Rabezol® 20mg gastrorezistentna tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Rabezol 20mg
Lek Rabezol je indikovan za lečenje:
-
aktivnog ulkusa duodenuma,
-
aktivnog benignog ulkusa želuca,
-
simptomatske erozivne ili ulcerativne gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB),
-
gastroezofagealne refluksne bolesti u smislu dugotrajne terapije (terapija održavanja GERB),
-
umerene do veoma teške gastroezofagealne refluksne bolesti u smislu simptomatske terapije (simptomatska terapija GERB),
-
Zollinger-Ellison-ovog sindroma,
-
eradikaciju Helicobacter pylori (H. pylori) kod pacijenata sa peptičkim ulkusnim oboljenjem u kombinaciji sa odgovarajućim antibakterijskim terapijskim režimom. Videti odeljak 4.2.
Odrasli/starije osobe:
Aktivni ulkus duodenuma i aktivni benigni ulkus želuca: Preporučena oralna doza za aktivni ulkus duodenuma i aktivni benigni ulkus želuca je 20 mg, jednom dnevno ujutru.
Kod većine pacijenata sa aktivnim ulkusom duodenuma se postiže izlečenje tokom četiri nedelje terapije. Međutim, kod pojedinih pacijenata potrebne su dodatne četiri nedelje terapije da bi se postiglo potpuno izlečenje. Kod većine pacijenata sa aktivnim benignim ulkusom želuca izlečenje se postiže tokom šest nedelja terapije. Međutim, kod pojedinih pacijenata potrebno je dodatnih šest nedelja terapije za potpuno izlečenje.
Erozivna ili ulcerativna gastroezofagealna refluksna bolest (GERB): Preporučena oralna doza je 20 mg jednom dnevno, tokom četiri do osam nedelja.
Dugotrajna terapija gastroezofagealne refluksne bolesti (terapija održavanja GERB): Za dugotrajnu terapiju gastroezofagealne refluksne bolesti, može se primeniti doza održavanja od 20 mg ili 10 mg jednom dnevno, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju.
Simptomatska terapija umerene ili veoma teške gastroezofagealne refluksne bolesti (simptomatska terapija GERB): doza od 10 mg jednom dnevno kod pacijenata bez ezofagitisa. Ukoliko se ne postigne kontrola simptoma u toku četiri nedelje terapije, potrebno je dalje ispitivanje pacijenta. Kada dođe do povlačenja simptoma, dalja kontrola simptoma se može postići primenom leka po potrebi i to uzimanjem 10 mg jednom dnevno, onda kada je potrebno.
Zollinger-Ellison-ov sindrom: Preporučena početna doza za odrasle je 60 mg jednom dnevno. Doza se može titrirati najviše do 120 mg dnevno, u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta. Može se upotrebiti pojedinačna dnevna doza do 100 mg dnevno. Ako je potrebna doza od 120 mg, treba je podeliti u dve doze i uzeti 60 mg dva puta dnevno. Terapija treba da traje sve dok za to postoje kliničke indikacije.
Eradikacija Helicobacter pylori: Kod pacijenta sa H. pylori, treba primeniti terapiju eradikacije. Preporučuje se sledeća kombinovana terapija u trajanju od sedam dana:
Lek Rabezol 20 mg dva puta dnevno u kombinaciji sa klaritromicinom u dozi od 500 mg dva puta dnevno i amoksicilinom u dozi od 1 g dvaputa dnevno.
Kod terapijskih indikacija kod kojih je potrebno primeniti lek jednom dnevno, lek Rabezol treba uzimati ujutru, pre obroka; iako je pokazano da ni vreme uzimanja leka ni unošenje hrane nemaju uticaja na aktivnost rabeprazol-natrijuma, ovakav način uzimanja leka će olakšati poštovanje propisanog režima doziranja leka.
U Republici Srbiji lek Rabezol je dostupan samo u jačini od 20 mg. Za primenu jačine od 10 mg potrebno je koristiti druge lekove koji kao aktivnu supstancu sadrže rabeprazol u navedenoj jačini, a koji su dostupni u Republici Srbiji.
Posebne populacije
Oštećenje funkcije bubrega i jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenta sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Videti odeljak 4.4. za primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.
Pedijatrijska populacija
Lek Rabezol se ne preporučuje za upotrebu kod dece, jer nema dovoljno iskustva u primeni leka kod ove grupe pacijenata.
Način primene
Oralna upotreba.
Pacijente treba upozoriti da se Rabezol tablete ne smeju žvakati u ustima ili lomiti, već tabletu treba progutati celu.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Lek Rabezol je kontraindikovan kod žena tokom trudnoće i dojenja (videti odeljak 4.6).
Simptomatski odgovor na primenjenu terapiju rabeprazol-natrijumom ne isključuje prisustvo maligne bolesti želuca ili jednjaka, prema tome mogućnost prisustva maligne bolesti treba isključiti pre započinjanja terapije lekom Rabezol.
Pacijente na dugotrajnoj terapiji lekom (posebno one koji uzimaju lek duže od godinu dana) treba redovno
pratiti.
Ne može se isključiti rizik od ukrštene preosetljivosti sa drugim inhibitorima protonske pumpe (IPP) ili supstituisanim benzimidazolima.
Pacijente treba upozoriti da se Rabezol tablete ne smeju žvakati ili lomiti, već tabletu treba progutati celu.
Lek Rabezol se ne preporučuje za upotrebu kod dece, jer nema dovoljno iskustva u primeni leka kod ove grupe pacijenata.
U postmarketinškom periodu evidentirani su slučajevi krvnih diskrazija (trombocitopenija i neutropenija). U većini slučajeva kod kojih se nije moglo pronaći drugo objašnjenje za ovaj poremećaj, ovi neželjeni događaji su bili bez komplikacija i povukli su se nakon isključenja rabeprazola iz terapije.
U kliničkim studijama, kao i u periodu nakon stavljanja leka u promet (postmarketinški period), evidentirane su poremećene vrednosti enzima jetre. U većini slučajeva kod kojih se nije moglo pronaći drugo objašnjenje za ovaj poremećaj, ovi neželjeni događaji su bili bez komplikacija i povukli su se nakon što je rabeprazol isključen iz terapije.
U studiji u kojoj su bili uključeni pacijenti sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nije bilo pokazatelja značajnih problema povezanih sa bezbednošću primene leka, u odnosu na odgovarajuće kontrolne grupe pacijenata (odgovarajuće starosti i pola). Međutim, s obzirom da nema kliničkih podataka o primeni rabeprazola kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, lekaru koji propisuje lek se savetuje oprez prilikom prvog uvođenja leka Rabezol u terapiju.
Istovremena upotreba atazanavira sa lekom Rabezol se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).
Terapija lekovima iz grupe inhibitora protonske pumpe, uključujući i i lek Rabezol, može da poveća rizik od gastrointestinalnih infekcija izazvanih bakterijama Salmonella, Campylobacter i Clostridium difficile (videti odeljak 5.1.).
Inhibitori protonske pumpe, posebno ako se primenjuju u velikim dozama i dugotrajno (duže od 1 godine), mogu blago povećati rizik od preloma kuka, ručnog zgloba i kičme, naročito kod starijih pacijenata ili ako su prisutni drugi poznati faktori rizika. Opservacione studije ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu dovesti do povećanja opšteg rizika od preloma za 10 do 40 %. Ovaj porast delimično može biti izazvan prisustvom drugih faktora rizika. Pacijentima kod kojih postoji rizik od pojave osteoporoze treba prilagoditi terapiju u skladu sa važećim kliničkim smernicama i oni treba da uzimaju dovoljne količine vitamina D i kalcijuma.
Teška hipomagnezemija je prijavljena kod pacijenata na terapiji inhibitorima protonske pumpe kao što je rabeprazol za najmanje tri meseca od početka terapije, a u najvećem broju slučajeva za godinu dana. Mogu se javiti ozbiljne manifestacije hipomagnezemije poput zamora, tetanije, delirijuma, konvulzija, vrtoglavice i ventrikularnih aritmija, ali one mogu početi krajnje podmuklo i lako ih je prevideti (ne
uočiti). Kod većine pacijenata došlo je do poboljšanja stanja hipomagnezemije nakon unosa magnezijuma i prekida upotrebe inhibitora protonske pumpe.
Pacijenti, kojima je potrebna dugotrajna terapija ili koji uzimaju inhibitore protonske pumpe sa digoksinom ili lekovima koji mogu izazvati hipomagnezemiju (npr. diureticima), lekar treba da proveri koncentraciju magnezijuma u krvi pre početka lečenja inhibitorom protonske pumpe i povremeno tokom lečenja.
Istovremena upotreba rabeprazola i metotreksata
Dostupni podaci ukazuju da istovremena primena IPP-a i metotreksata (prvenstveno u velikoj dozi; videti informacije o propisivanju metotreksata) može povećati koncentraciju i produžiti prisustvo metotreksata i/ili njegovih metabolita u serumu, što može dovesti do pojave toksičnih efekata metotreksata. Prilikom primene metotreksata u velikim dozama može se razmotriti privremena obustava upotrebe IPP-a kod nekih pacijenata.
Uticaj na resorpciju vitamina B12
Rabeprazol-natrijum, kao i svi lekovi koji sprečavaju lučenje želudačne kiseline može smanjiti resorpciju vitamina B12 (cijanokobalamina) zbog hipo- ili ahlorhidrije. Potrebno je posebno voditi računa kod pacijenata sa smanjenim rezervama ili sa faktorima rizika za smanjenu resorpciju vitamina B12, na dugotrajnoj terapiji, ili ukoliko se primete odgovarajući klinički simptomi.
Subakutni kožni eritematozni lupus (SCLE, engl. Subacute Cutaneous Lupus Erythematosus,)
Inhibitori protonske pumpe su povezani sa veoma retkim slučajevima oboljevanja od SCLE. U slučaju pojave lezija, naročito na delovima kože izloženim suncu, i ako su udružene sa artralgijom, pacijent treba odmah da potraži medicinsku pomoć i lekar treba da razmotri prekid terapije lekom Rabezol. Ako se SCLE pojavi nakon upotrebe inhibitora protonske pumpe, rizik od ponovne pojave SCLE može se povećati prilikom upotrebe drugih inhibitora protonske pumpe.
Interferencije sa laboratorijskim testovima
Povećane vrednosti hromogranina A (CgA) mogu interferirati sa ispitivanjem neuroendokrinih tumora. Kako bi se ovo izbeglo, lečenje lekom Rabezol treba prekinuti najmanje 5 dana pre merenja CgA (videti odeljak 5.1). Ukoliko se vrednosti CgA i gastrina ne vrate u opseg referentnih nakon početnog merenja, merenja treba ponoviti nakon 14 dana od prekida lečenja inhibitorom protonske pumpe.
Rabeprazol-natrijum dovodi do izražene i dugotrajne inhibicije lučenja želudačne kiseline. Moguća je interakcija sa supstancama čija je resorpcija pH zavisna. Istovremena primena rabeprazol-natrijuma sa ketokonazolom ili itrakonazolom, može dovesti do značajnog smanjenja koncentracija antimikotika u plazmi. Zbog toga može biti potrebno praćenje pojedinih pacijenata koji istovremeno uzimaju ketokonazol ili itrakonazol sa rabeprazolom, u cilju eventualnog prilagođavanja režima doziranja ovih lekova.
U kliničkim studijama, u kojima su antacidi primenjivani istovremeno sa rabeprazolom, kao i u specifičnoj
studiji interakcija lekova, nije primećena interakcija sa tečnim antacidima.
Istovremena primena kombinacije atazanavir 300 mg/ritonavir 100 mg sa omeprazolom (40 mg jednom dnevno) ili atazanavira 400 mg sa lansoprazolom (60 mg jednom dnevno), kod zdravih ispitanika, dovela je do značajnog smanjenja sistemske izloženosti atazanaviru. Resorpcija atazanavira zavisi od pH vrednosti iako nisu sprovedene studije, slični rezulatati se mogu očekivati i pri istovremenoj primeni
ostalih lekova iz grupe inhibitora protonske pumpe (IPP). Prema tome lekove iz grupe IPP-a, uključujući i rabeprazol, ne treba primenjivati istovremeno sa atazanavirom (videti odeljak 4.4).
Metotreksat
Prijavljeni slučajevi, objavljene populacione farmakokinetičke studije i retrospektivne analize, ukazuju da istrovremena primena IPP-a i metotreksata (posebno velikih doza; videti uputstvo za propisivanje metotreksata) može povećati koncentraciju i produžiti prisustvo metotreksata i/ili njegovog metabolita hidroksimetotreksata u serumu. Međutim, nisu sprovedene formalne studije o interakcijama metotreksata sa inhibitorima protonske pumpe (IPP).
Trudnoća
Nema podataka o bezbednosti primene rabeprazola kod trudnica. U reproduktivnim studijama sprovedenim
na pacovima i kunićima nije bilo dokaza da je primena rabeprazol-natrijuma dovodila do smanjenja plodnosti ili oštećenja fetusa, iako je kod pacova uočen nizak feto-placentalni transfer. Lek Rabezol je kontraindikovan u periodu trudnoće (videti odeljak 4.3).
Dojenje
Nije poznato da li se rabeprazol-natrijum izlučuje u majčino mleko. Nisu sprovedene studije kod žena koje doje. Rabeprazol-natrijum se izlučuje putem mlečnih žlezda pacova. Zbog toga je lek Rabezol kontraindikovan tokom perioda dojenja (videti odeljak 4.3).
Na osnovu farmakodinamičkih svojstava i bezbednosnog profila leka, malo je verovatno da će lek Rabezol uticati na smanjenje sposobnosti upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Ako je ipak, pažnja smanjena zbog pospanosti, preporučuje se da se izbegava upravljanje vozilima i rukovanje složenim mašinama.
Najčešće neželjene reakcije koje su prijavljene tokom kontrolisanih kliničkih studija sa rabeprazolom su bile: glavobolja, dijareja, bol u stomaku, astenija, flatulencija, osip i suvoća usta. Većina neželjenih reakcija koje su zabeležene tokom kliničkih studija su bile blage ili umereno teške i prolazne prirode.
Sledeći neželjeni događaji su zabeleženi tokom kliničkih studija i nakon stavljanja leka u promet. Učestalost neželjenih dejstava je definisana na sledeći način:
– često (≥1/100 do <1/10),
– povremeno (≥1/1000 do <1/100),
– retko (≥ 1/10000 do <1/1000),
– veoma retko (< 1/10000),
-
nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Klasa sistemaorgana Često Povremeno Retko Veoma retko Nepoznato Infekcije i infekcija infestacije Poremećaji krvi i limfnog sistema neutropenija, leukopenija, trombocitopenija,leukocitoza Poremećaji imunskogsistema preosetljivost1,2 Poremećajimetabolizma i ishrane anoreksija hiponatremija, hipomagnezemija4 Psihijatrijskiporemećaji nesanica nervoza depresija konfuzija Poremećaji nervnogsistema glavobolja, vrtoglavica somnolencija Vaskularniporemećaji periferni edem Poremećaji oka poremećaj vida Respiratorni, torakalni imedijastinalni poremećaji kašalj, faringitis, rinitis bronhitis, sinuzitis Gastrointestinal ni poremećaji dijareja, povraćanje, mučnina, bol u stomaku, konstipacija, flatulencije, polipi na fundusnim žlezdama(benigni) dispepsija, suvoća usta, podrigivanje gastritis, stomatitis, poremećaj čula ukusa mikroskopski kolitis Hepatobilijarni poremećaji hepatitis, žutica, hepatičnaencefalopatija3 Poremećaji kože i potkožnog tkiva osip, eritem2 pruritus, znojenje, bulozne reakcije2 multiformni eritem, toksična epidermalna nekroliza (TEN),Stevens- Johnson–ov sindrom(SJS) subakutni kutani eritematozni lupus4 Poremećajimišićno- nespecifičnibol, mijalgija,grčevi u koštanog sistema i vezivnog tkiva bol u leđima nogama, artralgija, prelom kuka, ručnog zgloba ilikičme4 Poremećaji bubrega i urinarnog sistema infekcije urinarnog trakta intersticijalni nefritis Poremećji reproduktivnog sistema i dojki ginekomastija Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene astenija, bolest slična gripu bol u grudima, drhtavica, pireksija Ispitivanja povećane vrednosti enzima jetre3 povećanje telesne mase 1 Uključujući i oticanje lica, hipotenziju i dispneju
2 Eritem, bulozne reakcije i reakcije preosetljivosti su se obično povukle nakon obustavljanja terapije. 3 Retki slučajevi hepatične encefalopatije su prijavljeni kod pacijenata obolelih od ciroze jetre. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, lekaru koji propisuje lek se savetuje oprez kod prvog uvođenja rabeprazola u terapiju kod takvih pacijenata (videti odeljak 4.4.).
4 Videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka (odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Dosadašnja iskustva o namernom ili slučajnom predoziranju lekom su ograničena. Najveća utvrđena izloženost leku nije bila veća od 60 mg dva puta dnevno ili 160 mg jednom dnevno. Efekti su generalno blagi, predstavljaju poznata neželjena dejstva leka i prolazni su, bez potrebe za dodatnom medicinskom intervencijom. Nije poznat specifičan antidot. Rabeprazol-natrijum se u velikom stepenu vezuje za proteine plazme i prema tome ne podleže dijalizi. Kao i kod drugih slučajeva predoziranja, terapija treba da bude simptomatska i treba primeniti opšte suportivne mere.
Farmakološki podaci - Rabezol 20mg
Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaje aciditeta, lekovi za lečenje peptičkog ulkusa i gastroezofagealnog refluksa, inhibitori protonske pumpe
ATC šifra: A02BC04
Mehanizam dejstva
Rabeprazol-natrijum pripada klasi antisekretornih jedinjenja, supstituisanih benzimidazola, koji ne ispoljavaju antiholinergička svojstva ili svojstva inhibitora H2 receptora, već suprimira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu, specifičnom inhibicijom H+/K+-ATP-aze (protonska pumpa).
Ovaj efekat je dozno zavisan i dovodi do inhibicije bazalne i stimulisane sekrecije hlorovodonične kiseline,
bez obzira na prirodu stimulansa. Studije na životinjama su pokazale da nakon primene rabeprazol- natrijum
brzo nestaje iz plazme i gastrične mukoze. Rabeprazol se kao slaba baza brzo resorbuje nakon primene bilo
koje doze i koncentriše se u kiseloj sredini parijetalnih ćelija. Rabeprazol se transformiše do aktivnog sulfenamidskog oblika putem protonovanja i potom reaguje sa raspoloživim cisteinom na protonskoj pumpi.
Antisekretorna aktivnost
Nakon oralne primene rabeprazol-natrijuma u dozi od 20 mg, početak antisekretornog dejstva se javlja u roku od sat vremena, a maksimalno dejstvo se ispoljava u roku od dva do četiri sata. Inhibicije bazalne i hranom stimulisane sekrecije 23 sata posle prve doze rabeprazol-natrijuma su iznosile 69 % odnosno 82
%, a inhibicija je trajala do 48 sati. Inhibitorni efekat rabeprazol-natrijuma na sekreciju želudačne kisleline se blago povećavao pri ponovljenoj primeni jednom dnevno, sa postizanjem stanja ravnoteže (engl. steady state) nakon tri dana. Kada se obustavi primena leka, sekretorna aktivnost se normalizuje u toku 2 do 3 dana.
Smanjenjem kiselosti u želucu primenom bilo koje mere, uključujući primenu inhibitora protonske pumpe kao što je rabeprazol, povećava se broj bakterija koje su normalno prisutne u gastrointestinalnom traktu. Terapija inhibitorima protonske pumpe verovatno može da poveća rizik od gastrointestinalnih infekcija kao što su infekcije izazvane bakterijama Salmonella, Campylobacter i Clostridium difficile.
Efekti serumskog gastrina
U kliničkim studijama pacijenti su dobijali rabeprazol-natrijum jednom dnevno u dozi od 10 mg ili 20 mg i terapija je trajala do 43 meseca. Vrednosti gastrina u serumu su se povećale tokom prvih 2 do 8 nedelja, što se odražavalo na inhibitorni efekat na sekreciju želudačne kiseline, i ostale su stabilne u nastavku terapije. Vrednosti gastrina u serumu su se vratile na one koje su bile prisutne pre započinjanja terapije, najčešće u roku od 1 do 2 nedelje posle obustave primene leka.
Analize uzoraka dobijenih biopsijom antruma i fundusa želuca kod preko 500 pacijenata koji su primali rabeprazol ili komparativni lek u trajanju do 8 nedelja nisu pokazale promene u histologiji ćelija sličnih enterohromafinu-ECL ćelija (engl. enterochromaffin like), stepenu gastritisa, incidenci atrofičnog gastritisa, intestinalnoj metaplaziji ili distribuciji infekcije H. pylori. Kod preko 250 pacijenata koji su praćeni tokom 36 meseci kontinuirane terapije, nisu nađene značajne promene rezultata u odnosu na početne vrednosti.
Ostali efekti
Sistemski efekti rabeprazol-natrijuma na CNS, kardiovaskularni ili respiratorni sistem nisu do danas utvrđeni. Oralna primena rabeprazol-natrijuma u dozi od 20 mg tokom dve nedelje nije imala efekat na funkciju štitaste žlezde, metabolizam ugljenih hidrata ili vrednosti u sistemskoj cirkulaciji paratireoidnog hormona, kortizola, estrogena, testosterona, prolaktina, holecistokinina, sekretina, glukagona, folikulostimulirajućeg hormona (FSH), luteinizirajućeg hormona (LH), renina, aldosterona ili somatotropnog hormona.
Studije kod zdravih ispitanika su pokazale da rabeprazol-natrijum nema klinički značajne interakcije sa amoksicilinom. Rabeprazol ne utiče negativno na koncentracije amoksicilina ili klaritromicina u plazmi kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno, u cilju eradikacije infekcija H. pylori gornjih partija gastrointestinalnog trakta.
Vrednost gastrina u serumu tokom terapije antisekretornim lekovima se povećava kao odgovor na smanjeno lučenje želudačne kiseline. Vrednosti CgA takođe rastu zbog smanjene kiselosti u želucu. Povećane koncentracije CgA mogu interferirati sa testovima za neuroendokrine tumore.
Dostupni podaci iz literature ukazuju da primenu inhibitora protonske pumpe treba prekinuti između 5 dana i 2 nedelje pre merenja vrednosti CgA. Time se omogućava da se koncentracije CgA koje mogu biti znatno povećane nakon terapije inhibitorima protonske pumpe vrate unutar referentnih vrednosti.
Pedijatrijska populacija
Evropska agencija za lekove odložila je obavezu podnošenja rezultata ispitivanja rabeprazola u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije u terapiji gastroezofagealnog refluksa.
Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja rabeprazola u svim podgrupama pedijatrijske populacije u terapiji Zollinger-Ellisonov-ovog sindroma.
Resorpcija
Farmaceutski oblik leka Rabezol je gastrorezistentna tableta koja sadrži rabeprazol-natrijum. Ovakva formulacija leka je neophodna jer je rabeprazol nestabilan u kiseloj sredini. Resorpcija rabeprazola, prema tome, počinje tek kada tableta napusti želudac. Resorpcija leka je brza sa maksimalnim koncentracijama rabeprazola u plazmi koje se postižupribližno 3,5 sata nakon primene doze od 20 mg. Vrednosti maksimalnih koncentracija rabeprazola u plazmi (Cmax) i PIK (površina ispod krive koncentracije u funkciji vremena) su linearne u rasponu doza od 10 mg do 40 mg. Apsolutna biološka raspoloživost nakon oralne primene doze od 20 mg (u poređenju sa intravenskom primenom) iznosi oko 52 % zbog izraženog presistemskog metabolizma. Pored toga, biološka raspoloživost se ne povećava kod ponovljenog doziranja. Kod zdravih ispitanika poluvreme eliminacije je oko 1 sat (vrednosti u rasponu od 0,7 do 1,5 sati), a procenjeno je da je ukupni klirens leka 283 ± 98 mL/min. Nisu zabeležene klinički značajne interakcije sa hranom. Utvrđeno je da ni hrana, a ni period dana kada se lek primenjuje, ne utiču na resorpciju rabeprazol-natrijuma.
Distribucija
Stepen vezivanja rabeprazola za proteine plazme iznosi oko 97 %.
Biotransformacija i izlučivanje
Rabeprazol-natrijum, kao i ostali inhibitori protonske pumpe, se metaboliše posredstvom enzimskog sistema jetre citohroma P450 (CYP450). In vitro studije na mikrozomima jetre kod ljudi su pokazale da se rabeprazol-natrijum metaboliše putem izoenzima CYP450 (CYP2C19 i CYP3A4). U ovim studijama, u
očekivanim koncetracijama leka u plazmi, rabeprazol ne indukuje i ne inhibira CYP3A4; iako in vitro studije ne mogu uvek pouzdano predvideti in vivo status leka, ovi rezultati ukazuju da se ne očekuju interakcije između rabeprazola i ciklosporina. Kod ljudi su tioetar (M1) i karboksilna kiselina (M6) glavni metaboliti u plazmi, dok su sulfon (M2), desmetil-tioetar (M4) i konjugat merkapturne kiseline (M5), manje zastupljeni metaboliti i u plazmi su prisutni u manjim koncentracijama. Samo desmetil metabolit (M3) ima slabu antisekretornu aktivnost, ali on nije prisutan u plazmi.
Nakon oralne primene pojedinačne doze od 20 mg 14C obeleženog rabeprazol-natrijuma, nije uočen nepromenjen lek u urinu. Približno 90 % primenjene doze se izlučuje urinom uglavnom u obliku dva metabolita: konjugata merkapturne kiseline (M5) i karboksilne kiseline (M6) i još dva nepoznata metabolita. Preostali deo doze se izlučuje fecesom.
Pol
Kada se uzmu u obzir (i prilagode) telesna masa i visina, ne postoje značajne razlike između polova u farmakokinetičkim parametrima rabeprazola nakon primene pojedinačne doze od 20 mg.
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa stabilnom insuficijencijom bubrega u terminalnoj fazi, kod kojih je potrebna kontinuirana hemodijaliza (klirens kreatinina ≤ 5 mL/min/1,73 m2), dispozicija rabeprazola je bila veoma slična kao i kod zdravih ispitanika. Vrednosti PIK i Cmax kod ovih pacijenata su bile za oko 35 % manje u odnosu na vrednosti ovih parametara kod zdravih ispitanika. Prosečna vrednost poluvremena eliminacije rabeprazola je bila 0,82 sata kod zdravih ispitanika, 0,95 sati kod pacijenta tokom hemodijalize i 3,6 sata nakon dijalize. Klirens leka kod pacijenata sa oboljenjem bubrega kod kojih je potrebna kontinuirana hemodijaliza je bio oko dva puta veći u odnosu na zdrave ispitanike.
Oštećenje funkcije jetre
Nakon primene pojedinačne doze od 20 mg rabeprazola kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, vrednosti PIK su bile dvostruko veće, a vrednosti poluvremena eliminacije rabeprazola 2-3 puta veće u odnosu na zdrave ispitanike. Međutim, nakon primene doze od 20 mg dnevno u toku 7 dana, vrednosti PIK su bile samo 1,5 puta veće, a vrednosti Cmax 1,2 puta veće u odnosu na zdrave ispitanike. Poluvreme eliminacije rabeprazola kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre je iznosilo 12,3 sata, u poređenju sa 2,1 sat, koliko je iznosila vrednost ovog farmakokinetičkog parametra kod zdravih ispitanika. Farmakodinamički odgovor (kontrola pH u želucu) u ove dve grupe je bila klinički uporediva.
Stariji pacijenti
Eliminacija rabeprazola se u određenoj meri smanjuje kod starijih pacijenata. Nakon primene rabeprazol- natrijuma u dozi od 20 mg dnevno u toku 7 dana, vrednosti PIK su se udvostručile, dok se vrednost Cmax povećala za 60 %, a vrednost t1/2 se povećala za oko 30 %, u poređenju sa mladim zdravim ispitanicima. Ipak, nisu uočeni pokazatelji akumulacije rabeprazola.
Polimorfizam CYP2C19
Nakon primene rabeprazola u dozi od 20 mg dnevno u toku 7 dana, kod ispitanika koji su spori CYP2C19 metabolizeri, vrednosti PIK i t1/2 su bile oko 1,9 i 1,6 puta veće u odnosu na ove vrednosti kod brzih metabolizera, dok se vrednost Cmax povećala samo 40 %.
Farmaceutski podaci - Rabezol 20mg
Jezgro tablete:
manitol
magnezijum-oksid, teški hidroksipropilceluloza magnezijum-stearat
Središnji (intermedijerni) sloj obloge tablete:
etilceluloza
magnezijum-oksid, teški
Film (obloga) tablete:
hipromelozaftalat dibutilsebakat
gvožđe (III)-oksid, žuti (E172) titan-dioksid (E171)
talk
Čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.
i posebne opreme za primenu leka
Unutrašnje pakovanje je Al/Al blister. Jedan blister sadrži 14 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blíster sa 14 gastrorezistentnih tableta (ukupno 14 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.
PDF dokumenti
Pakovanje i cena
Lista RFZO
DDD
JKL
Za indikaciju pod tačkom 3. nakon gore navedenog perioda lečenja (2 nedelje) nastavak terapije do 8 nedelja u toku 12 meseci na osnovu mišljenja:
a) gastroenterologa ili
b) mišljenja specijaliste abdominalnog hirurga uz nalaz gornje endoskopije.