GRAZAX® 75000SQ-T sublingvalni liofilizat
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - GRAZAX 75000SQ
Terapija koja modifikuje tok bolesti kod rinitisa i konjunktivitisa izazvanih izlaganjem polenu trave kod odraslih i dece (5 godina ili stariji), sa klinički značajnim simptomima i dijagnostikovanim pozitivnim prick kožnim testom i/ili određivanjem specifičnog IgE na polen trave.
Doziranje
Preporučena doza za odrasle i decu (5 godina i starije) je jedan oralni liofilizat (75000 SQ-T) na dan.
Lečenje lekom GRAZAX treba da započne lekar sa iskustvom u lečenju alergijskih bolesti i zbrinjavanju alergijskih reakcija.
Starije osobe
Ne postoje klinička iskustva u imunoterapiji lekom GRAZAX kod starijih osoba (65 godina ili stariji).
Pedijatrijska populacija
Za lečenje dece, lekari treba da imaju iskustva u lečenju alergijskih bolesti kod dece. Ne postoje klinička iskustva u imunoterapiji lekom GRAZAX kod dece mlađe od 5 godina.
Način primene
Preporučuje se da se prvi oralni liofilizat uzima pod medicinskim nadzorom (20-30 minuta), što pacijentu i lekaru daje priliku da porazgovaraju o neželjenim dejstvima terapije i onome što treba preduzeti ukoliko do njih dođe.
Klinički efekat na alergijski rinitis i konjunktivitis izazvan izlaganjem polenu trave očekuje se u sezoni polena trave ukoliko se lečenje započne najmanje 4 meseca pre očekivanog početka sezone polena trave i nastavi se tokom cele sezone. Ako se lečenje započne 2-3 meseca pre sezone, takođe se može postići određena efikasnost. Ako se tokom prve sezone polena ne primeti relevantno poboljšanje simptoma, nema indikacija za nastavak lečenja. Da bi se postigla dugotrajna efikasnost i dejstvo na modifikaciju toka bolesti, preporučuje se nastavak svakodnevnog lečenja tokom 3 uzastopne godine.
Lek GRAZAX je oralni liofilizat. Oralni liofilizat treba izvaditi iz ležišta blistera suvim prstima i staviti ga ispod jezika gde će se rastopiti.
Gutanje treba izbegavati tokom približno 1 minuta. Ne treba uzimati hranu i piće narednih 5 minuta. Oralni liofilizat treba uzeti odmah nakon otvaranja blistera.
Preosetljivost na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Maligniteti ili sistemske bolesti koje utiču na imunski sistem, kao što su autoimunske bolesti, imunokompleksne bolesti ili imunodeficijencije.
Inflamatorne bolesti u usnoj duplji sa teškim simptomima kao što je oralni lichen planus praćen ulceracijama ili teška oralna mikoza.
Pacijenti sa nekontrolisanom ili teškom astmom (kod odraslih: FEV1 <70% od predviđene vrednosti nakon odgovarajućeg farmakološkog lečenja, kod dece: FEV1 <80% od predviđene vrednosti nakon odgovarajućeg farmakološkog lečenja) ne sme da se leče lekom GRAZAX.
Teške sistemske alergijske reakcije
Nakon stavljanja leka u promet prijavljeni su slučajevi ozbiljnih anafilaktičkih reakcija, pa je medicinski nadzor na početku lečenja važna mera opreza. U nekim slučajevima se pojavila ozbiljna anafilaktička reakcija pri primeni neke od sledećih doza nakon početne doze.
Pojava sistemskih simptoma može uključivati nalete crvenila, intenzivan svrab dlanova i tabana i drugih delova tela (u vidu koprivnjače). Mogu se javiti i osećaj vrućine, opšta neprijatnost i agitacija/anksioznost. Odmah treba prekinuti lečenje i obratiti se lekaru u slučaju teške sistemske alergijske reakcije, angioedema, otežanog gutanja, otežanog disanja, promene glasa, hipotenzije ili osećaja punoće u grlu. U takvim slučajevima, lečenje treba prekinuti trajno ili dok lekar ne preporuči drugačije. Ako se kod pacijenata sa istovremenom astmom pojave simptomi i znaci koji ukazuju na pogoršanje astme, lečenje treba prekinuti i odmah se obratiti lekaru kako bi se procenio nastavak lečenja.
Kod pacijenata koji su prethodno imali sistemsku reakciju na supkutanu primenu imunoterapije alergenom polena trave, rizik od pojave teške reakcije usled primene leka GRAZAX može biti povećan. Treba pažljivo razmotriti početak primene leka GRAZAX i obezbediti mere za lečenje reakcija.
Ozbiljne anafilaktičke reakcije mogu se lečiti adrenalinom. Razmotrite da li Vaš pacijent može da podnese primenu adrenalina (npr. terapija tricikličnim antidepresivima, inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI), inhibitorima katehol-O-metiltransferaze (COMT) i/ili beta-blokatorima) u retkim slučajevima nastupa teške sistemske alergijske reakcije.
Kardiološki pacijenti mogu biti izloženi povećanom riziku u slučaju teških sistemskih alergijskih reakcija. Kliničko iskustvo u primeni leka GRAZAX kod pacijenata sa srčanim oboljenjima je ograničeno.
Lokalne alergijske reakcije
Pri lečenju lekom GRAZAX pacijent je izložen alergenu koji uzrokuje simptome alergije. Stoga se tokom lečenja mogu očekivati obično blage do umerene lokalne alergijske reakcije. Ako pacijent pri lečenju razvije značajne lokalne neželjene reakcije, treba razmotriti primenu lekova protiv alergije (npr. antihistaminika).
Stanja koja zahvataju usnu duplju
U slučaju oralne hirurgije, uključujući vađenje zuba i ispadanje mlečnog zuba kod dece, lečenje lekom GRAZAX treba prekinuti na 7 dana kako bi se omogućilo zarastanje rane u ustima.
Astma
Astma je poznati faktor rizika za teške sistemske alergijske reakcije.
Lek GRAZAX nije ispitivan kod pacijenata sa teškom i nekontrolisanom astmom.
Pacijente sa astmom treba obavestiti da odmah zatraže pomoć lekara ako im se astma naglo pogorša. Kod pacijenata sa astmom i koji imaju akutnu infekciju respiratornog trakta, započinjanje lečenja lekom GRAZAX treba odložiti do izlečenja infekcije.
Eozinofilni ezofagitis
Nakon stavljanja leka u promet, prijavljeni su pojedinačni slučajevi eozinofilnog ezofagitisa povezani sa terapijom lekom GRAZAX. Kod pacijenata sa teškim ili upornim gastroezofagealnim simptomima poput disfagije ili dispepsije, treba razmotriti prekid terapije lekom GRAZAX.
Istovremena vakcinacija
Nema kliničkog iskustva u vezi sa istovremenom vakcinacijom i lečenjem lekom GRAZAX. Vakcinacija se može primeniti bez prekida lečenja lekom GRAZAX nakon medicinske procene opšteg stanja pacijenta.
Alergija na hranu
Lek GRAZAX sadrži želatin ribljeg porekla. Dostupni podaci nisu ukazivali na povećan rizik od alergijskih reakcija kod pacijenata sa jakom alergijom na ribu. Međutim, savetuje se oprez pri započinjanju terapije lekom GRAZAX kod ovih pacijenata.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.
Nisu sprovedena ispitivanja interakcija sa drugim lekovima kod ljudi.
Istovremena terapija simptomatskim lekovima protiv alergija (npr. antihistaminicima, kortikosteroidima i/ili stabilizatorima mastocita) može povećati nivo tolerancije pacijenta na imunoterapiju.
Dostupni su ograničeni podaci o mogućim rizicima istovremene imunoterapije sa drugim alergenima tokom terapije lekom GRAZAX.
Trudnoća
Nema podataka o kliničkom iskustvu u primeni leka GRAZAX kod trudnica. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na povećani rizik za plod. Terapija lekom GRAZAX ne sme se započeti tokom trudnoće. Ako tokom terapije nastupi trudnoća, terapija se može nastaviti nakon procene opšteg stanja (uključujući funkciju pluća) pacijentkinje i reakcije na prethodno davanje leka GRAZAX. Kod pacijentkinja sa postojećom astmom preporučuje se pažljivo praćenje tokom trudnoće.
Dojenje
Nema dostupnih kliničkih podataka o primeni leka GRAZAX tokom dojenja. Ne očekuju se dejstva na odojčad.
Plodnost
Nema kliničkih podataka o uticaju leka GRAZAX na plodnost. Kod miševa, nije bilo uticaja na parenje ili plodnost usled terapije lekom GRAZAX (videti odeljak 5.3).
Lek GRAZAX nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Osobe koje uzimaju lek GRAZAX prvenstveno treba da očekuju pojavu blagih do umerenih lokalnih alergijskih reakcija na početku terapije koje se spontano povlače u roku od 1. do 7 dana. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su oralni pruritus, iritacija grla i edem usta. Većina reakcija započne u roku od 5 minuta nakon primene leka GRAZAX i povuče se nakon nekoliko minuta ili sati. Mogu se javiti teške lokalne ili sistemske alergijske reakcije (videti odeljak 4.4).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Tabela 1, koja prikazuje neželjene reakcije, zasniva se na podacima iz placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja koja su ispitivala lek GRAZAX kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata sa sezonskim rinokonjunktivitisom izazvanim polenom trave, uključujući pacijente sa blagom do umerenom istovremenom astmom izazvanom polenom trave, kao i na podacima iz spontano prikupljenih izveštaja.
Neželjene reakcije su grupisane prema MedDRA klasifikaciji učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000).
Tabela 1. Neželjene reakcije
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjena reakcija |
| Poremećaji imunskogsistema | povremeno | anafilaktička reakcija, sistemska alergijska reakcija |
| Poremećaji nervnogsistema | povremeno | disgeuzija, parestezija |
| Poremećaji oka | često | pruritus oka, konjunktivitis, oticanje oka |
| povremeno | očna hiperemija, iritacija oka, pojačana lakrimacija | |
| Poremećaji uha i labirinta | veoma često | pruritus uha |
| povremeno | neprijatnost u uhu, bol u uhu | |
| retko | oticanje uha | |
| Kardiološki poremećaji | povremeno | palpitacije |
| Resporatorni, torakalni i medijastinalniporemećaji | veoma često | iritacija grla |
| često | kijanje, kašalj, suvoća grla, dispnea, orofaringealni bol,faringealni edem, rinoreja, stegnutost u grlu, pruritus nosa | |
| povremeno | faringealna hipoestezija, tonzilarna hipertrofija, edemlarinksa, disfonija, faringealni eritem | |
| retko | bronhospazam | |
| Gastrointestinalni poremećaji | veoma često | oralni pruritus, edem usta |
| često | oticanje usana, neprijatnost u ustima, oralna parestezija, stomatitis, disfagija, bol u abdomenu, dijareja, dispepsija,mučnina, povraćanje, eritem na oralnoj mukozi, ulceracija usana, bol u ustima, pruritus usana | |
| povremeno | suvoća usta, plikovi na usnama, heilitis, odinofagija, uvećanje pljuvačnih žlezda, hipersekrecija pljuvačke, poremećaj jezika, glositis, gastritis, gastroezofagusna refluksna bolest, nelagodnost u abdomenu, ulceracija usana,plikovi na oralnoj sluzokoži | |
| retko | eozinofilni ezofagitis |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | često | pruritus, urtikarija, osip |
| povremeno | angioedem, eritem | |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | često | zamor, nelagodnost u grudima |
| povremeno | osećaj stranog tela |
Opis odabranih neželjenih reakcija
Ako pacijent razvije značajne neželjene događaje tokom terapije, treba razmotriti primenu lekova protiv alergija.
Nakon stavljanja u promet leka GRAZAX prijavljeni su slučajevi ozbiljnih anafilaktičkih reakcija, uključujući anafilaktički šok. Stoga je nadzor lekara pri započinjanju terapije važna mera opreza. U nekim slučajevima se pojavila ozbiljna anafilaktička reakcija pri primeni neke od sledećih doza nakon početne doze. Videti odeljak 4.2 i 4.4.
U slučaju teških sistemskih reakcija, angioedema, otežanog gutanja, otežanog disanja, promene glasa, hipotenzije ili osećaja punoće u grlu, potrebno je odmah se obratiti lekaru. U takvim slučajevima terapiju treba trajno prekinuti ili dok lekar ne preporuči drugačije.
Pedijatrijska populacija
Generalno, profil neželjenih događaja kod pedijatrijskih pacijenata lečenih lekom GRAZAX bio je sličan onome koji je primećen kod odraslih. Većina događaja prijavljena je sa sličnom učestalošću kod pedijatrijskih pacijenata kao i kod odraslih. U pedijatrijskoj populaciji su reakcije kao što su iritacija oka, bol u ušima, oticanje uha, faringealni eritem i plikovi na oralnoj sluzokoži primećene češće nego u tabeli 1: iritacija oka, bol u uhu, faringealni eritem i plikovi na oralnoj sluzokoži bili su česti, a oticanje uha se javljalo povremeno. Događaji su uglavnom bili blage do umerene težine.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U studijama faze I, odrasli ispitanici sa alergijom na polen trave su primali doze do 1000000 SQ-T. Nema podataka o izloženosti kod dece dozama većim od preporučene dnevne doze od 75000 SQ-T.
Ako se uzimaju doze veće od preporučene dnevne doze, povećava se rizik od pojave neželjenih dejstava, uključujući rizik od sistemskih alergijskih reakcija ili teških lokalnih alergijskih reakcija. U slučaju teških reakcija poput angioedema, otežanog gutanja, otežanog disanja, promene glasa ili osećaja punoće u grlu, potreban je hitan lekarski pregled. Ove reakcije treba lečiti odgovarajućim simptomatskim lekovima.
U takvim slučajevima terapiju treba prekinuti trajno ili dok lekar ne propiše drugačije.
Farmakološki podaci - GRAZAX 75000SQ
Farmakoterapijska grupa: alergeni, ekstrakti alergena
ATC kod: V01AA02
Mehanizam dejstva
Lek GRAZAX je imunoterapija alergije. Imunoterapija alergija primenom proizvoda alergena je ponavljana primena alergena kod osoba sa alergijom, sa ciljem da se izmeni imunološki odgovor na alergen, obezbedi održivo ublažavanje simptoma, smanji potreba za terapijom i poboljša kvalitet života tokom narednog izlaganja prirodnim alergenima.
Lek GRAZAX je terapija koja modifikuje tok bolesti rinitisa i konjunktivitisa izazvanih polenom trave kod pacijenata sa klinički značajnim simptomima. Modifikacija bolesti kod odraslih i dece se ispoljava kao trajni efekat na rinokonjunktivitis primećen dve godine nakon 3-godišnje terapije lekom GRAZAX.
Imunski sistem je ciljni sistem farmakodinamskog dejstva. Cilj je da se indukuje imunski odgovor na alergen kojim se pacijent leči. Potpuni i tačan mehanizam dejstva u odnosu na kliničko dejstvo specifične imunoterapije nije u potpunosti poznat i dokumentovan. Pokazalo se da terapija lekom GRAZAX indukuje sistemski kompetitivni odgovor antitela na travu i indukuje povećanje nivoa specifičnog IgG4 tokom 3 godine terapije. Dve godine nakon završene terapijea lekom GRAZAX, porast specifičnog IgG4 je i dalje bio prisutan. Klinički značaj ovih nalaza nije utvrđen.
Klinička efikasnost i bezbednost kod odraslih
Efikasnost leka GRAZAX primenjenog jednom dnevno na rinokonjunktivitis procenjivana je u randomizovanom, dvostruko slepom, placebo kontrolisanom multinacionalnom ispitivanju (GT-08), kod 634 odrasla pacijenta sa rinokonjunktivitisom izazvanim polenom trave. 72% pacijenata imalo je pozitivne rezultate kožnih prick testova na jedan ili više alergena, osim polena trave. Efikasnost se zasnivala na prosečnom skoru dnevnih simptoma rinokonjunktivitisa i skoru lekova tokom jedne sezone polena trave.
Terapija je započeta najmanje 16 nedelja pre predviđenog početka prve sezone polena trave i nastavljena je tokom cele godine.
Svakodnevna primena leka GRAZAX kod odraslih pacijenata tokom 3 godine dovela je do modifikovanja toka bolesti, što se pokazalo trajnim dejstvom nakon završetka terapije (dejstvo demonstrirano nakon 1 i 2 godine praćenja). Opseg dejstva je varirao tokom 5 sezona sa vrhuncem u sezoni 2 i mogućim trendom ka postepenom smanjenju od sezone 3 do sezone 5 (1 dodatna sezona terapije + 2 sezone praćenja bez terapije). Varijacije u dejstvu terapije pratile su promene u izloženosti polenu trave. Međutim, trenutno se ne može utvrditi da li je smanjenje izloženosti polenu trave jedino objašnjenje za mogući trend postepenog smanjenja dejstva terapije koji se primećuje u sezonama 3-5.
Efikasnost i bezbednost leka GRAZAX nisu utvrđeni kod pacijenata sa značajnim alergijskim simptomima u sezoni polena trave uzrokovanim drugim alergenima, osim polena trave.
Rezultati nakon 3 godine svakodnevne terapije lekom GRAZAX (godina 1-3) i 2 godine praćenja (godina 4- 5) kod odraslih su navedeni u tabeli 2 i tabeli 3.
Tabela 2. Primarni parametar praćenja efikasnosti, godine 1-5, kod odraslih osoba
| Terapija1. godin a | Terapija2. godin a | Terapija3. godin a | Praćenje4. godi na | Praćenje5. godin a | |
| Broj ispitanika u analiziA | |||||
| GRAZAX | 282 | 172 | 160 | 142 | 137 |
| Placebo | 286 | 144 | 127 | 115 | 104 |
| Skor simptoma rinokonjunktivitisaB | |||||
| GRAZAX: srednja | 2,85 (2,6) | 2,40 (1,94) | 2,56 (2,04) | 2,68 (2,27) | 2,56 (2,18) |
| vrednost (medijana) | |||||
| Placebo: srednja vrednost(medijana) | 4,14 (3,8) | 3,76 (3,45) | 3,59 (3,23) | 3,63 (3,27) | 3,40 (3,15) |
| Razlika u srednjim | |||||
| vrednostima | |||||
| Apsolutna | 1,29 | 1,36 | 1,04 | 0,95 | 0,84 |
| [CI 95%] | [0,90; 1,68] | [0,86; 1,86] | [0,52; 1,56] | [0,40; 1,50] | [0,28; 1,41] |
| Relativna u odnosu na | 31% | 36% | 29% | 26% | 25% |
| placebo (%) | |||||
| [CI 95%] | [22%; 41%] | [23%; 49%] | [14%; 43%] | [11%; 41%] | [9%; 37%] |
| p-vrednost ANOVA | <0,0001 | <0,0001 | 0,0001 | 0,0007 | 0,0037 |
| Razlika u medijanama | |||||
| Apsolutna | 1,2 | 1,51 | 1,19 | 1,00 | 0,97 |
| Relativna u odnosu na | 32% | 44% | 37% | 31% | 31% |
| placebo (%) | |||||
| Skor lekova za rinokonjunktivitis C | |||||
| GRAZAX: srednja vrednost (medijana) | 1,65 (1,0) | 1,74 (0,46) | 1,82 (0,82) | 2,32 (1,23) | 2,42 (1,62) |
| Placebo: srednja vrednost(medijana) | 2,68 (2,2) | 3,19 (1,71) | 3,04 (2,07) | 3,25 (2,58) | 3,04 (2,06) |
| Razlika u srednjim | |||||
| vrednostima | |||||
| Apsolutna | 1,03 | 1,45 | 1,22 | 0,93 | 0,62 |
| [CI 95%] | [0,63; 1,44] | [0,75; 2,16] | [0,52;1,92] | [0,14; 1,72] | [-0,15; 1,38] |
| Relativna u odnosu na | 39% | 46% | 40% | 29% | 20% |
| placebo (%) | |||||
| [CI 95%] | [24%; 54%] | [24%; 68%] | [17%; 63%] | [4%; 53%] | [-8%; 40%] |
| p-vrednost ANOVA | <0,0001 | <0,0001 | 0,0007 | 0,0215 | 0,1136 |
| Razlika u medijanama | |||||
| Apsolutna | 1,2 | 1,25 | 1,25 | 1,35 | 0,44 |
| Relativna u odnosu na | 55% | 73% | 60% | 52% | 21% |
| placebo (%) | |||||
| A Ispitivanje je u početku bilo planirano kao jednogodišnje. 546 od prvobitnih 634 ispitanika završilo je prvu godinu.Ispitivanje je produženo sa još 2 godine terapije i 2 godine praćenja. Prilikom uključivanja u produžetak, 351 ispitanik se odlučio da se uključi (bilo je 74 ispitanika kojima nije bilo ponuđeno da se uključe zbog zatvaranja lokacija), a to su bile reprezentativne podgrupe od prvobitnih 634 ispitanika. Brojevi ispitanika u analizama predstavljaju sve ispitanike koji su predali podatke iz dnevnika vođenog tokom sezona polena trave.B Skor simptoma: Prosečna dnevna ocena simptoma rinokonjunktivitisa za svakog ispitanika u sezoni polena trave. Simptomi rinokonjunktivitisa su uključivali curenje iz nosa, začepljen nos, kijanje, svrab u nosu, osećaj iritacije / crvenila / svraba očiju i suzne oči. Raspon ocena simptoma rinokonjunktivitisa bio je 0 - 18, gornja vrednost ukazuje na produžene veoma teške simptome u svim pomenutim kategorijama. U ispitivanju je 95% svih zabeleženih ocena bilo 9 ili manje.C Skor lekova: Prosečna dnevna ocena lekova za rinokonjunktivitis za svakog ispitanika u sezoni polena trave. Lekovi koji su se mogli koristiti bili su loratadin (6 bodova po tableti), olopatadin kapi za oči (1,5 poena po kapi) (samo od 2-5. godine), budesonid sprej za nos (1 bod po dozi) i prednizon 5 mg (1,6 poena po tableti) . Raspon lekova za rinokonjunktivitis bio je 0 - 36, gornja vrednost ukazuje na produženu potrebu za velikim dozama svihpomenutih supstanci. U ispitivanju je 95% svih zabeleženih ocena iznosilo 11 ili manje. | |||||
Tabela 3. Sekundarni prametri praćenja efikasnosti, godine 1-5, kod odraslih
| GRAZA XSrednja vrednost (Medijana) | Placebo Srednja vrednost (Medijan a) | Apsolutna Relativna p- razlika, srednja razlika* vrednost vrednost [CI [CI 95%] ANOVA95%] | |
| Terapija, 1. godina | |||
| Broj ispitanikaA | 282 | 286 | |
| Skor kvaliteta životaB | 1,03(0,9) | 1,40(1,4) | 0,37 26% <0,0001[0,23; 0,50] [16%; 36%] |
| Globalna procenaC | 82% | 55% | 27% 49% <0,0001[20%; 34%] [36%; 63%] |
| Dobri daniD | 45%(40%) | 33%(22%) | 12% 38% <0,0001[8%; 17%] [23%; 53%] |
| Procenat pacijenata saviše od 50% dobrih danaD | 40% | 24% | 16% 66% <0,0001[8%; 24%] [34%; 98%] |
| Terapija, 2. godina | |||
| Broj ispitanikaA | 172 | 144 | |
| Skor kvaliteta životaB | 0,85(0,63) | 1,26(1,05) | 0,41 33% <0,0001[0,23; 0,59] [18%; 49%] |
| Dobri daniD | 49,6%(47,5%) | 33,4%(26,5%) | 16,2% 48% <0,0001[9,4% - 22,9%] [28%; 69%] |
| Procenat pacijenata sa više od 50% dobrihdanaD | 47,1% | 28,5% | 18,6% 65% 0,0008[7,5; 29,7] [26%; 104%] |
| Dani bez simptoma ilekovaF | 45,8%(42,6%) | 31,7%(24,1%) | 14,2% 45% <0,0001[6,0%; 20,5%] [19%; 65%] |
| Terapija, 3. godina | |||
| Broj ispitanikaA | 160 | 127 | |
| Skor kvaliteta životaB | 0,78(0,60) | 1,01(0,92) | 0,23 23% 0,0058[0,07; 0,40] [7%; 40%] |
| Dobri daniD | 43,0%(41,0%) | 30,4%(22,0%) | 12,6% 41% 0,0004[5,6%; 19,7%] [18%; 65%] |
| Procenat pacijenata saviše od 50% dobrih danaDE | 43% | 24% | 19% 79% 0,0011#(odds ratio¤2,4 [1,4; 4,0]) |
| Dani bez simptoma ilekovaF | 34,1%(26,6%) | 24,1%(14,8%) | 10,0% 41,7% 0,0035[3,3%; 16,7%] [14%; 69%] |
| Praćenje, 4. godina | |||
| Broj ispitanikaA | 142 | 115 | |
| Skor kvaliteta životaB | 0,82(0,64) | 1,07(0,97) | 0,25 23% 0,0041[0,08; 0,41] [7%; 38%] |
| Dobri daniD | 50,0%(51,9%) | 38,1%(31,6%) | 11,9% 31% 0,0020[4,4%; 19,4%] [12%; 50%] |
| Procenat pacijenata sa više od 50% dobrihdanaDE | 53,1% | 34,0% | 19,1% 56% 0,0031#(odds ratio¤2,2 [1,3; 3,7]) |
| Dani bez simptoma ilekovaF | 35,2%(25,7%) | 27,6%(17,2%) | 7,6% 27% 0,0384[0,41%; 14,8%] [1%; 54%] |
| Praćenje, 5. godina | |||
| Broj ispitanikaA | 137 | 104 | |
| Skor kvaliteta životaB | 0,69(0,56) | 0,85(0,85) | 0,16 19% 0,0587[-0,01; 0,33] [-2%; 38%] |
| Dobri daniD | 49,7%(51,1%) | 40,0%(32,9%) | 9,74% 24% 0,0203[1,5%; 17,9%] [3%; 52%] |
| Procenat pacijenata sa više od 50% dobrihdanaDE | 49,5% | 35,0% | 14,5% 41% 0,0280#(odds ratio¤1,8 [1,1; 3,1]) |
| Dani bez simptoma i lekovaF | 33,5%(25,9%) | 28,0%(18,2%) | 5,5% 20% 0,1737[-2,4%; 13,4%] [-8%; 57%] |
| * Relativna razlika = | Apsolutna razlika | / Placebo; odds ratio za odličnu kontrolu simptoma; # p- | |||
vrednost za odds ratio.
A Ispitivanje je u početku bilo planirano kao jednogodišnje; 546 od prvobitnih 634 ispitanika završilo je prvu godinu. Ispitivanje je produženo sa još 2 godine terapije i 2 godine praćenja. Prilikom uključivanja u produžetak, 351 ispitanik se odlučio da se uključi (bilo je 74 ispitanika kojima nije bilo ponuđeno da se uključe zbog zatvaranja lokacija), a to su bile reprezentativne podgrupe od prvobitnih 634 ispitanika. Brojevi ispitanika u analizama predstavljaju sve ispitanike koji su predali podatke iz dnevnika vođenog tokom sezona polena trave.
B Kvalitet života procenjen je uz pomoć Upitnika o kvalitetu života sa rinokonjunktivitisom, uključujući 28 stavki koje se tiču ograničenja aktivnosti, problema sa spavanjem, simptomima nosa, simptomima oka, simptomima koji nisu povezani sa nosem / okom, praktične probleme i emocionalnu funkciju. Veći rezultat odražava lošiji kvalitet života. Raspon ocena upitnika o kvalitetu života sa rinokonjunktivitisom bio je 0 - 6, gornja vrednost ukazuje na produženi veoma ozbiljan uticaj na sve aspekte. U ispitivanju je 95% svih zabeleženih rezultata iznosilo 4 ili manje.
C Globalna procena: procenat ispitanika koji su primetili poboljšanje simptoma rinokonjunktivitisa u sezoni terapije u poređenju sa prisećanjem na prethodne sezone.
D Dobri dani: procenat dana u kojima ispitanici nisu koristili nijedan lek za simptome i nisu imali ocenu simptoma veću od 2.
E Za treću godinu i dve naredne godine praćenja, analizirane pomoću odds ratio, iznosi više od 50% dobrih dana tokom odgovarajuće sezone polena trave.
F Dani bez simptoma i lekova: procenat dana u kojima ispitanici nisu koristili lekove za ublažavanje simptoma i nisu imali simptome.
Statistički značajno dejstvo je demonstrirano za svaki od postignutih simptoma rinokonjunktivitisa (curenje iz nosa, začepljen nos, kijanje, svrab u nosu, osećaj iritacije / crvenila / svraba očiju i suzenja očiju).
U ispitivanju sa kraćom prethodnom terapijom, primećeno je manje smanjenja rezultata simptoma i lekova; terapija lekom GRAZAX oko 2 meseca pre i tokom sezone polena trave dovelo je do smanjenja skora simptoma za 16% (p = 0,071) i smanjenjem skora lekova za 28% (p = 0,047) (potpuni skup podataka za analizu).
Pedijatrijska populacija
Kratkotrajna efikasnost leka GRAZAX kod rinokonjunktivitisa istražena je u randomizovanom, dvostruko slepom, placebo kontrolisanom ispitivanju (GT-12), u kome je učestvovalo 238 dece (5-16 godina) sa rinokonjunktivitisom izazvanim polenom trave sa / bez astme. Pacijenti su se lečili pre sezone polena trave i nastavili tokom cele sezone (tabela 4).
Dugotrajna efikasnost leka GRAZAX istražena je u randomizovanom, dvostruko slepom, placebo kontrolisanom, multinacionalnom ispitivanju (GT-21), u kome je učestvovalo 812 dece (5-12 godina) sa klinički relevantnom istorijom alergijskog rinokonjunktivitisa na polen trave i bez astme u istoriji bolesti.
Svakodnevna terapija lekom GRAZAX tokom 3 godine dovelo je do trajnog efekta na simptome rinokonjunktivitisa. Efekat na simptome rinokonjunktivitisa bio je evidentan kada se procenjivao tokom celog petogodišnjeg probnog perioda, tokom dvogodišnjeg perioda praćenja nakon završetka terapije i na kraju ispitivanja. Podaci o kliničkoj efikasnosti prikazani su u tabeli 4.
Tabela 4. Efikasnost leka GRAZAX na rinokonjunktivitis kod dece
| GRAZ AX | Placebo | Apsolutna razlika[CI 95%] | Relativna razlika* (%)[CI 95%] | p-vrednost | |
| GT-12 | |||||
| Broj ispitanikauključenih u analizu | 117 | 121 | |||
| Primarni parametar praćenja | |||||
| Skor za simptomerinokonjunktivitisaA | 2,18 | 2,80 | 0,62[0,10; 1,15] | 22%[4%; 38%] | 0,0215 |
| Skor za lekove zarinokonjunktivitisB | 0,78 | 1,19 | 0,41 | 34% | 0,0156 |
| Ključni sekundarni parametri praćenja | |||||
| Skor za simptome rinokonjunktivitisaA, najjači deo sezonepolena trave | 2,84 | 3,91 | 1,07[0,32; 1,81] | 27%[9%; 43%] | 0,0059 |
| Skor za lekove rinokonjunktivitisB,najjači deo sezone polena trave | 0,87 | 2,40 | 1,53 | 64% | 0,0013 |
| Dobri daniC | 52% | 42% | 9%[1%; 17%] | 22%[3%; 45%] | 0,0225 |
| GT-21 | |||||
| Broj ispitanika uključenih u ceo setanaliza | 398 | 414 | |||
| Sekundarni parametar praćenja: Godišnji simptomi rinokonjunktivitisaD tokom sezone polena trave | |||||
| Terapija, 1. godina | 19,4 | 25,5 | 6,1[2,7; 9,4] | 24% | <0,001 |
| Terapija, 2. godina | 20,3 | 28,8 | 8,4[5,0; 11,9] | 29% | <0,001 |
| Terapija, 3. godina | 21,9 | 31,1 | 9,23[5,7; 12,8] | 30% | <0,001 |
| Praćenje, 4. godina | 23,5 | 30,3 | 6,7[3,1; 10,3] | 22% | <0,001 |
| Praćenje, 5. godina | 19,6 | 25,5 | 5,8[2,2; 9,4] | 23% | 0,002 |
| Sekundarni parametar praćenja: Dnevni simptomi rinokonjunktivitisaE tokom sezone polena trave | |||||
| Praćenje, 5. godina | 15,2 | 19,5 | 4,4[1,35; 7,40] | 22% | 0,005 |
| Sekundarni parametar praćenja: Dnevni skor lekova rinokonjunktivitisaF tokom sezone polena trave | |||||
| Praćenje, 5. godina | 4,9 | 6,7 | 1,8[0,9; 2,7] | 27% | <0,001 |
| * Relativna razlika = | Apsolutna razlika |/ Placebo.A Skor simptoma: Prosečna dnevna ocena simptoma rinokonjunktivitisa za svakog ispitanika u sezoni polena trave. Simptomi rinokonjunktivitisa su uključivali curenje iz nosa, začepljen nos, kijanje, svrab u nosu, osećaj iritacije / crvenila / svraba u očima i suzne oči. Parametarska analiza (podaci transformisani kvadratnim korenom), relativna razlika u prilagođenim srednjim vrednostima transformisanim unazad.B Ocena lekova: Srednja dnevna ocena lekova za rinokonjunktivitis za svakog ispitanika u sezoni polena trave. Korišćeni lekovi su tablete loratadin, kapi za oči levokabastin, sprej za nos budesonid, tablete prednizolon. Neparametarska analiza, relativna razlika medijana.C Dobri dani: procenat dana u kojima ispitanici nisu koristili nijedan lek za ublažavanje simptoma i nisu imali ocenu simptoma veću od 2. Parametarska analiza (netransformisani podaci), relativna razlika prilagođenih srednjih vrednosti.D Simptomi mereni godišnjim VAS skorom: Vizuelna analogna ocena na skali koja opisuje „kakva je bila polenska kijavica u prethodnih nedelju dana“, na skali od 100 mm od bez simptoma do teških simptoma, procenjena jednom. Parametarska analiza, relativna razlika prilagođenih srednjih vrednosti.E Simptomi izmereni dnevnim VAS skorom: Srednja dnevna ocena na vizuelnoj analognoj skali „kakva je danas bila polenska kijavica“, na skali od 100 mm od bez simptoma do teških simptoma, tokom perioda od 14 dana. Parametarska analiza (podaci transformisani kvadratnim korenom), relativna razlika u prilagođenim srednjim vrednostima transformisanim unazad.F Skor lekova: Prosečna dnevna ocena lekova za rinokonjunktivitis tokom perioda od 14 dana. Parametarska analiza (podaci transformisani kvadratnim korenom), relativna razlika u prilagođenim srednjim vrednostima transformisanim unazad. | |||||
Glavni deo alergena u leku GRAZAX čine polipeptidi i proteini, za koje se očekuje da se razlože na aminokiseline i male polipeptide u lumenu gastrointestinalnog trakta i u tkivima. Ne očekuje se da se alergeni iz leka GRAZAX resorbuju u vaskularni sistem u značajnijoj meri. Stoga, nisu sprovedene farmakokinetičke studije na životinjama ili kliničke studije koje istražuju farmakokinetički profil i metabolizam leka GRAZAX.
Farmaceutski podaci - GRAZAX 75000SQ
GRAZAX, oralni liofilizat, 3 x 10 kom, (75000 SQ-T)
Unutrašnje pakovanje leka je Alu/Alu perforirani blister sa 10 oralnih liofilizata.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera (30 oralnih liofilizata) i Uputstvo za lek.
GRAZAX, oralni liofilizat, 10 x 10 kom, (75000 SQ-T)
Unutrašnje pakovanje leka je Alu/Alu perforirani blister sa 10 oralnih liofilizata.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 blistera (100 oralnih liofilizata) i Uputstvo za lek.