Cisplatin Accord 1mg/ml koncentrat za rastvor za infuziju

Lek Cisplatin Accord je indikovan u lečenju:

• uznapredovalog ili metastatskog karcinoma testisa

• uznapredovalog ili metastatskog karcinoma jajnika

• uznapredovalog ili metastatskog karcinoma mokraćne bešike

• uznapredovalog ili metastatskog karcinoma skvamoznih ćelija glave i vrata

• uznapredovalog ili metastatskog nemikroćelijskog karcinoma pluća

• uznapredovalog ili metastatskog mikroćelijskog karcinoma pluća.

• Lek Cisplatin Accord je, u kombinaciji sa drugom hemioterapijom i sa radioterapijom, indikovan u lečenju karcinoma grlića materice.

• Lek Cisplatin Accord se može koristiti i u obliku monoterapije i u obliku kombinovane terapije.

Doziranje

Odrasli i pedijatrijska populacija:

Doziranje zavisi od primarne bolesti, od očekivane reakcije pacijenta, kao i od toga da li se cisplatin primenjuje kao monoterapija ili kao komponenta kombinovane hemioterapije. Uputstva za doziranje se odnose i na odrasle i na decu.

Za monoterapiju preporučuje se primena sledeća dva dozna režima:

• Pojedinačna doza od 50 do 120 mg/m² telesne površine, svake 3 do 4 nedelje;

• Doza od 15 do 20 mg/m²/dan u trajanju od 5 dana, svake 3 do 4 nedelje.

  Ukoliko se cisplatin primenjuje kao deo kombinovane terapije, onda se doza cisplatina mora smanjiti. Uobičajena doza u ovakvim slučajevima iznosi 20 mg/m² ili više, jednom na svake 3 do 4 nedelje.

  Za lečenje karcinoma grlića materice, cisplatin se primenjuje u kombinaciji sa radioterapijom ili drugim hemioterapijama. Uobičajena doza iznosi 40 mg/m² nedeljno, u trajanju od 6 nedelja.

  Za upozorenja i mere opreza koje treba imati u vidu pre početka sledećeg ciklusa terapije, videti odeljak 4.4.

  Kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega ili depresijom koštane srži, neophodno je na odgovarajući način smanjiti dozu ovog leka (videti odeljak 4.3).

  Način primene

  Cisplatin rastvor za infuziju, koji je pripremljen u skladu sa instrukcijama (videti odeljak 6.6), treba primeniti u vidu intravenske infuzije u trajanju od 6 do 8 sati.

  Hidratacija

  Neophodno je održavati odgovarajuću hidrataciju pacijenta u periodu od 2 do 12 sati pre primene, pa sve do najmanje 6 sati nakon primene cisplatina. Hidratacija je neophodna da bi se obezbedila dovoljna diureza tokom terapije, kao i nakon terapije cisplatinom.

  Hidratacija se postiže intravenskom infuzijom jednim od sledećih rastvora:

• rastvor natrijum-hlorida 0,9%

• mešavina 0,9% rastvora natrijum-hlorida i 5% rastvora glukoze (1:1).

Hidratacija pre primene terapije cisplatinom:

Intravenska infuzija od 100 do 200 ml/sat tokom 6 do 12 sati, sa ukupnom količinom od najmanje jednog litra.

Hidratacija nakon završetka primene terapije cisplatinom:

Intravenska infuzija sa još dva litra, u količinama od 100 do 200 ml na sat, u trajanju od 6 do 12 sati.

Forsirana diureza može biti neophodna ukoliko je izlučivanje urina manje od 100 do 200 ml/sat nakon hidratacije. Forsirana diureza se može postići intravenskom primenom 37,5 mg manitola u obliku 10% rastvora (375 ml 10% rastvora manitola) ili primenom diuretika, ukoliko je funkcija bubrega normalna. Primena manitola ili diuretika je takođe potrebna u onim slučajevima kada je cisplatin primenjen u dozi koja je veća od 60 mg/m² površine tela (BSA).

Neophodno je da pacijent pije velike količine tečnosti do 24 sata nakon infuzije cisplatinom kako bi se obezbedila odgovarajuća diureza.

Lek Cisplatin Accord, 1 mg/ml, koncentrat za rastvor za infuziju, pre primene treba rastvoriti. Detaljne instrukcije vezano za rastvaranje, odnosno razblaživanje ovog leka, navedene su u odeljcima 4.4 i 6.6.

Iako se razblaženi rastvor primenjuje intravenski, lek se može primenjivati i intraperitonealno kod pacijenata sa intraperitonealnim malignitetima (tumor jajnika).

Prilikom primene se mora izbeći bilo koje sredstvo koje sadrži aluminijum, a koje može doći eventualno u kontakt sa cisplatinom (setovi za intravensku infuziju, igle, kateteri, špricevi i slično).

Preosetljivost na aktivnu supstancu cisplatin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1, ili druga jedinjenja koja sadrže platinu.

Cisplatin indukuje nefrotoksičnost koja je kumulativna, pa je iz tog razloga kontraindikovan kod pacijenata sa postojećim oštećenjem funkcije bubrega.

Cisplatin takođe pokazuje kumulativnu neurotoksičnost (naročito ototoksičnost) i ne sme se primenjivati kod pacijenata sa postojećim oštećenjem sluha.

Cisplatin je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa mijelosupresijom i kod pacijenata koji su dehidrirani. Pacijentkinje koje su na terapiji cisplatinom ne smeju da doje (videti odeljak 4.6).

Istovremena primena cisplatina sa vakcinom protiv žute grozice je kontraindikovana.

Lek Cisplatin Accord se primenjuje isključivo pod nadzorom lekara specijaliste onkologa u specijalizovano opremljenim jedinicama zdravstvenih ustanova gde je obezbeđen odgovarajući nadzor i praćenje pacijenata kao i odgovarajuća oprema za kontrolu anafilaktičkih reakcija.

Cisplatin reaguje sa aluminijumom formirajući crni precipitat platine. Iz tog razloga, za primenu rastvora cisplatina ne smeju se koristiti infuzioni sistemi, igle, kateteri i špricevi koji sadrže aluminijum. Pre primene rastvora paijentu potvrditi ispravnost i bistrinu rastvora kao i odsustvo prisustva čestica.

Rastvor za infuziju ne sme se mešati sa drugim lekovima ili dodacima.

Neophodno je obezbediti odgovarajuću dijagnostiku i kontrolu lečenja da bi se omogućilo odgovarajuće praćenje pacijenta, kao i sprovođenje terapije i pojava mogućih komplikacija.

Utvrditi sledeće parameter i funkcije organa pre, tokom i posle primene cisplatina:

• funkcija bubega

• funkcija jetre

• hematopoetska funkcija (broj crvenih i belih krvnih ćelija, broj trombocita)

• koncentraciju elektrolita u serumu (kalcijum, natrijum, kalijum, magnezijum) Testove treba obavljati svake nedelje tokom terapije cisplatinom.

Ponovna primena terapija cisplatinom treba da bude odložena dok se ne postignu normalne vrednosti sledećih parametara :

• koncentracija kreatinin u serumu ≤130µmol/l (1,5mg/100ml)

• koncentracija uree < 25mg/dl

• broj belih krvnih zrnaca >4000/µl (>4,0x10□/l)

• broj trombocita (krvnih pločica >100000/ µl (>100x10□/l)

• audiogram: rezultati u granicama normalnog opsega

Nefrotoksičnost

Cisplatin dovodi do teške kumulativne nefrotoksičnosti koja se može pojačati primenom aminoglikozidnih antibiotika. Cisplatinse ne sme primenjivati češće od jednom na svake 3-4 nedelje.

Da bi se održalo izlučivanje urina i smanjila nefrotoksičnost preporučuje se primena cisplatina intravenskom infuzijom preko 6 do 8 sati (videte odeljak 4.2).

Terapiju cisplatinom ne ponavljati ukoliko je koncentracija kreatinina u serumu manja od 1,5 mg/100 ml (130µmol/l) ili urea u krvi manje od 25 mg/100ml (9mmol/l) ili broj krvnih ćelija nije u odgovarajućem broju. S obzirom na to da je nefrotoksičnost cisplatina kumulativna, merenje uree u krvi, koncentracije kreatinina u serumu ili brzina glomerularne filtracije/ stopu klirensa kreatinina treba proveriti pre primene inicijalne terapije i pre svake sledeće primene.

Adekvatan tretman pre i tokom terapije hidratacijom treba obezbediti kako bi se smanjio rizik od toksičnosti za bubrege.

Da bi se nefrotoksičnost cisplatina svela na minimum, potrebno je održavati diurezu od 100 ml/h ili veću. To se može postići prethodnom hidratacijom pacijenta sa 2 litra odgovarajućeg rastvora koji se primenjuje intravenski i tretmanom hidratacije nakon primene cisplatina (preporučuje se 2500 ml/m² BSA/24 sata).

Ukoliko obimna hidratacija nije dovoljna za održavanje odgovarajuće diureze, može se primeniti osmotski diuretik (npr. 10% rastvorom manitola).

Poseban oprez je potreban kod pacijenata koji su na terapiji cisplatinom i konkominantnim terapijama koje imaju potencijalnu nefrotokičnost (videte odeljak 4.5)

Funkcija koštane srži

Kod pacijenata koji su na terapiji cisplatinom potrebno je često praćenje parametara krvi. Iako je hematotoksičnost umerena ili reverzibilna, može se javiti i teška trombocitopenija i leukopenija.

Kod pacijenata kod kojih se razvije trombocitopenija potreban je poseban oprez: u izvođenju invazivnih procedura, traženja znakova krvarenja ili modrica, testova urina, stolice i povraćanog sadržaja na okultno krvarenje, izbegavanje uzimanja acetilsalicilne kiseline i drugih lekova protiv zapaljenja (NSAIL).

Pacijenate kod kojih se razvije leukopenija, treba pažljivo pratiti zbog znakova infekcije; a možda će im biti potrebna primena antibiotika kao podršku i transfuziju krvnih produkata.(videti odeljak 4.8).

Funkcija centralnog nervnog sistema

Poznato je da cisplatin izaziva neurotoksičnost. Potrebno je redovno sprovoditi neurološke preglede kod pacijenata koji primaju terapiju koja sadrži cisplatin.

Prijavljeni su slučajevi teške neuropatije.

Ove neuropatije mogu biti ireverzibilne i mogu se manifestovati kao parestezija, arefleksija, gubitak propriocepcije i osećaja vibracije. Takođe je prijavljen gubitak motorne funkcije.

Ototoksičnost

Cisplatin može izazvati kumulativnu ototoksičnost, koja se češće javlja kod režima primene većih doza. Audiometriju treba uraditi pre primene inicijalne terapije i ponoviti kada se pojave simptomi ili klinički poremećaji sluha postasnu očigledni. Klinički značajno pogoršanje auditivne funkcije može zahtevati promenu doze ili prekid terapije. Prijavljena je i vestibularna toksičnost (videti odeljak 4.8).

Ototoksičnost je uočena kod najviše 31% pacijenata koji su primali jednu dozu cisplatina od 50 mg/m², a manifestovala se kao tinitus i/ili gubitak sluha za raspon visokih frekvencija (4000 do 8000 Hz). Povremeno se može javiti smanjena sposobnost da se čuju tonovi čija visina odgovara tonovima uobičajenog razgovora. Ototoksični uticaj može biti izraženiji kod dece koja su na terapiji cisplatinom. Gubitak sluha može biti unilateralan ili bilateralan i ima tendenciju da postane učestaliji i teži pri primeni ponovljenih doza; međutim, retko je prijavljena gluvoća nakon primene inicijalne doze cisplatina. Ototoksičnost može biti izraženija kod prethodne primene cisplatina istovremeno sa kranijalnom zračenjem i može biti povezana sa maksimalnom koncentracijom cisplatina u plazmi. Nije jasno da li je uzrokovana ototoksičnost reverzibilna.

Potrebno je sprovesti strogi nadzor ototoksičnosti, mijelosupresije i anafilaktičkih reakcija (videti odeljak 4.8).

Alergijske reakcije

Kao i kod ostalih jedinjenja koja sadrže platinu, reakcije preosetljivosti se u većini slučajeva javljaju tokom primene infuzije, što zahteva prekid primene cisplatina i započinjanje odgovarajuće terapije. Ukrštene reakcije, u pojedinim slučajevima sa smrtnim ishodom, prijavljene su kod primene svih jedinjenja koja sadrže platinu (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Funkcija jetre i krvna slika

Potrebno je pratiti laboratorijske testove krvi i funkciju jetre u redovnim vremenskim intervalima.

Karcinogeni potencijal

U retkim slučajevima kod ljudi je zabeležena akutna leukemija koja se javila istovremeno sa primenom cisplatina, a koja je generalno bila povezana sa primenom drugih leukemogenih lekova.

Cisplatin ispoljava kancerogeno dejstvo na miševima i pacovima (videti odeljak 5.3). Reakcije na mestu primene leka

Tokom primene cisplatina mogu se javiti reakcije na mestu primene leka. Usled rizika od ekstravazacije, preporučuje se pažljivo praćenje mesta primene infuzionog rastvora zbog moguće infiltracije tokom primene leka. Za sada nije poznata specifična terapija za reakcije ekstravazacije.

Gastrointestinalni trakt

Mučnina i povraćanje mogu biti intenzivni i zahtevaju adekvatnu terapiju antiemeticima.

Imunosupresivni efekat/ povećana podložnost infekcijama

Primena živih i živih-atenuiranih vakcina kod pacijenata imunokompromitovanih hemioterapijom uključujući i cisplatin može izazvati ozbiljne i životno ugrožavajuće infekcije. Vakcinaciju živim vakcinama treba izbegavati kod pacijenata koji su na terapiji cisplatinom. Mogu se primeniti mrtve ili inaktivisane vakcine, iako odgovor na ove vakcine može biti smanjen.

Upotreba vakcina protiv žute groznice je strogo kontraindikovana zbog rizika od nastanka sistemske bolesti sa smrtnim ishodom nakon vakcinisanja (videti odeljak 4.3).

Pomoćne supstance, upozorenja

Lek sadrži 3,5 mg natrijuma po mililitru, što je ekvivalentno 0,18 % prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije maksimalnog dnevnog unosa 2 g natrijuma za odraslu osobu.

Cisplatin se dalje priprema sa rastvorom koji saadrži natrijum (videti odeljak 6.6) što bi trebalo uzeti u obzir u vezi sa ukupnim unosom natrijuma iz svih izvora koje će pacijent primiti.

Cisplatin se može primenjivati u kombinaciji sa drugim citostaticima povezanih sa odgovarajućim mehanizmima dejstva. U takvim slučajevima može se pojaviti dodatna toksičnost.

Mijelosupresija izazvana cisplatinom može dodatno uticati na već postojeća oštećenja ili sličnu toksičnost drugih agenasa kao što su cefalosporini, furosemid, aminoglikozidi i drugi, primenjeni uporedo.

Istovremena primena nefrotoksičnih (npr. cefalosporini, aminoglikozidi, amfotericin B ili kontrastna sredstva) dovodi do povećanja toksičnog dejstva cisplatina na bubrege. Nefrotoksičnost može biti pogoršana aminoglikozidnim antibioticima primenjenim uporedo ili 1-2 nedelje nakon primene terapije cisplatinom.

Istovremena upotreba drugih potencijalno nefrotoksičnih lekova (npr. amfotericin B) ne preporučuje se tokom primene cisplatina.

Tokom ili nakon terapije cisplatinom savetuje se oprez prilikom primene lekova koji se izlučuju uglavnom putem bubrega, npr. citostatici kao što su bleomicin i metotreksat, zbog mogućeg smanjenja renalne eliminacije.

Renalna toksičnost i fosfamida može biti izraženija prilikom istovremene ili prethodne primene cisplatina.

Smanjenje koncentracije litijuma u krvi zabeleženo je u nekoliko slučajeva nakon terapije cisplatinom u kombinaciji sa bleomicinom i etopozidom. Zbog toga se savetuje praćenje koncentracije litijuma u krvi.

Istovremena i/ili sekvencijalna primena ototoksičnih lekova (npr. aminoglikozidi, diuretici Henleove petlje) dovodi do povećanja toksičnog dejstva cisplatina na funkciju sluha, posebno u slučajevima postojećeg oštećenja funkcije bubrega. Izuzev kod pacijenata koji primaju doze cisplatina veće od 60 mg/m² BSA, kod kojih je diureza manja od 1000 ml/24 časa, ne treba izazivati forsiranu diurezu primenom diuretika Henleove petlje zbog mogućeg oštećenja bubrega i ototoksičnosti.

Ifosfamid može pojačati gubitak sluha uzrokovanog primenom cisplatina.

U slučaju istovremene primene oralnih antikoagulanasa, savetuje se redovna kontrola INR vrednosti.

Istovremena primena antihistaminika, buklizina, ciklizina, loksapina, meklozina, fenotiazina, tioksantena ili trimetobenzamida može maskirati simptome ototoksičnosti (kao što su vrtoglavica i tinitus).

Tokom randomizovane studije u terapiji uznapredovalog karcinoma ovarijuma, istovremena primena piridoksina u kombinaciji sa altretaminom (heksametilmelamin) i cisplatinom nepovoljno je uticala na vreme do odgovora na terapiju.

Primena cisplatina pre infuzije paklitaksela može dovesti do smanjenja klirensa paklitaksela za 33%, čime se pojačava neurotoksičnost.

Tokim terapije cisplatinom, koncentracije antikonvulziva u serumu mogu ostati na subterapijskim nivoima. Koncentracije fenitoina u serumu mogu biti smanjene kod pacijenata koji istovremeno primaju cisplatin i fenitoin. Verovatni razlog za to je smanjena apsorpcija i/ili ubrzan metabolizam fenitoina.

Kod ovih pacijenata je neophodno praćenje koncentracije fenitoina u serumu i prilagođavanje doze po potrebi.

Cisplatin može povećati koncentraciju mokrćne kiseline u krvi kod pacijenata koji uporedo primaju lekove protiv gihta kao što su alopurinol, probenecid ili silfinpirazon. Može biti neophodno prilagođavanje doza ovih lekova kako bi se kontrolisala hiperurikemija i giht.

Cisplatin može intereagovati sa aluminijumom (videti odeljak 4.2).

Trudnoća

Nema adekvatnih podataka o primeni cisplatina kod trudnica. Na osnovu farmakoloških karakteristika postoji sumnja da cisplatina može izazvati ozbiljne urođene defekze. Studije sprovedene na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Lek Cisplatin Accord se ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ukoliko ordinirajući lekar smatra da je, zbog individualnog rizika za pacijentkinju, primena klinički opravdana.

Žene u reproduktivnom periodu/kontracepcija kod žena i muškaraca

Pacijenti oba pola moraju da koriste odgovarajuće metode kontracepcije tokom trajanja terapije i još najmanje 6 meseci nakon prestanka terapije cisplatinom.

Pacijentima koji planiraju potomstvo nakon završetka terapije cisplatinom, preporučuju se konsultacije u genetskom savetovalištu.

Dojenje

Cisplatin se izlučuje u majčino mleko. Lek Cisplatin Accord je kontraindikovan tokom perioda dojenja (videti odeljak 4.3)

Plodnost

S obzirom na to da terapija cisplatinom može da izazove ireverzibilni sterilitet, muškarcima koji planiraju potomstvo, preporučuje se da pre započinjanja terapije potraže savet u vezi sa zamrzavanjem sperme.

Nisu sprovedene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, zbog poznatih neželjenih reakcija (kao što je nefrotoksičnost) cisplatin može neznatno ili umereno uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Nismo uspeli da konvertujemo ovo poglavlje Sažetka karakteristika leka (SPC). Proverite PDF dokument.

Akutno predoziranje cisplatinom može da dovede do pojačanja očekivanih toksičnih efekata kao što je bubrežna insuficijencija, insuficijencija jetre, teške neurosenzitivne toksičnosti (gubitak sluha), okularne toksičnosti (uključujući i ablaciju retine), značajne mijelosupresije, dugotrajne mučnine i povraćanja i/ili neuritisa. Predoziranje takođe, može imati i smrtni ishod.

Potrebno je svakodnevno pratiti funkciju bubrega, kardiovaskularnu funkciju i krvnu sliku kako bi se procenila potencijalna toksičnost ovih sistema. Takođe, potrebno je pratiti koncentraciju magnezijuma i kalcijuma u serumu kao i simptome i znake razdražljivosti skeletnih mišića. Ukoliko se razvije simptomatska tetanija potrebno je dodati suplemente elektrolita. Takođe, svakodnevno treba pratiti vrednosti enzima jetre i mokraćne kiseline u krvi nakon akutnog predoziranja.

Nema poznatog antidota za predoziranje cisplatinom. Hemodijaliza je efikasna, samo do 3 sata nakon predoziranja i tada je delimična. Ukoliko se sa hemodijalizom započne unutar 4 sata nakon predoziranja, ona ima mali uticaj na eliminaciju cisplatina iz organizma, zbog brzog i ekstenzivnog vezivanja platine za proteine plazme.

Terapija u slučaju predoziranja obuhvata opšte suportivne mere.

Ukoliko se razvije temperatura used produžene mijelosupresije potrebno je uskladiti pokrivenost antibioticima nakon ustanovljne bakterijske kulture.