Remirta® 30mg film tableta

Lečenje epizoda velike depresije kod odraslih pacijenata.

Odrasli

Efektivna dnevna doza je obično između 15 mg i 45 mg. Početna doza je 15 mg ili 30 mg. Mirtazapin obično počinje da ispoljava svoje dejstvo nakon 1-2 nedelje terapije. Lečenje odgovarajućim dozama bi trebalo da dâ pozitivan odgovor tokom 2-4 nedelje. Ako odgovor nije zadovoljavajući, doza se može povećati do maksimalne doze. Ako nema odgovora tokom sledeće 2-4 nedelje, terapiju treba obustaviti.

Kako bi se obezbedio izostanak simptoma, pacijenti koji boluju od depresije treba da budu na terapiji najmanje 6 meseci. Terapiju mirtazapinom treba prekidati postepeno da bi se izbegli simptomi koji nastaju usled naglog prekida terapije (videti odeljak 4.4).

Starije osobe

Preporučena doza je ista kao ona koja se propisuje odraslima. Kod starijih pacijenata povećanje doze treba da se

sprovodi pod pažljivim nadzorom da bi se obezbedio zadovoljavajući i bezbedan odgovor.

Oštećenje funkcije bubrega

Klirens mirtazapina može biti smanjen kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <40 mL/min). To bi trebalo uzeti u obzir kada se lek Remirta propisuje ovoj kategoriji pacijenata (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Klirens mirtazapina može biti smanjen kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. To bi trebalo uzeti u obzir kada se lek Remirta propisuje ovoj kategoriji pacijenata, naročito ako postoji ozbiljno oštećenje funkcije jetre, zato što nije bilo ispitivanja leka u grupi pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Lek Remirta ne treba koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.4) s obzirom na to da efikasnost nije dokazana u dve kratkotrajne kliničke studije (videti odeljak 5.1) i zbog bezbednosti njegove primene u ovoj populaciji (videti odeljke 4.4, 4.8, 5.1).

Način primene

Mirtazapin ima poluvreme eliminacije od 20-40 sati i zbog toga je lek Remirta pogodan za primenu jednom dnevno. Najbolje je da se on uzima u obliku pojedinačne doze, uveče, pre spavanja. Lek Remirta se može davati i u dve podeljene doze (jedna ujutru i jedna pre spavanja, s tim što veću dozu treba davati uveče). Tablete se uzimaju oralno, sa tečnošću i treba ih progutati bez žvakanja.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Istovremena upotreba mirtazapina sa inhibitorima monoaminooksidaze (MAO) (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska populacija

Mirtazapin ne treba koristiti u lečenju dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Ponašanje povezano sa suicidom (pokušaji samoubistva i razmišljanja o samoubistvu) i nasilnost (najčešće agresija, konfrontacija sa drugima i bes) češće su primećeni u kliničkim istraživanjima među decom i adolescentima lečenim antidepresivima u poređenju sa onima koji su dobijali placebo. Ukoliko se na osnovu kliničke procene ipak odluči za lečenje, pacijente treba pažljivo nadgledati u slučaju pojave suicidnih simptoma. Osim toga, nema podataka o bezbednosti pri dugotrajnoj upotrebi leka kod dece i adolescenata kada su u pitanju rast, sazrevanje te kognitivni i bihevioralni razvoj.

Suicid/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija se povezuje sa povećanim rizikom od suicidalnih misli, samopovređivanja i samoubistva (događaji povezani sa samoubistvom). Rizik postoji sve dok ne dođe do značajne remisije. Pošto do poboljšanja ne mora doći tokom prvih nekoliko nedelja terapije ili više, pacijente treba pažljivo pratiti dok ne dođe do poboljšanja. Postoji opšte kliničko iskustvo da se rizik od samoubistva povećava u ranim stadijumima oporavka.

Poznato je da kod pacijenata sa događajima povezanim sa samoubistvom u anamnezi i kod onih koji su ispoljavali značajan stepen suicidalnih ideacija pre otpočinjanja terapije, postoji veći rizik od suicidalnih misli ili pokušaja samoubistva, pa ih zbog toga treba pažljivije pratiti tokom terapije. Meta-analize kliničkih ispitivanja antidepresiva kontrolisanih placebom kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima, pokazale su povećan rizik od suicidalnog ponašanja sa antidepresivima, u poređenju sa placebom, kod pacijenta mlađih od 25 godina.

Terapija antidepresivima treba da se vrši uz pažljivi nadzor pacijenata, pre svega onih sa većim rizikom, naročito na početku terapije i nakon promena doze. Pacijente (i one koji o njima brinu) treba upozoriti o potrebi praćenja bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidalnog ponašanja ili razmišljanja i neuobičajenih promena u ponašanju i uputiti ih da traže hitan medicinski savet ako su ti simptomi prisutni.

S obzirom na postojanje rizika od samoubistva, naročito na početku terapije, pacijentima treba davati samo ograničen broj tableta mirtazapina, u cilju smanjenja rizika od predoziranja.

Depresija koštane srži

Depresija koštane srži, koja se manifestuje u obliku granulocitopenije ili agranulocitoze, bila je zabeležena tokom terapije mirtazapinom. Zabeležena su i retka pojavljivanja reverzibilne agranulocitoze u kliničkim studijama sa mirtazapinom. U postmarketinškom periodu zabeleženi su veoma retki slučajevi agranulocitoze sa mirtazapinom, najčešće reverzibilni, ali u nekim slučajevima i sa smrtnim ishodom. Smrtni slučajevi su se uglavnom javljali kod pacijenata starijih od 65 godina. Lekar mora biti na oprezu u slučaju pojave simptoma kao što su povišena telesna temperatura, bol u grlu, stomatitis ili drugi znaci infekcije. Ako se ovakvi simptomi jave, lečenje treba prekinuti i uraditi krvnu sliku.

Žutica

Ako se pojavi žutica, lečenje treba prekinuti. Stanja koja zahtevaju nadzor

Oprezno doziranje kao i redovno i pažljivo praćenje neophodno je kod pacijenta sa:

• epilepsijom i organskim moždanim sindromom: Iako klinička praksa ukazuje da su epileptični napadi retki tokom terapije mirtazapinom, kao i sa drugim antidepresivima, mirtazapin treba oprezno uvoditi kod pacijenta koji imaju napade u anamnezi. Terapiju treba prekinuti kod svih pacijenta kod kojih se jave napadi ili ako napadi postanu učestaliji;

• oštećenjem funkcije jetre: Nakon primene pojedinačne oralne doze mirtazapina od 15 mg, njegov klirens je bio umanjen za približno 35% kod pacijenta sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, u poređenju sa ispitanicima koji su imali normalnu funkciju jetre. Prosečna koncentracija mirtazapina u plazmi je bila povećana za oko 55%;

• oštećenjem funkcije bubrega: Nakon primene pojedinačne oralne doze mirtazapina od 15 mg kod pacijenta sa umerenim (klirens kreatinina <40 mL/min) i teškim oštećenjem funkcije bubrega (kirens kreatinina ≤10 mL/min) klirens mirtazapina je bio smanjen za oko 30% odnosno 50%, u poređenju sa ispitanicima sa normalnom funkcijom bubrega. Prosečna koncentracija mirtazapina u plazmi je bila povećana za oko 55% odnosno 115%. Nisu otkrivene značajne razlike kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min) u poređenju sa kontrolnom grupom;

• oštećenjem funkcije srca, kao što su poremećaji provodljivosti, angina pektoris i nedavni infarkt miokarda, kada treba primeniti uobičajene mere predostožnosti i pažljivo davati odgovarajuće lekove koji će se istovremeno koristiti;

• niskim krvnim pritiskom;

• dijabetes melitusom: Kod pacijenta sa dijabetesom, antidepresivi mogu da izmene koncentraciju glukoze u krvi. Doza insulina i/ili oralnih hipoglikemika će možda morati da se prilagodi i preporučuje se

  pažljivo praćenje.

  Kao i kod ostalih antidepresiva, treba uzeti u obzir i sledeće:

• Pogoršanje psihotičnih simptoma može da se javi kada se antidepresivi primenjuju kod pacijenata sa shizofrenijom ili drugim psihotičnim poremećajima; paranoidne misli mogu da se pojačaju.

• Kada se leči depresivna faza bipolarnog poremećaja, ona može da se pretvori u maničnu fazu. Pacijente sa manijom/hipomanijom u anamnezi treba pažljivo pratiti. Mirtazapin treba obustaviti kod pacijenta koji ulaze u maničnu fazu.

• Iako lek Remirta ne izaziva zavisnost, postmarketinška iskustva su pokazala da nagli prekid terapije, nakon dugotrajne primene, može ponekad da dovede do simptoma obustave primene leka. U većini slučajeva reakcije obustave primene leka su bile blage i samoograničavajuće. Među različitim zabeleženim simptomima obustave primene leka, najčešći su bili vrtoglavica, uznemirenost, anksioznost, glavobolja i mučnina. Iako su oni bili zabeleženi kao simptomi obustave primene leka, treba imati u vidu da ovi simptomi mogu biti povezani i sa osnovnom bolešću. Kao što se i savetuje u odeljku 4.2, preporučeno je postepeno ukidanje terapije mirtazapinom.

• Treba biti oprezan kod pacijenata sa poremećajima u mokrenju kao što je hipertrofija prostate i kod pacijenata sa akutnim glaukomom zatvorenog ugla i povećanim intraokularnim pritiskom (iako su šanse da se pojave problemi sa lekom Remirta male, zbog njegovog veoma slabog antiholinergičnog dejstva).

• Akatizija/psihomotorna uznemirenost: korišćenje antidepresiva je bilo povezivano sa razvojem akatizije, koja se manifestovala subjektivnim osećajem nelagodnosti ili nemira sa potrebom za kretanjem često praćenom nemogućnošću da se sedi ili stoji mirno. Najveća verovatnoća da se ovo javi je tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se jave ovi simptomi, povećanje doze može biti štetno.

• Slučajevi produženja QT intervala, torsades de pointes, ventrikularne tahikardije i iznenadne smrti, zabeleženi su tokom postmarketinške primene mirtazapina. Većina slučajeva koja se pojavila povezana je sa predoziranjem ili kod pacijenata koji imaju druge faktore rizika za produženje QT intervala, uključujući istovremenu upotrebu lekova koji produžavaju QTc interval (videti odeljke 4.5 i 4.9). Potreban je oprez kod propisivanja mirtazapina pacijentima sa poznatom kardiovaskularnom bolešću ili produženjem QT intervala u porodičnoj anamnezi, kao i kod istovremenog uzimanja drugih lekova koji produžavaju QTc interval.

Teške kožne neželjene reakcije

Teške kožne neželjene reakcije (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCARs) uključujući Stevens-Johnson- ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), bulozni dermatitis i multiformni eritem, koje mogu biti životno ugrožavajuće ili fatalne, prijavljene su mirtazapinom.

Ukoliko se pojave znaci i simptomi koji upućuju na te reakcije, treba odmah prekinuti primenu mirtazapina. Ukoliko je pacijent tokom primene mirtazapina razvio jednu od navedenih ozbiljnih reakcija, kod tog pacijenta se ne sme ponovo započeti lečenje mirtazapinom.

Hiponatremija

Hiponatremija, verovatno zbog neadekvatne sekrecije antidiuretičkog hormona (SIADH), veoma retko je zabeležena pri upotrebi mirtazapina. Treba biti oprezan kod pacijenata sa rizikom, kao što su stariji pacijenti ili pacijenti koji se istovremeno leče lekovima za koje se zna da izazivaju hiponatremiju.

Serotoninski sindrom

Interakcija sa serotonergičkim aktivnim supstancama: serotoninski sindrom može da se javi kada se selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) koriste istovremeno sa serotonergički aktivnim supstancama (videti odeljak 4.5). Simptomi serotoninskog sindroma mogu biti hipertermija, ukočenost, mioklonus, nestabilnost autonomnog nervnog sistema sa mogućim brzim fluktuacijama vitalnih znakova, promene mentalnog stanja koje uključuju zbunjenost, razdražljivost i preteranu nervozu, koji mogu da napreduju do delirijuma i kome. Potrebna je oprez i pažljivo kliničko praćenje kad se pomenute aktivne supstance kombinuju

sa mirtazapinom. Treba obustaviti tretman mirtazapinom ukoliko se javi bilo koji od napred pobrojanih simptoma, i započeti suportivnu simptomatsku terapiju. Na osnovu postmarketinških iskustava deluje da se serotoninski sindrom javlja veoma retko kod pacijenata koji se leče samo mirtazapinom (videti odeljak 4.8).

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti su često osetljiviji, pre svega na neželjena dejstva antidepresiva. Tokom kliničkih istraživanja sa mirtazapinom, neželjena dejstva nisu bila češće zabeležena kod starijih pacijenta, u odnosu na ostale starosne grupe.

Lek Remirta sadrži laktozu

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem netolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Farmakodinamske interakcije

• Mirtazapin ne treba primenjivati zajedno sa MAO inhibitorima, niti tokom dve nedelje nakon prekida terapije MAO inhibitorima. U suprotnom smeru, treba da prođe oko dve nedelje pre nego što se kod pacijenata koji su lečeni mirtazapinom uvede terapija MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3).

  Osim toga, kao sa lekovima iz grupe SSRI, istovremena primena sa drugim serotonergičkim aktivnim supstancama (L-triptofan, triptani, tramadol, linezolid, metilen plavo, lekovi iz grupe SSRI, venlafaksin, litijum, preparati kantariona – Hypericum perforatum) može da dovede do pojave dejstava povezanih sa serotoninom (serotoninski sindrom: videti odeljak 4.4). Treba biti oprezan kada se ove aktivne supstance kombinuju sa mirtazapinom i neophodno je pažljivije kliničko praćenje pacijenta.

• Mirtazapin može da pojača sedativna svojstva benzodiazepina i drugih sedativa (najvećeg broja antipsihotika, histaminskih H1 antagonista, opioida). Treba biti oprezan kada se ovi lekovi propisuju zajedno sa mirtazapinom.

• Mirtazapin može da pojača depresivno dejstvo alkohola na CNS. Zbog toga pacijente treba savetovati da izbegavaju alkoholne napitke dok uzimaju mirtazapin.

• Pri dozi od 30 mg jednom dnevno, mirtazapin je prouzrokovao malo, ali statistički značajno povećanje internacionalnog normalizovanog odnosa (INR) kod osoba lečenih varfarinom. Pri većim dozama ne može se isključiti izraženije dejstvo, te se u slučaju istovremenog lečenja varfarinom i mirtazapinom savetuje praćenje INRa.

  • Rizik od produženja QT intervala i/ili ventrikularnih aritmija (na primer torsades de pointes) može biti povećan pri istovremenoj primeni sa lekovima koji produžavaju QTc interval (na primer neki antipsihotici i antibiotici).

    Farmakokinetičke interakcije

    • Karbamazepin i fenitoin, induktori CYP3A4, približno dvostruko su ubrzali klirens mirtazapina, što je dovelo do smanjenja prosečne koncentracije mirtazapina u plazmi za 60% odnosno 45%. Kada se karbamazepin ili bilo koji drugi induktor metabolizma jetre (kao što je rifampicin) uvede uz terapiju mirtazapinom, može se javiti potreba za povećanjem doze mirtazapina. Ako se lečenje ovim lekovima prekine, možda će biti neophodno da se smanji doza mirtazapina.

    • Istovremena primena snažnog CYP3A4 inhibitora, ketokonazola, povećala je maksimalnu

      koncentraciju u plazmi za približno za 40%, a površinu ispod krive (PIK) mirtazapina za približno 50%.

    • Kada se cimetidin (slab inhibitor CYP1A2, CYP2D6 i CYP3A4) primenjuje sa mirtazapinom, prosečna koncentracija mirtazapina u plazmi može da se poveća za više od 50%. Potreban je oprez i eventualno sniženje doza kad se primenjuje istovremeno mirtazapin sa jakim CYP3A4 inhibitorima, inhibitorima HIV proteaze, azolnim antimikoticima, eritromicinom, cimetidinom, ili nefazodonom.

    • Ispitivanja interakcija nisu pokazala bilo kakva relevantna farmakokinetička dejstva pri istovremenom lečenju mirtazapinom sa paroksetinom, amitriptilinom, risperidonom ili litijumom.

  Pedijatrijska populacija

  Ispitivanja interakcija su rađena samo kod odraslih pacijenata.

Trudnoća

Ograničeni podaci o upotrebi mirtazapina kod trudnica ne ukazuju na povećani rizik od kongenitalnih malformacija. Studije na životinjama nisu pokazale klinički značajna teratogena dejstva, međutim, primećena je razvojna toksičnost (videti odeljak 5.3).

Epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba lekova iz grupe SSRI u trudnoći, naročito u kasnoj trudnoći, može da dovede do povećanja rizika od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (engl. persistent pulmonary hypertension in the newborn, PPHN). Iako nije bilo studija koje su istraživale povezanost PPHN sa terapijom mirtazapinom, ne može se isključiti potencijalni rizik, uzimajući u obzir povezani mehanizam delovanja (povećanje koncentracije serotonina).

Potreban je oprez prilikom propisivanja ovog leka trudnicama. Preporučuje se pažljivo praćenje novorođenčeta kako bi se otkrili mogući simptomi obustave ukoliko se mirtazapin primenjuje do samog porođaja ili neposredno do pred porođaj.

Dojenje

Studije na životinjama i ograničeni podaci kod ljudi pokazali su ekskreciju mirtazapina u mleko majke samo u veoma malim količinama. Odluku o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju mirtazapinom treba doneti uzimajući u obzir koristi dojenja za dete i koristi terapije mirtazapinom za majku.

Plodnost

Pretkliničke studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu pokazale bilo kakvo dejstvo na plodnost.

Mirtazapin ima mali do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Mirtazapin može da utiče na koncentraciju i mentalnu pribranost (naročito u početnoj fazi terapije). Kada do toga dođe, pacijenti treba da izbegavaju vršenje zadataka koji mogu biti opasni i koji zahtevaju mentalnu pribranost i dobru koncentraciju, kao što je upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama.

Depresivni pacijenti ispoljavaju brojne simptome koji su povezani sa samom bolešću. Zbog toga je ponekad teško ustanoviti koji su simptomi rezultat same bolesti, a koji su rezultat primene mirtazapina.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće zabeležena neželjena dejstva koja se javljaju kod više od 5% pacijenata lečenih mirtazapinom, u randomizovanim placebom kontrolisanim ispitivanjima (videti Tabelu 1) su pospanost, sedacija, suva usta, povećanje telesne mase, povećanje apetita, vrtoglavica i umor.

Teške kožne neželjene reakcije (SCARs), uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lekove sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), bulozni dermatitis i multiformni eritem, prijavljene su kod terapije mirtazapinom (videti odeljak 4.4).

Tablelarni prikaz neželjenih reakcija

U svim randomizovanim placebom kontrolisanim ispitivanjima kod pacijenata (uključujući i druge indikacije osim velikog depresivnog poremećaja) procenjivana su neželjena dejstva mirtazapina. Urađena je meta-analiza 20 studija koje su imale planirano trajanje terapije do 12 nedelja, sa 1501 pacijentom (134 pacijent-godina) koji su primali doze mirtazapina do 60 mg i 850 pacijenata (79 pacijent-godina) koji su primali placebo. Produžene faze ovih ispitivanja su isključene da bi se sačuvala mogućnost poređenja sa placebom.

U Tabeli 1. navedena su neželjena dejstva podeljena prema učestalosti pojavljivanja, a koja su u kliničkim istraživanjima bila statistički znatno češća tokom terapije mirtazapinom u odnosu na placebo, čemu su dodata neželjena dejstva koja su spontano prijavljivana. Učestalost spontano prijavljivanih neželjenih dejstava bazirana je na učestalosti prijavljivanja ovih dejstava tokom kliničkih ispitivanja. Učestalost spontano prijavljivanjih neželjenih dejstava za koje nije bilo prijava u placebom kontrolisanim randomizovanim kliničkim ispitivanjima sa mirtazapinom, klasifikovana je kao “nepoznato”.

Tabela 1. Neželjena dejstva mirtazapina

1U kliničkim ispitivanjima ova dejstva su se javljala statistički značajno češće tokom lečenja mirtazapinom u odnosu na placebo.

2U kliničkim ispitivanjima ova dejstva su se javljala češće sa placebom u odnosu na lečenje mirtazapinom, međutim ne statistički značajno češće.

3U kliničkim ispitivanjima ova dejstva su se javljala statistički značajno češće sa placebom u odnosu na lečenje mirtazapinom.

4Napomena: smanjenje doze obično ne dovodi do smanjene somnolencije/sedacije, ali može da utiče na efikasnost antidepresiva.

5Nakon terapije antidepresivima uopšte, mogu da se razviju ili pogoršaju anksioznost i nesanica (koji mogu biti i simptomi depresije). Tokom terapije mirtazapinom zabeležen je nastanak ili pogoršanje anksioznosti i nesanice.

6Zabeleženi su slučajevi suicidalnih ideacija i suicidalnog ponašanja tokom terapije mirtazapinom ili neposredno nakon ukidanja terapije (videti odeljak 4.4).

7U većini slučajeva pacijenti su se oporavili nakon ukidanja leka.

U laboratorijskim procenama kliničkih istraživanja primećen je prolazni porast koncentracije transaminaza i gama- glutamiltransferaze (međutim, povezana neželjena dejstva nisu zabeležena statistički značajno češće sa mirtazapinom u odnosu na placebo).

Pedijatrijska populacija

Sledeće neželjene reakcije su često zabeležene u kliničkim ispitivanjima kod dece: povećanje telesne mase, urtikarija i hipertrigliceridemija (takođe videti odeljak 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Dosadašnja iskustva u vezi sa predoziranjem samo mirtazapinom ukazuju na to da su simptomi obično blagi. Prijavljena je depresija centralnog nervnog sistema sa dezorijentacijom i produženom sedacijom, tahikardija i blaga hipertenzija ili hipotenzija. Međutim, postoji mogućnost mnogo ozbiljnijih ishoda (uključujući i smrtne ishode) kod doza znatno većih od terapijskih, posebno u slučajevima predoziranja različitim lekovima. U ovim slučajevima produženje QT intervala i torsade de pointes su takođe prijavljivani.

U slučajevima predoziranja treba primeniti sve odgovarajuće simptomatske i suportivne mere za održavanje vitalnih funkcija. Treba sprovoditi EKG monitoring. Takođe, treba razmotriti upotrebu aktivnog uglja i ispiranje želuca.

Pedijatrijska populacija

U slučaju predoziranja kod pedijatrijske populacije treba preduzeti odgovarajuće mere koje su propisane za odrasle.