Amoksicilin HF 250mg kapsula, tvrda

Osnovne informacije

Nema podataka.
Р -
Nema podataka.
kapsula, tvrda
HEMOFARM AD VRŠAC
HEMOFARM AD VRŠAC

Pakovanja

kapsula, tvrda; 250mg; blister, 2x8kom
-
-
-
Lista RFZO
Cena
Doplata
-
1021961
DDD
JKL

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Amoksicilin je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih i dece:

  • Akutni bakterijski sinuzitis

  • Akutni otitis media

  • Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis

  • Akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa

  • Vanbolnički stečena pneumonija

  • Akutni cistitis

  • Asimptomatska bakteriurija u trudnoći

  • Akutni pijelonefritis

  • Tifoidna i paratifoidna groznica

  • Dentalni apscesi sa celulitisom koji se širi

  • Infekcije protetskih zglobova

  • Eradikacija infekcije Helicobacter pylori

  • Lajmska bolest.

    Amoksicilin je takođe indikovan za profilaksu endokarditisa.

    Potrebno je poštovati zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doziranje

Odabrana doza leka Amoksicilin HF za lečenje pojedinačne infekcije treba da bude bazirana na:

  • očekivanim patogenima i njihovoj očekivanoj osetljivosti na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4)

  • težini i mestu infekcije

  • godinama starosti, telesnoj masi i bubrežnoj funkciji pacijenta (videti u nastavku teksta).

    Trajanje terapije treba da bude određeno tipom infekcije i odgovorom pacijenta, i generalno treba da bude što je moguće kraće. Neke infekcije zahtevaju duže periode lečenja (videti odeljak 4.4. koji se tiče produžene terapije).

    Odrasli i deca ≥40 kg

    Preporučene doze

    Indikacija* Doza*
    Akutni bakterijski sinuzitis 250 mg do 500 mg na svakih 8 sati ili 750 mg do 1 g svakih 12 sati Za teške infekcije 750 mg do 1 g na svakih 8 sati. Akutni cistitis može biti lečen sa 3 g dvaput dnevno jedan dan.
    Asimptomatska bakteriurija u trudnoći
    Akutni pijelonefritis
    Dentalni apscesi sa celulitisom koji se širi
    Akutni cistitis
    Akutni otitis media 500 mg na svakih 8 sati, 750 mg do 1 g na svakih 12 sati Za teške infekcije 750 mg do 1 g na svakih 8 sati tokom 10 dana
    Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis
    Akutne egacerbacije hroničnog bronhitisa
    Vanbolnička pneumonija 500 mg do 1 g na svakih 8 sati
    Tifoidna i paratifoidna groznica 500 mg do 2 g na svakih 8 sati
    Infekcije proteza zglobova 500 mg do 1 g na svakih 8 sati
    Profilaksa endokarditisa 2 g oralno, pojedinačna doza 30 do 60 minuta pre procedure
    Eradikacija Helicobacter pylori 750 mg do 1 g dvaput dnevno u kombinaciji sa inhibitorom protonske pumpe (npr. omeprazol, lansoprazol) i drugim antibiotikom (npr. klaritromicin, metronidazol) tokom 7 dana
    Lajmska bolest (videti odeljak 4.4) Rani stadijum: 500 mg do 1 g na svakih 8 sati do maksimalnih 4 g dnevno u podeljenim dozama tokom 14 dana (10 do 21 dan).
    Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 500 mg do 2 g na svakih 8 sati do maksimalnih 6 g dnevno u podeljenim dozama tokom 10 do 30 dana.
    *U obzir treba uzeti zvanične terapijske vodiče za svaku indikaciju.
    Deca <40 kg

    Deca mogu biti lečena kapsulama leka amoksicilin ili lekom u obliku praška za oralnu suspenziju.

    Kod dece mlađe od šest meseci života preporučuje se upotreba dostupnog praška za oralnu suspenziju koji kao aktivnu supstancu sadrži amoksicilin.

    Deci telesne mase 40 kg ili više treba propisati doziranje kao kod odraslih.

    Preporučene doze

    Indikacija+ Doza+
    Akutni bakterijski sinuzitis 20 do 90 mg/kg/dan u podeljenim dozama*
    Akutni otitis media
    Vanbolnička pneumonija
    Akutni cistitis
    Akutni pijelonefritis
    Dentalni apscesi sa celulitisom koji se širi
    Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis 40 do 90 mg/kg/dan u podeljenim dozama*
    Tifoidna i paratifoidna groznica 100 mg/kg/dan u tri podeljene doze
    Profilaksa endokarditisa 50 mg/kg oralno, pojedinačna doza 30 do 60 minuta pre procedure
    Lajmska bolest (videti odeljak 4.4) Rani stadijum: 25 do 50 mg/kg/dan u tri podeljene doze tokom 10 do 21 dan. Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 100 mg/kg/dan u tri podeljene doze tokom 10 do 30 dana.
    +U obzir treba uzeti zvanične terapijske smernice za svaku indikaciju.
    *Dozni režim dvaput dnevno treba razmotriti samo kada je doza u gornjem opsegu
    Starije osobe

    Nije potrebno podešavanje doze.

    Oštećenje bubrežne funkcije

    Dozu leka podesiti prema stepenu oštećenja bubrežne funkcije (određeno brzinom glomeluralne filtracije – GFR)

    GFR (mL/min) Odrasli i deca ≥40 kg Deca <40 kg#
    Veći od 30 nije neophodno podešavanje doze nije neophodno podešavanje doze
    10 - 30 maksimalno 500 mg dvaput dnevno 15 mg/kg primenjeno dvaput dnevno (maksimalno 500 mg dvaput dnevno)
    Manji od 10 maksimalno 500 mg/dan 15 mg/kg primenjeno kao jedna dnevna doza (maksimalno 500 mg)
    # U većini slučajeva poželjna je parenteralna terapija
    Pacijenti na hemodijalizi

    Amoksicilin se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.

    Hemodijaliza
    Odrasli i deca ≥40 kg 500 mg svakih 24 sata Pre hemodijalize treba dati jednu dodatnu dozu od 500 mg. U cilju ponovnog uspostavljanja nivoa leka u cirkulaciji, druga doza od 500 mg treba da se primeni posle hemodijalize.
    Deca <40 kg 15 mg/kg/dan primenjeno kao jedna dnevna doza (maksimalno 500 mg) Pre hemodijalize treba dati jednu dodatnu dozu od 15 mg/kg. U cilju ponovnog uspostavljanja nivoa leka u cirkulaciji, druga doza od 15 mg/kg treba da se primeni posle hemodijalize.
    Pacijenti na peritonealnoj dijalizi

    Maksimalna doza amoksicilina iznosi 500 mg/dan.

    Oštećenje funkcije jetre

    Primeniti lek uz oprez i monitoring funkcije jetre u redovnim intervalima (videti odeljke 4.4 i 4.8). Način primene

    Lek Amoksicilin HF je za oralnu primenu.

    Hrana ne utiče na resorpciju leka Amoksicilin HF.

    Kapsule treba progutati cele (bez otvaranja) sa dovoljnom količinom vode.

    *Terapija može biti započeta paranteralno prema preporukama za doziranje za datu intravensku formulaciju i nastavljena primenom oralnog oblika.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu, bilo koji penicilin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Ozbiljne i teške reakcije rane preosetljivosti (npr. anafilaksa) u istoriji bolesti na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam).

Posebna upozorenja

Reakcije preosetljivosti

Pre započinjanja terapije amoksicilinom, potrebno je pažljivo ispitati mogućnost postojanja prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske lekove (videti odeljke 4.3. i 4.8).

Prilikom upotrebe penicilinskih antibiotika prijavljeni su slučajevi ozbiljnih i reakcija preosetljivosti koje potencijalno mogu biti sa smrtnim ishodom (uključujući anafilaktoidne i teške kožne neželjene reakcije). Veća je verovatnoća javljanja ovih reakcija kod pacijenata sa preosetljivošću na penicilin u istoriji bolesti i kod osoba atopijske konstitucije. U slučaju pojave alergijske reakcije, neophodno je odmah prekinuti lečenje amoksicilinom i primeniti adekvatnu terapiju.

Neosetljivi mikroorganizmi

Amoksicilin nije pogodan za terapiju nekih tipova infekcija osim ako je već dokumentovano i poznato da je

patogen osetljiv ili postoji velika verovatnoća da bi primena amoksicilina bila odgovarajuća za lečenje tog patogena (videti odeljak 5.1). Ovo se posebno odnosi na razmatranje terapije kod pacijenata sa infekcijama urinarnog trakta ili teškim infekcijama uha, grla i nosa.

Konvulzije

Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom, kod onih koji dobijaju visoke doze amoksicilina ili kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima (npr. napadi u istoriji bolesti, lečena epilepsija ili poremećaji moždanih ovojnica (videti odeljak 4.8).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, doza treba da bude podešena u skladu sa stepenom oštećenja (videti odeljak 4.2).

Kožne reakcije

Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom i pustulama, na početku terapije, može biti simptom akutnog generalizovanog pustuloznog egzantema (AGEP, videti odeljak 4.8). Ova reakcija zahteva prekid terapije amoksicilinom i predstavlja kontraindikaciju za bilo koju sledeću primenu ovog leka.

Amoksicilin treba izbegavati ukoliko se sumnja na infektivnu mononukleozu s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa povezana sa ovim stanjem nakon primene amoksicilina.

Reakcija Jarisch-Herxheimer

Reakcija Jarisch-Herxheimer je primećena nakon primene amoksicilina u terapiji Lajmske bolesti (videti odeljak 4.8). Ona direktno proizilazi iz baktericidne aktivnosti amoksicilina na bakteriju uzročnika Lajmske bolesti, spirohetu Borrelia burgdorferi. Pacijente treba uveriti da je ovo česta i obično samoograničavajuća posledica antibiotske terapije Lajmske bolesti.

Prekomerni rast neosetljivih mikroorganizama

Produžena primena može povremeno dovesti do prekomernog rasta neosetljivih mikroorganizama.

Kolitis povezan sa primenom antibiotika prijavljen je sa skoro svim antibakterijskim lekovima, a po težini kliničke slike može varirati od blagog do životno ugrožavajućeg (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata koji prijave dijareju tokom ili neposredno nakon primene bilo kog antibiotika. Ukoliko dođe do kolitisa koji se dovodi u vezu sa primenom antibiotika, terapiju amoksicilinom treba odmah prekinuti, konsultovati lekara i započeti odgovarajuću terapiju. Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.

Produžena terapija

Tokom produžene primene preporučuje se periodično procenjivanje funkcije sistema organa; uključujući bubrežnu i funkciju jetre, kao i hematopoeznu funkciju. Prijavljeni su povišene vrednosti enzima jetre i promene u krvnoj slici (videti odeljak 4.8).

Antikoagulansi

Produženje protrombinskog vremena retko je prijavljeno kod pacijenata koji su primali amoksicilin.Potrebno je sprovesti odgovarajuće praćenje kada su uporedo propisani antikoagulansi. Prilagođavanje doze oralnih antikoagulanasa može biti neophodno u cilju održavanja željenog nivoa antikoagulantnog dejstva (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Kristalurija

Kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem urina, vrlo retko je zapažana kristalurija, prvenstveno pri parenteralnoj primeni. Tokom primene visokih doza amoksicilina, savetuje se održavanje adekvatnog unosa tečnosti i izlučivanja urina, u cilju smanjenja mogućnosti nastanka amoksicilinske kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom treba redovno proveravati prohodnost katetera (videti odeljke 4.8 i 4.9).

Uticaj na dijagnostičke testove

Povišene koncentracije amoksicilina u serumu i urinu će verovatno uticati na rezultate određenih laboratorijskih testova. Usled visokih koncentracija amoksicilina u urinu, lažno pozitivna očitavanja su česta kod primene hemijskih metoda. Kada se radi testiranje na prisustvo glukoze u urinu tokom terapije amoksicilinom, preporučuju se enzimske glukoza-oksidaze metode. Prisustvo amoksicilina može izmeniti rezultate testa za estriol kod trudnica.

Lek Amoksicilin HF kapsule, tvrde sadrže azo boje, koje mogu izazvati alergijske reakcije.

Interakcije

Probenecid

Ne preporučuje se istovremena primena probenecida. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena probenecida sa amoksicilinom može dovesti do povećanja koncentracije i produženja vremena prisustva amoksicilina u krvi.

Alopurinol

Istovremena primena alopurinola tokom terapije amoksicilinom može da poveća verovatnoću razvoja alergijskih kožnih reakcija.

Tetraciklini

Tetraciklini i drugi bakteriostatski lekovi mogu uticati na baktericidno dejstvo amoksicilina.

Oralni antikoagulansi

Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici su u širokoj upotrebi u kliničkoj praksi bez prijava interakcija. Međutim, u literaturi su opisani slučajevi povećanja internacionalnog normalizovanog odnosa (INR) kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom, a kojima je propisana terapija amoksicilinom. Ako je neophodna istovremena primena ovih lekova, potrebno je pažljivo praćenje protrombinskog vremena ili INR-a pri uvođenju ili obustavljanju amoksicilina. Dodatno, može biti potrebno podešavanje doze oralnih antikoagulanasa (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Metotreksat

Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata dovodeći do potencijalnog povećanja toksičnosti.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Ograničeni podaci o primeni amoksicilina tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na povećan rizik od kongenitalnih malformacija. Amoksicilin može da se koristi u trudnoći kada potencijalna korist prevazilazi rizik.

Dojenje

Amoksicilin se izlučuje u majčino mleko u malim količinama što za dete znači moguć rizik od senzitizacije. Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije mukoznih membrane kod odojčeta, zbog čega će dojenje možda morati da se prekine. Amoksicilin se može primeniti tokom dojenja samo nakon procene odnosa koristi i rizika od strane nadležnog lekara.

Plodnost

Nema podataka o uticaju amoksicilina na plodnost kod ljudi. Studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu pokazale nikakav uticaj na plodnost.

Upravljanje vozilom

Nisu sprovedene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama. Ipak, mogu se javite neželjene reakcije (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica, konvluzije) koje mogu uticati na

sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama (videti odeljak 4.8).

Neželjena dejstva

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su dijareja, mučnina i kožni osip.

U nastavku su, prema MedDRA klasifikaciji sistema organa, prikazana neželjena dejstva iz kliničkih studija i post-marketinškog praćenja amoksicilina.

Neželjena dejstva amoksicilina rangirana su prema organskom sistemu i učestalosti javljanja na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do

<1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Infekcije i infestacije

Veoma retko: mukokutana kandidijaza

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Veoma retko: reverzibilna leukopenija (uključujući tešku neutropeniju ili agranulocitozu), reverzibilna trombocitopenija i hemolitička anemija. Produženo vreme krvarenja i protrombinskog vremena (videti odeljak 4.4)

Poremećaji imunskog sistema

Veoma retko: teški oblici alergijskih reakcija uključujući angioneurotski edem, anafilaksu, serumsku bolest i hipersenzitivni vaskulitis (videti odeljak 4.4).

Nepoznata učestalost: Jarisch-Herxheimer reakcija (videti odeljak 4.4).

Poremećaji nervnog sistema

Veoma retko: hiperkinezija, vrtoglavica i konvulzije (videti odeljak 4.4).

Gastrointestinalni poremećaji Podaci iz kliničkih studija

*Često: dijareja i nauzeja.

*Povremeno: povraćanje.

Postmarketinški podaci

Veoma retko: kolitis izazvan antibioticima (uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragični kolitis) (videti odeljak 4.4). Crn, dlakav jezik (lingua villosa nigra).

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retko: hepatitis i holestatski ikterus. Umereno povećanje vrednosti AST i/ili ALT.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Podaci iz kliničkih studija

*Često: kožna ospa.

*Povremeno: urtikarija i pruritus

Postmarketinški podaci

Veoma retko: kožne reakcije kao što su erythema multiforme, Stevens Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, bulozni i eksfolijativni dermatitis akutna generalizovana egzematozna pustuloza (videti odeljak 4.4 ) i reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima – DRESS sindrom.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Veoma retko: intersticijalni nefritis, kristalurija (videti odeljke 4.4 i 4.9).

*Incidenca navedenih neželjenih događaja izvedena je iz kliničkih studija koje su obuhvatile ukupno oko 6000 odraslih i pedijatrijskih pacijenata na terapiji amoksicilinom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi i znaci predoziranja

Mogu da se jave gastrointestinalni simptomi (kao što su mučnina, povraćanje i dijareja) i poremećaj balansa tečnosti i elektrolita. Zapažena je amoksicilinska kristalurija koja je u nekim slučajevima dovodila do bubrežne insuficijencije. Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom ili kod onih koji su na terapiji visokim dozama leka (videti odeljke 4.4. i 4.8).

Terapija intoksikacije

Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, sa posebnom pažnjom na balans vode i elektrolita. Amoksicilin može da se ukloni iz cirkulacije hemodijalizom.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: penicilini širokog spektra ATC šifra: J01CA04 Mehanizam delovanja

Amoksicilin je polusintetski penicilin (beta-laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (često se nazivaju penicilin-vezujući proteini, eng. PBPs) u biosintezi bakterijskog peptidoglikana, integralnog strukturnog elementa bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno ćelijskom lizom i smrću ćelije.

Amoksicilin je osetljiv na degradaciju beta-laktamazama, proizvedenih od strane rezistentnih bakterija i zbog toga spektar dejstva samog amoksicilina ne uključuje organizme koji proizvode ove enzime.

Odnos farmakokinetike/farmakodinamike

Vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) se smatra najznačajnijim faktorom efikasnosti amoksicilina.

Mehanizmi rezistencije

Glavni mehanizmi rezistencije na amoksicilin su:

  • inaktivacija bakterijskim beta-laktamazama,

  • izmena PBPs, što smanjuje afinitet antibakterijskog leka za ciljnu strukturu.

Nepropustljivost bakterija ili mehanizmi efluks pumpe, mogu izazvati ili doprineti bakterijskoj rezistenciji, pogotovu kod Gram-negativnih bakterija.

Granične vrednosti

Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija za amoksicilin (MIK) prikazane su prema Evropskoj komisiji za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (eng. European Committee on Antimicrobial susceptibility Testing (EUCAST)) - verzija 5.0).

Mikroorganizam MIK granična vrednost (mg/L)
Osetljiv ≤ Rezistentan >
Enterobacteriaceae 81 8
Staphylococcus spp. Beleška2 Beleška2
Enterococcus spp.3 4 8
Streptococcus grupe A, B, C i G Beleška4 Beleška4
Streptococcus pneumoniae Beleška5 Beleška5
Viridans grupa streptokoka 0.5 2
Haemophilus influenzae 26 26
Moraxella catarrhalis Beleška7 Beleška7
Neisseria meningitidis 0.125 1
Gram-pozitivni anaerobi izuzev Clostridium difficile8 4 8
Gram-negativni anaerobi8 0.5 2
Helicobater pylori 0,1259 0,1259
Pasteurella multocida 1 1
Granične vrednosti osetljivosti nezavisne od vrste10 2 8
10 Granične vrednosti osetljivosti nezavisne od vrste su bazirane na dozama od najmanje 0,5 g x 3 ili 4 doze dnevno (1,5 do 2 g/dan).
  1. Divlji sojevi (wild type) Enterobacteriaceae su kategorizovani kao osetljivi na aminopeniciline. Neke zemlje preferiraju da divlje sojeve E.coli i P. mirabilis kategorizuju kao intermedijerno osetljive. Kada je ovo slučaj, koristiti MIK granične vrednosti S≤ 0,5 mg/L.

  2. Većina stafilokoka proizvodi penicilinaze, koje su rezistentne na amoksicilin. Meticilin-rezistentni izolati su, sa par izuzetaka, rezistentni na sve beta-laktamske lekove.

  3. Osetljivost na amoksicilin može biti izvedena iz osetljivosti na ampicilin. 4 Osetljivost streptokoka grupe A, B, C i G na peniciline se zaključuje iz osetljivosti na benzilpenicilin.

  1. Granične vrednosti se odnose samo na ne-meningitisne izolate. Za izolate kategorisane kao intermedijerno osetljive na ampicilin izbegavati oralnu primenu amoksicilina. Osetljivost se zaključuje iz MIK granične vrednosti na ampicilin.

  2. Granične vrednosti su bazirane na intravenskoj primeni. Beta-laktamaza pozitivni izolati treba da se prijave kao rezistentni.

  3. Bakterije koje proizvode beta-laktamaze treba da se prijave kao rezistentne.

  4. Osetljivost na amoksicilin se može zaključiti iz osetljivosti na benzilpenicilin. 9 Granične vrednosti su bazirane na epidemiološkim graničnim vrednostima (ECOFFs), koje razlikuju izolate divljih sojeva od onih sa smanjenom osetljivošću.

Prevalenca rezistencije može da varira kako geografski, tako i sa vremenom kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene leka kod pojedinih tipova infekcija diskutabilna.

In vitro osetljivost mikroorganizama na amoksicilin Često osetljive vrste Gram-pozitivni aerobi Enterococcus faecalis

Beta-hemolitičke streptokoke (grupe A, B, C i G)

Listeria monocytogenes

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem Gram-negativni aerobi Escherichia coli Haemophilus influenzae Helicobacter pylori Proteus mirabilis Salmonella typhi Salmonella paratyphi Pasteurella multocida

Gram-pozitivni aerobi Koagulaza negativne stafilokoke Staphylococcus aureus £ Streptococcus pneumoniae Viridans grupa streptokoka

Gram-pozitivni anaerobi

Clostridium spp.

Gram-negativni anaerobi

Fusobacterium spp.

Ostali

Borrelia burgdorferi

Prirodno rezistentni mikroorganizmi+ Gram-pozitivni aerobi

Enterococcus faecium+

Gram-negativni aerobi

Acinetobacter spp.

Enterobacter spp.

Klebsiella spp.

Pseudomonas spp.

Gram-negativni anaerobi

Bacteroides spp. (mnogi sojevi Bacteroides fragillis su rezistentni).

Ostali Chlamydia spp. Mycoplasma spp. Legionella spp.

+ Prirodno intermedijerno osetljivi u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.

£ Skoro svi S.aureus su rezistentni na amoksicilin usled sinteze penicilinaze. Dodatno, svi meticilin- rezistentni sojevi su rezistentni na amoksicilin.

Farmakokinetika

Resorpcija

Amoksicilin u potpunosti disosuje u vodenom rastvoru pri fiziološkoj pH. Dobro se i brzo resorbuje posle oralne primene. Nakon oralne primene, bioraspoloživost amoksicilina je oko 70%. Vreme do postizanja maksimalne plazma koncentracije (Tmax) je približno 1 sat.

Farmakokinetički rezultati za studiju, u kojoj je doza amoksicilina od 250 mg 3 puta dnevno bila primenjena, na prazan stomak, grupi zdravih dobrovoljaca, prikazani su ispod.

Cmax Tmax* PIK (0-24h) T1/2
(mikrogram/mL) (h) (mikrogram.h/mL) (h)
3,3 ± 1,12 1,5 (1,0-2,0) 26,7 ± 4,56 1,36 ± 0,56
*mediana (raspon)

U rasponu od 250 do 3000 mg bioraspoloživost je linearna proporcionalno dozi (mereno kroz Cmax i PIK). Na resorpciju ne utiče istovremeno uzimanje hrane.

Hemodijaliza se može koristiti za eliminaciju amoksicilina. Distribucija

Oko 18% ukupnog amoksicilina u plazmi je vezano za proteine i volumen distribucije je oko 0,3 do 0,4 L/kg. Nakon intravenske primene, amoksicilin se može naći u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom tkivu, mišićnom tkivu, sinovijalnoj i peritonealnoj tečnosti, žuči i gnoju. Amoksicilin se ne distribuira adekvatno u cerebrospinalnu tečnost.

Iz studija na životinjama ne postoje dokazi o značajnom zadržavanju u tkivu iz materijala uzetog za uzorkovanje leka. Amoksicilin se, kao i većina penicilina, može naći u majčinom mleku (videti odeljak 4.6). Amoksicilin prolazi kroz placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6).

Biotransformacija

Amoksicilin se delimično ekskretuje u urin kao inaktivna peniciloinska kiselina u količinama ekvivalentnim do 10 do 25% od inicijalne doze.

Eliminacija

Glavni put eliminacije amoksicilina je preko bubrega.

Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina je oko 1 sat i srednji ukupni klirens oko 25 L/satu kod zdravih dobrovoljaca. Oko 60 do 70% amoksicilina se izlučuje nepromenjeno u urin tokom prvih 6 sati nakon primene pojedinačne doze od 250 mg ili 500 mg amoksicilina. Razne studije pokazale su da je urinarna ekskrecija amoksicilina u periodu od 24 h 50-85%.

Istovremena primena sa probenecidom produžava ekskreciju amoksicilina (videti odeljak 4.5). Starost

Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece uzrasta oko 3 meseca do 2 godine i starije dece i odraslih. Kod jako male dece (uključujući preterminsku novorođenčad) u prvoj nedelji života interval primene ne treba da prekorači primenu dvaput dnevno usled nezrelosti bubrežnog puta eliminacije.

S obzirom na to da kod starijih pacijenata postoji veća verovatnoća da imaju smanjenu bubrežnu funkciju, treba obratiti pažnju na izbor doze, a može biti korisno praćenje bubrežne funkcije.

Pol

Nakon oralne primene amoksicilina zdravim dobrovoljcima muškog i ženskog pola, zaključeno je da pol nema značajnog uticaja na farmakokinetiku amoksicilina.

Oštećenje bubrega

Ukupni klirens amoksicilina iz seruma se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem bubrežne funkcije (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Oštećenje jetre

Pacijentima sa oštećenjem jetre treba pažljivo odabrati dozu i redovno pratiti njenu funkciju.


Paralele