Dolpirinn® 50mg prašak za oralni rastvor

Lek Dolpirinn je indikovan za primenu kod odraslih kao simptomatska terapija zapaljenja praćenog bolom, uključujući: reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis, bolnu artrozu, vanzglobni reumatizam, posttraumatske inflamacije, bolne zapaljenske procese u stomatologiji, otorinolaringologiji, urologiji i pulmologiji.

Doziranje

Odrasli

Jedna kesica do tri puta dnevno za vreme obroka. Maksimalna dnevna doza iznosi 200 mg ketoprofena, što odgovara 320 mg ketoprofen-lizinata. Treba dobro razmotriti odnos koristi i rizika pre početka lečenja dnevnom dozom od 200 mg ketoprofena, a veće doze se ne preporučuju (videti odeljak 4.4).

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija

Lek Dolpirinn nije namenjen za primenu u pedijatrijskoj populaciji.

Stariji pacijenti

Potrebno je da lekar pažljivo odredi dozu kod ovih pacijenata. Ukoliko je potrebno, lekar može odrediti manju dozu od gorenavedenih (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, terapija se mora započeti minimalnom dnevnom dozom (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa blago ili umereno oštećenom funkcijom bubrega

Savetuje se smanjenje početne doze i primena najmanje efektivne doze za terapiju održavanja. Prilagođavanja za pojedinačne pacijente mogu se razmatrati samo nakon što je utvrđeno da se lek dobro podnosi.

Kontrolisati obim diureze i funkciju bubrega (videti odeljak 4.4).

Lek Dolpirinn se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre i bubrega (videti odeljak 4.3).

Neželjena dejstva mogu biti svedena na najniži nivo primenom najmanje moguće doze tokom najkraćeg mogućeg perioda koji je potreban za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4).

Način primene

Sadržaj kesice sipati u pola čaše vode i promešati.

Lek Dolpirinn se ne sme primenjivati u sledećim slučajevima:

• preosetljivost na aktivnu supstancu, druge nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

• kod pacijenata koji imaju reakcije preosetljivosti u anamnezi, kao što su bronhospazam, napadi astme, akutni rinitis, urtikarija, polipi u nosu, angioneurotski edem ili drugi tip alergijskih reakcija na ketoprofen ili supstance sa sličnim mehanizmom dejstva (npr. acetilsalicilna kiselina ili drugi NSAIL). Teške, anafilaktičke reakcije, retko sa smrtnim ishodom, zapažene su kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.8),

• kod pacijenata sa bronhijalnom astmom u anamnezi,

• teška insuficijencija srca,

• aktivni peptički ulkus/krvarenje, ili rekurentni peptički ulkus/krvarenje (dve ili više različitih, dokazanih epizoda krvarenja ili ulceracije),

• gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije u gastrointestinalnom traktu ili hronična dispepsija u anamnezi,

• gastrointestinalno krvarenje ili perforacija kao posledica prethodne terapije NSAIL,

• leukopenija i trombocitopenija,

• Kronova bolest ili ulcerozni kolitis,

• gastritis,

• teška insuficijencija jetre (ciroza jetre, težak oblik hepatitisa),

• teška bubrežna insuficijencija,

• hemoragijska dijateza i ostali poremećaji koagulacije, osobe sa hematostatskim poremećajima,

• pacijenti koji primaju intenzivnu terapiju diureticima,

• treći trimestar trudnoće.

Upozorenja

Neželjena dejstva se mogu svesti na minimum primenom najmanje efektivne doze tokom najkraćeg mogućeg perioda lečenja koji je potreban za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2 i pasuse u nastavku o gastrointestinalnim rizicima i kardiovaskularnim bolestima).

Treba izbegavati istovremenu primenu ketoprofena i drugih NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2.

Gastrointestinalna hemoragija, ulceracija i perforacija

Za vreme lečenja svim lekovima iz grupe NSAIL, u bilo kom trenutku lečenja, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili ozbiljnih gastrointestinalnih događaja u anamnezi, prijavljivani su slučajevi gastrointestinalne hemoragije, ulceracije i perforacije, sa mogućim smrtnim ishodom.

Kod starijih osoba i kod pacijenata sa ulkusom u anamnezi, naročito ako je došlo do komplikacija u vidu krvarenja ili perforacije (videti odeljak 4.3), rizik od pojave gastrointestinalnog krvarenja, ulceracije ili perforacije veći je što je veća doza NSAIL. Terapiju kod ovih pacijenata treba započeti najmanjom mogućom dozom.

Treba razmotriti kombinovanu terapiju uz primenu protektivnih lekova (npr. misoprostola ili inhibitora protonske pumpe) kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata koji uzimaju male doze acetilsalicilne kiseline ili druge lekove koji mogu da povećaju rizik od gastrointestinalnih događaja (videti nastavak teksta ispod i odeljak 4.5).

Pacijente sa anamnezom gastrointestinalne toksičnosti, a naročito starije pacijente, treba upozoriti da obaveste lekara o bilo kom neuobičajenom abdominalnom simptomu (posebno gastrointestinalnoj hemoragiji), naročito u početnim fazama lečenja.

Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu povećati rizik od nastanka ulkusa ili hemoragije, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi (npr. varfarin), selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) ili antiagregacioni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata postoji veća učestalost neželjenih reakcija pri primeni NSAIL, naročito hemoragije i gastrointestinalne perforacije, sa mogućim smrtnim ishodom (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Lek Dolpirinn nije namenjen za primenu u pedijatrijskoj populaciji.

Pacijenti sa postojećim ili preležanim gastrointestinalnim oboljenjima moraju se pažljivo pratiti radi moguće pojave poremećaja digestivnog trakta, posebno gastrointestinalnog krvarenja.

Kada tokom primene ketoprofena dođe do ulceracije ili gastrointestinalnog krvarenja, primena ketoprofena se mora odmah prekinuti.

Pacijenti s aktivnim ili prethodnim peptičkim ulkusom

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi moraju se primjenjivati oprezno kod pacijenata koji imaju u anamnezi gastrointestinalno oboljenje (ulcerozni kolitis, Kronova bolest) jer se ta stanja mogu pogoršati (videti odeljak 4.8).

Određeni epidemiološki podaci ukazuju da ketoprofen može biti povezan sa visokim rizikom od ozbiljne gastrointestinalne toksičnosti, u odnosu na pojedine druge NSAIL, posebno pri primeni velikih doza (videti odeljke 4.2 i 4.3).

Reakcije na koži

Ozbiljne reakcije na koži, ponekad sa smrtnim ishodom, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens- Johnson sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu, veoma retko su zabeležene pri primeni NSAIL (videti odeljak 4.8). Najveći rizik od pojave ovih reakcija je na početku lečenja i u većini slučajeva, reakcije se javljaju tokom prvog meseca terapije. Primenu ketoprofena treba primeniti pri prvoj pojavi osipa na koži, oštećenja sluzokože ili drugih znakova preosetljivosti.

Mere opreza

Oštećenje funkcije kardiovaskularnog sistema, bubrega i jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, ketoprofen se mora primenjivati posebno oprezno s obzirom na to da se lek iz organizma eliminiše putem bubrega.

Na početku lečenja, treba pažljivo pratiti funkciju bubrega kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, cirozom i nefrozom, i kod pacijenata koji primaju diuretike ili imaju hronično oštećenje funkcije bubrega, a posebno kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata, primena ketoprofena može da izazove smanjenje protoka krvi kroz bubrege, prouzrokovanog inhibicijom prostanlandina, što dovodi do bubrežne insuficijencije (videti odeljak 4.3).

Oprez je potreban i kod pacijenata koji se leče diureticima ili paijenata sa mogućom hipovolemijom zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti.

Kao i kod drugih lekova iz grupe NSAIL, ovaj lek može da poveća koncentraciju azota iz uree i kreatinina u krvi.

Kao i drugi inhibitori sinteze prostaglandina, ovaj lek može se povezati sa neželjenim događajima koji utiču na bubrežni sistem, što može uzrokovati glomerularni nefritis, papilarnu nekrozu bubrega, nefrotski sindrom i akutno oštećenje funkcije bubrega.

Kod pacijenata sa nepravilnostima u testovima funkcije jetre ili sa anamnezom oboljenja jetre, periodično treba kontrolisati vrednosti transaminaza, naročito tokom dugotrajne terapije.

Kao i kod drugih NSAIL, ovaj lek može da izazove mala prolazna povećanja nekih parametara jetre, a takođe i značajno povećanje serumske glutamat-oksaloacetat transaminaze (SGOT ili AST) i serumske glutamat-piruvat transaminaze (SGPT ili ALT). U slučaju značajnog povećanja ovih parametara, lečenje se mora prekinuti. Opisani su slučajevi pojave žutice i hepatitisa pri primeni ketoprofena.

Funkcionalni testovi jetre i funkcije bubrega treba da se sprovedu tokom dugotrajne terapije, kao i da se proverava krvna slika.

Stariji pacijenti su podložniji smanjenju funkcije bubrega, kardiovaskularnog sistema ili jetre. Primena NSAIL, može poremetiti plodnost kod žena (videti odeljak 4.6).

Kardiovaskularna i cerebrovaskularna dejstva

Kao i kod drugih lekova iz grupe NSAIL, primenu ketoprofena treba pažljivo razmotriti kod pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom insuficijencijom srca, dokazanom ishemijskom bolešću srca, perifernom arterijskom bolešću i/ili cerebrovaskularnom bolešću. Takođe, pre početka dugotrajnog lečenja, potrebno je pažljivo razmotriti primenu ketoprofena kod pacijenata sa faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje).

Potrebno je adekvatno praćenje i poseban oprez kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnom insuficijencijom srca u anamnezi, jer su pri primeni NSAIL zabeleženi retencija tečnosti i nastanak edema.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju da primena NSAIL (posebno velikih doza i kod dugotrajne terapije) može biti povezana sa povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar). Nedostatak podataka ne isključuje mogućnost sličnog rizika kod primene ketoprofena.

Prijavljeni su slučajevi povećanog rizika od atrijalne fibrilacije povezane sa primenom NSAIL.

Može doći do hiperkalemije, posebno kod pacijenata s postojećim dijabetesom, oštećenjem bubrega i/ili istovremenim lečenjem lekovima koji izazivaju hiperkalemiju (videti odeljak 4.5).

U ovim slučajevima je potrebno pratiti koncentraciju kalijuma.

Prikrivanje simptoma postojećih infekcija

Lek Dolpirinn može prikriti simptome infekcije, što može odložiti početak odgovarajućeg lečenja i time pogoršati ishod infekcije. To je zabeleženo u slučaju vanbolnički stečene bakterijskog zapaljenja pluća i bakterijskih komplikacija varičela. Kada se lek Dolpirinn primjenjuje za ublažavanje povišene telesne temperature ili bolova povezanih s infekcijom, preporučuje se praćenje infekcije. Pacijenti koji nisu hospitalizovani treba da se obrate lekaru ako simptomi perzistiraju ili se pogoršaju.

Primenjivati uz oprez kod pacijenata sa alergijskim manifestacijama ili prethodnom alergijom.

Respiratorni poremećaji

Kao i kod svih nesteroidnih antiinflamatornih lekova, primena ketoprofena kod pacijenata s bronhijalnom astmom ili alergijskom dijatezom može izazvati napade astme.

Kod pacijenata sa astmom praćenom hroničnim rinitisom, hroničnim sinuzitisom i/ili nazalnom polipozom postoji veća verovatnoća za nastanak alergijskih reakcija na acetilsalicilnu kiselinu i/ili NSAIL u odnosu na opštu populaciju.

Primena ovog leka može da izazove napad astme ili bronhospazam, pogotovo kod osoba alergičnih na acetilsalicilatnu kiselinu ili NSAIL (videti odeljak 4.3). Kod astmatičara i predisponiranih osoba, zbog interakcije leka s metabolizmom arahidonske kiseline, mogu nastati napadi bronhospazma, eventualno šok i druge alergijske pojave.

Poremećaj vida

U slučaju pojave poremećaja vida, kao što je zamućen vid, lečenje treba prekinuti.

Lek Dolpirinn treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji pate od hematopoetskih promena, sistemskog eritemskog lupusa ili mešovitih bolesti vezivnog tkiva.

Lek Dolpirinn sadrži sorbitol.

Lek Dolpirinn sadrži 1270 mg sorbitola u jednoj kesici. Pacijenti sa naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, ne smeju da uzimaju ovaj lek. Treba uzeti u obzir aditivno dejstvo istovremeno primenjenih lekova koji sadrže sorbitol (ili fruktozu) i unos sorbitola (ili fruktoze) ishranom. Sadržaj sorbitola u lekovima za oralnu primenu može uticati na bioraspoloživost drugih lekova za oralnu primenu kada se uzimaju istovremeno.

Istovremena primena koja se ne preporučuje:

• Osali NSAIL (uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2) i velike doze salicilata (> 3 g/dan): istovremena primena različitih NSAIL može da poveća rizik od nastanka gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja, zbog sinergističkog dejstva.

• Antikoagulansi (heparin i varfarin): lekovi iz grupe NSAIL mogu da pojačaju dejstva antikoagulanasa, kao što je varfarin (videti odeljak 4.4). Povećan je rizik od krvarenja zbog inhibicije funkcije trombocita i oštećenja gastrointestinalne sluzokože (videti odeljak 4.4). Ako se takva istovremena primena ne može izbeći, pacijenta treba pažljivo pratiti.

• Inhibitori agregacije trombocita (tiklopidin i klopidogrel): povećan rizik od krvarenja zbog inhibicije funkcije trombocita i oštećenja gastrointestinalne sluzokože (videti odeljak 4.4). Ako se ne može izbeći istovremena primena, pacijenta treba strogo pratiti.

• Litijum (opisan sa raznim lekovima iz grupe NSAIL): lekovi iz grupe NSAIL povećavaju koncentraciju litijuma u krvi (usled smanjene eliminacije litijuma putem bubrega), koja može da dostigne toksične vrednosti. Zato je neophodno pratiti ovaj parametar, a doza litijuma mora se prilagođavati tokom i nakon lečenja ketoprofenom i drugim NSAIL.

• Metotreksat, u dozama od 15 mg/nedeljno: povećan je rizik za nastanak hematološke toksičnosti metotreksata, posebno kad se primenjuje u velikim dozama (> 15 mg/nedeljno), što može biti posledica istiskivanja metotreksata iz veze sa proteinima plazme i smanjenja renalnog klirensa metotreksata koje se pripisuje antiinflamatornim agensima uopšte.

  Pustiti da prođe najmanje 12 sati između prekida ili početka lečenja ketoprofenom i primene metotreksata;

• Hidantoini i sulfonamidi: toksično dejstvo ovih lekova može biti povećano.

  Istovremena primena koja zahteva oprez:

• Lekovi ili grupe lekova koje mogu doprineti hiperkalemiji:

  neki lekovi ili grupe lekova mogu doprineti hiperkalemiji, npr. kalijumove soli, diuretici koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, NSAIL, heparini (niske molekulske mase ili nefrakcionisani), ciklosporin, takrolimus i trimetoprim. Pojava hiperkalemije može zavisiti o prisutnosti dodatnih faktora. Rizik je veći ako se navedeni lekovi primenjuju istovremeno.

• Tenofovir: istovremena primena tenofovir dizoproksilfumarata i NSAIL može povećati rizik od oštećenja funkcije bubrega.

• Diuretici: pacijenti, a posebno dehidrirani pacijenti koji su na terapiji diureticima imaju povećan rizik od razvoja bubrežne insuficijencije koja je posledica smanjenja protoka krvi kroz bubrege prouzrokovanog inhibicijom prostaglandina. Ove pacijente treba ponovo hidrirati pre početka istovremene terapije i mora se pažljivo pratiti funkcija bubrega nakon što se započne terapija (videti odeljak 4.4). Lekovi iz grupe NSAIL mogu smanjiti dejstvo diuretika.

• ACE inhibitori i antagonisti angiotenzina II: kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (npr. dehidrirani pacijenti i stariji pacijenti), istovremena primena ACE inhibitora ili antagonista angiotenzina II i inhibitora ciklooksigenaze može da ima za posledicu dalje pogoršanje funkcije bubrega, koja uključuje moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju. Ova kombinacija se mora primjenjivati uz oprez, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente je potrebno odgovarajuće hidrirati i razmotriti praćenje funkcije bubrega nakon uvođenja istovremene terapije;

• Metotreksat u dozama manjim od 15 mg/nedeljno: povećanje hematološke toksičnosti metotreksatom usled smanjenja njegovog renalnog klirensa koje se pripisuje antiinflamatornim agensima uopšte. Tokom prvih nedelja istovremene terapije, potrebno je jednom nedeljno kontrolisati kompletnu krvnu sliku. Ukoliko dođe do pogoršanja, čak i blagog, funkcije bubrega, kontrolu kompletne krvne slike je potrebno raditi češće.

• Kortikosteroidi: povećan je rizik od gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Pentoksifilin: povećan rizik od krvarenja. Potrebne su češće lekarske kontrole, kao i kontrola vremena krvarenja.

• Zidovudin: rizik od povećane toksičnosti za eritrocite zbog dejstva na retikulocite, sa pojavom teške anemije koja se ispoljava nedelju dana nakon početka lečenja NSAIL. Preporučuje se kontrola kompletne krvne slike i broja retikulocita, jednu do dve nedelje nakon početka lečenja NSAIL.

• Sulfonilurea: NSAIL mogu da pojačaju hipoglikemijsko dejstvo sulfoniluree putem istiskivanja sulfoniluree iz veze sa proteinima plazme.

• Kardioaktivni glikozidi: NSAIL mogu da pogoršaju insuficijenciju srca, smanjiti brzinu glomerularne filtracije i povećati koncentraciju srčanih glikozida; međutim, farmakokinetička interakcija između ketoprofena i kardioaktivnih glikozida nije dokazana.

  Istovremena primena koju treba razmotriti:

• Antihipertenzivi (beta blokatori, ACE inhibitori, diuretici): NSAIL mogu da smanje dejstvo antihipertenziva.

  Terapija lekom iz grupe NSAIL može da smanji njihovo antihipertenzivno dejstvo usled inhibicije sinteze vazodilatatornih prostaglandina.

• Mifepriston: efikasnost metode kontracepcije može se teorijski smanjiti zbog antiprostaglandinskih svojstava nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), uključujući aspirin (acetilsalicilna kiselina). Postoje neki dokazi koji sugerišu da istovremena primena lekova iz grupe NSAIL na dan primene doze prostaglandina ne utiče nepovoljno na dejstva mifepristona ili prostaglandina na sazrevanje grlića materice ili na kontraktilnost materice i ne smanjuje kliničku efikasnost medicinskog prekida trudnoće.

• Intrauterini kontraceptivni ulošci (engl. intrauterine devices, IUDs): efikasnost uloška može biti smanjena što može povećati rizik od trudnoće.

• Ciklosporin i takrolimus: istovremeno lečenje lekovima iz grupe NSAIL može dovesti do većeg rizika od nefrotoksičnosti, posebno kod starijih pacijenata.

• Trombolitici: povećan rizik od krvarenja.

• Antiagregacioni lekovi (tiklopidin i klopidogrel) i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI): povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Probenecid: istovremena primena probenecida može značajno da smanji klirens ketoprofena iz plazme i posledično povećati koncentracije ketoprofena u krvi; ova interakcija može biti posledica inhibitornog mehanizma na mestu renalne tubularne sekrecije i konjugacije glukuronida i zahteva prilagođavanje doze ketoprofena.

• Hinolonski antibiotici: podaci na životinjama pokazuju da NSAIL mogu povećati rizik od konvulzija povezan sa hinolonskim antibioticima. Pacijenti koji uzimaju NSAIL i hinolone mogu imati povećan rizik od razvoja konvulzija.

• Difenilhidantoin i sulfonamidi: budući da se ketoprofen velikim delom veže za proteine, može biti potrebno smanjiti doze difenilhidantoina ili sulfonamida kada se primenjuju istovremeno.

• Gemeprost: smanjena efikasnost gemeprosta.

• Izbegavati konzumiranje alkohola.

Trudnoća

Primenu ketoprofena tokom prvog i drugog trimestra trudnoće treba izbegavati.

Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno da utiče na trudnoću i/ili na embrio/fetalni razvoj.

Rezultati epidemioloških studija ukazuju na povećani rizik od pobačaja ili srčanih malformacija i gastroshize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranim fazama trudnoće. Apsolutni rizik za kardiovaskularne malformacije je povećan sa manje od 1% na približno 1,5%. Smatra se da se rizik povećava sa povećanjem doze i trajanjem terapije. Kod životinja je pokazano da primena inhibitora sinteze prostaglandina prouzrokuje povećanje pre- i post-implantacijskih gubitaka i embrio-fetalni mortalitet.

Osim toga, pokazano je povećanje učestalosti različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, kod životinja kod kojih su primenjivani inhibitori sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće i nadalje, primena ketoprofena može uzrokovati oligohidramnion koji je posledica bubrežne disfunkcije fetusa. Ovo se može dogoditi ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilno nakon prekida primene terapije. Pored toga, bilo je izveštaja o konstrikciji ductus arteriosus-a nakon lečenja u drugom trimestru, od kojih je većina nestala nakon prestanka primene terapije. Zbog toga, lek Dolpirinn ne treba primenjivati tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, osim ukoliko je to zaista neophodno. Ukoliko se ketoprofen primenjuje kod žena koje planiraju trudnoću ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, doza mora da bude što je moguće manja, a trajanje terapije što je moguće kraće. Prenatalni monitoring radi otkrivanja moguće pojave oligohidroamniona i ductus arteriosus-a treba razmotriti nakon izloženosti ketoprofena tokom nekoliko dana počevši od 20. nedelje gestacije i nadalje. Primena ketoprofena mora se prekinuti ako se utvrdi oligohidroamnion ili konstrikcija ductus arteriosus-a.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu da izlože:

• fetus:

  • kardiopulmonalnoj toksičnosti (prevremena konstrikcija/zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija),

  • bubrežnoj disfunkciji (videti tekst gore).

    -majku i novorođenče, na kraju trudnoće:

  • mogućem produženju vremena krvarenja, antiagregaciono dejstvo koje se može javiti i pri veoma malim dozama,

  • inhibiciji kontrakcije uterusa, što može dovesti do odlaganja i prolongiranja porođaja.

Zbog toga je primena ketoprofena kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Primena leka pred porođaj može da uzrokuje promenu hemodinamike malih krvnih sudova ploda sa ozbiljnim posledicima na disanje.

Dojenje

Nema dostupnih podataka o izlučivanju ketoprofena u majčino mleko. Primena ketoprofena se ne preporučuje tokom dojenja.

Plodnost

Primena NSAIL može da smanji plodnost kod žena i ne preporučuje se ženama koje planiraju trudnoću.

Primena leka Dolpirinn, kao i bilo kojeg drugog leka koji inhibira sintezu prostaglandina i ciklooksigenazu, ne preporučuje se kod žena koje planiraju da zatrudne.

Kod žena koje imaju poteškoće da zatrudne, ili su podvrgnute ispitivanjima zbog neplodnosti, treba prekinuti primenu NSAIL, kao i leka Dolpirinn.

Ukoliko nakon primene ketoprofena dođe do somnolencije, vrtoglavica ili konvulzija, pacijent treba da izbegava da upravlja vozilima, rukuje mašinama ili da obavlja aktivnosti koje zahtevaju poseban oprez.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Najčešće primećeni neželjeni događaji su gastrointestinalne prirode.

Kategorije učestalosti neželjenih reakcija:

veoma često (≥1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥1/1000 do < 1/100), retko (≥1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Sledeće neželjene reakcija su prijavljene tokom primene ketoprofena kod odraslih:

Infekcije i infestacije

Nepoznata učestalost: aseptični meningitis, limfangitis.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: hemoragijska anemija.

Nepoznata učestalost: trombocitopenija, agranulocitoza, insuficijencija koštane srži, hemolitička anemija, leukopenija, neutropenija, aplastična anemija, leukocitoza, trombocitopenijska purpura.

Poremećaji imunskog sistema

Nepoznata učestalost: anafilaktičke reakcije (uključujući šok), preosetljivost.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Nepoznata učestalost: hiperkalemija, hiponatremija (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Psihijatrijski poremećaji

Nepoznata učestalost: depresija, halucinacije, konfuzija, promena raspoloženja, ekscitabilnost, insomnija.

Poremećaji nervnog sistema

Povremeno: glavobolja, vrtoglavica, ošamućenost, somnolencija. Retko: parestezije.

Veoma retko: diskinezija, sinkopa.

Nepoznata učestalost: konvulzije, disgeuzija, tremor, hiperkinezija.

Poremećaji oka

Retko: zamućen vid (videti odeljak 4.4). Nepoznata učestalost: periorbitalni edem.

Poremećaji uha i labirinta

Retko: tinitus.

Kardiološki poremećaji

Nepoznata učestalost: srčana insuficijencija, atrijalna fibrilacija, palpitacije i tahikardija.

Vaskularni poremećaji

Nepoznata učestalost: hipertenzija, vazodilatacija, vaskulitis (uključujući leukocitoklastični vaskulitis). Veoma retko: hipotenzija.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Retko: astma.

Veoma retko: edem larinksa.

Nepoznata učestalost: bronhospazam (naročito kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na acetilsalicilnu kiselinu i druge NSAIL), rinitis, dispneja, laringospazam, akutna respiratorna insuficijencija (prijavljen je samo jedan slučaj sa smrtnim ishodom, kod jednog pacijenta sa astmom i osetljivog na acetilsalicilnu kiselinu).

Gastrointestinalni poremećaji

Često: dispepsija, mučnina, bol u abdomenu, povraćanje.

Povremeno: nelagodnost u abdomenu, konstipacija, dijareja, flatulencija, gastritis. Retko: peptički ulkus, kolitis, stomatitis.

Nepoznata učestalost: gastralgija, pogoršanje kolitisa i Kronove bolesti, gastrointestinalno krvarenje, gastrointestinalna perforacija (ponekad sa smrtnim ishodom, posebno kod starijih osoba – videti odeljak 4.4), ulkus na želucu, ulkus na dvanaestopalačnom crevu, gorušica, edem u ustima, pankreatitis, melena, hematemeza, hiperhlorhidrija, bol u želucu, erozivni gastritis, edem na jeziku.

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: hepatitis, povećanje vrednosti transaminaze, povećanje koncentracije bilirubina u krvi, žutica.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: osip, svrab.

Nepoznata učestalost: fotosenzitivnost, alopecija, urtikarija, angioedem, bulozne erupcije uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom, Lyellov-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu, eritem, egzantem, makulopapularni osip, purpura, akutna generalizovana egzantematozna pustuloza, dermatitis.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Veoma retko: hematurija.

Nepoznata učestalost: akutna insuficijencija bubrega, tubulointersticijalni nefritis, nefritis ili nefritični sindrom, nefrotski sindrom, glomerulonefritis, zadržavanje vode/natrijuma sa mogućim edemom, akutna tubularna nekroza, bubrežna papilarna nekroza, oligurija, poremećaj vrednosti funkcionalnih testova bubrega.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Povremeno: edem, zamor, periferni edem, jeza. Veoma retko: astenija, edem lica.

Ispitivanja

Retko: povećanje telesne mase.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju da se primena nekih NSAIL (posebno u velikim dozama i kod dugotrajnih lečenja) može biti povezan sa umerenim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prijavljeni su slučajevi predoziranja dozama do 2,5 g ketoprofena.

U većini slučajeva, opaženi simptomi su benigni i ograničeni na letargiju, pospanost, mučninu, povraćanje i epigastrični i abdominalni bol, glavobolju, vrtoglavicu i dijareju. Nakon teškog predoziranja, zabeleženi su slučajevi hipotenzije, respiratorne depresije i gastrointestinalnog krvarenja.

Pacijenti se moraju odmah prebaciti u specijalistički centar kako bi se započelo simptomatsko lečenje. Nema specifičnog antidota u slučaju predoziranja ketoprofenom.

U slučaju sumnje na masivno predoziranje, preporučuje se gastrična lavaža i uvođenje simptomatske i suportivne terapije, da bi se kompenzovala dehidratacija, pratilo izlučivanje urina i, ako je prisutna, korigovala acidoza.

U slučaju insuficijencije bubrega, hemodijaliza može biti od koristi da bi se uklonio lek iz cirkulacije.