Levalox® 5mg/mL rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Levalox 5mg/mL
Lek Levalox, rastvor za infuziju, je indikovan kod odraslih u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):
-
Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4);
-
Hronični bakterijski prostatitis;
-
Inhalacioni antraks: profilaksa nakon ekspozicije i terapija (videti odeljak 4.4)
U sledećim infekcijama, lek Levalox treba primenjivati samo kada se upotreba antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija, smatra neodgovarajućom.
-
Vanbolnički stečena pneumonija;
-
Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o odgovarajućoj primeni antibakterijskih lekova.
Lek Levalox, rastvor za infuziju, primenjuje se u vidu spore intravenske infuzije jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti patogenog uzročnika. Terapija lekom Levalox nakon početne intravenske primene može se nastaviti primenom odgovarajuće oralne doze u skladu sa Sažetkom karakteristika leka za film tablete i ako se smatra odgovarajućom za pacijenta. Usled biološke ekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se upotrebiti isti režim doziranja.
Doziranje
Preporučuje se sledeće doziranje leka Levalox, rastvor za infuziju:
Doziranje kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)
| Indikacije | Dnevni režim doziranja (prema težini bolesti) | Ukupna dužina terapije1 (prema težini bolesti) |
| Vanbolnički stečena pneumonija | 500 mg jednom ili dva puta dnevno | 7-14 dana |
| Akutni pijelonefritis | 500 mg jednom dnevno | 7-10 dana |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta | 500 mg jednom dnevno | 7-14 dana |
| Hronični bakterijski prostatitis | 500 mg jednom dnevno | 28 dana |
| Komplikovana infekcije kože i mekih tkiva | 500 mg jednom ili dva puta dnevno | 7-14 dana |
| Inhalacioni antraks | 500 mg jednom dnevno | 8 nedelja |
1Dužina terapije uključuje intravensku i oralnu terapiju. Vreme prelaska sa intravenske na oralnu terapiju zavisi od kliničke situacije, ali je uobičajeno od 2 do 4 dana.
Posebne grupe pacijenata
Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)
| Režim doziranja | |||
| 250 mg/24 sata | 500 mg/24 sata | 500 mg/12 sati | |
| Klirens kreatinina | prva doza: 250 mg | prva doza: 500 mg | prva doza: 500 mg |
| 50-20 mL/min | zatim: 125 mg/24 sata | zatim: 250 mg/24 sata | zatim: 250 mg/12 sati |
| 19-10 mL/min | zatim: 125 mg/48 sati | zatim: 125 mg/24 sata | zatim: 125 mg/12 sati |
| <10 mL/min (uključujući hemodijalizu i CAPD)1 | zatim: 125 mg/48 sati | zatim: 125 mg/24 sata | zatim: 125 mg/24 sata |
1Nije potrebna primena dodatnih doza posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavati dozu pošto se levofloksacin ne metaboliše u jetri u značajnoj meri i uglavnom se ekskretuje putem bubrega.
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata, osim ako se to ne nameće s obzirom na funkciju bubrega (videti odeljak 4.4 „Tendinitis i ruptura tetive” i „Produženje QT intervala”).
Pedijatrijska populacija
Lek Levalox je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju (videti odeljak 4.3).
Način primene
Lek Levalox, rastvor za infuziju, je namenjen samo za sporu intravensku infuziju; primenjuje se jednom ili dva puta dnevno. Vreme primene infuzije mora biti najmanje 30 minuta za 250 mg, odnosno 60 minuta za 500 mg leka Levalox, rastvor za infuziju (videti odeljak 4.4).
Za informacije o inkompatibilnosti pogledati odeljak 6.2, a za kompatibilnost sa drugim rastvorima za infuziju videti odeljak 6.6.
Levofloksacin se ne sme primenjivati kod:
-
pacijenata preosetljivih na levofloksacin, ostale hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 ,
-
pacijenata sa epilepsijom,
-
pacijenata koji u istoriji bolesti imaju poremećaje tetiva nastale usled primene fluorohinolona,
-
dece ili adolescenata u razvoju,
-
trudnica,
-
dojilja.
Primenu levofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su ranije imali ozbiljne neželjene reakcije kada su primenjivali lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata levofloksacinom treba započeti samo u odsustvu drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (videti i odeljak 4.3).
Rizik od razvoja rezistencije
Veoma je verovatno da su meticilin-rezistentni sojevi S. aureusa otporni na delovanje fluorohinolona, pa samim tim i na levofloksacin. Iz tog razloga se ne preporučuje primena levofloksacina kod MRSA (meticilin rezistentni Staphylococcus aureus) infekcija koje su dijagnostikovane ili na koje se sumnja, osim u slučajevima laboratorijske potvrde osetljivosti mikroorganizama na dejstvo levofloksacina (ili kada se iz nekih razloga ne mogu primenjivati antibiotici koji su uobičajeno propisuju za terapiju MRSA infekcija).
Rezistencija E. coli (najčešćeg patogena urinarnog trakta) na fluorohinolone varira širom Evropske unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu prevalencu E. Coli, kao i rezistenciju prema fluorohinolonima.
Inhalacioni antraks: Primena levofloksacina kod ljudi je bazirana na in vitro ispitivanjima i rezultatima eksperimenata izvođenim na životinjama, zajedno sa ograničenim rezultatima ispitivanja u kojima su učestvovali ljudi. Primena leka treba da bude u skladu sa nacionalnim i/ili internacionalnim smernicama za terapiju antraksa.
U
Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije na lekove
Veoma retki slučajevi dugotrajnih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih teških neželjenih reakcija na lek koje utiču na različite, ponekad i na više sistema u telu (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i čula) prijavljeni su kod pacijenata koji su upotrebljavali hinolone i fluorohinolone, nezavisno od životnog doba i već postojećih faktora rizika. Primenu levofloksacina treba odmah prekinuti nakon prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije i pacijente treba savetovati da se obrate za savet svom lekaru.
Vreme trajanja infuzije
Preporučeno vreme trajanja infuzije je najmanje 30 minuta za primenu 250 mg levofloksacina odnosno 60 minuta za 500 mg levofloksacina. Poznato je da se za vreme primene ofloksacina mogu javiti tahikardija i prolazni pad krvnog pritiska. U retkim slučajevima može doći do kolapsa usled izraženog pada krvnog pritiska. Ukoliko dođe do očiglednog pada krvnog pritiska tokom infuzione primene levofloksacina (l- izomera ofloksacina), treba odmah prekinuti sa primenom infuzije.
Tendinitis i rupture tetiva
Tendinitis i ruptura tetive (naročito ali ne i isključivo se odnosi na Ahilovu tetivu), ponekad bilateralni, mogu se pojaviti već u prvih 48 sati terapije levofloksacinom a prijavljeno je da se javljaju čak i do nekoliko
meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetiva povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima, pacijenata koji uzimaju dnevnu dozu od 1000 mg i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu kortikosteroida.
Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolno oticanje, zapaljenje), treba prekinuti terapiju levofloksacinom i razmotriti mogućnost druge terapije. Zahvaćeni ekstremitet treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacija). U slučaju pojave znakova tendinopatije, ne treba koristiti kortikosteroide
Bolest povezana sa bakterijom Clostridium difficile
Dijareja, posebno ako je teška, uporna i/ili sa pojavom krvi, koja se pojavljuje tokom ili nakon terapije levofloksacinom (uključujući nekoliko nedelja nakon terapije) može biti simptom bolesti povezane sa Clostridium difficile ( engl. Clostridium difficile-associated diarrhea - CDAD). Može biti po težini blaga do životno ugrožavajuća pri čemu je najteži oblik pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8). Zato je važno preispitati mogućnost postojanja ovog oboljenja kod pacijenata koji imaju ozbiljnu dijareju koja se javlja tokom i po završetku terapije levofloksacinom. Ukoliko se posumnja na pseudomembranozni kolitis, treba odmah prestati sa primenom leka Levalox i odmah započeti sa primenom odgovarajućih mera i specifične terapije bez odlaganja . U tom kliničkom stanju kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.
Pacijenti skloni epileptičnim napadima
Hinoloni mogu smanjiti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je krajnji oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima, ili kod istovremene primene sa aktivnim supstancama koje smanjuju prag za nastanak konvulzija (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzija, treba prekinuti sa primenom levofloksacina.
Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze
Pacijenti sa latentnim ili postojećim deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama kada se leče hinolonima. Zbog toga, kod ovih pacijenata levofloksacin treba primenjivati sa oprezom zbog moguće pojave hemolize.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Budući da se levofloksacin izlučuje uglavnom putem bubrega, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega treba prilagoditi dozu leka Levalox (videti odeljak 4.2).
Reakcije preosetljivosti
Levofloksacin može da izazove ozbiljne reakcije preosetljivosti, sa mogućim smrtnim ishodom (npr. angioedem ili anafilaktički šok), koje se ponekad mogu javiti nakon inicijalne doze leka (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba odmah da prekinu sa terapijom i obrate se lekaru kako bi dobili odgovarajuću stručnu pomoć.
Teške neželjene reakcije kože
Teške neželjene reakcije kože (eng. Severe cutaneous adverse reactions, SCARs) uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN: takođe poznata kao Lyell sindrom), Stevens Johnson sindrom (SJS) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, prijavljene su prilikom primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). Pri propisivanju, pacijenta treba obavestiti o znakovima i simptomima teških reakcija kože i treba ga pažljivo nadgledati.
Ukoliko se pojave znakovi i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, treba odmah prekinuti primenu levofloksacina i razmotriti drugu terapiju. Ukoliko je pacijent razvio ozbiljnu reakciju kao što je SJS, TEN ili DRESS pri primeni levofloksacina, terapija levofloksacinom se ne sme ponovo započeti.
Poremećaj metabolizma šećera
Kao i tokom primene svih hinolona, zabeležen je poremećaj koncentracije glukoze u krvi. Prijavljene su obe: hipoglikemija i hiperglikemija, koje se češće dešavaju kod starijih pacijenata, obično kod pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno na terapiji oralnim antidijabeticima (npr. glibenklamid) ili primaju insulin. Takođe, prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak 4.8). Lečenje levofloksacinom treba odmah prekinuti ako pacijent prijavi poremećaj koncentacije glukoze u krvi i razmotriti terapiju drugim antibioticima koji nisu iz grupe fluorohinolona.
Prevencija fotosenzitivnosti
Prijavljeni su slučajevi pojave fotosenzitivnosti prilikom terapije levofloksacinom. (videti odeljak 4.8). Preporučuje se da se pacijenti nepotrebno ne izlažu jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. kvarcne lampe, solarijumi) tokom terapije i 48 sati po završetku terapije levofloksacinom, kako bi se sprečile reakcije fotosenzitivnosti.
Pacijenti koji primaju antagoniste vitamina K
Zbog mogućeg povećanja vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenja kod pacijenata koji se leče kombinacijom levofloksacina i antagonista vitamina K (npr. varfarin), treba kontrolisati vrednosti parametara koagulacije ako se ti lekovi primenjuju istovremeno (videti odeljak 4.5.).
Psihotične reakcije
Psihotične reakcije zabeležene su kod pacijenata lečenih hinolonima, uključujući levofloksacin. U veoma retkim slučajevima one mogu preći u suicidne misli i autodestruktivno ponašanje – ponekad nakon samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). Ako pacijent razvije takve reakcije, potrebno je prekinuti primenu levofloksacina odmah pri prvim naznakama ili simptomima ovih reakcija i pacijenta treba uputiti da kontaktira svog lekara za savet. Treba razmotriti terapiju drugim antibioticima koji nisu iz grupe fluorohinolona i preduzeti odgovarajuće mere. Savetuje se oprez ukoliko se levofloksacin primenjuje kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa istorijom psihijatrijskih oboljenja.
Produžavanje QT intervala
Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produžavanja QT intervala, kao u slučaju:
-
sindroma kongenitalno produženog QT intervala,
-
istovremene primene lekova koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici I i III klase, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),
-
poremećaja ravnoteže elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija),
-
srčanih oboljenja (npr. srčane insuficijencije, infarkta miokarda, bradikardija).
Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljivi na lekove koji produžavaju QT interval. Zato treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona (levofloksacina) u ovim populacijama (videti odeljke 4.2 „Stariji pacijenti”; 4.5; 4.8; 4.9).
Periferna neuropatija
Slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koji rezultuju parestezijom, hipoestezijom, dizestezijom ili slabošću prijavljeni su kod pacijenata koji su uzimali hinolone i fluorohinolone uključujući levofloksacin. Pacijente koji se leče levofloksacinom treba savetovati da obaveste svog lekara pre nastavka terapije ako se kod njih jave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost ili slabost, kako bi se sprečila pojava potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).
Hepatobilijarni poremećaji
Kod primene levofloksacina prijavljeni su slučajevi hepatičke nekroze, pa čak i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre, posebno kod pacijenata sa teškim osnovnim bolestima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba da prekinu terapiju i kontaktiraju lekara ukoliko dođe do pojave znakova i simptoma oboljenja jetre kao što su anoreksija, žutica, tamno prebojen urin, pruritus ili osetljivost abdomena.
Egzacerbacije miastenije gravis
Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, blokiraju neuromuskularnu aktivnost što dovodi do pogoršanja slabosti mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Postmarketinški su prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt i respiratorne probleme, koji su povezani sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata sa poznatom istorijom miastenije gravis.
Poremećaj vida
Ukoliko prilikom primene levofloksacina oslabi vid pacijenta ili se pojave bilo kakvi očni problemi, treba konsultovati očnog lekara (videti odeljak 4.7 i 4.8).
Superinfekcija
Dugotrajna upotreba levofloksacina može dovesti do neosetljivosti organizma na lek. Ako dođe do superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.
Interferencije sa laboratorijskim testovima
Kod pacijenata koji su na terapiji levofloksacinom, određivanje opijata u urinu može dati lažno pozitivne rezultate. Možda će biti potrebno da se rezultat potvrdi osetljivijom metodom.
Levofloksacin može sprečiti rast Micobacterium tuberculosis i, zato, može dati lažno negativne rezultate u bakteriološkoj dijagnostici tuberkuloze.
Aneurizma i disekcija aorte
U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih.
Zato fluorohinolone treba primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).
Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama
Ovaj lek sadrži 15,40 mmol (ili 354,20 mg) natrijuma u 100 mL. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Uticaj drugih lekova na lek Levalox
Teofilin, fenbufen ili slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi
U kliničkom ispitivanju nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije levofloksacina sa teofilinom. Međutim, može doći do značajnog smanjenja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili drugim lekovima koji smanjuju taj prag.
U prisustvu fenbufena, koncentracije levofloksacina su za 13% veće nego kada se levofloksacin primenjuje sam.
Probenecid i cimetidin
Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na eliminaciju levofloksacina. Cimetidin smanjuje bubrežni klirens levofloksacina za 24%, a probenecid za 34%. To je zato što oba leka mogu da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, statistički značajne kinetičke razlike pri dozama ispitivanim u studiji nisu bile klinički važne.
Oprez se savetuje kada se levofloksacin primenjuje istovremeno sa lekovima koji utiču na tubularnu bubrežnu ekskreciju, kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.
Ostale važne informacije
U kliničkim farmakološkim ispitivanjima pokazano je da nije bilo nikakvih klinički bitnih promena u farmakokinetici levofloksacina, pri istovremenoj primeni sa kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.
Uticaj leka Levalox na druge lekove
Ciklosporin
Poluvreme eliminacije ciklosporina se povećava za 33 % pri istovremenoj primeni sa levofloksacinom.
Antagonisti vitamina K
Povećane vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje, koje može biti ozbiljno, zabeleženi su kod pacijenata koji su bili istovremeno lečeni levofloksacinom i antagonistima vitamina K (npr. varfarinom). Zbog toga je potrebno pratiti vrednosti koagulacije kod pacijenata koji uzimaju antagoniste vitamina K (videti odeljak 4.4).
Lekovi koji produžavaju protrombinsko vreme
Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; videti odeljak 4.4).
Ostale važne informacije
U studiji koja se bavila ispitivanjem farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što znači da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.
Trudnoća
Podaci o primeni levofloksacina kod trudnica su ograničeni. Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Međutim, zbog nedostatka podataka ispitivanja na ljudima i zbog opasnosti od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljke 4.3 i 5.3).
Dojenje
Levofloksacin je kontraindikovan za primenu kod dojilja. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u majčino mleko; međutim, drugi fluorohinoloni se izlučuju u majčino mleko. Zbog nedostatka podataka o uticaju na ljude i zbog opasnosti od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod dojilja (videti odeljke 4.3 i 5.3).
Plodnost
Levofloksacin ne izaziva oštećenje ploda i reproduktivnog sistema kod pacova.
Neke neželjene reakcije (npr. ošamućenost/vrtoglavica, pospanost, poremećaji vida) mogu oslabiti sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje, pa samim tim predstavljaju opasnost u situacijama kada su te sposobnosti posebno važne (npr. upravljanje vozilom ili rukovanja mašinama).
Sledeće informacije zasnivaju se na rezultatima kliničkih ispitivanja na više od 8300 pacijenata i velikom postmarketinškom iskustvu.
Učestalost neželjenih dejstava je prikazana unutar svake klase sistema organa, prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do ≤ 1/10), povremeno (≥1/1000 do ≤
1/100), retko (≥1/10000 do ≤ 1/1000), veoma retko (≤1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
U okviru svake grupe neželjene reakcije su navedene od najozbiljnijih do najblažih.
| Klasa sistema organa | Često (≥1/100 do ≤ 1/10) | Povremeno(≥1/1000 do≤1/100) | Retko (≥1/10000 do≤ 1/1000) | Nepoznato(ne može da se proceni na osnovu raspoloživih podataka) |
| Infekcije i infestacije | Gljivična infekcija (uključujući kandidu),Rezistencija mikroorganizma | |||
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Leukopenija, Eozinofilija | Trombocitopenija, Neutropenija | Pancitopenija, Agranulocitoza,Hemolitička anemija | |
| Poremećaji imunskog sistema | Angioedem,Hipersenzitivnost (videti odeljak 4.4) | Anafilaktički šoka,Anafilaktoidne reakcijea (videti odeljak 4.4) | ||
| Endokrini poremećaji | Sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (engl. Syndrome of |
| inappropriate secretion of antidiuretic hormone,SIAD) | ||||
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Anoreksija | Hipoglikemija, posebno kod pacijenata sa dijabetesom, Hipoglikemijska koma (videti odeljak 4.4) | Hiperglikemija (videti odeljak 4.4) | |
| Psihijatrijski poremećaji* | Insomnija | Anksioznost, Konfuzna stanja, Nervoza | Psihičke reakcije (sa halucinacijama, paranojama),Depresija, Agitacija, Čudni snovi, Noćne more, DelirijumPoremećaj memorije | Psihotične reakcije sa autodestruktivnim ponašanjem, uključujući suicidne misli i suicidalne pokušaje (videti odeljak 4.4) |
| Poremećaji nervnog sistema* | Glavobolja, Vrtoglavica | Pospanost, Tremor, Disgeuzija | Konvulzije (videti odeljke 4.3 i 4.4),Parestezije | Periferna senzorna neuropatija (videti odeljak 4.4),Periferna senzomotorna neuropatija (videti odeljak 4.4),Parosmija sa anosmijom, Diskinezija, Ekstrapiramidalni sistem, Ageuzija,Sinkopa,Benigna intrakranijalna hipertenzija |
| Poremećaji oka* | Vizuelni poremećaj, kao što je zamagljen vid (videti odeljak 4.4) | Prolazni gubitak vida (videti odeljak 4.4), Uveitis | ||
| Poremećaji uha i labirinta* | Vertigo | Tinitus | Gubitak sluha,Oštećenje sluha |
| Kardiološki poremećaji | Tahikardija, Palpitacije | Ventrikularna tahikardija, što može dovesti do srčanog udara,Ventrikularna aritmija i torsade de pointes (prijavljeno pretežno kod pacijenata sa povećanim rizikom od produženja QT intervala), na EKG-u produžen QT interval (videti odeljke 4.4 i 4.9) | ||
| Vaskularni poremećaji | Flebitis (samo kod intravenske primene) | Hipotenzija | ||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Dispneja | Bronhospazam, Alergijski pneumonitis | ||
| Gastrointestinaln i poremećaji | Dijareja, Povraćanje, Nauzeja | Abdominalni bol,Dispepsija, Nadutost, Konstipacija | Dijareja – hemoragična, koja u veoma retkim slučajevima može da ukazuje na enterokolitis, uključujući pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.4),Pankreatitis | |
| Hepatobilijarni poremećaji | Povećanevrednost i enzima jetre (ALT/AST,alkalne fosfataze, GGT) | Povećana koncentracija bilirubina | Žutica i teško oštećenje funkcije jetre, uključujući i smrtne slučajeveakutneinsuficije ncije jetre koji su prijavljeni kod primene levofloksacina, posebno kod pacijenata sa teškim osnovnom bolešću (videti odeljak 4.4),Hepatitis | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkivab | Osip, Pruritus, Urtikarija, Hiperhidroza | Reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction withEosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS) (videti odeljak 4.4).Fiksne eruptivne promene na koži povezane sa uzimanjem leka | Toksična epidermalna nekroliza,Stevens-Johnson sindrom,Eritema multiforme,Fotosenzitivnost (videti odeljak 4.4),Leukocitoklastični vaskulitis,Stomatitis |
| (engl. Fixed drug eruption) | ||||
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema ivezivnog tkiva* | Artralgija, Mijalgija | Poremećaji tetiva (videti odeljak 4.3 i 4.4) uključujući i tendinitis (npr.Ahilova tetiva),Mišićna slabost koja može biti posebno važna kod pacijenata koji boluju od miastenije gravis (videti odeljak 4.4) | Rabdomioliza,Ruptura tetiva (npr. Ahilova tetiva) (videti odeljak 4.3 i 4.4),Ruptura ligamenata, Ruptura mišića, Artritis | |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Povećanje vrednosti kreatinina u krvi | Akutna insuficijencija bubrega (npr. zbog intersticijalnog nefritisa) | ||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene* | Reakcija na mestu primene (bol, crvenilo)(samo kod intravenske primene) | Astenija | Pireksija | Bol (uključujući bol u leđima, grudima i ekstremitetima) |
| aanafilaksa i anafilaktoidna reakcija se mogu javiti već posle prve dozebmukokutane reakcije se nekada mogu javiti već posle prve doze | ||||
* Veoma retki slučajevi produženih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje utiču na nekoliko, ponekad i više klasa sistema organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetiva, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, oslabljeno pamćenje, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa) prijavljeni su pri upotrebi hinolona i fluorohinolona; u nekim slučajevima bez obzira na već postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).
Druga neželjena dejstva koja su u vezi sa primenom fluorohinolona uključuju i:
- napadi porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije. Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama i kliničkim farmakološkim studijama sa supraterapijskim dozama, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su poremećaji centralnog nervnog sistema poput konfuzije, vrtoglavice, poremećaja svesti i konvulzija, produženje QT intervala.
Dejstva na CNS koja uključuju konfuzno stanje, konvulzije, halucinacije i tremor, su zabeležena tokom post marketinškog praćenja.
U slučaju predoziranja treba započeti simptomatsko lečenje. Potrebno je uraditi EKG zbog mogućeg produženja QT intervala. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu efikasne u uklanjanju levofloksacina iz organizma. Nema specifičnog antidota.
Farmakološki podaci - Levalox 5mg/mL
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, , fluorohinoloni
ATC šifra: J01MA12
Levofloksacin je sintetski antibakterijski lek iz grupe fluorohinolona i predstavlja S (-) enantiomer racemske supstance ofloksacin.
Mehanizam delovanja
Kao fluorohinolonski antibiotik, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraze i topoizomerazu IV. PK/DP odnos
Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ili vrednosti površine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na levofloksacin nastaje postupno kroz nekoliko koraka, mutacijama ciljnog mesta u obe forme topoizomeraze II, DNK giraze i topoizomeraze IV. Drugi mehanizmi nastanka rezistencije, kao što su propustljivost barijera (često kod Pseudomonas aeruginosa) i efluks mehanizmi, takođe, mogu uticati na osetljivost bakterija na levofloksacin.
Zabeleženo je postojanje ukrštene rezistencije između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Zbog mehanizma dejstva, generalno ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih grupa antibiotika.
Granične MIK vrednosti
Granične vredosti MIK za levofloksacin, preporučene od strane EUCAST, razdvajaju osetljive od intermedijarno osetljivih mikroorganizama, kao i intermedijarno osetljive mikroorganizme od rezistentnih. Vrednosti MIK testiranja (mg/L) su date u tabeli.
EUCAST kliničke granične vrednosti MIK za levofloksacin (verzija 2.0; 2012-01-01):
| Patogen | Osetljivi | Rezistentni |
| Enterobacteriacae | ≤1 mg/L | >2 mg/L |
| Pseudomonas spp. | ≤1 mg/L | >2 mg/L |
| Acinetobacter spp. | ≤1 mg/L | >2 mg/L |
| Staphylococcus spp. | ≤1 mg/L | >2 mg/L |
| S.pneumoniae 1 | ≤2 mg/L | >2 mg/L |
| Streptococcus A,B,C,G | ≤1 mg/L | >2 mg/L |
| H.influenzae2,3 | ≤1 mg/L | >1 mg/L |
| M.catarrhalis 3 | ≤1 mg/L | >1 mg/L |
| Vrednosti koje nisu vezane za vrstu4 | ≤1 mg/L | >2 mg/L |
| 1 Granične vrednosti za levofloksacin se odnose na velike terapijske doze.2 Može se javiti mali stepen rezistencije na fluorohinolon (MIK ciprofloksacina 0,12 –0,5 mg/L) ali ne postoje dokazi da je ova rezistencija od kliničkog značaja kod infekcija respiratornog trakta uzrokovanih H.influenzae. | ||
| 3 Veoma retko ili skoro nikada nisu prijavljeni sojevi bakterija sa MIK vrednostima kojesu iznad granice za osetljivost. Identifikacija i testovi antimikrobne osetljivosti na ovakvim izolatima se moraju ponavljati i ako je rezultat potvrđen, izolat mora biti poslat u referentnu laboratoriju. Sve dok postoji dokaz u pogledu kliničkog odgovora za potrvđene izolate sa MIK vrednostima iznad trenutne granice rezistencije, ovakvi izolati se vode kao rezistentni. | ||
| 4 Granične vrednosti se odnose na oralnu dozu od 500 mg x 1 do 500 mg x 2 iintravensku dozu od 500 mg x 1 do 500 mg x 2. | ||
Prevalenca rezistencije može za pojedine sojeve varirati geografski i vremenski, pa je poželjno imati lokalne informacije o rezistenciji, posebno kad se leče teške infekcije. Ukoliko je potrebno, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da se primena leka kod bilo koje vrste infekcije može dovesti u pitanje.
Uobičajeno osetljive vrste
Aerobne Gram-pozitivne bakterije
Bacillus anthracis
Staphylococcus aureus osetljivi na meticilin
Staphylococcus saprophyticus Streptococci, grupa C i G Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes
Aerobne Gram-negativne bakterije
Eikenella corrodens Haemophilus influenzae Haemophilus para-influenzae Klebsiella oxytoca
Moraxella catarrhalis Pasteurella multocida
Proteus vulgaris Providencia rettgeri
Anaerobne bakterije
Peptostreptococcus
Ostale
Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Chlamydia trachomatis Legionella pneumophila Mycoplasma pneumoniae Mycoplasma hominis Ureaplasma urealyticum
Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem
Aerobne gram-pozitivne bakterije
Enterococcus faecalis
Staphylococcus aureus rezistentan na meticilin# Koagulaza negativne Staphylococcus spp
Aerobne Gram- negativne bakterije Acinetobacter baumannii Citrobacter freundii
Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Proteus mirabilis Providencia stuartii Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens
Anaerobne bakterije
Bacteroides fragilis
Prirodno rezistentni sojevi Aerobne Gram-pozitivne bakterije Enterococcus faecium
# Meticilin rezistentan Staphylococcus aureus vrlo verovatno poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući i levofloksacin.
Resorpcija
Levofloksacin primenjen oralno, resorbuje se brzo i potpuno; maksimalne koncetracije u plazmi postižu se unutar 1-2 sata. Apsolutna bioraspoloživost je 99 - 100%.
Hrana ima mali uticaj na resorpciju levofloksacina.
Stanje dinamičke ravnoteže se postiže unutar prvih 48 sati nakon primene 500 mg jednom ili dva puta dnevno.
Distribucija
Približno 30-40% levofloksacina se vezuje za proteine u serumu.
Srednji volumen distribucije levofloksacina je približno 100 L nakon pojedinačnih i ponovljenih doza od 500 mg, pokazujući široku distribuciju u telesnim tkivima.
Prodiranje u tkiva i telesne tečnosti
Levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, tečnost koja oblaže epitel, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečnost vezikule), tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin slabo prodire u cerebrospinalnu tečnost.
Biotransformacija
Levofloksacin se veoma malo metaboliše, a njegovi metaboliti su desmetil-levofloksacin i levofloksacin N- oksid. Ti metaboliti čine manje od 5% doze izlučene putem urina. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.
Eliminacija
Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se izlučuje relativno sporo iz plazme (t½: 6-8 sati). Izlučuje se primarno putem bubrega (> 85 % primenjene doze).
Srednja vrednost ukupnog klirensa levofloksacina posle primene pojedinačne doze od 500 mg iznosi 175±29,2 mL/min.
Nema velikih razlika u farmakokinetici levofloksacina nakon intravenske i oralne primene, što upućuje da se oralna i intravenska primena mogu zameniti jedna drugom.
Linearnost
Levofloksacin pokazuje linearnu farmakokinetiku u doznom rasponu od 50 mg do 1000 mg.
Posebne populacije
Farmakokinetika kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega
Narušena funkcija bubrega utiče na farmakokinetiku levofloksacina. Sa smanjenjem funkcije bubrega smanjuju se bubrežna eliminacija i klirens, a poluvreme eliminacije se povećava kao što je prikazano u tabeli, u nastavku:
Farmakokinetika levofloksacina kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega nakon jednokratne doze od 500 mg
| Clcr (mL/min) | <20 | 20-49 | 50-80 |
| CR(mL/min) | 13 | 26 | 57 |
| t½ (h) | 35 | 27 | 9 |
Farmakokinetika kod starijih pacijenata
Nema značajnih razlika u farmakokinetici levofloksacina između starijih i mlađih pacijenata, osim onih povezanih sa razlikama u klirensu kreatinina.
Razlike u odnosu na pol
Podaci odvojenih analiza kod pacijenata muškog i ženskog pola pokazali su male ili zanemarljive razlike među polovima u farmakokinetici levofloksacina. Nema dokaza da su te razlike među polovima klinički značajne.
Farmaceutski podaci - Levalox 5mg/mL
Rastvor za infuziju levofloksacina ne treba mešati sa heparinom ili alkalnim rastvorima (npr. natrijum- hidrogenkarbonat). Ovaj lek ne treba mešati sa drugim lekovima osim onim navedenim u odeljku 6.6.
Rok upotrebe neotvorene bočice: 3 godine.
Rok upotrebe van spoljašnjeg pakovanja: 3 dana.
Rok upotrebe nakon perforacije gumenog čepa: iskoristiti odmah (u roku od 3 sata).
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaženja: sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba odmah primeniti nakon otvaranja. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika.
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka/razblaženja, videti odeljak 6.3.
Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor bez prisustva čestica.
Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa brombutil gumenim čepom i aluminijumskim „flip off “ zatvaračem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi: 1 bočica sa 100 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Levofloksacin rastvor za infuziju treba odmah iskoristiti (u toku prva 3 sata) nakon perforacije gumenog čepa, kako bi se izbegla bakterijska kontaminacija. Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.
Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu.
Nakon otvaranja, neupotrebljenu količinu leka je potrebno odbaciti.
Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor, zelenkastožute boje, koji je praktično bez prisustva čestica.
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.
Mešanje sa drugim rastvorima za infuziju:
Lek Levalox, rastvor za infuziju, je kompatibilan sa sledećim rastvorima:
-
0,9% rastvor natrijum-hlorida,
-
5% rastvor glukoze,
-
2,5% rastvor glukoze u Ringer-ovom rastvoru.
-
kombinovani rastvori za parenteralnu ishranu (koji sadrže aminokiseline, glukozu, elektrolite). Za podatke o inkompatibilnosti videti odeljak 6.2.