Aktivna supstanca leka Karvol pripada grupi neselektivnih blokatora β- i α¹ adrenergičkih receptora. Lek je namenjen za primenu kod odraslih u terapiji:

• Esencijalne hipertenzije

• Hronične, stabilne angine pectoris

• Hronične srčane insufijencije:

  Ukoliko nisu prisutne kontraindikacije, karvedilol je indikovan u kombinaciji sa standardnom terapijom (kao što su ACE inhibitori i diuretici sa ili bez digoksina) kod svih pacijeneta sa stabilnom, simptomatskom, hroničnom srčanom insuficijencijom svih stepena ozbiljnosti, bez obzira na ishemijsko ili neishemijsko poreklo.

  Napomena (kada se lek primenjuje kod hronične srčane insufijencije):

  Terapiju karvedilolom treba započeti kada je stanje pacijenta stabilizovano konvencionalnom terapijom za srčanu insuficijenciju, tj. kada su doze postojeće standardne terapije stabilne najmanje četiri nedelje pre započinjanja terapije karvedilola.

  Potrebno je istaći da lek Karvol nije pogodan za uvođenje karvedilola u terapiju hronične srčane insuficijencije, sobzirom na to da se pomoću leka Karvol jačine 12,5mg i 25 mg ne mogu postići preporučene inicijalne doze karvedilola.

Doziranje

Esencijalna hipertenzija

Terapiju treba započeti dozom 12,5 mg karvedilola jedanput dnevno tokom prva dva dana terapije. Nakon toga, terapiju treba nastaviti dozom 25 mg karvedilola jedanput dnevno. Obično je doza 25 mg karvedilola jedanput dnevno dovoljna.

Ukoliko efekat nije dovoljan, doza se može postepeno povećati u intervalima ne kraćim od 2 nedelje, maksimalna preporučena dnevna doza je 50 mg karvedilola jedanput dnevno ili 25 mg karvedilola dva puta dnevno.

Dnevna doza 50 mg karvedilola se ne sme prekoračiti.

Hronična stabilna angina pectoris

Terapiju treba započeti dozom 12,5 mg karvedilola dva puta dnevno tokom prva dva dana terapije. Nakon toga, terapiju treba nastaviti dozom 25 mg karvedilola dva puta dnevno. Obično je doza 25 mg karvedilola dva puta dnevno dovoljna.

Ukoliko efekat nije dovoljan, doza se može povećavati u intervalima ne kraćim od 2 nedelje, maksimalna preporučena dnevna doza je 100 mg karvedilola podeljeno u pojedinačne doze.

Hronična srčana insuficijencija

Preporučena inicijalna doza iznosi 3,125 mg karvedilola dva puta dnevno tokom dve nedelje (kako se pomoću leka Karvol ne može postići ova doza, potrebno je primeniti drugi dostupan lek koji omogućava primenu doze 3,125 mg karvedilola).

Ako se ova doza adekvatno podnosi, može se postepeno povećavati u intervalima ne manjim od dve nedelje, do doze 6,25 mg dva puta dnevno, potom 12,5 mg dva puta dnevno i na kraju 25 mg dva puta dnevno. Dozu treba povećati do najviše preporučene doze koju pacijent podnosi. Najmanja efektivna doza je 6,25 mg karvedilola dva puta dnevno. Kao pravilo, maksimalna doza je 25 mg karvedilola dva puta dnevno kod pacijenata sa teškom hroničnom insuficijencijom i kod pacijenata sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom i telesnom masom manjom od 85 kg. Doza se može povećati uz oprez i pažljivim praćenjem do najviše 50 mg karvedilola dva puta dnevno, ali samo kod pacijenata sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom i sa telesnom masom većom od 85 kg.

Doza leka Karvol može da se poveća samo kada je klinički status pacijenta zadovoljavajuć i stabilan, tj. kada ne postoje simptomi koji ukazuju na pogoršanje srčane insuficijencije ili klinički značajna neželjena dejstva, naročito ona koja su posledica vazodilatacije (npr. pad krvnog pritiska, vrtoglavica). Stoga, pre svakog povećanja doze leka mora se posebno proveriti postojanje napred navedenih simptoma kod pacijenata. Osim toga, neophodne su redovne i česte kontrole (npr. kontrola renalne funkcije, telesne mase, krvnog pritiska, pulsa i srčanog ritma), naročito tokom perioda određivanja doze (povećanje doze do doze održavanja). Pogoršanje simptoma srčane insuficijencije ili pojava neželjenih dejstava usled vazodilatacije izazvane

lekom Karvol su uobičajeni simptomi prolaznog karaktera i treba ih lečiti privremenim smanjenjem doze karvedilola ili, ukoliko je neophodno, prestankom primene karvedilola. Međutim, ukoliko su ovi simptomi primarno posledica zadržavanja tečnosti, potrebno je prvo povećati dozu diuretika.

Doza održavanja mora da se odredi za svakog pacijenta pojedinačno uz strog medicinski nadzor. U slučaju dugotrajne terapije treba koristiti najveću dozu koja se dobro podnosi.

Ukoliko se primena karvedilola obustavi na više od jedne nedelje, terapiju treba ponovo započeti primenom manje doze (dva puta dnevno) i postupak postepenog povećanja doze, prethodno opisan, se ponavlja. Ukoliko je terapija karvedilola prekinuta na više od 2 nedelje, terapija se mora započeti primenom doze 3,125 mg karvedilola dva puta na dan tokom dve nedelje, nakon čega se postupak postepenog povećanja doze, opisan u napred navedenomtekstu, ponavlja.

Doziranje kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i oštećenjem funkcije bubrega

Potrebna doza mora da se odredi za svakog pacijenta pojedinačno. Dostupni farmakokinetički parametri i objavljene kliničke studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega različitog stepena (uključujući i tešku renalnu insuficijenciju) pokazali su da nije potrebno prilagođavanje preporučene doze karvedilola kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (takođe videti odeljak 5.2).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre

Karvedilol je kontraindikovan za primenu kod pacijenata sa klinički manifestovanim oštećenjem funkcije jetre (takođe videti odeljke 4.3 i 5.2).

Doziranje kod starijih pacijenata

- Esencijalna hipertenzija

Dnevna doza 12,5 mg karvedilola je takođe preporučena kod starijih pacijenata na početku terapije. Pri dugotrajnoj primeni ove doze moguće je postići zadovoljavajuće smanjenje krvnog pritiska kod nekih pacijenata. Ukoliko efekat nije dovoljan, doza se može povećavati u intervalima ne manjim od 14 dana, do najviše dnevne doze (25 mg za svaku pojedinačnu dozu i maksimalna ukupna dnevna doza 50 mg karvedilola).

Hronična stabilna angina pectoris

Kod starijih pacijenata, dnevna doza ne sme da bude veća od 25 mg karvedilola dva puta dnevno.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost karvedilola kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku 5.2, međutim ne može se dati preporuka o doziranju, te se ne preporučuje primena leka Karvol kod dece i adolescenata uzrasta do 18 godina.

Način primene

Tabletu ili polovinu tablete treba progutati celu, sa dovoljnom količinom tečnosti.

Preporučeno je da se lek Karvol uzima uz obrok kako bi se karvedilol resorbovao sporije (i na taj način moguće je da će se smanjiti ortostatski efekat). Po pravilu, terapija karvedilolom je dugotrajna i ukoliko je moguće, terapiju ne treba naglo prekidati, već postepeno smanjivati dozu tokom 1 do 2 nedelje.

Napomena: Deljenjem na pola po podeonoj liniji tablete leka Karvol jačine 12,5 mg, može se postići doza 6,25 mg karvedilola, dok je za postizanje doze 3,125 mg karvedilola potrebno proveriti dostupnost drugih lekova koji omogućavaju primenu ove doze.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka (videti odeljka 6.1).

• Nestabilna/dekompenzovana srčana insuficijencija koja iziskuje intravensku inotropnu podršku.

• Klinički manifestno oboljenje jetre.

  Kao i sa drugim beta blokatorima:

• Istorija bronhospazma ili astme.

• Atrioventrikularni (A-V) srčani blok drugog i trećeg stepena (osim ako postoji ugrađeni pejsmejker).

• Teška bradikardija (< 50 otkucaja u minuti).

• Kardiogeni šok.

• Sindrom obolelog sinusa (uključujući i sino-atrijalni blok).

• Teška hipotenzija (sistolni krvni pritisak < 85 mmHg).

Hronična (kongestivna) srčana insuficijencija

Kod pacijenata sa (kongestivnom) srčanom insuficijencijom tokom perioda titracije doze leka Karvol, može doći do pogoršanja srčane insuficijencije ili retencije tečnosti. Ako se takvi simptomi pojave, dozu diuretika treba povećati, a dozu leka Karvol ne treba povećavati sve dok se ponovo ne uspostavi klinička stabilnost. Povremeno može biti neophodno da se doza leka Karvol smanji, ili, u retkim slučajevima, privremeno obustavi. Ovakvi slučajevi ne isključuju mogućnost ponovnog uspostavljanja odgovarajuće doze karvedilola.

Poseban oprez je potreban tokom istovremene primene karvedilola i kardiotoničnih glikozida, obzirom da obe supstance izazivaju usporenu provodljivost AV čvora (videti odeljak 4.5.).

Bubrežna funkcija u kongestivnoj srčanoj insuficijenciji

Pojava reverzibilnog pogoršanja bubrežne funkcije zabeležena je tokom terapije lekom Karvol kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i niskim krvnim pritiskom (sistolni krvni pritisak < 100 mmHg), koji dodatno imaju ishemijska oboljenja srca ili generalizovanu vaskulopatiju i/ili oštećenje bubrežne funkcije. Često praćenje bubrežne funkcije je neophodno tokom započinjanja terapije lekom Karvol kod pacijenata sa ovim faktorima rizika. U slučaju pogoršanja bubrežne funkcije, potrebno je smanjiti dozu leka Karvol ili obustaviti terapiju, ukoliko je potrebno.

Hronična opstruktivna plućna bolest

Karvedilol treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom plućnom bolesti (HOBP) sa bronhospastičnom komponentom koji ne primaju oralne ili inhalacione lekove i samo ako je potencijalna korist prevazilazi potencijalni rizik. Kod pacijenata sa sklonošću ka bronhospazmu, respiratorni distres može nastati kao posledica mogućeg povećanja otpora disajnih puteva. Pacijente treba pažljivo pratiti tokom uvođenja i titracije doze karvedilola i dozu Karvola treba smanjiti ako se tokom lečenja primećuju bilo kakvi simptomi bronhospazma.

Dijabetes

Treba biti pažljiv pri primeni leka Karvol kod pacijenata sa dijabetesom jer koncentracija glukoze u krvi može biti pogoršana ili rani znaci i simptomi akutne hipoglikemije mogu biti maskirani ili manje izraženi. Alternative beta-blokatorima su generalno poželjne kod pacijenata zavisnih od insulina. Prema tome, potrebno je redovno praćenje koncentracije glukoze u krvi kod dijabetičara kada se lek Karvol uvodi u terapiju ili kada se povećava doza. Ukoliko je potrebno, treba podesiti hipoglikemijsku terapiju.

Periferna vaskularna bolest i Raynaud-ov fenomen

Lek Karvol treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa perifernom vaskularnom bolešću (npr. Raynaud- ov fenomen), jer blokatori β-adrenergičkih receptora mogu da izazovu ili pogoršaju simptome poremećaja arterijske cirkulacije.

Hipertireoidizam

Lek Karvol može da maskira simptome hipertireoidizma.

Bradikardija

Lek Karvol može da izazove bradikardiju. Ako se pacijentu smanji puls na ispod 55 otkucaja u minuti, po pravilu, dozu leka Karvol treba smanjiti.

Preosetljivost

Neophodan je oprez kod primene leka Karvol kod pacijenata sa istorijom teških reakcija preosetljivosti, kao i kod pacijenata koji su na terapiji desenzitizacije, jer blokatori β-receptora mogu da pojačaju kako osetljivost na alergene, tako i ozbiljnost reakcija preosetljivosti.

Rizik od anafilaktičke reakcije

Dok uzimaju beta-blokatore, pacijenti sa istorijom teške anafilaktičke reakcije na različite alergene mogu biti reaktivniji na ponovljeni izazov, bilo slučajno, dijagnostički ili terapeutski. Takvi pacijenti mogu biti ne reaaktivni na uobičajene doze epinefrina koji se koriste za lečenje alergijske reakcije.

Ozbiljne kožne neželjene reakcije

Tokom terapije lekom Karvol prijavljeni su veoma retki slučajevi ozbiljnih kožnih neželjenih reakcija, kao što su toksična epidermalna nekroliza (engl. toxic epidermal necrolysis – TEN) i Stivens-Džonson sindrom (engl. Stevens-Johnson syndrom, SJS) (videti odeljak 4.8). Lek Karvol treba trajno obustaviti kod pacijenata koji imaju ozbiljne kožne neželjene reakcije koje bi mogle biti pripisane primeni leka Karvol.

Psorijaza

Pacijentima sa psorijazom u anamnezi povezanoj sa primenom terapije blokatora β-adrenergičkih receptora, lek Karvol treba davati samo nakon procene odnosa koristi i rizika.

Interakcija sa drugim lekovima

Postoji veliki broj važnih farmakokinetičkih i farmakodinamičkih interakcije sa drugim lekovima (npr. digoksin, ciklosporin, rifampicin, anestetici, antiaritmici (Videti odeljak 4.5).

Feohromocitom

Primena blokatora β-adrenergičkih receptora kod pacijenata sa feohromocitomom dozvoljena je samo nakon zadovoljavajuće blokade α-adrenergičkih receptora. Iako lek Karvol ima i farmakološku aktivnost blokade α- i β-adrenergičkih receptora, nema iskustava sa upotrebom karvedilola za ova stanja. Prema tome, treba biti oprezan kada se lek Karvol propisuje pacijentima za koje se sumnja da imaju feohromocitom.

Princmetalova angina

Lekovi sa neselektivnom aktivnošću blokade β-adrenergičkih receptora mogu da provociraju bol u grudima

kod pacijenata koji imaju Princmetalovu anginu. Nema kliničkih iskustava sa lekom Karvol kod ovih pacijenata, iako aktivnost blokade α-adrenergičkih receptora leka Karvol može da spreči ove simptome. Lek Karvol je kontraindikovan kod pacijenata sa dijagnozom Princmetalove angine (videti odeljak 4.3). Međutim, treba biti oprezan kada se lek Karvol daje pacijentima za koje se sumnja da imaju Princmetalovu anginu.

Kontaktna sočiva

Pacijente koji nose kontaktna sočiva treba upozoriti da postoji mogućnost smanjenog lučenja suza.

Sindrom obustave

Terapija lekom Karvol ne sme biti naglo prekinuta, naročito kod pacijenata sa ishemijskom bolesti srca. Preporučuje se postepeno smanjenje doze tokom perioda od 2 nedelje.

Laktoza

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim problemima netolerancije galaktoze, ukupne laktaze nedostatak ili malapsorpcija glukoze-galaktoze ne treba uzimati ovaj lek.

Farmakokinetičke interakcije:

Dejstvo karvedilola na farmakokinetiku drugih lekova

Karvedilol je supstrat i takođe inhibitor P-glikoproteina. Stoga bioraspoloživost lekova koji se transportuju preko P-glikoproteina može biti povećana ako se primenjuju istovremeno sa karvedilolom. Pored toga bioraspoloživost karvedilola može biti izmenjena induktorima ili inhibitorima P-glikoproteina.

Digoksin: U pojedinim studijama kod zdravih osoba i pacijenata sa srčanom insuficijencijom pokazana je povećana koncentracija digoksina u serumu do 20%. Značajno veći efekat je primećen kod muških pacijenata u odnosu na ženske pacijente. Iz tog razloga se preporučuje praćenje koncentracije digoksina prilikom uvođenja, prilagođavanja doze ili prekida lečenja karvedilolom (videti odeljak 4.4.). Karvedilol nema dejstvo na digoksin primenjen intravenski.

Ciklosporin i Takrolimus: Dve studije kod pacijenata sa transplantiranim bubrezima i srcem, koji su dobijali ciklosporin oralno, pokazale su povećanje koncentracije ciklosporina u serumu nakon početka terapije karvedilolom. Izgleda da karvedilol povećava izloženost oralno primenjenom ciklosporinu za oko 10–20%. Da bi se koncentracije ciklosporina zadržale u terapijskom rasponu, kod ovih pacijenata doze ciklosporina je potrebno smanjiti za oko 10-20%. Nije poznat mehanizam interakcije, ali inhibicija P-glikoproteina u crevima može imati udela. Preporučuje se, usled velikih interindvidualnih razlika u nivoima ciklosporina, da se pažljivo prate koncentracije ciklosporina nakon uvođenja karvedilola u terapiju i da se doza ciklosporina prilagodi na odgovarajući način. Ako se ciklosporin primenjuje intravenski, ne očekuju se interakcije sa karvedilolom. Takođe postoje dokazida je CYP 3A4 uključen u metabolizam karvedilola. Pošto je takrolimus supstrat za P- glikoprotein i CYP 3A4, na njegovu kinetiku može takođe uticati primena karvedilola

Dejstvo drugih lekova na farmakokinetiku karvedilola

Inhibitori kao i induktori CYP2D6 i CYP2C9 enzima mogu stereoselektivno da menjaju sistemski i/ili presistemski metabolizam karvedilola uzrokujući povećanje ili smanjenje koncentracije (R)- ili (S)- karvedilola u plazmi (videti odeljak 5.2). Neki primeri koji su primećeni kod pacijenata ili kod zdravih osoba su nabrojani u nastavku, ali lista nije potpuna.

Rifampicin: U studiji na 12 zdravih ispitanika, izloženost karvedilolu je smanjena za oko 60% tokom istovremene primene sa rifampicinom i primećeno je smanjeno dejstvo karvedilola na sistolni krvni pritisak. Mehanizam interakcije nije poznat, ali postoji mogućnost uticaja rifampicina na indukciju crevnog P- glikoproteina. Tokom istovremene primene karvedilola i rifampicina savetuje se pažljivo praćenje blokade β- adrenergičkih receptora.

Amjodaron: In vitro studija sa humanim mikrozomima jetre pokazala je da amjodaron i dezetilamjodaron inhibiraju oksidaciju (R)- i (S)-karvedilola. Najniža koncentracija (R)- i (S)-karvedilola je značajno smanjena do 2,2 puta kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji istovremeno primaju karvedilol i amjodaron u poređenju sa pacijentima koji su na monoterapiji karvedilolom. Dejstvo na (S)-karvedilol pripisano je dezetilamjodaronu, metabolitu amjodarona, koji predstavlja snažan inhibitor CYP2C9 enzima. Savetuje se praćenje blokade β-adrenergičkih receptora kod pacijenata lečenih kombinacijom karvedilola i amjodarona.

Fluoksetin i paroksetin: U randomizovanoj studiji ukrštenog dizajna kod 10 pacijenata sa srčanom insuficijencijom, primena karvedilola i fluoksetina, jakog inhibitora CYP2D6 enzima, rezultirala je stereoselektivnom inhibicijom metabolizma karvedilola sa povećanjem srednje vrednosti PIK-a od 77% (R)- enantiomera i statistički neznačajnim povećanjem srednje vrednosti PIK-a od 35% (S)-enantiomera u poređenju sa placebo grupom. Ali nije bilo razlike u neželjenim događajima, promeni srčane frekvence ili krvnog pritiska između ovih grupa. Dejstvo pojedinačne doze paroksetina, snažnog inhibitora CYP2D6 enzima, na farmakokinetiku karvedilola ispitivano je nakon pojedinačne oralne primene kod 12 zdravih ispitanika. Uprkos značajnom povećanju izloženosti (R)- i (S)-karvedilolu nisu primećeni klinički efekti kod zdravih ispitanika

Alkohol: pokazalo se da uzimanje alkohola ima akutne hipotenzivne efekte koji mogu povećati smanjenje krvnog pritiska uzrokovano karvedilolom. Kako je karvedilol rastvorljiv u etanolu, prisustvo alkohola može uticati na brzinu i/ili obim crevne apsorpcije karvedilola. Takođe, karvedilol se delimično metaboliše pomoću CYP2E1, enzima za koje je poznato da ga indukuje i inhibira alkohol.

Sok od grejpfruta: Potrošnja jedne doze od 300 ml soka od grejpfruta dovodi do 1,2 puta povećanja AUC karvedilola u poređenju sa vodom. Dok je klinički značaj nejasan, pacijenti treba da izbegavaju istovremeni unos soka od grejpfruta, barem dok se ne uspostavi stabilan odnos doza-efekat.

Farmakodinamske interakcije

Insulin ili oralni hipoglikemici: Efekat insulina i oralnih hipoglikemika može biti potenciran blokatorima β- adrenergičkih receptora. Znaci hipoglikemije mogu biti maskirani ili smanjeni (posebno tahikardija). Stoga se preporučuje redovno praćenje koncentracija glukoze u krvi kod pacijenata koji primaju insulin ili uzimaju oralne hipoglikemike (videti odeljak 4.4.).

Lekovi koji smanjuju koncentraciju kateholamina: Kod pacijenata koji, uz lekove koji imaju svojstva blokatora β-adrenergičkih receptora, uzimaju i druge lekove koji razgrađuju kateholamine (npr. rezerpin i inhibitori monoamino oksidaze (MAOI)) treba pažljivo pratiti znake hipotenzije i/ili teške bradikardije.

Digoksin: Istovremena primena blokatora β-adrenergičkih receptora i digoksina može dovesti do dodatnog usporavanja AV provodljivosti.

Blokatori kalcijumovih kanala kao što su verapamil, diltiazem, amjodaron i drugi antiaritmici: Tokom istovremene primene karvedilola i oralno primenjenih antagonista kalcijuma kao što su verapamil, diltiazem ili drugi antiaritmici kao što je amjodaron, rizik od poremećaja provodljivosti AV čvora može biti povećan. Zabeleženi su izolovani slučajevi poremećaja provodljivosti (retko sa hemodinamskim poremećajem) kada su istovremeno primenjivani karvedilol i diltiazem. Kada lek Karvol mora biti primenjen sa drugim antagonistima kalcijuma kao što su verapamil ili diltiazem, amjodaron ili drugim antiaritmicima, preporučuje se praćenje krvnog pritiska, pulsa i srčanog ritma (EKG), kao i prilikom primene drugih blokatora β- adrenergičkih receptora (videti odeljak 4.4).

Klonidin: Istovremena primena klonidina, sa blokatorima β- adrenergičkih receptora može potencirati sniženje krvnog pritiska i usporavanje otkucaja srca. Kada treba prekinuti istovremenu terapiju blokatorima β-adrenergičkih receptora i klonidinom, prvo treba obustaviti blokatore β-adrenergičkih receptora. Terapiju klonidinom treba obustaviti nekoliko dana posle toga, postepenim smanjenjem doze.

Antihipertenzivi: Kao što je to slučaj i sa drugim lekovima koji imaju aktivnost blokade β-adrenergičkih receptora, i karvedilol može da potencira antihipertenzivno dejstvo drugih lekova koji se daju istovremeno (npr. antagonisti α1-adrenergičkih receptora) ili koji imaju hipotenziju kao deo profila neželjenih dejstava.

Anestetici: Tokom opšte anestezije, preporučeno je pažljivo praćenje vitalnih parametara zato što karvedilol i neki anestetici i narkotici mogu imati aditivni negativni inotrponi efekat i hipotenzivno dejstvo (videti odeljak 4.4).

NSAIL: Istovremena upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova i blokatora β-adrenergičkih receptora može dovesti do povećanja krvnog pritiska i pogoršanja kontrole krvnog pritiska.

β-agonistički bronhodilatatori: Kardio-neselektivni blokatori β-adrenergičkih receptora inhibiraju bronhodilatatorni efekat β-agonističkih bronhodilatatora. Preporučuje se pažljivo praćenje ovih pacijenata.

Trudnoća

Nema dovoljno kliničnih podataka o upotrebi karvedilola kod trudnica.

Studije na životinjama su pokazale efekat ovog leka na trudnocu, razvoj embriona/fetusa, porođaj, reproduktivnu toksičnost ovog leka i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Nije poznato kakav je potencijalni rizik kod ljudi.

Karvedilol ne treba da se koristi tokom trudnoće osim ako potencijalna korist nadmašuje potencijalni rizik.

Beta blokatori smanjuju placentalnu perfuziju, koja može da dovede do intrauterine smrti fetusa, odnosno pobačaja i preranog porođaja. Osim toga, kod fetusa i novorođenčeta mogu da se jave neželjena dejstva (naročito hipoglikemija i bradikardija). Može postojati i povećani rizik od komplikacija na srcu i plućima kod novorođenčeta u postnatalnom periodu. Studije na životinjama nisu pokazale teratogenost kod karvedilola (videti odeljak 5.3)..

Dojenje

Ispitivanja na životinjama su pokazala da se karvedilol i/ili njegovi metaboliti izlučuju u mleko pacova i tamo nagomilavaju. Izlučivanje karvedilola u humano mleko nije proučavano. Lek Karvol je kontraindikovan tokom dojenja. Stoga je potrebno prekinuti dojenje u slučaju terapije lekom Karvol.

Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i mašinama.

Kao i kod drugih lekova koji izazivaju promene u krvnom pritisku, pacijente koji uzimaju karvedilol treba upozoriti da ne voze ili rukuju mašinama ako osete vrtoglavicu ili povezane simptome. Ovo se posebno odnosi na početak, kada se doza leka povećava, nakon promene terapije, kao i u kombinaciji sa alkoholom.

1. Rezime bezbednosnog profila

   Učestalost neželjenih reakcija nije zavisna od doze osim vrtoglavice, poremećaja vida i bradikardije.

2. Tabela neželjenih reakcija

Rizik od većine neželjenih reakcija povezanih sa karvedilolom je sličan za sve indikacije. Izuzeci su opisani u pododeljku (c).

Prijavljeni su sledeći neželjeni efekti (npr. iz kliničkih ispitivanja, studija bezbednosti nakon registracije ili spontanih izveštavanja) koji se javljaju kada se primenjuje karvedilol:

Kategorije frekvencije su sledeće:

-veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1.000 do < 1/100),

- retko (≥ 1/10.000 do < 1/1.000),

- veoma retko (< 1/10.000),

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Tabela 1. Neželjene reakcije na lek

Opis određenih neželjenih reakcija

Učestalost neželjenih reakcija nije dozno zavisna, sa izuzetkom vrtoglavice, poremećaja vida i bradikardije. Vrtoglavica, sinkopa, glavobolja i astenija su obično blage i uglavnom zabeležene na početku lečenja.

Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, može doći do pogoršanja srčane insuficijencije i retencije tečnosti tokom povećavanja doze karvedilola titracijom (videti odeljak 4.4).

Srčana insuficijencija je neželjeno dejstvo koje je veoma često zabeleženo kod pacijenata koji su dobijali placebo (14,5%) i kod onih na karvedilolu (15,4%), sa disfunkcijom leve komore nakon akutnog infarkta miokarda.

Zabeleženo je reverzibilno pogoršanje bubrežne funkcije tokom terapije karvedilolom kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom sa hipotenzijom, ishemijskom bolešću srca i difuznom vaskularnom bolešću i/ili osnovnom bubrežnom insuficijencijom (videti odeljak 4.4).

Sledeći neželjeni događaji su identifikovani tokom postmarketinške upotrebe karvedilola. Zato što su ovi događaji prijavljeni slučajnom prijavom u populaciji, nije uvek moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost i/ili ustanoviti uzročnu odnos prema izloženosti lekovima:

Poremećaji metabolizma i ishrane

Kao grupa lekova, blokatori beta adrenergičkih receptora mogu uzrokovati prelazak latentnog dijabetesa u manifestan, pogoršanje manifestnog dijabetesa i smanjenje regulacije nivoa glukoze u krvi.

Psihijatrijski poremećaji

Karvedilol može izazvati halucinacije.

Srčani poremećaji

Sinusni zastoj se može javiti kod predisponiranih pacijenata (npr. starijih pacijenata ili pacijenata sa već postojećom bradikardijom, disfunkcijom sinusnog čvora ili atrioventrikularni blokom).

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Teške neželjene reakcije na koži (toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnsonov sindrom (videti odeljak 4.4)). Hiperhidroza.

Bubrežni i urinarnog poremećaji

Karvedilol može da izazove urinarnu inkontinenciju kod žena, koja nakon prekida terapije prestaje. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znaci

U slučaju predoziranja, mogu se javiti ozbiljna hipotenzija, bradikardija, srčana insuficijencija, kardiogeni šok i zastoj srca. Mogu se pojaviti i respiratorni problemi, bronhospazam, povraćanje, poremećaji svesti i generalizovane konvulzije.

Terapija

Pacijente treba pratiti zbog gore navedenih znakova i simptoma i lečiti na najbolji način prema proceni lekara i prema standardnoj praksi za pacijente sa predoziranjem beta-blokatorima (npr. atropin, transvenski pejsing, glukagon, inhibitor fosfodiesteraze kao što je amrinon ili milrinon, beta-simpatomimetici).

Ispiranje želuca ili indukovana emeza mogu biti korisni u prvih nekoliko sati nakon ingestije.

U slučajevima težeg predoziranja sa simptomima šoka, suportivna terapija koja je ovde opisana treba da se nastavi dovoljno dugo, tj. dok se pacijent ne stabilizuje, jer se mogu očekivati produženo poluvreme eliminacije i redistribucija karvedilola iz dubljih odeljaka.