Terapija uznapredovalog karcinoma prostate, u kombinaciji sa terapijom LHRH-analogom ili hirurškom kastracijom.

Doziranje

Odrasli muškarci, uključujući i muškarce starijeg životnog doba

Jedna film tableta od 50 mg dnevno.

Terapiju bikalutamidom treba započeti najmanje 3 dana pre uvođenja terapije LHRH-analogom ili u isto vreme sa hirurškom kastracijom.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata koji imaju oštećenu funkciju bubrega nije potrebno prilagođavanje doza.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata koji imaju blago oštećenu funkciju jetre nije potrebno prilagođavanje doza.

Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcijom jetre može doći do akumuliranja leka (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Upotreba bikalutamida je kontraindikovana kod dece (videti odeljak 4.3).

Bikalutamid je kontraindikovan kod žena i dece (videti odeljak 4.6).

Bikalutamid je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena terfenadina, astemizola ili cisaprida je kontraindikovana (videti odeljak 4.5).

Terapiju treba započeti pod direktnim nadzorom lekara specijaliste.

Bikalutamid se u velikoj meri metaboliše u jetri. Podaci iz sprovedenih studija ukazuju da eliminacija bikalutamida može biti produžena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funcije jetre, što može dovesti do povećane akumulacije leka u krvi. Zbog toga bikalutamid treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa umereno do teško oštećenom funkcijom jetre.

Potrebno je periodično sprovoditi ispitivanja funkcije jetre s obzirom na to da su moguće promene u jetri usled povećane akumulacije leka. Većina mogućih promena funkcije jetre se očekuje u toku prvih 6 meseci od započinjanja terapije ovim lekom.

Tokom upotrebe bikalutamida, retko se javljaju teška oštećenja funkcije jetre i insuficijencija jetre, a zabeleženi su i smrtni ishodi (videti odeljak 4.8.). Ukoliko dođe do teških promena na jetri, terapiju bikalutamidom treba prekinuti.

Smanjenje tolerancije na glukozu je primećeno kod pacijenata koji uzimaju LHRH agoniste. To može da se manifestuje kao dijabetes ili gubitak kontrole glikemije kod onih pacijenata sa već postojećim dijabetesom. Zbog toga treba pratiti vrednosti glukoze u krvi kod pacijenata koji uzimaju bikalutamid u kombinaciji sa LHRH agonistima.

Bikalutamid je inhibitor enzima citohroma P 450 (CYP) 3A4, pa se savetuje oprez kod pacijenata kod kojih se istovremeno primenjuju lekovi koji se predominantno metabolišu preko CYP 3A4 (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Androgen deprivaciona terapija može produžiti QT interval.

Kod pacijenata sa produženim QT intervalom u anamnezi ili kod onih kod kojih postoje faktori rizika za produženje QT intervala i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu produžiti QT interval (vidjeti odeljak 4.5), lekari moraju da procene odnos koristi i rizika, uključujući mogućnost pojave Torsade de pointes pre započinjanja terapije bikalutamidom.

Antiandrogena terapija može izazvati morfološke promene u spermatozoidima. Iako efekat bikalutamida na morfologiju sperme nije procenjen i takve promene nisu prijavljene za pacijente koji su primili bikalutamid, pacijenti i/ili njihovi partneri treba da uzimaju adekvatnu kontracepciju tokom terapije i 130 dana nakon terapije bikalutamidom.

Potencijacija kumarinskih antikoagulantnih efekata prijavljena je kod pacijenata koji su istovremeno primali i terapiju bikalutamidom, što može dovesti do produžavanja protrombinskog vremena (PT) i povećanja internacionalnog normalizovanog odnosa (INR). Neki slučajevi su bili povezani sa rizikom od krvarenja. Preporučuje se redovno praćenje PT / INR-a i prilagođavanje antikoagulantne doze (videti odeljak 4.5 i 4.8).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Bicadex sadrži laktozu, monohidrat

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek Bicadex sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po film tableti, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Nisu primećene farmakodinamske, niti farmakokinetičke interakcije između bikalutamida i LHRH-analoga.

In vitro studije su pokazale da je (R)-enantiomer bikalutamida inhibitor CYP 3A4. Takođe pokazuje i blago inhibitorni efekat na aktivnost CYP 2C9, 2C19 i 2D6.

Iako kliničke studije u kojima je korišćena acetilsalicilna kiselina kao marker aktivnosti citohroma P450 (CYP) nisu pokazale potencijalne interakcije lekova sa bikalutamidom, površina ispod krive koncentracije midazolama u plazmi (PIK) se povećava za 80% ako se primenjuje istovremeno sa bikalutamidom tokom 28 dana. Za lekove sa uskim terapijskim indeksom ovakvo povećanje može biti od značaja. Zbog toga je istovremena primena terfenadina, astemizola i cisaprida kontraindikovana (videti odeljak 4.3.), a oprez se savetuje kod istovremene primene bikalutamida i ciklosporina i blokatora kalcijumovih kanala. Možda će biti neophodno smanjenje doze ovih lekova, naročito ako postoje dokazi o pojačanom ili neželjenom dejstvu leka. Tokom istovremene primene ciklosporina i bikalutamida, preporučuje se redovno praćenje koncentracije ciklosporina u plazmi i kliničkog stanja pacijenta, naročito na početku ili nakon prekida terapije bikalutamidom.

Savetuje se oprez kada se bikalutamid propisuje pacijentima koji već koriste lekove koji mogu inhibirati oksidaciju lekova, kao što su cimetidin i ketokonazol. Teoretski, to može dovesti do povećanja koncentracije bikalutamida u plazmi što teoretski može dovesti i do povećanja neželjenih efekata.

In vitro studije su pokazale da bikalutamid može istisnuti kumarinski antikoagulans, varfarin, sa njegovih mesta vezivanja za proteine plazme. Postoje izveštaji o povećanom dejstvu varfarina i drugih kumarinskuh antikoagulanasa prilikom istovremene primene sa bikalutamidom. Zato se preporučuje da ukoliko se bikalutamid primenjuje kod pacijenata koji istovremeno primaju kumarinske antikoagulanse, PT/INR treba redovno i pažljivo pratiti protrombinsko vreme i razmatrati prilagođavanje antikoagulantne doze (videti odeljak 4.4 i 4.8).

S obzirom na to da androgen deprivaciona terapija može produžiti QT interval, istovremenu upotrebu bikalutamida sa lekovima za koje je poznato da produžavaju QT interval ili lekovima koji mogu da indukuju Torsade de pointes kao što su antiaritmici klase IA (npr. kinidin, disopiramid) ili antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid) metadon, moksifloksacin, antipsihotici itd. treba pažljivo proceniti (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija lekova su rađene samo na odraslim osobama.

Trudnoća

Bikalutamid je kontraindikovan kod žena, i ne sme se primenjivati kod trudnica.

Dojenje

Bikalutamid je kontraindikovan za vreme dojenja.

Plodnost

Reverzibilno oštećenje muškog fertiliteta je uočeno u studijama primenjenim na životinjama (videti odeljak 5.3). Period subfertiliteta ili infertiliteta treba pretpostaviti kod muškaraca.

Smatra se da bikalutamid ne utiče na sposobnost upravljanja vozilom ili na rukovanje mašinama. Ipak, treba imati u vidu da povremeno može da se javi pospanost. Pacijenti kod kojih se javi ovaj simptom moraju biti dodatno oprezni prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva su podeljena prema učestalosti pojave na sledeći način: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (> 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (≤ 1/10000), nepoznata (učestalost ne može da se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Tabela 1. Učestalost neželjenih reakcija

1. Funkcionalni poremećaji jetre su veoma retko teški i imaju prolazni karakter, a potpuna normalizacija nastupa u kasnijim fazama lečenja ili nakon prekida terapije.

2. Navedene kao neželjene reakcije nakon procene post-marketinških podataka. Frekvenca je određena na osnovu incidence prijavljenih neželjenih reakcija insuficijencije jetre kod pacijenata koji su primali terapiju bikalutamida u dozi od 150 mg u otvorenim ispitivanjima EPC programa (engl. Early Prostate Cancer Programme).

3. Manja učestalost pri istovremenoj kastraciji.

4. Primećeni u farmako-epidemiološkoj studiji LHRH agonista i antiandrogena korišćenih u terapiji karcinoma prostate. Rizik se povećavao kada je bikalutamid primenjivan u dozi od 50 mg u kombinaciji sa LHRH agonistima, a nije evidentirano povećanje rizika kada je primenjivana monoterapija kod karcinoma prostate.

5. Navedene kao neželjene reakcije nakon procene post-marketinških podataka. Frekvenca je određena na osnovu incidence prijavljenih neželjenih reakcija intersticijalne pneumonije tokom randomizovanog perioda lečenja dozom od 150 mg u EPC studijama.

Povećane vrednosti PT / INR: Izveštaji o interakciji kumarinskih antikoagulanasa sa bikalutamidom prijavljeni su tokom postmarketinškog praćenja (videti odeljak 4.4 i 4.5).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema podataka o predoziranju tokom primene terapije bikalutamida kod ljudi. Ne postoji specifičan antidot. Terapija u slučaju predoziranja treba da bude simptomatska.

Smatra se da dijaliza ne bi bila efikasna terapijska procedura, s obzirom na to da se bikalutamid u velikom postotku vezuje za proteine plazme, kao i da se kompletno metaboliše u organizmu. Potrebno je često praćenje vitalnih funkcija uz primenu opšte suportivne terapije.