tiazidne diuretike mogu da se pojave. U slučaju da je terapija neophodna, savetuje se zaštita delova tela koji su izloženi suncu ili veštačkim UV zracima. Ako se tokom terapije jave teške fotosenzitivne reakcije, preporučuje se prekid terapije.

  Nemelanomski karcinom kože

  Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (eng. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (engl. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

  Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

  Akutna respiratorna toksičnost

  Nakon uzimanja hidrohlorotiazida. prijavljeni su veoma retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS), plućni edem se obično razvija u roku od nekoliko minuta do sati nakon uzimanja hidrohlorotiazida. Početni simptomi uključuju dispneju, groznicu- povećanu telesnu temperaturu, pogoršanje plućne funkcije i hipotenziju. Ukoliko se sumnja na ARDS, treba obustaviti uzimanje leka Tensec plus i započeti odgovarajuću terapiju. Hidrohlorotiazid se ne sme propisivati pacijentima koji su prethodno imali ARDS nakon uzimanja hidrohlorotiazida.

  Aktivni sportisti moraju da imaju u vidu da ovaj lek sadrži supstancu koja može dati pozitivnu reakciju na doping testu.

Opšte informacije:

mora se uzeti u obzir da se dejstvo određenih lekova može promeniti zbog poremećaja koncentracije kalijuma u serumu.

Ne preporučuje se istovremena primena sa:

Kalcijumskim antagonistima tipa verapamila i u manjoj meri tipa diltiazema: negativan efekat na kontraktilnost miokarda i atrioventrikularnu provodljivost. Intravenska primena kalcijumskih antagonista tipa verapamila kod pacijenata na terapiji beta-blokatorima može dovesti do teške hipotenzije i AV bloka.

Antihipertenzivima sa centralnim delovanjem kao što je npr. klonidin i ostali (npr. metildopa, moksonidin, rezerpin): istovremena terapija sa antihipertenzivima sa centralnim dejstvom može dovesti do pogoršanja srčane insuficijencije usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (smanjena srčana frekvencija i minutni volumen), vazodilatacija. Nagli prekid terapije, naročito pre prekida terapije beta-blokatorima, povećava rizik od pojave "rebound" povratne hipertenzije.

Litijumom: bisoprolol/hidrohlortiazid može pojačati kardiotoksične i neurotoksične efekte litijuma tako što smanjuje izlučivanje litijuma.

Kombinacije koje treba primenjivati sa oprezom:

Kalcijumski antagonisti tipa dihidropiridina (npr. nifedipin, amlodipin): istovremena terapija može povećati rizik od hipotenzije, a ne može se isključiti ni mogućnost pogoršanja funkcije ventrikularne pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Kombinovana terapija sa drugim antihipertenzivima ili lekovima koji mogu izazvati efekat smanjenja krvnog pritiska (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini): pojačavanje antihipertenzivnog efekta.

ACE inhibitori (npr. kaptopril, enalapril), antagonisti angiotenzin II receptora: tokom započinjanja terapije ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora), postoji rizik od značajnog pada krvnog pritiska i/ili akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata sa prethodnom deplecijom natrijuma, a posebno kod pacijenata sa stenozom renalne arterije.

Ukoliko je prethodna antihipertenzivna terapija diureticima uzrokovala depleciju natrijuma, potrebno je ukinuti uzimanje diuretike 3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora) ili terapiju ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora) započeti manjim dozama.

Antiaritmici I klase (npr. hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): može biti produženo vreme AV sprovođenja i pojačani negativni inotropni efekti.

Antiaritmici III klase (npr.amjodaron): mogu biti pojačani efekti na vreme AV sprovođenja.

Antiaritmici koji mogu izazvati torsades de pointes: antiaritmici IA klase (hinidin, dizopiramid) i antiaritmici III klase (amjodaron, sotalol). Hipokalemija može doprineti pojavi torsades de pointes. Hipokalemiju treba izbegavati i korigovati ako je potrebno. Treba proveriti QT interval. U slučaju torsade de pointes ne smeju se davati antiaritmici (terapija pejsmejkerom).

Lekovi koji nisu antiaritmici, a mogu indukovati torsade de pointes: astemizol, eritromicin i.v., halofantrin, pentamidin, sparfloksacin, terfenadin i vinkamin. Hipokalemija može da podstakne pojavu torsades de pointes. U slučaju hipokalemije treba uzimati lekove koji ne mogu da izazovu torsades de pointes.

Parasimpatikomimetici: kombinovana terapija može dovesti do produženja vremena AV sprovođenja i rizika od pojave bradikardije.

Lokalna primena beta-blokatora (npr. kapi za oči u terapiji glaukoma) mogu pojačati sistemske efekte bisoprolola.

Insulin i oralni antidijabetici: pojačani efekti na smanjenje koncentracije glukoze u krvi. Blokada beta- adrenoreceptora može maskirati znake hipoglikemije.

Anestetici: slabljenje efekta refleksne tahikardije i povećanje rizika od hipotenzija (videti odeljak 4.4).

Glikozidi digitalisa: dovode do smanjenja srčane frekvence, produženja vremena atrioventrikularne provodljivosti. Ako se tokom terapije bisoprololom/hidrohlortiazidom jave hipokalemija i/ili hipomagnezemija, miokard može biti osetljiviji na kardiotonične glikozide a kao rezultat toga mogu se intenzivirati njihovi efekti i neželjena dejstva.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): NSAIL mogu da smanje efikasnost bisoprolola u snižavanju krvnog pritiska. Kod uzimanja salicilata u velikim dozama može da bude pojačano toksično dejstvo salicilata na centralni nervni sistem. Istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova kod pacijenata kod kojih se javi hipovolemija može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije.

Beta-simpatomimetici: kombinacija sa bisoprololom može smanjiti efekte oba leka. Kada se leče alergijske reakcije, mogu biti potrebne veće doze adrenalina.

Simpatomimetici, agonisti alfa- i beta-receptora (npr. adrenalin, noradrenalin): U kombinaciji sa bisprololom, ove supstance mogu demaskirati vazokonstriktorno dejstvo na alfa receptorima uz moguće povećanje krvnog pritiska i pogoršanje intermitentnih klaudikacija. Ovakve interakcije su češće kod neselektivnih beta-blokatora.

Lekovi koji povećavaju izlučivanje kalijuma (npr. kortikosteroidi, ACTH, karbenoksolon, amfotericin B, furosemid ili laksativi): istovremena primena može dovesti do povećanog gubitka kalijuma.

Efekat lekova koji smanjuju vrednosti mokraćne kiseline može biti smanjen pri istovremenoj primeni sa bisoprololom/hidrohlortiazidom.

Holestiramin, holestipol: smanjenje resorpcije hidrohlortiazidne komponente u leku Tensec plus.

Metildopa: u izolovanim slučajevima prijavljena je hemoliza kao rezultat stvaranja antitela na hidrohlortiazid.

U slučaju istovremene primene obratiti pažnju:

Kortikosteroidi: smanjenje antihipertenzivnih efekata leka.

Meflokin: povećan rizik od bradikardije.

Inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori, izuzev MAO-B inhibitora): povećanje hipotenzivnog efekta beta-blokatora, ali i povećan rizik od hipertenzivne krize.

Primena velikih doza salicilata može povećati njihov toksični efekat na centralni nervni sistem.

Trudnoća

Farmakološki efekat bisoprolola može imati negativan efekat na trudnoću i/ili fetus/novorođenče. Beta blokatori generalno smanjuju perfuziju placente. Zbog toga može doći do intrauterinog poremećaja rasta, smrti fetusa, pobačaja ili prevremenog porođaja. Neželjeni efekti (npr. hipoglikemija i bradikardija) mogu da se pojave i kod fetusa i kod novorođenčeta. Kada je terapija beta blokatorima neophodna, preporučuje se upotreba selektivnih beta 1- blokatora.

Postoje ograničena iskustva sa upotrebom hidrohlortiazida u trudnoći, posebno tokom prvog trimestrala. Rezultati na životinjama su ograničeni.

Hidrohlorotiazid prolazi kroz placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva, upotreba hidrohlortiazida tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može izazvati poremećaj fetoplacentalne perfuzije, fetalne i neonatalne efekte kao što su ikterus, disbalans elektrolita i trombocitopenija. Zbog rizika od smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije bez povoljnog uticaja na tok bolesti, hidrohlortiazid ne treba uzimati tokom trudnoće u slučaju gestacijskih edema, gestacijske hipertenzije ili preeklampsije.

Hidrohlortiazid treba propisivati i uzimati za lečenje esencijalne hipertenzije kod trudnica samo u retkim slučajevima gde nije moguća druga alternativna terapija.

Upotreba leka Tensec plus tokom trudnoće se ne preporučuje jer ovaj lek sadrži tiazidni diuretik.

Dojenje

Bisoprolol fumarat se može izlučiti u majčino mleko. Hidrohlorid se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Tiazidni diuretici u velikim dozama pojačavaju diurezu i mogu inhibirati laktaciju.

Upotreba leka Tensec plus se ne preporučuje tokom dojenja.

Plodnost

Nema dovoljno podataka o upotrebi leka Tensec plus i njegovim efektima na plodnost kod ljudi. Bisoprolol i hidrohlortiazid nisu pokazali uticaj na plodnost u studijama sprovedenim na životinjama.

Lek Tensec plus nema ili ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Usled individualnih razlika u reakciji na lek, sposobnost aktivnog upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti oslabljena. Ovo treba imati na umu naročito na samom započinjanju terapije, prilikom promene leka, kao i prilikom istovremene upotrebe alkohola.

Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim podacima o učestalosti a prema klasi sistema organa: Veoma često (>1/10)

Često (>1/100 do <1/10)

Povremeno (>1/1,000 do < 1/100) Retko (>1/10,000 do <1/1,000) Veoma retko (<1/10,000),

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

Neoplazme- benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)

Nepoznato: nemelanomski karcinom kože (bazocelularni karcinom i planocelularni karcinom)

Poremećaji krvi i limfnog sistema Retko: leukopenija, trombocitopenija Veoma retko: agranulocitoza

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: poremećaji spavanja, depresija

Retko: noćne more, halucinacije

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često: hiperglikemija, hiperurikemija (može kod pacijenata sa predispozicijom dovesti do napada gihta), disbalans tečnosti i elektrolita (naročito hipokalemija i hiponatremija, hipomagnezemija i hipohloremija, kao i hiperkalcemija)

Povremeno: gubitak apetita

Veoma retko: metabolička alkaloza

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: poremećaji spavanja, depresija

Retko: noćne more, halucinacije

Poremećaji nervnog sistema

Često: vrtoglavica*, glavobolja*

Poremećaji oka

Retko: smanjeno stvaranje suza (ovo treba uzeti u obzir ukoliko pacijent koristi kontaktna sočiva), poremećaji vida

Veoma retko: konjunktivitis

Nepoznato: akutni glaukom zatvorenog ugla, horoidni izliv

Poremećaji uha i labirinta

Retko: poremećaji-oštećenje sluha

Kardiološki poremećaji

Povremeno: bradikardija, poremećaj u atrioventrikularnoj provodljivosti, pogoršanje postojeće srčane insuficijencije

Vaskularni poremećaji

Često: osećaj hladnoće ili utrnulosti u ekstremitetima

Povremeno: ortostatska hipotenzija

Retko: sinkopa

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno: bronhospazam kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili anamnestičkim podatkom o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća

Retko: alergijski rinitis

Veoma retko: akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) (videti odeljak 4.4) Nepoznato: intersticijalna bolest pluća

Gastrointestinalni poremećaji

Često: gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija

Povremeno: nelagodnost u stomaku, zapaljenje gušterače -pankreatitis

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: hepatitis, žutica

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Retko: hipersenzitivne reakcije (svrab, crvenilo, osip, fotosenzitivnost, purpura, urtikarija, angioedem) Veoma retko: alopecija-gubitak kose, lupus eritematozus, beta-blokatori mogu indukovati ili pogoršati psorijazu ili indukovati osip sličan psorijazi

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Povremeno: mišićna slabost i grčevi

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Retko: erektilna disfunkcija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: umor*

Povremeno: astenija

Veoma retko: bol u grudima

Laboratorijska ispitivanja

Često: povećanje koncentracije triglicerida i holesterola, glikozurija

Povremeno: povećane vrednosti amilaze, reverzibilno povećanje koncentracije kreatinina i uree u serumu

Retka: povećanje vrednosti enzima jetre (AST, ALT)

*Ovi simptomi se javljaju naročito na početku terapije. Obično su blagi i povlače se tokom 1 do 2 nedelje. Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski kancer kože:

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija uočena je

povezanost, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC), zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi predoziranja

Najčesći znaci predoziranja obuhvataju bradikardiju, hipotenziju, bronhospazam, akutnu srčanu insuficijenciju kao i hipoglikemiju i poremećaje sprovođenja na EKG-u .

Osetljivost na primenu pojedinačne velike doze bisoprolola pokazuje velike interindividualne razlike. Pacijenti sa insuficijencijom srca mogu biti veoma osetljivi.

Kliničku sliku akutnog ili hroničnog predoziranja hidrohlorotiazidima karakteriše veoma izražen gubitak tečnosti ili elektrolita. Najčešći znaci predoziranja su vrtoglavica, mučnina, pospanost, hipovolemija, hipotonija, hipokalijemija.

Bradikardija uzrokovana predoziranjem leči se atropinom (u dozi od 1 do 2 mg intravenski), izoprenalinom ili privremenim pejsmejkerom. Pad krvnog pritiska leči se intravenskom primenom tečnosti i ako je potrebno, primenom vazokonstriktornih kateholamina. Bronhospazam se može lečiti teofilinom, derivatima

teofilina ili beta-simpatomimeticima. Ukoliko je do predoziranja došlo nedavno, pre kratkog vremenskog perioda (0-2 sata), pacijentu se daje aktivni ugalj i treba razmotriti ispiranje želuca. Potrebno je pratiti otkucaje srca, krvni pritisak, ravnotežu elektrolita i šećera u krvi. Eliminacija bisoprolola ne može se značajno povećati hemodijalizom.

Nema dovoljno podataka o efikasnosti hemodijalize za eliminaciju hidrohlorotiazida.