Lek Concor AM je indikovan za lečenje hipertenzije kao supstituciona terapija kod pacijenata čija je bolest na odgovarajući način kontrolisana pojedinačnim lekovima koji se daju istovremeno i u istim dozama kao u kombinaciji, ali kao odvojene tablete.

Lek Concor AM je indikovan kod pacijenata čiji je krvni pritisak na odgovarajući način kontrolisan davanjem odvojenih monokomponentnih lekova u istim dozama kao i u preporučenoj kombinaciji fiksnih doza.

Preporučena dnevna doza je jedna tableta određene jačine.

Lečenje se ne sme naglo prekinuti jer to može dovesti do privremenog pogoršanja kliničkog stanja. Lečenje se ne sme naglo prekinuti posebno kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca. Savetuje se postepeno smanjivanje doze.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre:

U slučaju oštećene funkcije jetre eliminacija amlodipina može biti produžena. Precizne preporuke za doziranje amlodipina nisu utvrđene kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Farmakokinetika amlodipina nije ispitivana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Stoga kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre lek treba davati sa posebnom opreznošću (videti odeljak 4.4).

U slučaju teškog oštećenja funkcije jetre maksimalna dnevna doza bisoprolola ne sme preći 10 mg.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega:

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Promene u koncentraciji amlodipina u plazmi nisu povezane sa stepenom oštećenja funkcije bubrega. Amlodipin ne podleže dijalizi (videti odeljak 4.4).

U slučaju teškog oštečenja funkcije bubrega (klirens kreatinina < 20 mL/min) dnevna doza bisoprolola ne sme da pređe 10 mg.

Stariji pacijenti:

Uobičajene doze se mogu davati starijim osobama, međutim, preporučuje se oprez kada se povećava doza (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija:

Bezbednost i efikasnost leka Concor AM kod dece i adolescenata ispod 18 godina nije ustanovljena. Nema raspoloživih podataka.

Lek Concor AM treba da se uzima ujutru sa ili bez hrane, bez žvakanja.

Povezano sa amlodipinom:

• teška hipotenzija

• šok (uključujući kardiogeni šok)

• opstrukcija ejekcione frakcije leve komore (tj. aortna stenoza visokog stepena)

• hemodinamiski nestabilna srčana insuficijencija posle akutnog infarkta miokarda

  Povezano sa bisoprololom:

• akutna srčana insuficijencija ili tokom epizode dekompenzacije srčane insuficijencije koja zahteva intravensku inotropnu terapiju

• kardiogeni šok

• AV blok drugog ili trećeg stepena (bez pejsmejkera)

• Sick sinus sindrom

• sinoatrijalni blok

• simptomatska bradikardija

• simptomatska hipotenzija

• teška bronhijalna astma

• teški oblici okluzivne bolesti perifernih arterija i Raynaud-ovog sindroma

• nelečeni feohromocitom (videti odeljak 4.4)

• metabolička acidoza

  Lek Concor AM je kontraindikovan kod pacijenata sa

• preosetljivošću na amlodipin, derivate dihidropiridina, bisoprolol i/ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

Povezano sa amlodipinom:

Bezbednost i efikasnost amlodipina u hipertenzivnoj krizi nisu utvrđene.

Pacijenti sa insuficijencijom srca

Pacijente sa insuficijencijom srca treba tretirati oprezno. U dugotrajnoj, placebom kontrolisanoj studiji kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (NYHA klase III i IV) učestalost plućnog edema je bila viša kod grupe koja je primala amlodipin nego kod grupe koja je primala placebo (videti odeljak 5.1).

Blokatore kalcijumovih kanala, uključujući amlodipin, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, pošto mogu povećati rizik od drugih kardiovaskularnih oboljenja i mortaliteta.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre

Poluvreme eliminacije amlodipina je produženo, a vrednosti PIK su povećane kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre; međutim preporuke za doziranje nisu utvrđene. Zbog toga amlodipin treba davati oprezno kod ovih pacijenata. Pacijente sa ozbiljnim oštećenjem funkcije jetre treba pažljivo pratiti.

Primena kod starijih pacijenata

Kod starijih osoba savetuje se oprez kada se povećava doza (videti odeljak 5.2).

Primena kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom

Amlodipin se može davati u uobičajenim dozama kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Promene u koncentraciji amlodipina u plazmi nisu povezane sa stepenom oštećenja funkcije bubrega. Amlodipin ne podleže dijalizi.

Povezano sa bisoprololom:

Posebno, kod pacijenata sa ishemijskim oboljenjem srca terapija bisoprololom se ne sme naglo prekinuti osim ako nije izričito indikovano, jer to može dovesti do privremenog pogoršanja oboljenja srca (videti odeljak 4.2). Bisoprolol se mora davati sa posebnom oprezom kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom povezanom sa srčanom insuficijencijom.

Bisoprolol se mora koristiti sa oprezom kod:

• diabetes mellitus-a sa izuzetno varirajućom koncentracijom glukoze u krvi; simptomi hipoglikemije (npr. tahikardija, palpitacije ili znojenje) mogu da budu maskirani.

• strogog gladovanja/dijete.

• tokom terapije desenzitizacije. Kao i kod drugih beta-blokatora, bisoprolol može da poveća senzitivnost na alergene i težinu anafilaktičke reakcije. Primena adrenalina ne postiže uvek željeni terapijski efekat u ovim slučajevima.

• AV bloka prvog stepena.

• Prinzmetalove angine; Primećeni su slučajevi koronarnog vazospazma. Uprkos njegovoj visokoj beta1-selektivnosti, napadi angine ne mogu biti potpuno isključeni kada se bisoprolol daje pacijentima sa Prinzmetalovom anginom.

  • okluzivne bolesti perifernih arterija (intenzivnije tegobe mogu da se jave naročito na početku terapije).

  • pacijentima sa psorijazom ili anamnezom psorijaze, beta-blokatore (npr. bisoprolol) treba propisati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika.

  • tokom terapije bisoprololom simptomi hipertireoze mogu da budu prikriveni.

  • pacijentima sa feohromocitomom, bisoprolol može da se daje jedino nakon prethodnog davanja alfa- blokatora.

  • kod pacijenata koji će biti podvrgnuti opštoj anesteziji, beta blokada smanjuje pojavu aritmija i miokardijalne ishemije tokom indukcije anestezije i intubacije, kao i u postoperativnom periodu. Trenutno se preporučuje održavanje beta blokade perioperativno. Anesteziolog treba da bude svestan beta blokade zbog moguće interakcije sa drugim lekovima, koja može dovesti do bradiaritmije, smanjene refleksne tahikardije i smanjene sposobnosti da se kompenzuje gubitak krvi.

    Ukoliko je neophodno da se prekine terapija beta-blokatorima pre operacije, to treba sprovoditi postepeno i da bude ukinuta najmanje 48 sati pre anestezije.

  • Iako kardioselektivni (beta 1) beta-blokatori imaju manji uticaj na funkciju pluća u poređenju sa

neselektivnim beta blokatorima, kao i kod svih beta-blokatora, treba izbegavati njihovu primenu kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima pluća, osim ukoliko ne postoje klinički opravdani razlozi za

njihovu upotrebu. U tom slučaju, lek Concor AM treba koristiti sa oprezom. Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih oboljenja pluća, koja mogu da izazovu pojavu simptoma, uporedo je potrebna i terapija bronhodilatatorima. Ponekad može da dođe do povećanja otpora u disajnijm putevima kod pacijenata sa astmom, zbog čega može biti potrebno povećati dozubeta2-agonista.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Interakcije u vezi sa amlodipinom:

Uticaji drugih lekova na amlodipin

• CYP3A4 inhibitori: Istovremena primena snažnih ili umerenih CYP3A4 inhibitora (npr. inhibitori proteaze, kao indinavir, sakvinavir i ritonavir; azolni antimikotici, kao flukonazol i itrakonazol; makrolidi kao eritromicin ili klaritromicin, verapamil ili diltiazem) mogu dovesti do značajnog povećanja izloženosti amlodipinu što povećava rizik za pojavu hipotenzije. Klinički značaj ovih PK varijacija može biti izražen kod strarijih pacijenata. Kliničko praćenje i podešavanje doze tada mogu biti neophodni.

• CYP3A4 induktori: Nakon istovremene primene poznatih induktora CYP3A4, koncentracija amlodipina u plazmi može da varira. Stoga, treba pratiti krvni pritisak i razmotriti regulisanje doze kako tokom, tako i nakon istovremene primene lekova, naročito kod snažnih induktora CYP3A4 (npr. rifampicin, kantarion - Hypericum perforatum)).

  Primena amlodipina sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta se ne preporučuje s obzirom da može doći do povećanja bioraspoloživosti, što kod pacijenata može rezultirati pojačanim dejstvom na smanjenje krvnog pritiska.

  Dantrolen (infuzija)

  Kod životinja uočena je pojava ventrikularne fibrilacije sa smrtnim ishodom i kardiovaskularni kolaps u kombinaciji sa hiperkalemijom nakon primene verapamila i dantrolena intravenski. Zbog rizika od hiperkalemije, preporuka je da se istovremena primena blokatora kalcijumskih kanala (kao što je amlodipin) izbegne kod pacijenata kod kojih se sumnja na malignu hipertermiju ili tokom terapije maligne hipertermije.

  Uticaji amlodipina na druge lekove

  Hipotenzivno dejstvo amlodipina pojačava smanjenje krvnog pritiska koje izazivaju drugi antihipertenzivi.

  Takrolimus

  Postoji rizik od povećanja koncentracije takrolimusa u krvi tokom istovremene primene s amlodipinom iako farmakokinetički mehanizam ove interakcije nije potpuno razumljiv. Kako bi se izbegla toksičnost takrolimusa, primena amlodipina kod pacijenata lečenih takrolimusom zahteva praćenje koncentracije takrolimusa u krvi i prilagođavanje doze takrolimusa, po potrebi.

  Ciklosporin

  Nisu sprovedene kliničke studije interakcije ciklosporina i amlodipina kod zdravih dobrovoljaca niti u drugim populacijama, s izuzetkom pacijenata sa transplantiranim bubregom, gde je uočeno varijabilno povećanje najmanje (trough) koncentracije ciklosporina (prosečno 0% - 40%). Potrebno je razmotriti praćenje koncentracije ciklosporina kod pacijenata kojima je transplantiran bubreg i kod kojih je amlodipin bio uključen u terapiju, jer će možda biti potrebno smanjiti dozu ciklosporina.

  Simvastatin

  Primena višestrukih doza od 10 mg amlodipina sa 80 mg simvastatina dovela je do povećanja izloženosti simvastatinu od 77% u poređenju sa primenom samo simvastatina. Ograničiti dozu simvastatina kod pacijenata na amlodipinu na 20 mg dnevno.

  U kliničkim studijama interakcija, amlodipin nije uticao na farmakokinetiku atorvastatina, digoksina ili varfarina.

  Interakcije u vezi sa bisoprololom:

  Kombinacije koje se ne preporučuju:

• Antagonisti kalcijuma tipa verapamila i u manjoj meri tipa diltiazema: negativan uticaj na kontraktilnost, atrioventrikularnu provodljivost i krvni pritisak. Intravensko davanje verapamila pacijentima koji se leče beta-blokatorima može dovesti do izražajne hipotenzije i atrioventrikularnog bloka.

• Antihipertenzivi centralnog dejstva kao što su klonidin, metildopa, moksonodin, rilmenidin: uporedo davanje antihipertenziva centralnog dejstva može dovesti do usporenja srčanog ritma i udarnog volumena i do vazodilatacije. Nagli prekid terapije, posebno pred završetak beta blokade može da poveća rizik od povratne „rebound hipertenzije“.

  Kombinacije kod kojih je potreban poseban oprez:

• Antagonisti kalcijuma dihidropiridinskog tipa kao što je nifedipin: istovremena primena može povećati rizik od nastanka hipotenzije.Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom ne može se isključiti rizik od daljeg pogoršanja funkcije ventrikularne komore.

• Klasa I antiaritmika (npr. dizopiramid, hinidin, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): dejstvo na vreme atrioventrikularne provodljivosti i negativan inotropni efekat mogu biti pojačani.

• Klasa III antiaritmika (npr. amjodaron): dejstvo na vreme atrioventrikularne provodljivosti može biti pojačano.

• Parasimpatomimetici: Istovremena upotreba sa bisprololom može produžitivreme atrioventrikularne provodljivosti i tako povećati rizik od bradikardije.

• Topikalna primena preparata koji sadrže beta-blokatore (npr. kapi za oči u terapiji glaukoma): mogu da pojačaju sistemsko dejstvo bisoprolola.

• Insulin i oralni antidijabetici: istovremena upotreba pojačava hipoglikemijsko dejstvo. Blokada beta- adrenoreceptora može da prikrije simptome hipoglikemije.

• Anestetici: u kombinaciji sa bisoprololom refleksna tahikardija može biti umanjena i time rizik od hipotenzije može biti povećan (za više informacija o opštim anesteticima vidite odeljak4.4).

• Glikozidi digitalisa: Istovremena upotreba sa bisoprololom može dovesti do usporenja srčanog ritma, ili produženja atrioventrikularnog vremena sporovođenja.

• Nestreroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): NSAILs mogu smanjiti hipotenzivno dejstvo bisoprolola.

• Beta-simpatomimetici (npr. izoprenalin, dobutamin): Kombinacija sa bisoprololom može smanjiti dejstvo oba leka.

• Simpatomimetici koji aktiviraju i beta- i alfa- adrenoreceptore (npr. noradrenalin, adrenalin): Kombinacija sa bisoprololom može demaskirati vazokonstriktorska dejstva ovih lekova koji se odvijaju preko alfa-adrenoceptora što dovodi do povećanja arterijskog pritiska. Ovakve interakcije su češće kod neselektivnih beta-blokatora.

• Istovremena primena antihipertenzivnih lekova kao i drugih lekova koji imaju potencijal da smanje krvni pritisak (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini) mogu povećati rizik od nastanka hipotenzije.

  Obratiti pažnju pri istovremenoj administraciji sledećih lekova:

• Meflokin: Povećan rizik od nastanka bradikardije.

• Inhibitori monoaminooksidaze (izuzev MAO-B inhibitora): povećan hipotenzivni uticaj beta- blokatora, ali i rizik od hipertenzivne krize.

Trudnoća

Bisoprolol ispoljava farmakološko dejstvo koje može imati štetno dejstvo na trudnoću i/ili fetus/novorođenče. Generalno, beta-blokatori smanjuju prokrvljenost placente koja se dovodi u vezu sa zaostalim razvojem, intrauterinom smrću, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (npr. hipoglikemija i bradikardija) mogu da se dogode i kod fetusa i kod novorođenčeta. Ukoliko je terapija beta- blokatorima neophodna, poželjna je primena selektivnih beta¹ adrenergičkih blokatora

Bezbednost amlodipina u trudnoći kod ljudi nije utvrđena.

U studijama na životinjama, zabeležena je reproduktivna toksičnost kod primene visokih doza (videti odeljak 5.3).

Lek Concor AM ne treba da se koristiti tokom trudnoće sem ukoliko to nije neophodno. Ukoliko se terapija lekom Concor AM smatra neophodnom treba pratiti uteroplacentalni protok krvi i razvoj fetusa. U slučaju štetnog dejstva na trudnoću ili na fetus treba razmotriti alternativnu terapiju. Novorođenče treba pažljivo pratiti. Simptomi hipoglikemije i bradikardije se mogu očekivati u prva 3 dana po rođenju.

Dojenje

Nije poznato da li se bisoprolol izlučuje u majčino mleko. Amlodipin se izlučuje u majčino mleko. Udeo doze koju uzme majka, a koju dobije novorođenče je procenjen kroz interkvartilni raspon koji je iznosio 3 – 7%, i sa maksimalnih 15%. Zato se dojenje ne savetuje tokom primene leka Concor AM.

Plodnost

Nema podataka u vezi uticaja na plodnost kod ljudi za datu kombinaciju lekova. Reverzibilne biohemijske promene u spermi su prijavljene kod pojedinih pacijenata na terpaiji sa blokatorima kalcijumskih kanala, ipak klinički podaci u vezi potencijalnog uticaja amlodipina na plodnost su nedovoljni. U jednoj studiji na pacovima, prijavljeni su neželjeni događaji povezani sa plodnošću kod muškaraca (videti odeljak 5.3).

Bisoprolol nije imao uticaja na plodnosti ili reproduktivnu sposobnost u studijama na životinjama (videti odeljak 5.3).

Amlodipin ima mali ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Ako se tokom lečenja jave vrtoglavica, glavobolja, iscrpljenost ili mučnina, sposobnost reagovanja može biti poremećena. U studiji kod pacijenata sa koronarnom bolešću bisoprolol nije uticao na sposobnost upravljanja vozilima. Međutim, u zavisnosti od individualne reakcije na lek, ne treba isključiti uticaj leka na sposobnost potrebnu za vožnju ili na rukovanje mašinama.

Ovo treba uzeti u obzir pogotovo na početku terapije i nakon promene leka, kao i u kombinaciji sa alkoholom.

Neželjena dejstva uočena tokom odvojenog uzimanja aktivnih komponenti leka prikazana su prema sledećoj učestalosti pojavljivanja:

Veoma često (≥ 1/10) Često (≥ 1/100 do < 1/10)

Povremeno (≥ 1/1 000 do < 1/100) Retko (≥ 1/10000 do < 1/1000) Veoma retko (< 1/10000)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Amlodipin:

Najčešća prijavljivana neželjena dejstva tokom terapije su bila: pospanost, vrtoglavica, glavobolja, palpitacije, naleti vrućine, abdominalni bol, mučnina, oticanje gležnjeva, edem i pojačan umor.

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

Veoma retko: Leukopenija, trombocitopenija

Poremećaji imunskog sistema:

Veoma retko: Alergijske reakcije

Poremećaji metabolizma i ishrane:

Veoma retko: Hiperglikemija

Psihijatrijski poremećaji:

Povremeno: Depresija, promena raspoloženja (uključujući anksioznost), insomnija Retko: Konfuzija

Poremećaji nervnog sistema:

Često: Pospanost, vrtoglavica, glavobolja, (naročito na početku lečenja) Povremeno: Tremor, disgeuzija, sinkopa, hipoestezija, parestezija,

Veoma retko: Hipertonija, periferna neuropatija

Poremećaji oka:

Često: Poremećaji vida (uključujući diplopiju)

Poremećaji uha i labirinta:

Povremeno: Tinitus

Kardiološki poremećaji:

Često: Palpitacije

Povremeno: Aritmija (uključujući bradikardiju, ventrikularnu tahikardiju i atrijalnu fibrilaciju)

Veoma retko: Infarkt miokarda

Vaskularni poremećaji:

Često: Naleti crvenila Povremeno: Hipotenzija Veoma retko: Vaskulitis

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Često: Dispneja Povremeno: Kašalj, rinitis

Gastrointestinalni poremećaji:

Često: Abdominalni bol, nauzeja, dispepsija, promene u pražnjenju creva (uključujući dijareju i konstipaciju)

Povremeno: Povraćanje, suva usta

Veoma retko: Pankreatitis, gastritis, hiperplazija gingiva

Hepatobilijarni poremećaji:

Veoma retko: Hepatitis, žutica*, povećane vrednosti enzima jetre*

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Povremeno: Alopecija, purpura, depigmentacija kože, hiperhidroza, pruritus, osip, egzantem, urtikarija Veoma retko: Angioedem, eritema multiforme, eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom, Quincke-ov edem, fotosenzitivnost

Nepoznato: Toksična epidermalna nekroliza

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva: Često: Oticanje zglobova, grčevi u mišićima, Povremeno: Artralgija, mijalgija, bol u leđima

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Povremeno: Poremećaj mokrenja, nokturija, učestalo mokrenje

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

Povremeno: Erektilna disfunkcija, ginekomastija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Veoma često: Edem

Često: Umor, astenija

Povremeno: Bol u grudima, bol, malaksalost

Ispitivanja:

Povremeno: Povećanje telesne mase, gubitak telesne mase

*U većini slučajeva sa holestazom

Zabeleženi su izolovani slučajevi ekstrapiramidalnog sindroma. Bisoprolol

Poremećaji metabolizma i ishrane

Retko: Povećane vrednosti triglicerida

Psihijatrijski poremećaji:

Povremeno: Depresija, poremećaji sna Retko: Noćne more, halucinacije

Poremećaji nervnog sistema:

Često: Vrtoglavica**, glavobolja**

Retko: Sinkopa

Poremećaji oka:

Retko: Smanjeno stvaranje suza (uzeti u obzir kod pacijenata koji nose kontaktna sočiva)

Veoma retko: Konjunktivitis

Poremećaj uha i labirinta:

Retko: Poremećaj sluha

Kardiološki poremećaji:

Povremeno: Poremećaji AV provodljivosti, pogoršanje postojeće insuficijencije srca, bradikardija

Vaskularni poremećaji:

Često: Osećaj hladnoće i trnjenja u ekstremitetima Povremeno: Hipotenzija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Povremeno: Bronhospazam kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili opstruktivnom bolešću pluća u anamnezi

Retko: Alergijski rinitis

Gastrointestinalni poremećaji:

Često: Gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija

Hepatobilijarni poremećaji:

Retko: Hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Retko: Reakcije preosetljivosti kao što su svrab, crvenilo, osip

Veoma retko: Alopecija. Beta-blokatori mogu da aktiviraju psorijazu, pogoršaju stanje ili dovedu do psorijaziformnog osipa.

Poremećaji mišićno-skeletnog sistema i vezivnog tkiva:

Povremeno: Mišićna slabost i grčevi

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

Retko: Erektilna disfunkcija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Često: Umor**

Povremeno: Astenija (iscrpljenost)**

Ispitivanja:

Retko: Povećane vrednosti enzimi jetre (ALT, AST)

**Ovi simptomi se naročito javljaju na početku terapije. Blagi su i obično nestanu 1 do 2 nedelje nakon početka terapije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Amlodipin:

Podaci o namernom predoziranju kod ljudi su ograničeni.

Simptomi

Raspoloživi podaci ukazuju da predoziranje može dovesti do izrazite periferne vazodilatacije i moguće refleksne tahikardije. Zabeležena je značajna i verovatno produžena sistemska hipotenzija uključujući šok sa smrtnim ishodom.

U retkim slučajevima, kao posledica predoziranja amlodipinom, prijavljen je nekardiogeni plućni edem, koji može biti sa odloženim početkom (24-48 sati nakon ingestije) i koji zahteva podršku disanju. Rane mere oživljavanja (uključujući preopterećenje tečnošću) koje se sprovode radi održavanja perfuzije i srčanog minutnog volumena mogu biti precipitirajući faktori.

Lečenje

Klinički značajna hipotenzija usled predoziranja amlodipinom zahteva aktivnu kardiovaskularnu podršku uključujući učestalo praćenje srčane i respiratorne funkcije, podizanje ekstremiteta i praćenje cirkulišućeg volumena tečnosti i volumena izlučene mokraće.

Ukoliko ne postoje kontraindikacije, primena vazokonstriktora može biti od pomoći u očuvanju vaskularnog tonusa i krvnog pritiska. Intravenska primena kalcijum-glukonata može biti od koristi u sprečavanju efekata blokade kalcijumskih kanala.

Gastrična lavaža može biti od pomoći u nekim slučajevima. Kod zdravih dobrovoljaca davanje aktivnog uglja unutar 2 sata od uzimanja 10 mg amlodipina je smanjilo resorpciju amlodipina.

Imajući u vidu da se amlodipin u velikoj meri vezuje za proteine, malo je verovatno da dijaliza može biti od pomoći.

Bisoprolol:

Simptomi

Najčešći znaci predoziranja beta-blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insufucijencija i hipoglikemija. Do danas je prijavljeno nekoliko slučajeva predoziranja bisoprololom kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili koronarnom srčanom bolešću. Kod ovih pacijenta javila se bradikardija i hipotenzija. Svi pacijenti su se oporavili. Postoje široke interindividualne varijacije u osetljivosti i na pojedinačne visoke doze bisoprolola, pri čemu su srčani bolesnici očigledno mnogo osetljiviji na efekte bisoprolola.

Lečenje

U načelu, ukoliko dođe do predoziranja, terapiju bisoprololom treba obustaviti i započeti suportivnu i simptomatsku terapiju. Ograničeni podaci ukazuju da se bisoprolol teško može ukloniti dijalizom.

Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta-blokatore, sledeće opšte mere treba da budu preduzete ukoliko to klinička slika zahteva.

Bradikardija: Intravenski primeniti atropin. Ukoliko je odgovor neadekvatan, treba dati sa oprezom izoprenalin ili drugi agens sa pozitivnim hronotropnim osobinama. U izvesnim slučajevima može biti neophodna implementacija transvenskog pejsmejkera.

Hipotenzija: Intravenska zamena tečnosti i primena vazopresora. Intravenska primena glukagona takođe može biti od koristi.

AV blok (drugog ili trećeg stepena): Pacijente treba pažljivo pratiti i lečiti infuzijom izoprenalina ili ukoliko je neophodno, privremeno može da se implantira pejsmejker.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: Intravenski primeniti diuretike, pozitivne inotropne agense kao i vazodilatatore.

Bronhospazam: Treba dati bronhodilatatorsku terapiju poput izoprenalina, beta2-simpatomimetika i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: Intravenska primena glukoze.