Risperidon HF 1mg film tableta

Lek Risperidon HF je indikovan za lečenje shizofrenije.

Lek Risperidon HF je indikovan za lečenje umerenih do teških maničnih epizoda povezanih sa bipolarnim poremećajem.

Lek Risperidon HF je indikovan za kraktotrajno simptomatsko lečenje (do 6 nedelja) perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alzheimer-ovog tipa koji ne reaguju na nefarmakološki pristup lečenju i kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Lek Risperidon HF je indikovan za kratkotrajno simptomatsko lečenje (do 6 nedelja) perzistentne agresije u poremećaju ponašanja kod dece uzrasta 5 ili više godina i adolescenata sa intelektualnim sposobnostima ispod prosečnih ili mentalnom retardacijom dijagnostikovanom prema DSM-IV kriterijumima, kod kojih stepen agresije ili drugi poremećaji ponašanja zahtevaju farmakološku terapiju. Farmakološka terapija mora biti sastavni deo sveobuhvatnijeg programa lečenja, uključujući psihosocijalnu i edukacionu intervenciju. Preporučuje se da risperidon propisuje lekar specijalista dečije neurologije i dečiji i adolescentni psihijatri ili lekari koji dobro poznaju metode lečenja poremećaja ponašanja dece i adolescenata.

Doziranje

Shizofrenija

Odrasli

Risperidon se može davati jednom ili dva puta na dan.

Počinje se dozom od 2 mg/dan. Doza se može povećati drugog dana na 4 mg. Posle toga, doza može ostati nepromenjena ili se dalje prilagođava po potrebi za svakog pacijenta. Najvećem broju pacijenata odgovara doza od 4 do 6 mg/dan. Kod nekih pacijenata može biti potrebna sporija titracija doze i niža početna i doza održavanja.

Doze iznad 10 mg/dan se nisu pokazale efikasnijim od manjih doza, a mogu izazvati povećanu učestalost ekstrapiramidalnih simptoma. Bezbednost primene doza većih od 16 mg/dan nije ispitana, tako da se njihova primena ne preporučuje.

Stariji pacijenti

Preporučena početna doza od 0,5 mg dva puta na dan. Ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od po 0,5 mg dva puta na dan do 1 do 2 mg dva puta na dan.

Pedijatrijska populacija

Primena risperidona kod dece sa shizofrenijom, mlađe od 18 godina, se ne preporučuje usled nedostatka podataka o efikasnosti.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju

Odrasli

Lek Risperidon HF treba primeniti jednom dnevno, sa početnom dozom od 2 mg risperidona. Ukoliko je indikovano, dozu treba prilagođavati povećanjem od po 1 mg dnevno, u vremenskim intervalima koji nisu kraći od 24 sata. Risperidon se može primeniti u fleksibilnim dozama, u opsegu od 1 do 6 mg/dnevno, u cilju optimizacije stepena efikasnosti i podnošljivosti leka Risperidon HF kod svakog pacijenta. Primena dnevne doze iznad 6 mg risperidona nije ispitana kod pacijenata sa maničnim epizodama.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuiranu primenu leka Risperidon HF treba proceniti i razmotriti u više navrata u daljem toku terapije.

Stariji pacijenti

Preporučena početna doza je 0,5 mg dva puta na dan. Ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od po 0,5 mg dva puta na dan do 1 do 2 mg dva puta na dan. S obzirom na ograničeno kliničko iskustvo kod starijih osoba, potreban je oprez.

Pedijatrijska populacija

Upotreba risperidona kod dece sa manijom kod bipolarnog poremećaja, mlađe od 18 godina, se ne preporučuje usled nedostatka podataka o efikasnosti.

Perzistentna agresija kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alzheimer-ovog tipa

Preporučena početna doza je 0,25 mg* dva puta na dan. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od po 0,25 mg dva puta na dan, ne učestalije od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata, iznosi 0,5 mg dva puta na dan. Ipak, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doza do 1 mg dva puta na dan.

* Lekom Risperidon HF, film tableta, u jačinama dostupnim na tržištu Republike Srbije (1mg, 2mg, 3mg, 4mg), nije moguće postići dozu od 0,25 mg. Za postizanje doze od 0,25 mg, potrebno je primenitii drugi lek dostupan na tržištu Republike Srbije, adekvatnog farmaceutskog oblika i jačine, kojim se može postići navedena doza risperidona.

Lek Risperidon HF ne treba koristiti duže od 6 nedelja kod pacijenata sa perzistentnom agresijom u demenciji Alzheimer-ovog tipa. U toku terapije, pacijente treba često i redovno pregledati uz razmatranje potrebe za nastavljanjem terapije.

Poremećaj ponašanja

Deca i adolescenti uzrasta od 5 do 18 godina

Kod osoba ≥ 50 kg preporučena početna doza je 0,5 mg jednom na dan. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od po 0,5 mg jednom na dan, ne učestalije od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata, iznosi 1 mg jednom na dan. Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,5 mg dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti doze od 1,5 mg dnevno. Kod osoba < 50 kg, preporučena početna doza je 0,25* mg jednom na dan. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od po 0,25 mg jednom na dan, ne učestalije od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata, iznosi 0,5 mg jednom na dan. Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,25 mg* dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti doze od 0,75 mg jednom dnevno.

* Lekom Risperidon HF, film tableta, u jačinama dostupnim na tržištu Republike Srbije (1 mg, 2 mg, 3 mg, 4 mg), nije moguće postići dozu od 0,25 mg. Za postizanje doze od 0,25 mg, potrebno je primenitii drugi lek dostupan na tržištu Republike Srbije, adekvatnog farmaceutskog oblika i jačine, kojim se može postići navedena doza risperidona.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuirana primena leka Risperidon HF se mora proceniti i razmotriti u više navrata u daljem toku terapije.

Primena risperidona kod dece sa ovim poremećajem, mlađe od 5 godina se ne preporučuje usled nedostatka iskustva primene u ovom uzrastu.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega imaju manju sposobnost eliminacije aktivne frakcije sa antipsihotičkim dejstvom nego odrasli sa normalnom funkcijom bubrega. Pacijenati sa oštećenom funkcijom jetre imaju povećanja u koncentraciji slobodne frakcije risperidona u plazmi.

Bez obzira na indikaciju, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre, početnu i naredne doze treba smanjiti na pola, a titracija doze treba da bude sporija.

Lek Risperidon HF kod ovih grupa pacijenata treba primenjivati sa oprezom.

Način primene

Lek Risperidon HF, film tablete, je namenjen za oralnu primenu. Hrana ne utiče na resorpciju leka Risperidon HF.

Kada se namerava prekid terapije, preporučuje se postepeno ukidanje leka. Akutni simptomi obustave, uključujući nauzeju, povraćanje, znojenje i insomniju, vrlo retko su prijavljivani nakon naglog prestanka primene visokih doza antipsihotika (videti odeljak 4.8). Može doći do ponovne pojave psihotičnih simptoma, a prijavljene su i pojave nevoljnih pokreta (kao što su akatizija, distonija i diskinezija).

Prelaz sa drugih antipsihotika

Ukoliko je medicinski opravdano, tokom uvođenja risperidona preporučuje se postepeno ukidanje prethodne terapije. Takođe, ako je to medicinski opravdano, pri prelasku sa lečenja antipsihoticima u obliku depo-preparata, prva doza leka Risperidon HF se daje u trenutku kada bi trebalo primeniti sledeću dozu depo-injekcije. Potrebu za nastavljanjem već započetog lečenja antiparkinsonicima treba proceniti u više navrata u daljem toku terapije.

Lek Risperidon HF je kontraindikovan kod osoba sa preosetljivošću na risperidon ili na pomoćne supstance koje ulaze u sastav leka (videti odeljak 6.1).

Pacijenti starije životne dobi sa demencijom

Povećan mortalitet kod starijih sa demencijom

Meta-analiza 17 kontrolisanih kliničkih ispitivanja je pokazala veći mortalitet starijih pacijenata sa demencijom koji su bili na terapiji atipičnim antipsihoticima, uključujući risperidon, u odnosu na placebo.

Placebo kontrolisana ispitivanja risperidona kod starijih pacijenata sa demencijom pokazala su da je mortalitet u grupi lečenoj risperidonom iznosio 4%, u odnosu na placebo grupu u kojoj je mortalitet bio 3,1%. Stepen verovatnoće (odds ratio) (95% interval poverenja) je bio 1,21 (0,7; 2,1). Prosečna starost umrlih bila je 86 godina (67-100). Podaci iz dve velike studije pokazuju da stariji pacijenti sa demencijom, lečeni konvencionalnim antipsihoticima imaju takođe blago povećan rizik od smrti u odnosi na one bez terapije. Nedovoljno je podataka da bi se tačno procenila stopa rizika dok je uzrok povećanog rizika nepoznat. Nije jasno da li se uzrok povišenog mortaliteta može pripisati antipsihotičkim lekovima ili nekim karakteristikama pacijenata.

Istovremena primena sa furosemidom

U placebo kontrolisanim ispitivanjima na pacijentima sa demencijom bio je zabeležen veći mortalitet kod pacijenata koji su primali istovremeno furosemid i risperidon (7,3%; prosečna starost 89 godina, opseg 75-97 godina) u odnosu na pacijente koji su primali samo risperidon (3,1%; prosečna starost 84 godine, opseg 70-96 godina) ili samo furosemid (4,1%; prosečna starost 80 godina, opseg 67-90 godina).

Porast mortaliteta kod pacijenata na istovremenoj terapiji furosemidom i risperidonom bio je zabeležen u dve od četiri studije. Kod istovremene primene risperidona sa drugim diureticima (uglavnom sa malim dozama tiazidnih diuretika) nisu bili zabeleženi slični rezultati.

Patofiziološki mehanizam ove interakcije za sada nije razjašnjen, niti je ustanovljena zajednička osnova za smrtni ishod kod ovih pacijenata. Pre donošenja odluke o primeni risperidona sa furosemidom ili drugim snažnim diureticima neophodan je oprez i pažljiva procena odnosa koristi i rizika. Povećana incidenca mortaliteta nije postojala kod istovremene primene risperidona sa drugim diureticima. Bez obzira na vrstu terapije, dehidratacija je predstavljala zajednički faktor rizika za mortalitet, te je treba izbegavati kod starijih pacijenata sa demencijom.

Cerebrovaskularni neželjeni događaji

Randomizirane placebo-kontrolisane kliničke studije su pokazale 3 puta veći rizik od pojave cerebrovaskularnih neželjenih dejstava kod pacijenata sa demencijom koji su bili na terapiji nekim atipičnim antipsihotikom. Zbirni podaci 6 placebo-kontrolisanih studija sa risperidonom kod pretežno starijih pacijenata sa demencijom (> 65 godina) pokazali su da se cerebrovaskularni neželjeni događaji (ozbiljni, blagi, kombinovani) javljaju kod 3,3% (33/1009) pacijenata na terapiji risperidonom i kod 1,2% (8/712) pacijenata u placebo grupi. Odds ratio (95% interval poverenja) je bio 2,96 (1,34; 7,50). Mehanizam povećanog rizika nije razjašnjen. Povećani rizik se ne može isključiti kod primene drugih antipsihotika ili kod drugih populacija pacijenata. Lek Risperidon HF treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa rizikom od moždanog udara.

Rizik od cerebrovaskularnih neželjenih dejstava je značajno veći kod pacijenata sa mešovitim ili vaskularnim tipom demencije u odnosu na demenciju Alzheimer-ovog tipa. Zbog toga, pacijenti sa drugim tipovima demencije ne treba da uzimaju risperidon.

Lekari treba pažljivo da procene odnos koristi i rizika pre primene risperidona kod starijih pacijenata sa demencijom uzimajući u obzir faktore rizika za moždani udar. Pacijentu ili staratelju treba skrenuti pažnju da se odmah obrati lekaru ukoliko primeti potencijalne simptome od strane

cerebrovaskularnog sistema kao što su: naglo nastala slabost, trnjenje lica, gornjih ili donjih ekstremiteta, poremećaj govora ili vida. U tom slučaju treba bez odlaganja razmotriti sve terapijske mogućnosti, uključujući i prekid terapije risperidonom.

Kod perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alchajmerovog tipa, risperidon treba kratkotrajno koristiti kao dodatnu terapiju nefarmakološkom pristupu lečenja, koji je bio neefikasan ili je imao ograničenu efikasnost, i onda kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Pacijente treba redovno pratiti i procenjivati potrebu za nastavkom terapije. Ortostatska hipotenzija

Zbog alfa-blokirajućeg dejstva risperidona može doći do ortostatske hipotenzije naročito na početku

lečenja, u toku titracije doze. Klinički značajna hipotenzija bila je zabeležena u toku postmarketinškog praćenja kod istovremene primene risperidona i antihipertenziva. Risperidon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjima (srčana insuficijencija, infarkt miokarda, poremećaji sprovođenja, dehidratacija, hipovolemija ili cerebrovaskularnim oboljenjima) i dozu treba postepeno podešavati, kao što je preporučeno u odeljku 4.2. U slučaju hipotenzije treba razmotriti smanjenje doze.

Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza

Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza su prijavljani kod upotrebe antipsihotika, uključujući i risperidon. Agranulocitoza je prijavljenja veoma retko (<10000) tokom postmarketinškog perioda.

Pacijenti koji u anamnezi imaju klinički značajna smanjenja broja belih krvnih ćelija ili leukopeniju/neutropeniju uzrokovanu lekovima, treba da budu pod nadzorom u prvim mesecima terapije. U slučaju pojave prvog znaka klinički značajnog opadanja broja belih krvnih ćelija, ukoliko nema drugih uzročnih faktora, razmotriti ukidanje terapije risperidonom.

Pacijente sa klinički značajnom neutropenijom treba pažljivo nadzirati zbog evenutualne pojave groznice i drugih simptoma ili znakova infekcija i lečiti simptome ili znake koji se jave. Kod pacijenata sa teškom neutropenijom (apsolutni broj neutrofila < 1x10⁹ /L) treba prekinuti upotrebu risperidona i pratiti pacijenta do oporavka broja belih krvnih zrnaca.

Tardivna diskinezija/ekstrapiramidalni simptomi (TD/EPS)

Lekovi koji imaju dejstvo antagonista dopaminskih receptora mogu da izazovu tardivnu diskineziju koja se manifestuje nevoljnim ritmičkim pokretima pretežno jezika i/ili lica. Pojava ekstrapiramidalnih simptoma je faktor rizika za razvoj tardivne diskinezije. Ukoliko se jave simptomi i znaci tardivne diskinezije treba razmotriti prekid terapije svim antipsihoticima.

Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju i psihostimulanse (npr.metilfenidat) i risperidone, jer se ekstrapiramidalni simptomi mogu pojaviti prilikom podešavanja doze jednog ili oba leka. Preporučuje se postepeno povlačenje psihostimulanasa iz terapije (videti odeljak 4.5).

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

Kao i kod primene drugih antipsihotika, postoji rizik od pojave malignog neuroleptičkog sindroma sa tipičnim simptomima kao što su: hipertermija, izraženi rigiditet muskulature i disfunkcija vegetativnog nervnog sistema, poremećaja svesti i povišene koncentracije serumske kreatin- fosfokinaze. U dodatne simptome spadaju mioglobinurija (rabdomioliza) i akutna renalna insuficijencija. U ovom slučaju, treba prekinuti terapiju svim antipsihoticima, uključujući i risperidon.

Parkinsonova bolest i demencija sa Lewy-evim telašcima

Lekari moraju pažljivo proceniti odnos koristi i rizika kod propisivanja antipsihotika uključujući i risperidon kod pacijenata sa demencijom sa Lewy-evim telašcima ili sa Parkinsonovom bolešću. Usled primene risperidona može doći do pogoršanja Parkinsonove bolesti. Obe grupe pacijenata mogu imati povećani rizik za nastanak NMS kao i povećanu osetljivost na antipsihotike; ovi pacijenti su bili

isključeni iz kliničkih studija. Pojačana osetljivost se može manifestovati konfuzijom, poremećajem svesti, posturalnom nestabilnošću sa učestalim padovima, uz ekstrapiramidalne simptome.

Hiperglikemija i dijabetes melitus

Za vreme terapije risperidonom bili su zabeleženi slučajevi hiperglikemije, dijabetes melitusa i egzacerbacije već postojećeg dijabetesa. U nekim slučajevima postojalo je povećanje telesne mase, što može predstavljati predisponirajući faktor rizika. Veoma retko je postojala pridružena ketoacidoza i retko dijabetična koma. Savetuje se odgovarajući klinički monitoring u skladu sa usvojenim vodičima o primeni antipsihotika. Kod pacijenata lečenih bilo kojim atipičnim antipsihotikom, uključujući i risperidon, trebalo bi pratiti moguću pojavu simptoma hiperglikemije (poput polidipsije, poliurije, polifagije i slabosti), kao i kod pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih je potrebna redovna kontrola glikemije.

Povećanje telesne mase

Za vreme primene risperidona zabeleženo je značajno povećanje telesne mase. Neophodno je redovno praćenje telesne mase.

Hiperprolaktinemija

Prilikom upotrebe risperidona zabeleženo je značajno povećanje telesne mase. Kod pacijenata kod kojih se jave neželjena dejstva koja mogu biti posledica povećane vrednosti prolaktina (npr. ginekomastija, poremećaj mesntruacije, anovulacija, poremećaj plodnosti, snižen libido, erektilna disfunkcija i galaktoreja) preporučuje se praćenje nivoa prolaktina u plazmi. Studije na kulturama tkiva ukazuju da prolaktin može stimulisati rast ćelija humanog tumora dojke. Iako do sada u kliničkim i epidemiološkim studijama nije bila pokazana povezanost sa primenom antipsihotika, savetuje se oprez kod pacijenata sa pozitivnom anamnezom. Risperidon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa već postojećom hiperprolaktinemijom i sa mogućim prolaktin-zavisnim tumorima.

Produženje QT intervala

Produženje QT intervala je veoma retko zabeleženo tokom postmarketinškog perioda. Kao i kod primene drugih antipsihotika, potreban je oprez kod primene risperidona kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima, pozitivnom porodičnom anamnezom produženja QT intervala, bradikardijom ili poremećajem elektrolita (hipokalijemija, hipomagnezijemija) s obzirom da se može povećati rizik od aritmija, kao i kod istovremene primene sa lekovima koji produžavaju QT interval.

Konvulzije

Risperidon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa konvulzijama u anamnezi ili sa drugim oboljenjima koja potencijalno smanjuju prag za konvulzije.

Prijapizam

U toku primene risperidona može doći do pojave prijapizma usled njegovog blokirajućeg dejstva na alfa-adrenergičke receptore.

Regulacija telesne temperature

Prilikom primene antipsihotika zabeležen je poremećaj sposobnosti tela da snižava telesnu temperaturu. Oprez je potreban kada se risperidon propisuje pacijentima koji ce biti izloženi stanjima koja doprinose povećanju telesne temperature, poput napornog treninga, izlaganja ekstremno visokim temperaturama, istovremene primene sa antiholinergicima ili dehidratacije.

Antiemetički efekat

U pretkliničkim ispitivanjima primećen je antiemetički efekat risperidona. Ovaj efekat, ukoliko se javi kod ljudi, može maskirati znake i simptome predoziranosti određenim lekovima ili stanja poput intestinalne opstrukcije, Rejev sindrom ili tumor na mozgu.

Oštećena funkcija bubrega i jetre

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega imaju smanjenu mogućnost da eliminišu aktivnu frakciju antipsihotika u poređenju sa odraslima sa normalnom bubrežnom funkcijom. Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre imaju povišene koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi (videti odeljak 4.2).

Venska tromboembolija

Zabeleženi su slučajevi venske tromboembolije za vreme primene antipsihotika. S obzirom da pacijenti na terapiji antipsihoticima često imaju stečene faktore rizika za nastanak venske tromboembolije, sve moguće faktore rizika treba prepoznati pre i za vreme terapije risperidonom i preduzeti preventivne mere.

Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)

Intraoperativni floppy iris sindrom je primećen tokom operacije katarakte kod pacijenata lečenih lekovima koji imaju α^1a – adrenergično antagonističko dejstvo, uključujući risperidon (videti odeljak 4.8).

IFIS može povećati rizik od komplikacija na oku tokom ili posle operacije. Oftalmologu pre operacije katarakte treba reći ukoliko se koristi ili je ranije korišćen lek sa α1a – adrenergično antagonističko dejstvom. Potencijalna dobrobit od prestanka terapije α¹ – blokatorom pre operacije katarakte nije utvrđena, a u obzir se mora uzeti i rizik od prekidanja antipsihotične reakcije.

Pedijatrijska populacija

Pre propisivanja risperidona deci i adolescentima sa poremećajem ponašanja, treba eliminisati fizičke i socijalne uzroke agresivnog ponašanja poput bola i neodgovarajućih zahteva okruženja.

Neophodno je pažljivo pratiti sedativni efekat risperidona kod ove populacije zbog mogućih posledica na sposobnost učenja. Promena vremena primene risperidona može da smanji uticaj sedacije na pažnju kod dece i adolescenata.

Primena risperidona je bila povezana sa srednjim povećanjem telesne mase i indeksa telesne mase (BMI). Preporučuje se praćenje telesne mase na početku terapije i redovno u toku lečenja. Promene telesne visine u dugotrajnim otvorenim studijama bile su u skladu sa očekivanim za odgovarajući uzrast. Uticaj dugotrajne primene risperidona na polno sazrevanje i visinu jos uvek nije adekvatno ispitan.

Zbog mogućih uticaja produžene hiperprolaktinemije na rast i polno sazrevanje dece i adolescenata, treba redovno klinički pratiti endokrinološki status, uključujući merenje telesne visine, mase, polnog sazrevanja, praćenje menstrualnog ciklusa i drugih efekata prolaktina.

Rezultati malih postmarketinških observacionih studija su pokazale da su osobe izložene risperidonu u uzrastu od 8-16 godina bile u proseku približno 3,0-4,8 cm više od onih koji su koristili druge atipične antipsihotike. Ova studija nije bila adekvatna da bi se odredilo da li je izlaganje risperidonu imalo uticaj na konačnu telesnu visinu u odraslom dobu, da li je to rezultat direktnog dejstva risperidona na rast kostiju, efekat pridružene bolesti na rast kostiju ili bolje kontrole pridružene bolesti sa posledičnim porastom.

U toku terapije risperidonom, treba takođe redovno ispitivati postojanje ekstrapiramidalnih simptoma i drugih poremećaja pokreta.

Preporuke u vezi doziranja kod dece i adolescenata su navedene u odeljku 4.2. Pomoćne supstance

Lek Risperidon HF sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, niedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek

Lek Risperidon HF film tablete od 2 mg i 3 mg sadrže boju E110, koja može izazvati alergijske reakcije.

Farmakodinamske reakcije

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

Kao i kod primene drugih antipsihotika potreban je oprez pri istovremenoj primeni risperidona sa lekovima koji produžavaju QT interval npr. antiaritmici (hinidin, dizopiramid, prokainamid, propafenon, amjodaron, sotalol), triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin), tetraciklični antidepresivi (npr. maprotilin), neki antihistaminici, drugi antipsihotici, pojedini antimalarici (npr. hinin i meflokin) i lekovi koji izazivaju elektrolitni disbalans (hipokalijemiju, hipomagnezijemiju), bradikardiju ili oni koji inhibiraju metabolizam risperidona u jetri. Ova lista nije konačna.

Lekovi sa centralnim dejstvom i alkohol

Risperidon treba primenjivati sa oprezom u kombinaciji sa drugim lekovima sa centralnim dejstvom poput alkohola, opijata, antihistaminika i benzodiazepina, zbog povećanog rizika od sedacije.

Levodopa i agonsti dopamina

Risperidon može blokirati efekt levodope i drugih agonista dopaminskih receptora. Ukoliko je istovremena primena ovih lekova neophodna, naročito u terminalnoj fazi Parkinsonove bolesti, treba propisati najniže efikasne doze ovih lekova.

Lekovi sa hipotenzivnim dejstvom

U postmarketinškom periodu zabeležena je klinički značajna hipotenzija kod istovremene primene risperidona i antihipertenziva.

Psihostimulansi

Istovremena upotreba risperidona sa psihostimulansima (npr.metilfenidat) može dovesti do pojave ekstrapiramidalnih simptoma nakon promene jednog ili oba leka (videti odeljak 4.4).

Paliperidon

Istovremena upotreba risperidona oralnim putem sa paliperidonom nije preporučljiva, jer je paliperidon aktivni metabolit risperidona i istovremena upotreba ove kombinacije može dovesti do aditivnog efekta.

Farmakokinetske interakcije

Hrana ne utiče na resorpciju risperidona.

Risperidon se uglavnom metaboliše preko CYP2D6 i u manjem stepenu preko CYP3A4. Oba i risperidon i njegov aktivni metabolit 9-hidroksirisperidon su supstrati P-glikoproteina (P-gp). Supstance koje modifikuju aktivnost CYP2D6 ili koje snažno inhibiraju ili indukuju CYP3A4 i/ili P- gp aktivnost, mogu imati uticaj na farmakokinetiku aktivne antipsihotične frakcije risperidona.

Snažni CYP2D6 inhibitori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP2D6 inhibitora može povećati koncentracije risperidona u plazmi, ali u manjem stepenu nego frakcije sa aktivnim antipsihotičnim dejstvom. Velike doze jakih CYP2D6 inhibitora mogu povisiti koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona (npr. paroksetin, videti ispod). Očekuje se da drugi CYP2D6 inhibitori, kao što su hinidin, mogu imati uticaj na koncentracije risperidona u plazmi na sličan način. Kada se istovremeno sa risperidonom započinje ili prekida sa istovremenom primenom paroksetina, hinidina, ili drugih jakih CYP2D6 inhibitora, posebno u velikim dozama, lekar treba da ponvo razmotri doziranje risperidona.

CYP3A4 i/ili P-gp inhibitori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorima može značajno povisiti koncentracije aktivne antipsihotske frakcije risperidona. Kada se istovremeno započinje ili prekida terapija itrakonazolom ili drugim snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorom, lekar treba ponovo da razmotri doziranje risperidona.

CYP3A4 i/ili P-gp induktori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp induktorima može smanjiti koncentracije aktivne antipsihotične frakcije risperidona u plazmi. Kada se započinje ili prekida sa istovremenom upotrebom karbamazepina ili drugim CYP3A4 i/ili P-gp induktorom, lekar treba da ponovo razmotri doziranje risperidona. CYP3A4 induktori imaju dozno-zavisan efekat, i može biti potrebno najmanje dve nedelje da se dostigne maksimalni efekat nakon početka terapije. Isto tako, nakon prekida terapije CYP3A4 induktorom, može biti potrebno najmanje 2 nedelje za smanjenje efekta.

Lekovi sa jakim afinitetom vezivanja za proteine plazme

Kada se risperidon uzima istovremeno sa lekovima koji se snažno vezuju za proteine plazme, nema klinički značajnog istiskivanja bilo kog leka sa mesta vezivanja na proteinima.

Prilikom istovremene upotrebe drugog leka, treba pogledati uputstvo za lek i obratiti pažnju na informacije koje se tiču metaboličkog puta i eventualne potrebe za podešavanjem doziranja.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija se sprovode samo kod odraslih. Značaj rezultata za primenu u pedijatrijskoj populaciji iz studija sprovedenih kod odraslih nije poznat.

Kombinovana upotreba antipsihotika (npr. metilfenidata) sa risperidonom kod dece i adolescenata nije uticala na farmakokinetiku i efikasnost risperidona.

Niže su navedeni primeri nekih lekova koji mogu interagovati ili za koje je pokazano da ne interaguju sa risperidonom:

Efekat drugih lekova na farmakokinetiku risperidona

Antibakterijski lekovi:

• eritromicin, umereni CYP3A4 i P-gp inhibitor, nema uticaja na farmakokinetiku risperidona i njegove aktivne antipsihotične frakcije.

• Rifampicin, jak CYP3A4 i P-gp induktor, smanjuje koncentraciju aktivne antipsihotične frakcije u plazmi.

  Antiholinesteraze:

• Donepezil i galantamin, oba supstrati CYP2D6 i CYP3A4, ne pokazuju klinički značajan uticaj na farmakokinetiku risperidona i aktivne antipsihotične frakcije.

  Antiepileptici:

• Karbamazepin, jak CYP3A4 i P-gp induktor, snižava koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona. Slični efekti mogu biti primećeni i kod upotrebe fenitoina i fenobarbitala, koji takođe indukuju CYP3A4 enzime jetre, kao i P-gp glikoprotein.

• Topiramat, skromno redukuje bioraspoloživost risperidona, ali ne aktivne antipsihotičke frakcije. Iz tog razloga, malo je verovatno da je ova interakcija od kliničkog značaja.

  Antigljivični lekovi:

• Itrakonazol, jak CYP3A4 i P-gp inhibitor u dozi od 200 mg/dan povećava koncentraciju aktivne antipishotične frakcije risperidona za oko 70%, u dozama risperidona od 2-8 mg/dan.

• Ketokonazol, jak CYP3A4 i P-gp inhibitor, u dozi od 200 mg/dan povećavaju koncentracije risperidona i snižavaju koncentracije 9-hidroksirisperidona.

  Antipsihotici:

• Fenotiazini mogu povećati koncentracije risperidona, ali ne aktivnu antipsihotičku frakciju.

  Antivirusni lekovi:

• Inhibitori proteaze: nema formalnih podataka iz studija; ipak, s obzirom da je ritonavir snažan CYP3A4 inhibitor i slab CYP2D6 inhibitor, ritonavir i ritonavirom ‘’pojačani’’ inhibitori proteaze mogu povisiti koncentracije aktivne antipsihotične frakcije risperidona.

  Beta-blokatori:

• Neki beta-blokatori mogu povećati koncentracije risperidona u plazmi, ali ne i aktivne antipsihotičke frakcije.

  Blokatori kalcijumskih kanala:

• Verapamil, umereni inhibitor CYP3A4 i P-gp, povećava koncentraciju risperidona i aktivne antipsihotične frakcije.

  Gastrointestinalni lekovi:

• Blokatori H²-receptora: cimetidin i ranitidin, oba slabi inhibitori CYP2D6 i CYP3A4, povećavaju bioraspoloživost risperidona, ali aktivne antipsihotičke frakcije beznačajno.

  SSRI i triciklični antidepresivi:

• Flukosetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava koncentraciju risperidona, ali manje aktivne antipsihotične frakcije.

• Paroksetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava koncentraciju risperidona u plazmi, ali u dozama do 20 mg/dan, manje utiče na aktivnu antipishotičku frakciju.

• Triciklični antidepresivi mogu povećati koncentraciju risperidona ali ne i aktivne antipsihotičke frakcije. Amitriptilin ne utiče na farmakokinetiku risperidona ili aktivnu antipishotičku frakciju.

• Sertralin, slab inhibitor CYP2D6 i fluvoksamin, slab inhibitor CYP3A4, u dozama do 100 mg/dan nisu udružene sa klinički značajnim promenama u koncentracijama aktivne antipsihotičke frakcije risperidona. Ipak, doze sertralina ili fluvoksamina veće od 100 mg/dan mogu povisiti koncentracije aktivne antispihotične frakcije risperidona.

  Efekat risperidona na farmakokinetiku drugih lekova:

  Antiepileptici:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku valproata ili topiramata.

  Antipsihotici:

• Aripiprazol, supstrat CYP2D6 i CYP3A4: risperidon u obliku tableta ili kao injekcija nema uticaja na farmakokinetiku aripiprazola ili njegovog aktivnog metabolita, dehidroaripiprazola.

  Glikozidi digitalisa:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan uticaj na farmakokinetiku digoksina.

  Litijum:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku litijuma.

  Istovremena upotreba risperidona sa furosemidom

• Pogledati u odeljku 4.4 upozorenje o povećanom mortalitetu kod starijih osoba sa demencijom koje primaju furosemid.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o primeni risperidona kod trudnica. U ispitivanjima na životinjama nije dokazano teratogeno dejstvo risperidona, ali su bile zabeležene druge vrste reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Nije poznat potencijalni rizik za ljude.

Kod novorođenčadi čije su majke uzimale antipsihotike (uključujući risperidon) u poslednjem trimestru trudnoće, postoji povećan rizik od neželjenih reakcija poput ekstrapiramidalnog sindroma i/ili simptoma obustave leka, koji nakon porođaja mogu varirati u pogledu težine i trajanja. Prijavljeni su slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, somnolencije, respiratornog distresa ili poremećaja hranjenja. Zbog toga, novorođenčad treba pažljivo pratiti.

Risperidon ne treba koristiti za vreme trudnoće, osim ukoliko je to zaista neophodno. Ukoliko je tokom trudnoće neophodan prekid terapije, ne sme se izvršiti naglo.

Dojenje

Ispitivanja na životinjama su pokazala da se risperidon i 9-hidroksi-risperidon izlučuju u mleko. Pokazano je da se i risperidon i 9-hidroksi-risperidon takođe izlučuje u humano mleko, ali u malim količinama.

Ne postoje raspoloživi podaci o neželjenim dejstvima kod odojčadi. Zbog toga, treba proceniti odnos koristi od dojenja i potencijalnog rizika po odojče.

Fertilitet

Kao i drugi antagonisti dopaminskih D² receptora, risperidon povećava nivo prolaktina. Hiperprolaktinemija može da suprimira lučenje GnRH iz hipotalamusa i da samim tim smanji sekreciju gonadotropina iz hipofize, što dalje može da inhibiše gonadalnu steroidogenezu kako kod žena, tako i kod muškaraca.

Nisu primećeni relevantni efekti u pretkliničkim studijama.

Risperidon može imati blagi ili umereni uticaj na sposobnost upravljanje motornim vozilom i rukovanje mašinama usled potencijalnog dejstva na nervni sistem i čulo vida (videti odeljak 4.8). Zbog toga pacijente treba savetovati da ne upravljaju motornim vozilom i ne rukuju mašinama sve dok se ne proceni njihova individualna reakcija na risperidon.

Najčešće zabeležena neželjena dejstva (incidenca ≥ 10%) su: parkinsonizam, sedacija/somnolencija, glavobolja i nesanica.

Neželjena dejstva koja su dozno-zavisna uključuju parkinsonizam i akatiziju.

Sledeća neželjena dejstva su bila zabeležena u kliničkim studijama i postmarketinškom periodu. Neželjena dejstva su rangirana prema učestalosti javljanja na sledeći način: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100, <1/10); povremena (≥ 1/1000, < 1/100); retka (≥ 1/10000, < 1/1000), veoma retka (< 1/10000), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

U svakoj kategoriji učestalosti redosled neželjenih dejstava kreće se od najozbiljnijih do najblažih.

a Hiperprolaktinemija u nekim slučajevima može dovesti do ginekomastije, menstrualnih poremećaja, amenoreje, anovulacije, galaktoreje, poremećaja plodnosti, sniženog libida, erektilne disfunkcije.

b U placebo-kontrolisanim studijama je prijavljen dijabetes melitus kod 0,18% pacijenata na risperidonu u odnosu na 0,11% u placebo grupi. Ukupna incidenca u svim kliničkim ispitivanjima je iznosila 0,43% kod svih pacijenata na terapiji risperidonom.

c Nisu primećena u kliničkim studijama sa risperidonom, ali jesu u postmarketinškoj upotrebi risperidona.

^d Ekstrapiramidalni poremećaji koji se mogu javiti: parkinsonizam (hipersekrecija pljuvačke, mišićnoskeletna ukočenost, parkinsonizam, pojačano lučenje pljuvačke, rigiditet - fenomen zupčastog točka, bradikinezija, hipokinezija, lice-maska, spazam mišića, akinezija, nuhalna rigidnost, mišićna rigidnost, karakterističan hod parkinsoničara, poremećaj glabelarnog refleksa, tremor u miru karakterističan za parkinsonizam), akatizija (akatizija, nemir, hiperkinezija i sindrom nemirinih nogu), tremor, diskinezija (diskinezija, mišićni trzaji, horeoatetoza, atetoza i mioklonus), distonija.

Distonija obuhvata distoniju, hipertoniju, tortikolis, nevoljne mišićne kontrakcije, mišićne kontrakture, blefarospazam, kolutanje očiju, paraliza jezika, facijalni spazam, laringospazam, miotonija, opistotonus, orofaringealni spazam, pleurototonus, spazam jezika i trizmus. Treba imati u vidu da je obuhvaćen širi spektar simptoma, koji ne moraju imati ekstrapiramidalno poreklo. Insomnija uključuje: inicijalnu insomniju, insomniju nakon buđenja. Konvulzije podrazumevaju: generalizovane toničko-kloničke konvulzije. Menstrualni poremećaj uključuje: nepravilni mesečni ciklusi, oligomenoreja. Edem uključuje: generalizovani edem, periferni edem, testasti edemi.

Neželjena dejstva primećena kod upotrebe paliperidona

Paliperidon je aktivni metabolit risperidona, pa su neželjena dejstva ove supstance (i prilikom oralne i parenteralne primene) značajna i za risperidon. Pored gore navedenih neželjenih reakcija, sledeća neželjena dejstva su primećena kod upotrebe paliperidona i mogu se očekivati kod upotrebe risperidona.

Kardiološki poremećaji: sindrom posturalne ortostatske tahikardije

Efekat klase lekova

Kao i pri upotrebi drugih antipsihotika, postmarketinški su nakon upotrebe risperidona prijavljeni veoma retki slučajevi prolongacije QT intervala. Drugi efekti na srce, koji su povezani sa antipishoticima i prijavljeni sa upotrebom antipsihotika koji produžavaju QT interval uključuju ventrikularnu aritmiju, ventrikularnu fibrilaciju, ventrikularnu tahikardiju, iznendnu smrt, srčani zastoj i Torsade de pointes.

Venski embolizam

Slučajevi venskog tromboembolizma, uključujući slučajeve plućne embolije i duboke venske tromboze, su prijavljeni sa antipsihotičkim lekovima (nepoznata učestalost).

Porast telesne mase

Uticaj risperidona na telesnu masu odraslih pacijenata sa shizofrenijom, koji su zadovoljili kriterijum porasta telesne mase za ≥ 7%, upoređivan je sa placebom na bazi rezultata većeg broja placebo- kontrolisanih kliničkih studija, trajanja od 6 i 8 nedelja. Uočena je statistički značajno veća incidenca porasta telesne mase kod pacijenata lečenih risperidonom (18%) u poređenju sa pacijentima koji su dobijali placebo (9%). U većem broju placebo-kontrolisanih studija u trajanju od 3 nedelje kod odraslih pacijenata sa akutnom manijom, pokazalo se da je incidenca porasta telesne mase za ≥ 7% bila slična kod pacijenata lečenih risperidonom (2,5%) i placebom (2,4%), dok je kod pacijenata iz kontrolne grupe koja je dobijala neki aktivni komparativni lek bila nešto veća (3,5%).

U dugotrajnim kliničkim ispitivanjima dece i adolescenata sa poremećajima ponašanja i drugim disruptivnim poremećajima, zabeležen je prosečan porast telesne mase od 7,3 kg nakon 12 meseci terapije. Očekivani porast telesne mase kod zdrave dece, uzrasta 5 do 12 godina je 3 do 5 kg godišnje. U uzrastu od 12 do 16 godina, porast telesne mase iznosi 3 do 5 kg godišnje za devojčice, a približno 5 kg godišnje za dečake.

Dodatne informacije kod posebnih grupa pacijenata

Niže su opisana neželjena dejstva, čija je incidenca bila veća kod starijih pacijenata sa demencijom ili pedijatrijskih pacijenata, u odnosu na odrasle:

Stariji pacijenti sa demencijom

U kliničkim ispitivanjima starijih pacijenata sa demencijom, učestalost tranzitornih ishemijskih ataka i cerebrovaskularnih poremećaja bila je 1,4%, odnosno 1,5%. Takođe, učestalost sledećih neželjenih dejstava je bila ≥ 5% kod starijih pacijenata sa demencijom, odnosno najmanje dva puta veća nego kod odraslih pacijenata: urinarne infekcije, periferni edem, letargija i kašalj.

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da neželjena dejstva kod dece budu slična kao kod odraslih.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena sa učestalošću ≥ 5% kod pedijatrijskih pacijenata (5 – 17 godina) i najmanje dva puta češće nego kod odraslih u kliničkim studijama: somnolencija/sedacija, slabost, glavobolja, pojačan apetit, povraćanje, infekcije gornjih respiratornih puteva, nazalna kongestija, abdominalni bol, vrtoglavica, kašalj, pireksija, tremor, dijareja i enureza.

Nisu dovoljno proučeni efekti dugotrajne primene risperidona na polno sazrevanje i visinu (videti odeljak 4.4 Pedijatrijski pacijenti).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Znaci i simptomi predoziranja su rezultat pojačanog farmakološkog dejstva risperidona i uključuju: pospanost i sedaciju, tahikardiju i hipotenziju i ekstrapiramidalne simptome. U slučaju predoziranja

može doći do produženja QT intervala i konvulzija. Torsade de pointes mogu nastati kao posledica kombinovanog predoziranja risperidonom i paroksetinom.

U slučaju akutnog predoziranja, treba razmotriti mogućnost da je reč o predoziranju većim brojem lekova.

Lečenje

Treba zbrinuti disajne puteve i obezbediti odgovarajuću oksigenaciju i ventilaciju pacijenta. Razmotriti primenu aktivnog uglja sa laksativom samo ukoliko je predoziranje nastupilo unutar jednog sata. Odmah započeti praćenje kardiovaskularnih parametara, uključujući i kontinuirani EKG monitoring zbog pravovremene dijagnoze aritmije.

Ne postoji specifični antidot kod predoziranja risperidonom. Zbog toga treba primeniti odgovarajuće suportivne mere. U slučaju hipotenzije i cirkulatornog kolapsa treba primeniti odgovarajuće mere poput intravenske infuzije i/ili simpatikomimetika. U slučaju teških ekstrapiramidalnih simptoma treba primeniti antiholinergičke lekove. Pacijenta treba pažljivo pratiti do potpunog oporavka.