Lek Ceftriakson Pharmanova je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih i dece, uključujući i novorođenčad rođenu u terminu (od rođenja):

• bakterijski meningitis,

• vanbolnički stečena pneumonija,

• bolnička pneumonija,

• akutni otitis media,

• intraabdominalne infekcije,

• komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujući i pijelonefritis),

• infekcije kostiju i zglobova,

• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,

• gonoreja,

• sifilis,

• bakterijski endokarditis.

  Lek Ceftriakson Pharmanova se može koristiti:

• u terapiji akutne egzacerbacije hronične opstruktivne bolesti pluća kod odraslih

• u terapiji diseminovane Lyme borreliosis (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III)) kod odraslih i dece uključujući novorođenčad od 15. dana života,

• za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta,

• kod pacijenata sa neutropenijom i povišenom telesnom temperaturom za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije,

• kod pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana sa nekom od prethodno navedenih infekcija.

  Lek Ceftriakson Pharmanova treba primeniti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima uvek kada postoji mogućnost da bakterija koja izaziva infekciju ne spada u spektar onih koje su osetljive na ceftriakson (videti odeljak 4.4).

  Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje

Doza zavisi od težine infekcije, osetljivosti mikroorganizma, mesta i vrste infekcije, kao i od starosti i funkcije jetre i bubrega pacijenta.

Preporučene doze u tabelama koje slede predstavljaju uobičajene preporučene doze u ovim indikacijama. U posebno teškim slučajevima, potrebno je razmotriti primenu veće doze u preporučenom rasponu.

Odrasli i deca starija od 12 godina (≥ 50 kg)

* Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona

** Može se razmotriti primena dva puta dnevno (svakih 12 sati) ako se primenjuju doze veće od 2 g dnevno

Indikacije za odrasle i decu stariju od 12 godina (≥ 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka 1-2 g. Ograničeni podaci ukazuju na to da kod pacijenata sa teškim oblikom bolesti ili onih kod kojih je prethodna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se primenjuje intramuskularno u dozi 1-2 g dnevno tokom 3 dana.

Preoperativana profilaksa infekcija operativnog mesta Pojedinačna preoperativna doza je 2 g leka ceftriakson.

Gonoreja

Pojedinačna intramuskularna doza je 500 mg leka ceftriakson.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 500 mg – 1g jednom dnevno, koje se u slučaju neurosifilisa povećavaju do 2 g jednom dnevno tokom 10 -14 dana. Preporuke doziranja kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, zasnovane su na ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne zvanične smernice.

Diseminovana Lyme borreliosis (rana faza [stadijum II] i kasna faza [stadijum III])

Doza od 2 g jednom dnevno tokom 14-21 dan. Preporučeno trajanje lečenja varira i treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne zvanične smernice.

Pedijatrijska populacija

Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg )

Deci telesne mase od 50 kg ili veće treba primeniti uobičajenu dozu za odrasle.

*Kod dokazane bakterijemije treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona

** U slučaju primene doza viših od 2 g dnevno treba razmotriti primenu dva puta dnevno ( na svakih 12 sati).

Indikacije za novorođenčad, odojčad i decu uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Za početnu terapiju akutnog otitis media, može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka ceftriakson 50 mg/kg. Ograničeni podaci ukazuju na to da u slučajevima teških oblika bolesti ili kada je početna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se daje intramuskularno u dozi od 50 mg/kg dnevno tokom 3 dana.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta Pojedinačna preoperativna doza je 50-80 mg/kg leka ceftriakson.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 75-100 mg/kg (najviše 4 g) jednom dnevno tokom 10 -14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne važeće smernice.

Diseminovana Lyme borelioza (rana faza [stadijum II] i kasna faza [stadijum III])

Doza od 50-80 mg/kg jednom dnevno tokom 14-21 dan. Razlikuje se preporučeno trajanje lečenja i treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne važeće smernice.

Novorođenčad uzrasta od 0 do 14 dana

Ceftrakson je kontraindikovan kod prevremeno rođene dece do postmenstrualnog perioda od 41 nedelje (gestacijski period + hronološki period).

* Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona. Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 50 mg/kg dnevno.

Indikacije za novorođenčad uzrasta od 0 do 14 dana koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media, može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza ceftriaksona od 50 mg/kg

Preoperativana profilaksa infekcija operativnog mesta Doza od 20-50 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajena preporučena doza je 50 mg/kg jednom dnevno tokom 10 -14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, temelje se na veoma ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne važeće smernice.

Trajanje terapije

Trajanje terapije varira u zavisnosti od toka bolesti. Kao što važi za terapiju antibioticima uopšte, primenu ceftriaksona treba nastaviti tokom 48 – 72 sata nakon što pacijent postane afebrilan ili se postigne eradikacija bakterija.

Stariji pacijenti

Ukoliko je funkcija bubrega i jetre zadovoljavajuća, nije potrebno prilagođavanje doze za starije osobe.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Raspoloživi podaci ne ukazuju na potrebu za prilagođavanjem doze kod blagog ili umerenog oštećenja funkcije jetre ukoliko funkcija bubrega nije oštećena. Nema podataka iz studija na pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega nije potrebno smanjivanje doze ceftriaksona ukoliko funkcija jetre nije oštećena. Jedino u slučajevima preterminalne insuficijencije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min) ne sme se prekoračiti doza ceftriaksona od 2 g dnevno.

Kod pacijenata na dijalizi nije potrebna primena dodatnih doza nakon dijalize. Ceftriakson se ne može ukloniti hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom. Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre i bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre i bubrega, savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Intramuskularna primena

Ceftriakson se može primeniti kao duboka intramuskularna injekcija. Intramuskularnu injekciju treba primeniti u mišićnu masu relativno velikog mišića i to ne više od 1 g leka u jedno mesto. Kako se kao

rastvarač koristi lidokain, injekcioni rastvor se ne sme nikada primeniti intravenski (videti odeljak 4.3). Treba pročitati i Sažetak karakteristika leka za lek lidokain.

Intravenska primena

Ceftriakson se može primeniti i kao intravenska infuzija u trajanju od preko 30 minuta (preporučen način primene) ili kao spora intravenska injekcija u trajanju od preko 5 minuta. Intravenska intermitentna injekcija treba da se da u trajanju od preko 5 minuta, poželjno u veliku venu. Intravenske doze od 50 mg/kg ili veće kod odojčadi i dece uzrasta do 12 godina, treba primeniti kao infuziju. Kod novorođenčadi, intravenske doze treba primenjivati u trajanju od preko 60 minuta kako bi se smanjio potencijalni rizik od bilirubinske encefalopatije (videti odeljke 4.4).

Intramuskularnu primenu treba razmotriti kada intravenska primena nije moguća ili ne odgovara određenom pacijentu. Ukoliku su doze leka veće od 2 g, lek treba primeniti intravenski.

Ceftriakson je kontraindikovan kod novorođenčadi (≤ 28 dana), ukoliko im je neophodna (ili se očekuje da će biti neophodna) terapija sa intravenskim rastvorom koji sadrži kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije koje sadrže kalcijum, kao što je parenteralna ishrana, zbog rizika od precipitacije ceftriakson-kalcijuma (videti odeljak 4.3).

Rastvarači koji sadrže kalcijum (npr. Ringer-ov ili Hartman-ov rastvor) ne treba da se koriste za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaživanje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućeg stvaranja taloga. Talog caftriakson-kalcijuma se takođe može javiti kada se ceftriakson pomeša sa rastvorima koji sadrže kalcijum, u istoj liniji za infuziju. Zbog toga se ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum ne smeju mešati niti primenjivati istovremeno (videti odeljke 4.4. i 6.2).

Za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta, ceftriakson treba primeniti 30-90 minuta pre započinjanja hirurške intervencije.

Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na ceftriakson-natrijum ili na bilo koji drugi cefalosporin.

Teška reakcija preosetljivosti u istoriji bolesti (npr. anafilaktička reakcija) na bilo koju drugu vrstu beta laktamskih antibakterijskih lekova (penicilini, monobaktami i karbapenemi).

Ceftriakson je kontraindikovan kod:

Prevremeno rođene dece postmenstrualnog uzrasta do 41 nedelje (gestacijski period + hronološki period)*; Novorođenčad rođena u terminu (uzrasta do 28 dana):

• sa hiperbilirubinemijom, žuticom ili novorođenčad koja imaju hipoalbuminemiju ili acidozu jer su to stanja kod kojih je moguć poremećaj vezivanja bilirubina*

• ukoliko je potrebno (ili će biti potrebno) intravenska terapija kalcijumom ili infuzijom koja sadrži kalcijum zbog rizika od precipitacije soli ceftriakson-kalcijum (videti odeljke 4.8 i 6.2).

* In vitro studije su pokazale da ceftriakson može istisnuti bilirubin iz veze sa albuminom u serumu što može dovesti do mogućeg rizika od bilirubinske encefalopatije kod ovih pacijenata.

Moraju se isključiti kontraindikacije koje su u vezi sa lidokainom pre primene intramuskularne injekcije ceftriaksona kada se rastvor lidokaina koristi kao rastvarač (videti odeljak 4.4.).

Videti informacije u Sažetku karakteristika leka za lidokain, posebno kontraindikacije. Rastvori ceftriaksona koji sadrže lidokain nikada se ne smeju primeniti intravenski.

Reakcije preosetljivosti

Kao i kod svih beta-laktamskih antibakterijskih lekova, prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti sa povremeno smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). U slučaju teških reakcija preosetljivosti, potrebno je

odmah prekinuti terapiju ceftriaksonom i primeniti odgovarajuće hitne medicinske mere. Pre započinjanja terapije potrebno je utvrditi da li je pacijent već ranije imao teške reakcije preosetljivosti na ceftriakson, neki drugi cefalosporin ili neki drugi beta-laktamski antibiotik. Ceftriakson treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji su imali blagu reakciju preosetljivosti na neki drugi beta-laktamski lek.

Teške neželjene reakcije na koži (Stevens Johnson-ov sindrom ili Lyell-ov sindrom/ toksična epidermalna nekroliza i reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS, engl. Drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms)), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, prijavljene su u vezi sa terapijom ceftriaksonom; međutim, učestalost ovih događaja nije poznata (videti odeljak 4.8).

Interakcije sa proizvodima koji sadrže kalcijum

Opisani su slučajevi smrtonosnih reakcija sa ceftriakson-kalcijum precipitatima u plućima i bubrezima kod prevremeno rođene novorođenčadi i novorođenčadi rođenih u terminu uzrasta do 1 meseca. Najmanje jedno od njih je primilo ceftriakson i kalcijum u različitim vremenskim intervalima kroz različite intravenske linije. U raspoloživim naučnim podacima nema izveštaja o potvrđenoj intravaskularnoj precipitaciji kod pacijenata, osim kod novorođenčadi lečenih ceftriaksonom i rastvorima koji sadrže kalcijum ili drugim proizvodima koji sadrže kalcijum. In vitro studije su pokazale da novorođenčad imaju povećan rizik od precipitacije ceftriakson-kalcijuma u poređenju sa drugim starosnim grupama.

Kod pacijenata bilo koje starosne dobi, ceftriakson se ne sme mešati ili istovremeno primeniti sa bilo kojim rastvorima koji sadrže kalcijum za intravensku primenu, čak ni u slučaju da se daje preko različitih infuzionih linija ili na različitim mestima za primenu infuzije. Međutim, kod pacijenata starijih od 28 dana ceftriakson i rastvori koje sadrže kalcijum mogu se primenjivati naizmenično, jedan posle drugog, ako su upotrebljene linije infuzije na različitim mestima ili ako su zamenjene ili temeljno isprane između infuzija fiziološkim rastvorom, kako bi se izbegla precipitacija.

Kod pacijenata koji zahtevaju kontinuiranu infuziju rastvorom za totalnu parenteralnu ishranu (engl. total parenteral nutrition, TPN) koji sadrže kalcijum, zdravstveni radnici mogli bi razmotriti upotrebu alternativnog antibiotika u lečenju, koji ne nosi isti rizik od precipitacije. Ukoliko se primena ceftriaksona smatra neophodnom kod pacijenata koji zahtevaju kontinuiranu infuziju sa TPN rastvorima, ceftriakson se može primeniti istovremeno, kroz različite linije infuzije na različitim mestima. Druga mogućnost je da se infuzija sa TPN rastvorom prekine u vreme primene infuzije ceftriaksona, uz savet da se ispere linija infuzije između primene rastvora (videti odeljke 5.2 i 6.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene ceftriaksona kod novorođenčadi, odojčadi i dece utvrđena je za preporučene doze, kako je opisano u delu „Doziranje i način primene“ (videti odeljak 4.2). Ispitivanja su pokazala da ceftriakson, poput nekih drugih cefalosporina, može istisnuti bilirubin iz veze sa albuminom u serumu.

Ceftriakson je kontraindikovan kod nedonoščadi i novorođenčadi rođenih u terminu kod kojih postoji rizik za razvoj bilirubinske encefalopatije (videti odeljak 4.3).

Imunski posredovana hemolitička anemija

Imunski posredovana hemolitička anemija uočena je kod pacijenata koji su primali cefalosporinske antibiotike, uključujući ceftriakson (videti odeljak 4.8). Teški slučajevi hemolitičke anemije, uključujući i one sa smrtnim ishodom, bili su prijavljeni za vreme terapije lekom ceftriakson i kod odraslih i dece.

Kod pacijenata kod kojih se anemija javila za vreme terapije ceftriaksonom, treba razmotriti dijagnozu anemije koja je povezana sa primenom cefalosporina, kao i prekinuti terapiju ceftriaksonom dok se ne utvrdi etiologija.

Dugotrajna terapija

Za vreme dugotrajne terapije potrebno je u redovnim vremenskim intervalima kontrolisati kompletnu krvnu sliku.

Kolitis/prekomerno povećanje rezistentnih mikroorganizama

Kolitis povezan sa upotrebom antibakterijskih lekova, kao i pseudomembranozni kolitis prijavljeni su kod upotrebe gotovo svih antibiotika, uključujući ceftriakson i po težini mogu varirati od blagih doonih koji

mogu biti životno ugrožavajući. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja za vreme ili nakon primene ceftriaksona (videti odeljak 4.8). Potrebno je razmotriti prekid terapije ceftriaksonom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba propisivati lekove koji inhibiraju peristaltiku.

Kao i kod ostalih antibakterijskih lekova, mogu se javiti superinfekcije izazvane rezistentnim mikroorganizmima.

Teško oštećenje funkcije bubrega i jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i jetre, savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka (videti odeljak 4.2).

Interferencija sa serološkim testovima

Moguća je interferencija sa Coombs-ovim testom, s obzirom na to da ceftriakson može dovesti do lažno pozitivnih rezultata. Ceftriakson može dovesti do lažno-pozitivnih rezultata za galaktozemiju (videti odeljak 4.8).

Neenzimske metode za određivanje glukoze u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate. U toku terapije ceftriaksonom, za određivanje glukoze u urinu treba koristiti enzimske metode (videti odeljak 4.8).

Prisustvo ceftriaksona može lažno smanjiti vrednosti glukoze u krvi dobijene sa određenim sistemima za praćenje glukoze u krvi. Molimo Vas vidite uputstvo za upotrebu svakog sistema. Ukoliko je neophodno, treba koristiti alternativne metode testiranja.

Antibakterijski spektar

Ceftriakson ima ograničeni spektar antibakterijskog delovanja i ne mora uvek biti prikladan za primenu kao monoterapija kod lečenja nekih tipova infekcija, osim u slučaju ako je patogen već ranije potvrđen (videti odeljak 4.2). Kod polimikrobnih infekcija, gde suspektni patogeni uključuju i mikrorganizme rezistentne na ceftriakson, potrebno je razmotriti primenu dodatnog antibiotika.

Upotreba lidokaina

U slučaju kada se kao rastvarač koristi rastvor lidokaina, rastvor ceftriaksona sme se koristiti samo kao intramuskularna injekcija. Pre primene moraju se razmotriti kontraindikacije na lidokain, upozorenja i ostale relevantne informacije, koje su navedene u Sažetku karakteristika leka za lidokain (videti odeljak 4.3).

Rastvor lidokaina nikada se ne sme primeniti intravenski.

Bilijarna litijaza

Kada se uoče senke na sonogramu treba posumnjati na mogući nastanak precipitata ceftriakson-kalcijuma. Senke za koje se greškom mislilo da su kamenje u žuči, otkrivene su na sonogramima žučne kese i uočavane su češće kod primene doza ceftriaksona u dozi od 1 g dnevno i više. Potreban je poseban oprez kod pedijatrijske populacije. Ovi precipitati se povlače nakon potpunog prekida terapije ceftriaksonom. Retki precipitati ceftriakson-kalcijuma bili su povezani sa simptomima. U simptomatskim slučajevima preporučuje se konzervativno nehirurško lečenje, a o prekidu terapije lekom ceftriakson treba da odluči lekar na osnovu specifične procene koristi i rizika (videti odeljak 4.8).

Bilijarna staza

Prijavljeni su slučajevi pankreatitisa, verovatno kao posledica opstrukcije žučnih puteva, kod pacijenata lečenih ceftriaksonom (videti odeljak 4.8). Kod većine pacijenata postojali su faktori rizika za zastoj žuči i nastanak taloga u žučnoj kesi, npr. prethodno ozbiljnije lečenje, teška bolest i totalna parenteralna ishrana. Ne može se isključiti mogućnost da je ceftriakson okidač ili kofaktor za nastanak bilijarne precipitacije.

Nefrolitijaza

Prijavljeni su slučajevi nefrolitijaze koja je bila reverzibilna nakon prekida lečenja ceftriaksonom (videti odeljak 4.8).

U simptomatskim slučajevima ispitivanja potrebno je napraviti ultrazvučnu dijagnostiku. Odluku o upotrebi kod pacijenata sa nefrolitijazom ili hiperkalciurijom u istoriji bolesti, lekar bi trebalo da razmotri na osnovu posebne procene odnosa koristi i rizika.

Jarisch-Herxheimer-ova reakcija (JHR)

Neki pacijenti sa infekcijom spirohetama mogu doživeti Jarisch-Herxheimer-ovu reakciju (JHR) ubrzo nakon početka primene terapije ceftriaksonom. JHR najčešće prolazi samostalno ili može biti lečena simptomatskom terapijom. Antibiotska terapija treba da se prekine ukoliko dođe do pojave ove reakcije.

Encefalopatija

Prilikom primene ceftriaksona prijavljena je encefalopatija (videti odeljak 4.2) ili oboljenjima centralnog nervnog sistema. Ukoliko se sumnja na encefalopatiju povezanu sa ceftriaksonom (npr. smanjen nivo svesti, izmenjen mentalni status, mioklonus, konvulzije), treba razmotriti prekid primene ceftriaksona.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Ceftriakson Pharmanova sadrži 3,6 mmol (82,8 mg) natrijuma po bočici, što je ekvivalentno 4,3% preporučenog dnevnog unosa koji po preporukama WHO iznosi 2g. Savetuje se poseban oprez prilikom primene kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Rastvarači koji sadrže kalcijum, kao što je Ringer-ov i Hartmann-ov rastvor, ne treba da se koriste za rekonstituisanje ceftriaksona u bočici ili za dalje razblaživanje rekonstituisane bočice za intravensku primenu jer može doći do stvaranja precipitata. Do nastanka precipitata ceftriakson-kalcijuma takođe može doći ako se ceftriakson meša sa rastvorima koji sadrže kalcijum u istoj liniji za intravensku primenu.

Ceftriakson se ne sme primenjivati istovremeno s intravenskim rastvorima koji sadrže kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije koje sadrže kalcijum kao što je parentreralna ishrana kroz Y-kateter. Međutim, kod svih pacijenata osim novorođenčadi, ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum mogu se primenjivati naizmenično, jedan za drugim ukoliko se linije infuzija temeljno isperu između dve infuzije kompatibilnim rastvorom. In vitro studije u kojima je korišćena plazma odraslih i plazma novorođenčadi iz umbilikalne krvi pokazala su da novorođenčad imaju povećani rizik od precipitacije ceftriakson-kalcijuma (videti odeljke 4.8 i 6.2).

Istovremena primena ceftriaksona sa oralnim antikoagulansima može povećati antagonistički uticaj na vitamin K i povećati rizik od krvarenja. Preporučuje se da se Internacionalni normalizovani odnos (engl. International Normalised Ratio, INR) često kontroliše i prema tome prilagodi doziranje lekova koji su antagonisti vitamina K, za vreme i nakon lečenja ceftriaksonom (videti odeljak 4.8).

Dokazi o mogućem povećanju toksičnosti za bubrege prilikom primene aminoglikozida u kombinaciji sa cefalosporinima nisu ujednačeni. U ovim slučajevima preporučuje se pažljivo praćenje nivoa aminoglikozida (i bubrežne funkcije) u kliničkoj praksi.

U in vitro studiji primećeno je antagonističko dejstvo hloramfenikola i ceftriaksona. Nije poznat klinički značaj ovog nalaza.

Nema prijavljenih interakcija ceftriaksona i lekova za oralnu primenu koji sadrže kalcijum ili interakcija između ceftriaksona primenjenog intramuskularno i proizvoda koji sadrže kalcijum (intravenskih ili oralnih).

Kod pacijenata lečenih ceftriaksonom može doći do lažno pozitivnih rezultata Coombs-ovog testa. Ceftriakson, kao i ostali antibiotici, može dovesti do lažno pozitivnih rezultata testa na galaktozemiju.

Takođe, neenzimske metode određivanja glukoze u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate. Zbog toga bi prilikom lečenja ovim lekom određivanje glukoze u urinu trebalo izvoditi enzimskim metodama. Nije primećeno oštećenje bubrežne funkcije nakon istovremene primene velikih doza ceftriaksona i snažnih diuretika (npr. furosemid).

Istovremena primena probenecida ne smanjuje eliminaciju ceftriaksona.

Trudnoća

Ceftriakson prolazi kroz placentalnu barijeru. Podaci o primeni ceftriaksona kod trudnica su ograničeni. Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva a u pogledu embrionalno/fetalnog, perinatalnog i postnatalnog razvoja (videti odeljak 5.3). Ceftriakson treba primeniti za vreme trudnoće i to posebno u prvom trimestru trudnoće samo ukoliko korist premašuje rizik.

Dojenje

Ceftriakson se izlučuje u majčino mleko u malim koncentracijama, ali se pri terapijskim dozama ceftriaksona ne očekuje uticaj na odojčad. Međutim, ne može se isključiti rizik od dijareje i gljivičnih infekcija mukoze.

Treba uzeti u obzir rizik od senzibilizacije. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija ceftriaksonom mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za ženu.

Plodnost

Reproduktivne studije nisu pokazale neželjena dejstva na plodnost muškaraca i žena.

Tokom terapije ceftriaksonom mogu se javiti neželjena dejstva (npr. vrtoglavica), koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba da budu oprezni kada upravljaju vozilima ili rukuju mašinama.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije prilikom primene ceftriaksona su eozinofilija, leukopenija, trombocitopenija, dijareja, osip i povećane vrednosti enzima jetre.

Podaci o određivanju učestalosti neželjenih reakcija na ceftriakson proizilaze iz kliničkih ispitivanja. Sledeća konvencija je korišćena za klasifikaciju učestalosti: veoma često (≥1/10); često (≥1/100, <1/10); povremeno ((≥1/1000, <1/100); retko ((≥1/10000, <1/1000); veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

a Zasnovano na post-marketinškim izveštajima. S obzirom na to da su ove neželjene reakcije prijavljene dobrovoljno od strane populacije u nepoznatom obimu, nije moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost i zato su okarakterisane kao nepoznato.

b Videti odeljak 4.4.

c obično reverzibilno nakon prestanka terapije ceftriaksonom

Opis odabranih neželjenih reakcija

Infekcije i infestacije

Prijavljeni slučajevi dijareje nakon primene ceftriaksona mogu biti povezana sa bakterijom Clostridium difficile. Treba početi zbrinjavanje odgovarajućim tečnostima i elektrolitima (videti odeljak 4.4).

Precipitacija soli ceftriakson-kalcijuma

Retko, teške i u nekim slučajevima sa smrtnim ishodom, neželjene reakcije su prijavljene kod prevremeno rođenih ili novorođenčadi rođenih u terminu (uzrasta <28 dana) koja su bila lečena primenom ceftriaksima intravenskim putem i kalcijumom. Precipitati soli ceftriakson-kalcijuma primećeni su u plućima i bubrezima nakon smrti. Veliki rizik od precipitacije kod novorođenčadi posledica je njihovog malog volumena krvi i dužeg poluvremena eliminacije ceftriaksona u poređenju sa odraslima (videti odeljke 4.4, i 5.2).

Prijavljeni su slučajevi precipitacije ceftriaksona u urinarnom traktu, prvenstveno kod dece koja su bila lečena velikim dnevnim dozama (npr. ≥ 80 mg/kg/dan ili ukupnim dozama koje prelaze 10 grama), i koja su imala i druge faktore rizika (npr. dehidratacija, vezanost za krevet). Ovaj događaj može biti simptomatski ili asimptomatski, može dovesti do opstrukcije uretera i postrenalne akutne bubrežne insuficijencije, ali obično je reverzibilan nakon prekida primene ceftriaksona (videti odeljak 4.4).

Precipitacija soli ceftriakson-kalcijuma u žučnoj kesi primećena je prvenstveno kod pacijenata lečenih dozama većim od preporučene standardne doze. Prospektivna ispitivanja kod dece pokazala su promenljivu incidenciju precipitacije kod intravenske primene – u nekim ispitivanjima više od 30%. Čini se da je incidencija manja kod spore infuzije (20-30 minuta). Ovo dejstvo obično je asimptomatsko, ali su precipitacije u retkim slučajevima praćene kliničkim simptomima, kao što je bol, mučnina i povraćanje. U ovim slučajevima preporučuje se simptomatsko lečenje. Precipitacija je obično reverzibilna nakon prekida primene ceftriaksona (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U slučaju predoziranja mogu se javiti simptomi mučnine, povraćanja i dijareje. Koncentracije ceftriaksona ne mogu se smanjiti hemodijalizom i peritonealnom dijalizom. Nema specifičnog antidota. Terapija predoziranja treba da bude simptomatska.