Maninil® 3,5 3.5mg tableta

Osnovne informacije

A - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta
Р -
Nema podataka.
tableta
BERLIN-CHEMIE AG
BERLIN-CHEMIE A. MENARINI DISTRIBUTION D.O.O.

Pakovanja

tableta; 3.5mg; blister, 3x10kom
A
117,41 DIN
50,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
7 mg
1042332
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Terapija insulin nezavisnog dijabetes melitusa kod odraslih pacijenata sa dijabetesom tipa 2, ukoliko se zadovoljavajuća koncentracija glukoze u krvi ne može postići ostalim merama kao što su striktno pridržavanje dijetetskog režima, smanjenje telesne mase kod gojaznih pacijenata i odgovarajuća fizička aktivnost.

Lek Maninil 3,5 se može koristiti kao monoterapija ili u kombinaciji sa metforminom.

Doziranje i način primene

Doziranje

Određivanje terapijske doze leka Maninil 3,5 se može sprovesti samo pod nadzorom lekara i mora biti usklađeno sa dijetom. Doziranje je uslovljeno rezultatima metaboličkog ispitivanja (određivanje koncentracije glukoze u krvi i u urinu).

Preporučuje se da se terapija počne sa najmanjom mogućom dozom. Ovo se posebno odnosi na pacijente sa predispozicijom za nastanak hipoglikemije ili ukoliko je telesna masa manja od 50 kg. Treba imati na umu da lek Maninil 3,5 sadrži glibenklamid u mikronizovanom obliku. Zato se preporučeno doziranje leka Maninil 3,5 razlikuje od preporučenog doziranja drugih lekova kod kojih glibenklamid nije u mikronizovanom obliku.

Početna terapija

Terapiju treba započeti najmanjom mogućom dozom.

Maninil 3,5

  • ½ do 1 tablete leka Maninil 3,5 (ekvivalentno 1,75 do 3,5 mg glibenklamida) dnevno.

    Ako je metabolički status neodgovarajući, dozu treba povećati postepeno – u intervalima od nekoliko dana do jedne nedelje – do terapijski potrebne dnevne doze leka Maninil 3,5.

  • najviše 3 tablete leka Maninil 3,5 (ekvivalentno 10,5 mg glibenklamida) dnevno.

    Prevođenje sa drugih lekova za smanjenje koncentracije glukoze u krvi na lek Maninil 3,5:

    Prevođenje sa drugih oralnih antidijabetika na lek Maninil 3,5 treba sprovesti pažljivo pod nadzorom lekara, počevši sa:

    Maninil 3,5

  • ½ do 1 tableta leka Maninil 3,5 (ekvivalentno 1,75 do 3,5 mg glibenklamida) dnevno.

    Prilagođavanje doze

    Kod starijih, iscrpljenih ili neuhranjenih pacijenata, kao i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre, početna doza i doza održavanja treba da budu smanjene usled rizika od hipoglikemije. Pored toga, korekciju doze je potrebno razmotriti u slučaju promene telesne mase ili životnog stila pacijenata.

    Kombinacija sa drugim oralnim antidijabeticima

    U opravdanim slučajevima, dodatna primena tiazolidindiona (npr.pioglitazon) može biti indikovana kod pacijenata sa intolerancijom na metformin.

    Maninil 3,5 se može takođe kombinovati sa oralnim antidijabeticima koji ne stimulišu izlučivanje insulina (guar guma ili akarboza).

    Kombinovana terapija sa insulinom može biti primenjena u slučaju početnog neuspeha terapije. Monoterapija sa insulinom je indikovana u slučaju potpunog prekida sekrecije endogenog insulina.

    Posebne populacije

    Stariji pacijenti (od 65 godina i stariji)

    Početna doza i doza održavanja glibenklamida se mora pažljivo prilagoditi da bi se smanjio rizik od razvoja hipoglikemije. Terapija se mora započeti sa najmanjom raspoloživom dozom i ukoliko je neophodno da se poveća postepeno (videti odeljak 4.4).

    Pedijatrijska populacija

    Bezbednost i efikasnost leka Maninil 3,5 nije dokazana kod dece i adolescenata. Iz tog razloga ovaj lek ne treba koristiti za lečenje ove grupe pacijenata.

    Način primene

    Tablete treba progutati cele sa dovoljno tečnosti (po mogućnosti sa čašom vode) pre obroka.

    Preporučuje se da se dnevne doze koje su veće od 2 tablete leka Maninil 3,5, podele u odnosu 2:1, jutarnja i večernja doza.

    Uzimanje leka u isto vreme u svakom slučaju je važno. Greške prilikom uzimanja (na primer propuštena doza), nikada se ne smeju kompenzovati sa povećanim brojem uzetih tableta.

    Dužina upotrebe je određena tokom bolesti. Provere metaboličkih parametara treba vršiti u preporučenim redovnim intervalima. Preporučuje se redovno kontrolisanje koncentrcije glukoze u krvi i urinu, takođe se dodatno preporučuje proveravanje HbA1c i/ili fruktozamina, kao i drugih parametara (na primer koncentracije lipida u krvi).

Kontraindikacije

Lek Maninil 3,5 ne smete uzimati u slučaju:

  • preosetljivosti na aktivnu supstancu, boju Ponceau 4R red, cochineal red A (E124) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedeni u odeljku 6.1;

  • preosetljivosti na druge derivate sulfoniluree, sulfonamide, sulfonamidske diuretike i probenecid, budući da su moguće ukrštene reakcije;

  • u sledećim slučajevima dijabetes melitusa gde je potrebno primeniti insulin: insulin zavistan dijabetes tip 1, potpuni neuspeh glibenklamida u terapiji dijabetes melitusa tip 2, kod dijabetesne prekome ili kome, dijabetesna ketoacidoza, nakon resekcije pankreasa;

  • teškog oštećenja funkcije jetre;

  • teškog oštećenja funkcije bubrega;

  • trudnoće i dojenja (videti odeljak 4.6)

  • ukoliko ste na terapiji bosentanom.

Posebna upozorenja

Pacijenti treba da budu informisani da treba da obaveste lekara bez odlaganja ukoliko dođe do pojave drugih bolesti tokom terapije sa lekom Maninil 3,5, i ako dođe do promene lekara (promene lekara u bolnici, u slučaju nesreće, u slučaju bolesti na godišnjem odmoru) da skrenu pažnju lekaru na postojanje dijabetes melitusa.

Hipoglikemija

Neophodno je da pacijenti tokom terapije lekovima koji smanjuju koncentraciju glukoze budu upozoreni na rizik od hipoglikemije.

Produženo gladovanje, neodgovarajući unos ugljenih hidrata, neuobičajen fizički napor, dijareja ili povraćanje, predstavlja veliki rizik od pojave hipoglikemije (videti odeljak 4.8).

Pacijenti sa jasnim znacima cerebralne skleroze i nekooperativni pacijenti generalno imaju veći rizik od hipoglikemije.

Simptomi koji upozoravaju na pojavu hipoglikemije mogu biti maskirani lekovima sa centralnim delovanjem i beta blokatorima, kao i kod pacijenata sa autonomnom neuropatijom.

Bez obzira na inicijalni uspeh terapije hipoglikemije, ovo stanje se može ponoviti. Neophodno je da pacijenti budu pod nadzorom lekara. Teška hipoglikemija ili produžene epizode, koje se samo za kratko vreme mogu držati pod kontrolom uobičajenim količinama šećera, zahtevaju hitno lečenje (videti odeljak 4.9).

Hiperglikemija

U slučaju nepridržavanja plana terapije, još uvek nedovoljnog uticaja leka Maninil 3,5 na smanjenje koncentracije glukoze u krvi, ili u izrazito stresnim situacijama, koncentracija šećera u krvi može se povećati.

Simptomi hiperglikemije mogu biti snažan osećaj žeđi, suva usta, učestalo mokrenje, svrab i/ili suva koža, gljivična oboljenja ili infekcije kože, kao i smanjenje sposobnosti.

U posebno izraženim stresnim situacijama (npr. u slučaju povreda, operacija, infekcija sa povišenom telesnom temperaturom) može doći do poremećaja u metaboličkom statusu, sa posledičnom pojavom hiperglikemije, što znači da može biti potrebno privremeno lečenje insulinom.

Laksativi

Hronična zloupotreba laksativa može da vodi ka pogoršanju metaboličkog statusa.

Alkohol

Hronično i akutno unošenje alkohola može potencirati ili smanjiti hipoglikemijsko dejstvo leka Maninil 3,5 na nepredvidljiv način.

Oštećenje funkcije jetre i bubrega i endokrini poremećaji.

Posebnu pažnju treba obratiti na pacijente sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega ili smanjenom aktivnošću tiroidne žlezde, hipofize ili kore nadbubrega.

Deficit enzima glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD)

Lečenje pacijenata koji imaju deficit enzima glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), sa derivatima sulfoniluree može dovesti do hemolitičke anemije. Kako glibenklamid pripada grupi sulfonilureja, treba ga pažljivo koristiti kod pacijenata sa deficijencijom enzima G6PD i treba razmotriti prelazak na druge lekove.

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti (od 65 godina i stariji) koji su na terapiji derivatima sulfoniluree imaju potvrđeni rizik od razvoja hipoglikemije. Hipoglikemija se teško prepoznaje kod starijih pacijenata. Početna doza i doza održavanja glibenklamida se mora pažljivo prilagoditi sa ciljem da se smanji rizik od hipogliklemije (videti odeljak 4.2). Ukoliko je to moguće, kod ove grupe pacijenata je poželjno primeniti derivate sulfoniluree sa kraćim dejstvom.

Lek Maninil 3,5, tablete sadrže laktozu, monohidrat.

Pacijenti sa retkim naslednim poremećajima intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek Maninil 3,5, tablete sadrže sadrži pomoćnu supstancu Ponceau 4R red, cochineal red A (E124) koja može izazvati alergijske reakcije.

Interakcije

Istovremena primena drugih lekova može da potencira ili da umanji dejstvo leka Maninil 3,5. Drugi lekovi mogu da se koriste samo uz saglasnost lekara koji vodi terapiju.

Glibenklamid se metaboliše uglavnom preko CYP2C9 i u manjoj meri preko CYP 3A4. Ovo treba uzeti u obzir ako se glibenklamid koristi istovremeno sa induktorima ili inhibitorima CYP 2C9.

Hipoglikemija kao reakcija potenciranja hipoglikemijskog dejstva leka može nastati tokom istovremene upotrebe sa sledećim lekovima:

  • oralni antidijabetici i insulin

  • ACE inhibitori

  • anabolički steroidi i muški polni hormoni

  • antidepresivi (kao što su fluoksetin i MAO inhibitori)

  • hinolonski derivati

  • hloramfenikol

  • klaritromicin

  • klofibrat i analozi

  • kumarinski derivati

  • dizopiramid

  • fenfluramin

  • mikonazol

  • flukonazol

  • para-aminosalicilna kiselina

  • pentoksifilin, velike doze parenteralno

  • perhekselin

  • pirazolonski derivati

  • probenecid

  • salicilati

  • sulfinpirazon

  • sulfonamidi

  • simpatikolitici (kao npr. beta blokatori)

  • tetraciklini

  • tritokvalin

  • citostatici tipa ciklofosfamida

Beta blokatori, klonidin, gvanetidin i reserpin mogu umanjiti svest o znakovima upozorenja male koncentracije šećera u krvi.

Hiperglikemija kao izraz slabljenja dejstva leka može nastati tokom paralelne upotrebe glibenklamida sa sledećim lekovima:

  • acetazolamid

  • beta blokatori

  • barbiturati

  • diazoksid

  • diuretici

  • glukagon

  • izonijazid

  • kortikosteroidi

  • derivati nikotinske kiseline

  • laksativi (kod hronične upotrebe, videti odeljak 4.4)

  • derivati fenotiazina

  • fenitoin

  • rifampicin

  • tiroidni hormoni

  • ženski polni hormoni (progesteron, estrogen)

  • simpatikomimetici

Antagonisti H2 receptora, klonidin i reserpin mogu dovesti ili do smanjenja ili povećanja hipoglikemijskog dejstva.

Veoma retko, pentamidin može dovesti do ozbiljne hipoglikemije ili hiperglikemije. Dejstvo kumarinskih derivata može biti potencirano ili umanjeno.

Češća pojava povećanih vrednosti enzima jetre zapažena je kod pacijenata koji su glibenklamid primali istovremeno sa bosentanom. I glibenklamid i bosentan inhibiraju izlučivanje žučnih soli, što dovodi do nagomilavanja citotoksičnih žučnih soli u ćelijama. Iz tog razloga ovu kombinaciju ne treba koristiti (videti odeljak 4.3).

Glibenklamid može povećati koncentraciju ciklosporina u plazmi, što eventualno može dovesti do povećanja njegove toksičnosti. Zato se preporučuju kontrolne mere i prilagođavanje doze ciklosporina ako se ove dve supstance primenjuju istovremeno.

Holesevelam vezuje glibenklamid i tako smanjuje resorpciju glibenklamida iz digestivnog trakta. Glibenklamid treba uzeti najmanje četiri sata pre holesevelama, jer tada nije primećena interakcija.

Ostale interakcije:

Kako akutni tako i hronični unos alkohola može potencirati ili oslabiti hipoglikemijsko dejstvo leka Maninil 3,5, na nepredvidljiv način.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Lek Maninil 3,5 se ne sme primenjivati tokom trudnoće. Budući da oralni antidijabetici ne regulišu koncentraciju šećera pouzdano kao insulin, oni nisu suštinski pogodni za terapiju dijabetesa tokom trudnoće. Terapija dijabetesa sa insulinom tokom trudnoće je terapija izbora. Uvek kada je moguće, primena oralnih antidijabetika treba da bude obustavljena ili zamenjena insulinom pre planirane trudnoće.

Dojenje

Budući da nije poznato da li lek Maninil 3,5 prelazi u majčino mleko, lek Maninil 3,5 se ne sme koristiti tokom dojenja. Pacijentkinje koje doje treba da budu lečene insulinom ili da ne doje.

Upravljanje vozilom

Hipoglikemija može smanjiti sposobnost koncentracije i reagovanja kod pacijenata, naročito na početku ili nakon promene terapije, ili kada se glibenklamid uzima neredovno. Ovo može dovesti do rizika u situacijama kada su ove sposobnosti posebno važne (npr. prilikom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama).

Pacijente treba savetovati da preduzmu mere u cilju izbegavanja mogućnosti pojave hipoglikemije tokom vožnje. Ovo je posebno važno kod pacijenata sa učestalim epizodama hipoglikemije ili smanjenom ili odsutnom mogućnošću prepoznavanja upozoravajućih simptoma hipoglikemije. Potrebno je razmotriti da li se vožnja u ovim situacijama uopšte savetuje.

Neželjena dejstva

Učestalost ispoljavanja neželjenih reakcija se definiše prema kategorojama učestalosti: Veoma često (≥ 1/10)

Često (≥ 1/100 do <1/10) Povremeno (≥ 1/1000 do <1/100) Retko (≥ 1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznato: (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Hipoglikemija

Hipoglikemija je najčešće neželjeno dejstvo terapije glibenklamidom.

Ovo stanje može biti produženo glibenklamidom i dovesti do teške hipoglikemije sa životno ugrožavajućom komom. U slučaju podmuklog toka hipoglikemije, ukoliko se radi o autonomnoj neuropatiji ili pri dodatnoj terapiji simpatikoliticima (videti odeljak 4.5), tipični upozoravajući simptomi mogu biti oslabljeni ili odsutni. Klinička slika teškog napada hipoglikemije može ličiti na moždani udar.

Mogući uzroci hipoglikemje navedeni su u odeljku 4.4.

Hipoglikemija se definiše kao smanjenje koncentracije glukoze u krvi na manje od 50 mg/dL. Sledeći upozoravajući simptomi mogu ukazati pacijentu ili njegovoj okolini na izrazito smanjenje koncentracije glukoze u krvi:

iznenadno preznojavanje, palpitacije, tremor, osećaj gladi, nemir, peckanje u ustima, bledilo, glavobolja, pospanost, poremećaji sna, uznemirenost (anksioznost), nestabilni pokreti, prolazni neurološki ispadi (npr. govorni i vizuelni poremećaji, znaci paralize ili čulni poremećaji).

U slučaju progresije hipoglikemije, pacijent može izgubiti samokontrolu i ostati bez svesti. Obično im koža postane vlažna i hladna, a pacijenti su skloni konvulzijama.

Pacijent koji boluje od dijabetesa može kontrolisati blagu hipoglikemiju uzimanjem šećera ili hrane ili pića koji sadrže veliku količinu šećera. Iz tog razloga potrebno je da stalno sa sobom nose 20 g glukoze.

Ukoliko nije moguće hipoglikemiju staviti pod kontrolu odmah, neophodno je odmah pozvati lekara.

Ostala neželjena dejstva Poremećaj metabolizma i ishrane

Često:

  • povećanje telesne mase

    Poremećaji oka

    Veoma retko:

  • usled promene koncentracije glukoze u krvi, mogu se javiti vizuelne i smetnje pri akomodaciji, naročito na početku terapije

    Gastrointestinalni poremećaji

    Povremeno:

  • mučnina

  • osećaj pritiska u stomaku

  • nadimanje

  • povraćanje

  • bolovi u abdomenu

  • dijareja

  • podrigivanje

  • osećaj metalnog ukusa u ustima

Ova neželjena dejstva su uglavnom privremena i generalno ne zahtevaju obustavu terapije.

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retko:

  • privremeno povećanje vrednosti enzima jetre (SGOT, SGPT, alkalne fosfataze), hepatitis izazvan lekovima, intraheptična holestaza, verovatno izazvana preosetljivošću tkiva jetre.

    Ovi poremećaji funkcije jetre su reverzibilni nakon prestanka primene leka Maninil 3,5, ali takođe mogu dovesti do oštečenja funkcije jetre koje je životno ugrožavajuće.

    Poremećaji kože i potkožnog tkiva

    Povremeno:

    • pruritis

    • urtikarija

    • erythema nodosum

    • morbiliformni ili makulopapularni egzantemi

    • povećana fotosenzitivnost

    • purpura

      Ovi neželjeni uticaji su privremene reakcije preosetljivosti, mada veoma retko mogu dovesti i do prekida disanja i pada krvnog pritiska te do stanja šoka koje ugrožava život.

      Veoma retko:

    • životno-ugrožavajući alergijski vaskulitis, generalizovane reakcije preosetljivosti sa osipom po koži, artralgijom, povišenom telesnom temperaturom, proteinurijom i žuticom

      Morate odmah obavestiti lekara ako se pojave reakcije na koži.

      Poremećaji krvi i limfnog sistema Retko:
    • trombocitopenija

      Veoma retko:
    • leukocitopenija, eritrocitopenija, granulocitopenija do agranulocitoze

    • pancitopenija, hemolitička anemija

Navedeni poremećaji na krvi i limfnog sistema su generalno reverzibilni nakon prestanka terapije, ali veoma retko mogu biti životno ugrožavajući.

Ostala neželjena dejstva

Veoma retko:

  • Blagi diuretički uticaj, prolazna proteinurija, hiponatremija, reakcije slične disulfiramskoj, moguća je ukrštena alergija na sulfonamide, derivate sulfonamida i probenecid.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Značajno akutno predoziranje lekom Maninil 3,5, kao i uzimanje većih doza tokom dužeg perioda, dovodi do teške, prolongirane i po život opasne hipoglikemije.

Kada se prepozna predoziranje potrebno je pažljivo praćenje sve dok ne bude izvesno da nema više opasnosti po pacijenta. Treba imati u vidu da se hipoglikemija i njeni klinički znaci mogu vratiti nakon privremenog oporavka pacijenta. Značajna predoziranja i teške reakcije kao što su gubitak svesti ili druga ozbiljna neurološka oboljenja su medicinski hitni slučajevi i zahtevaju hitnu terapiju i prijem u bolnicu.

Simptomi predoziranja

Nakon namernog predoziranja može se očekivati produžena hipoglikemija, koja ima tendenciju ponavljanja u danima nakon uspešne početne terapije.

Kod pacijenata sa pomućenjem svesti, može se brzo razviti hipoglikemijski šok karakterističan po pojavi gubitka svesti, tahikardije, vlažne kože, hipertermije, motorne agitacije, hiperrefleksije i pareze sa pozitivnim Babinski refleksom.

Terapijske mere nakon predoziranja

Za terapiju blage hipoglikemije videti odeljak 4.8.

Kod slučajnih predoziranja, kod svesnih pacijenata bez tendencija ka konvulzijama kao dodatak intravenskoj primeni glukoze, treba izazvati povraćanje ili sprovesti gastričnu lavažu.

Kod pacijenata bez svesti, indikovana je intravenska primena rastvora glukoze (injekcija 40 do 80 mL 40% rastvora glukoze i naknadna infuzija 5-10% rastvora glukoze).

Pored toga, treba primeniti 1 mg glukagona intramuskularno ili intravenski dodatno. Ukoliko ne dođe do povratka svesti pacijenta nakon preduzimanja navedenih mera, one se mogu ponoviti; treba sprovesti ponovne mere intenzivne terapije.

Kod dece koja su slučajno uzela lek Maninil 3,5, treba pažljivo odrediti dozu glukoze koja se primenjuje zbog opasnosti od izazivanja opasne hiperglikemije, nakon toga se mora pažljivo pratiti koncentraciju glukoze u krvi.

Pacijenti koji su uzeli količine leka Maninil 3,5 koje su opasne po život, a kod kojih nije prošlo mnogo vremena od uzimanja leka, moraju proći detoksikaciju metodom gastrične lavaže i primenom medicinskog uglja.

U produženoj hipoglikemiji, potrebno je pratiti pacijenta nekoliko sledećih dana, uz redovne kontrole koncentracije šećera u krvi, i ukoliko je potrebno primeniti infuzionu terapiju.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici),

derivati sulfoniluree

ATC šifra: A10BB01 Mehanizam delovanja:

Glibenklamid smanjuje koncentraciju glukoze u krvi tako što pojačava sekreciju insulina iz beta ćelija pankeasa kako kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 tako i kod zdravih ljudi. Ovaj uticaj je u zavisnosti od koncentracije glukoze u okolini beta ćelija.

Kod veoma velikih koncentracija glukoze u krvi, pri kojima je, glukozom stimulisana, sekrecija maksimalna, ne očekuje se dodatno veće oslobađanje insulina pod uticajem glibenklamida. Ova pojava je zapažena u ispitivanju kod zdravih osoba. Ne može se objasniti klinički značaj ove informacije kod pacijenata koji imaju dijabetes a uzimaju glibenklamid.

Inhibicija oslobađanja glukagona iz alfa ćelija pankreasa kao i ekstrapankreatični uticaji (proliferacija insulinskih receptora, povećanje osetljivosti insulinskih receptora na insulin u perifernom tkivu), su opisani, mada njihov klinički značaj još nije razjašnjen.

Farmakokinetika

Resorpcija

Lek Maninil 3,5 se brzo i praktično kompletno resorbuje nakon oralne primene. Istovremeno konzumiranje hrane ne utiče u velikoj meri na resorpciju glibenklamida.

Distribucija

Vezivanje Maninila 3,5 za albumine plazme iznosi više od 98%.

Maksimalne koncentracije u serumu, nakon primene pojedinačne doze glibenklamida od 1,75 mg, se postižu nakon 1- 2 sata i one iznose otprilike 100 nanograma/mL. U zavisnosti od primenjene doze, koncentracije u serumu se smanjuju na vrednosti od 5-10 nanograma/mL nakon 8-10 sati.

Poluvreme eliminacije nakon intravenske primene je otprilike 2 sata, dok nakon oralne primene iznosi 2-5 sati. Neke studije ukazuju na to da kod dijabetičara poluvreme eliminacije može biti produženo na 8 – 10 sati.

Biotransformacija

Glibenklamid se ekstenzivno metaboliše u jetri. Glavni metaboliti su 4-trans-hidroksi-glibenklamid i

3-cis-hidroksi-glibenklamid. Ovi metaboliti ne utiču u značajnoj meri na dejstvo glibenklamida na smanjenje koncentracije glukoze u krvi.

Eliminacija

Izlučivanje metabolita se odvija u istoj meri preko urina i preko žuči i završava se za 45 – 72 sata. Eliminacija aktivne supstance iz plazme je odložena kod pacijenata sa poremećenom funkcijom jetre.

Poremećaj funkcije bubrega i jetre

Kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega, bilijarna ekskrecija metabolita raste istovremeno u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega. Prilikom umerene insuficijencije bubrega (klirens kreatinina ≥ 30 mL/min), ukupna eliminacija je nepromenjena, akumilacija je moguća u slučaju teške insuficijencije bubrega.


Paralele