Lercanil® 10 10mg film tableta

Osnovne informacije

Nema podataka.
Р -
Nema podataka.
film tableta
BERLIN-CHEMIE AG
BERLIN-CHEMIE A. MENARINI DISTRIBUTION D.O.O.

Pakovanja

film tableta; 10mg; blister, 4x15kom
-
-
-
Lista RFZO
Cena
Doplata
-
1402863
DDD
JKL

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Lek Lercanil 10 je indikovan kod odraslih za terapiju blage do umerene esencijalne hipertenzije.

Doziranje i način primene

Doziranje

Preporučena oralna doza je 10 mg jednom dnevno najmanje 15 minuta pre obroka. Doza se može povećati do 20 mg u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta.

Doziranje mora biti postepeno, jer može biti potrebno da prođu i 2 nedelje do pojave maksimalnog antihipertenzivnog efekta.

Pojedine osobe, neadekvatno kontrolisane samo jednim antihipertenzivnim lekom, mogu imati koristi od dodatne terapije sa lekom Lercanil 10 uz terapiju blokatorima beta adrenergičkih receptora (atenolol), diuretikom (hidrohlortiazid) ili ACE inhibitorima (kaptopril ili enalapril).

Budući da kriva odnosa doze i efekta ima strm nagib i da dostiže plato pri dozama između 20 mg i 30 mg, efikasnost leka se najverovatnije neće povećavati sa povećanjem doze, ali je moguće povećanje neželjenih dejstava.

Stariji pacijenti

Posebnu pažnju treba obratiti pri započinjanju terapije kod starijih pacijenata, iako farmakokinetički podaci i kliničko iskustvo ne ukazuju na potrebu prilagođavanja dnevne doze.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost leka Lercanil 10 kod dece uzrasta do 18 godina nije utvrđena. Nema dostupnih podataka.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagom do umerenom renalnom ili hepatičkom disfunkcijom. Premda ovi pacijenti dobro podnose preporučeni raspon doza, potrebno je pažljivo povećanje doze do 20 mg dnevno. Antihipertenzivni efekat može biti pojačan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, te je shodno tome neophodno razmotriti prilagođavavanje doze.

Lek Lercanil 10 je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 30 mL/min), uključujući pacijente na dijalizi (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Način primene

Mere predostrožnosti koje treba preduzeti pre primene ovog leka:

  • Terapiju je poželjno uzimati ujutru, najmanje 15 minuta pre doručka.

  • Ovaj lek se ne sme uzimati sa sokom od grejpfruta (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Kontraindikacije

  • Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka navedenih u odeljku 6.1

  • Opstrukcija izlaznog puta leve komore

  • Nelečena kongestivna srčana insuficijencija

  • Nestabilna angina pektoris ili nedavni (unutar mesec dana) infarkt miokarda

  • Teška oštećenja funkcije jetre

  • Teška oštećenja funkcije bubrega (GFR<30mL/min), uključujući pacijente na dijalizi

  • Istovremena primena:

    • snažnih inhibitora CYP3A4 (videti odeljak 4.5)

    • ciklosporina (videti odeljak 4.5)

    • grejpfruta ili soka od grejpfruta (videti odeljak 4.5)

Posebna upozorenja

Sindrom bolesnog sinusa

Lerkanidipin treba da se upotrebljava sa oprezom kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusa (bez pejs- mejkera).

Poremećaj leve ventrikularne funkcije

Iako kontrolisane hemodinamske studije nisu ukazale na poremećaj ventrikularne funkcije, neophodan je poseban nadzor kod pacijenata sa disfunkcijom leve komore.

Ishemijska bolest srca

Postoji podatak da neki od dihidropiridina kratkog dejstva mogu doprineti povećanju kardiovaskularnog rizika kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca. Iako je lerkanidipin dugog dejstva, potrebno je obratiti pažnju kod ovih pacijenata.

Pojedini dihidropiridini mogu, retko, dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko, pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu iskusiti povećanje učestalosti, produženo trajanje ili intenziviranje napada. U izolovanim slučajevima, može doći do akutnog infarkta miokarda (videti odeljak 4.8).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Iako se očekuje dobra podnošljivost preporučene dnevne doze od 10 mg, povećanju doze do 20 mg dnevno se mora pristupiti sa oprezom.

Antihipertenzivni efekat se može uvećati kod pacijenata sa umerenim hepatičim oštećenjem i posledično tome se mora razmotriti prilagođavanje doze.

Lerkanidipin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kod oštećenja funkcije (GFR < 30 mL/min) uključujući pacijente podrvgnute dijalizi (videti odeljke 4.2 i 4.3).

Peritonealna dijaliza

Lerkanidipin je povezan sa razvojem zamućene peritonealne tečnosti kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi. Zamućenost nastaje usled povećanja koncentracije triglicerida u peritonealnoj tečnosti. Iako je mehanizam nastanka nepoznat, zamućenost se povlači brzo nakon ukidanja lerkanidipina. Važno je prepoznati ovu pojavu s obzirom da se zamućena peritonealna tečnost može pogrešno povezati sa infektivnim peritonitisom i posledičnom nepotrebnom hospitalizacijom i empirijskom upotrebom antibiotika.

Induktori CYP3A4

Induktori CYP3A4, kao antikonvulzivi (npr. fenitoin, karbamazepin) i rifampicin mogu izazvati smanjenje nivoa lerkanidipina u plazmi, a samim tim i efikasnost lerkanidipina može biti manja od očekivane (videti odeljak 4.5).

Alkohol

Alkohol treba izbegavati s obzirom da može da potencira vazodilatatorni efekat antihipertenzivnh lekova (videti odeljak 4.5).

Laktoza

Ovaj lek sadrži laktozu . Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost lerkanidipina nije utvrđena kod dece.

Interakcije

Kontraindikacije u istovremenoj primeni Inhibitori CYP3A4

Lerkanidipin se metaboliše sistemom enzima CYP3A4, te stoga istovremena primena inhibitora CYP3A4 može uticati na metabolizam i eliminaciju lerkanidipina.

Studija interakcije sa snažnim CYP3A4 inhibitorom, ketokonazolom, pokazala je znatno povećanje nivoa lerkanidipina u plazmi (15 puta veća PIK i 8 puta veća Cmax eutomera S-lerkanidipina).

Treba izbegavati istovremeno propisivanje lerkanidipina i inhibitora CYP3A4 (npr. ketokonazola, itrakonazola, ritonavira, eritromicina, troleandomicina, klaritromicina) (videti odeljak 4.3).

Ciklosporin

Dolazi do povećanja nivoa lerkanidipina i ciklosporina u plazmi pri istovremenoj primeni ovih lekova. Studija kod mlađih zdravih dobrovoljaca je pokazala da se nivo lerkanidipina u plazmi nije menjao pri primeni ciklosporina tri sata nakon uzimanja lerkanidipina, dok se PIK ciklosporina uvećala za 27%. Međutim, istovremena primena lerkanidipina i ciklosporina izazvala je 3 puta veći nivo lerkanidipina u plazmi i porast PIK ciklosporina od 21% .

Ciklosporin i lerkanidipin se ne smeju primenjivati zajedno (videti odeljak 4.3).

Grejpfrut ili sok od grejpfruta

Kao i drugi dihidropiridini, lerkanidipin je osetljiv na inhibiciju metabolizma izazvanu grejpfrutom ili sokom od grejpfruta, sa posledičnim porastom sistemske raspoloživosti i pojačanjem hipotenzivnog efekta. Lerkanidipin se ne sme primenjivati sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.3).

Istovremene primene koje se ne preporučuju Induktori CYP3A4

Istovremenoj primeni lerkanidipina sa induktorima CYP3A4 kao što su antikonvulzivi (npr.fenitoin, fenobarbital, karbamazepin) i rifampicin treba da se pristupi sa oprezom s obzirom da se antihipertenzivni efekat može redukovati i krvni pritisak se mora pratiti češće nego inače (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Alkohol treba izbegavati s obzirom da može da potencira vazodilatatorno dejstvo antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.4).

Upozorenja uključujući prilagođavanje doze Supstrati za CYP3A4

Oprez je potreban kada se lerkanidipin propisuje uz druge supstrate za CYP3A4, kao što su terfenadin, astemizol, antiaritmici klase III kao što je amijodaron, hinidin, sotalol.

Midazolam

Kada se istovremeno primenjivao u dozi od 20 mg oralno sa midazolamom kod starijih dobrovoljaca, resorpcija lerkanidipina se povećala (za oko 40%), a brzina resorpcije je smanjena (tmax je odloženo sa 1,75 na 3 sata). Koncentracije midazolama u krvi se nisu menjale.

Metoprolol

Kada se lerkanidipin istovremeno primenjuje sa metoprololom, beta blokatorom koji se uglavnom eliminiše putem jetre, bioraspoloživost metoprolola se nije menjala, dok se bioraspoloživost lerkanidipina smanjila za 50%. Ovaj efekat može biti rezultat smanjenog protoka krvi kroz jetru uzrokovanog β-blokatorima, te se može pojaviti i pri primeni drugih lekova iz ove grupe. Prema tome, lerkanidipin se može bezbedno primenjivati zajedno sa blokatorima β-adrenergičkih receptora, ali može biti neophodno prilagođavavanje doze.

Digoksin

Istovremena primena 20 mg lerkanidipina kod pacijenata koji su na hroničnoj terapiji sa β-metildigoksinom ne ukazuje na postojanje farmakokinetičke interakcije. Ipak, srednje povećanje Cmax digoksina od 33%, dok PIK i renalni klirens nisu značajno modifikovani. Pacijenti na istovremenoj terapiji sa digoksinom treba pažljivo da se prate na kliničke znake trovanja digoksinom.

Istovremena primena sa drugim lekovima Fluoksetin

Studija interakcije sa fluoksetinom (inhibitor sistema CYP2D6 i CYP3A4), sprovedena na dobrovoljcima starosne dobi od 65 ± 7 godina (srednja vrednost ± s.d.), pokazala je da ne postoji klinički relevantna modifikacija u farmakokinetici lerkanidipina.

Cimetidin

Istovremena primena 800 mg cimetidina dnevno nije uzrokovala značajne promene u nivou lerkanidipina u plazmi, ali je neophodan oprez pri primeni većih doza, s obzirom da se bioraspoloživost i hipotenzivni efekat lerkanidipina mogu povećati.

Simvastatin

Kada je ponavljano primenjivana doza od 20 mg leka lerkanidipin sa 40 mg simvastatina, PIK lerkanidipina se nije značajno promenio, dok se PIK simvastatina povećao za 56%, a njegovog aktivnog metabolita β-hidroksi kiseline za 28%. Malo je verovatno da su ove promene klinički relevantne. Nikakva interakcija se ne očekuje kada se lerkanidipin primenjuje ujutru, a simvastatin uveče, kako je naznačeno za taj lek.

Diuretici i ACE inhibitori

Lerkanidipin se bezbedno primenjuje sa diureticima i ACE inhibitorima.

Ostali antihipertenzivni lekovi

Kao i kod svih antihipertenzivnih lekova, povećanje hipotenzivnih efekata se može primetiti kada se lerkanidipin primenjuje sa drugim lekovima koji utiču na krvni pritisak, kao što su alfa blokatori u terapiji urinarnih simptoma, triciklični antidepresivi, neuroleptici. Nasuprot tome, redukcija hipotenzivnog efekta se može očekivati pri istovremenoj primeni sa kortikosteroidima.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nema podataka o primeni lerkanidipina kod trudnica. Studije na životinjama nisu ukazale na teratogene efekte (videti odeljak 5.3), ali su oni primećeni sa drugim dihidropiridinskim derivatima. Lerkanidipin se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nije poznato da li se lerkanidipin/ili metaboliti izlučuju u majčino mleko. Rizik kod novorođenčadi/odojčadi se ne može isključiti. Lerkanidipin se ne sme primenjivati tokom dojenja.

Plodnost

Nema dostupnih kliničkih podataka o lerkanidipinu. Reverzibilne biohemijske promene u glavi spermatozoida koje mogu loše uticati na fertilizaciju su prijavljene kod nekih pacijenata na terapiji blokatora kalcijumskih kanala. U slučajevima kada su ponavljane in vitro fertilizacije neuspešne i gde se drugo objašnjenje ne može pronaći, može se razmotriti uzrok primene blokatora kalcijumskih kanala.

Upravljanje vozilom

Lerkanidipin ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, neophodan je oprez, jer se mogu pojaviti vrtoglavica, astenija, umor i retko somnolencija.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednost lerkanidipina pri dozi od 10 mg do 20 mg jednom dnevno je ispitivana u dvostruko slepim, placebom-kontrolisanim kliničkim studijama (sa 1200 pacijenata koji su primali lerkanidipin i 603 pacijenta koji su primali placebo) i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama sa ukupno 3676 hipertenzivnih pacijenata koji su primali lerkanidipin. Najčešće prijavljene neželjene reakcije u kliničkim ispitivanjima i post-marketinškom praćenju su bile: periferni edem, glavobolja, crvenilo lica, tahikardija i palpitacije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Navedena tabela pokazuje incidencu neželjenih reakcija leka prijavljenih u kliničkim ispitivanjima i post marketinškom praćenju, koje su u najmanju ruku mogućno uzročno povezane, a grupisane po klasifikaciji MedDRA sistema organa i rangirane prema učestalosti: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, primećene neželjene reakcije su predstavljene po opadajućoj ozbiljnosti.

MedDRA klasa sistema organa Često Povremeno Retko Nepoznato
Poremećaji imunskog sistema preosetljivo st
Poremećaji nervnog sistema glavobolja vrtoglavica pospanost sinkopa
Kardiološki poremećaji tahikardija; palpitacije angina pektoris
Vaskularni poremećaji crvenilo lica hipotenzija
Gastrointestinalni poremećaji dispepsija; mučnina; bol u gornjem delu abdomena povraćanje dijareja hipertrofija gingive1 zamućena peritonealna tečnost1
Hepatobilijarni poremećaji povećenje serumskih transaminaza1
Poremećaji kože i potkožnog tkiva osip pruritus urtikarija angioedem1
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva mijalgija
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema poliurija polakiurija
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene periferni edem astenija umor bol u grudima

1neželjene reakcije iz spontanih prijava širom sveta iz postmarketinškog praćenja

Opis odabranih neželjenih reakcija

U placebo kontrolisanim kliničkim studijama, incidenca perifernog edema je bila 0,9% sa 10-20 mg lerkanidipina i 0,83% sa placebom. Ova učestalost je dostigla 2% u sveukupnom ispitivanju populacije uključujući dugoročna klinička ispitivanja.

Ne očekuje se neželjeni uticaj lerkanidipina na nivo glukoze u krvi a ni lipida u serumu. Neki dihidropiridini mogu retko dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu doživeti povećanje učestalosti, trajanja ili težine ovih napada. Primećeni su i izolovani slučajevi miokardnog infarkta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Prema postmarketinškom iskustvu, prijavljeni su neki slučajevi predoziranja u opsegu 30-40 mg pa do 800 mg, uključujući izveštaje o pokušaju samoubistva.

Simptomi

Kao kod drugih dihidropiridina, predoziranje može uzrokovati ekscesivnu perifernu vazodilataciju sa značajnom hipotenzijom i refleksnom tahikardijom. Ipak, pri visokim dozama, periferna selektivnost se može izgubiti, dovodeći do bradikardije i negativnog inotropnog efekta. Najčešće neželjene reakcije u vezi sa predoziranjem su bile: hipotenzija, vrtoglavica, glavobolja i palpitacije.

Terapija

Klinički značajna hipotenzija zahteva aktivnu kardiovaskularnu podršku uključujući često praćenje srčane i respiratorne funkcije, elevaciju ekstremiteta i pažnju na zapreminu cirkulišuće tečnosti i izlučivanje urina.

U pogledu prolongiranog farmakološkog dejstva lerkanidipina, neophodan je monitoring kardiovaskularnog statusa od najmanje 24 sata kod pacijenata koji su predozirani. S obzirom da lek ima visok stepen vezivanja

za proteine, dijaliza se ne smatra efektivnom. Pacijenti kod kojih postoji umerena do ozbiljna intoksikacija moraju da se posmatraju sa visokim stepenom nege.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa pretežno vaskularnim delovanjem; Derivati dihidropiridina. ATC šifra: C08CA13 Mehanizam dejstva

Lerkanidipin je kalcijumski antagonist dihidropiridinske grupe koji inhibira transmembranski influks kalcijuma u srčane i glatke mišićne ćelije. Mehanizam njegovog antihipertenzivnog dejstva je baziran na direktnom relaksacionom efektu na glatke mišiće krvnih sudova, što snižava ukupni periferni otpor.

Farmakodinamsko dejstvo

Uprkos kratkom farmakokinetičkom poluvremenu eliminacije iz plazme, lerkanidipin ostvaruje produženu antihipertenzivnu aktivnost, pošto ima visok membranski particioni koeficijent i nema negativno inotropno dejstvo zahvaljujući visokoj vaskularnoj selektivnosti.

S obzirom da se vazodilatacija indukovana lerkanidipinom postepeno postiže, akutna hipotenzija sa refleksnom tahikardijom se retko pojavljuje kod hipertenzivnih pacijenata.

Kao i kod drugih asimetričnih 1,4-dihidropiridina, antihipertenzivna aktivnost lerkanidipina se uglavnom ostvaruje preko (S)-enantiomera.

Klinička efikasnost i bezbednost

Klinička efikasnost i bezbednost lerkanidipina pri dozi od 10 mg do 20 mg jednom dnevno je ispitivana u dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj kliničkoj studiji (sa 1200 pacijenata koji su primali lerkanidipin i 603 pacijenta koji su primali placebo) i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama sa ukupno 3676 hipertenzivnih pacijenata.

Najviše kliničkih studija je sprovedeno na pacijentima sa blagom do umerenom hipertenzijom (uključujući starije pacijente i pacijente sa dijabetesom), koji su primali samo lerkanidipin ili u kombinaciji sa ACE inhibitorima, diureticima ili beta blokatorima.

Kao dodatak kliničkim studijama sprovedenim u svrhu potvrde terapijskih indikacija, sprovedena je mala nekontrolisana ali randomizovana studija na pacijentima sa teškom hipertenzijom (srednja vrednost ± SD: dijastolni pritisak 114,5 ± 3,7 mmHg), koja je pokazala da se krvni pritisak normalizovao kod 40% od 25 pacijenata pri dozi od 20 mg jednom dnevno i kod 56% od 25 pacijenata pri dozi od 10 mg leka Lercanil dva puta na dan.U dvostruko slepoj, randomizovanoj, kontrolisanoj studiji u poređenju sa placebom kod

pacijenata sa izolovanom sistolnom hipertenzijom Lercanil je bio efikasan u snižavanju sistolnog pritiska sa prosečne početne vrednosti od 172,6 ± 5,6 mmHg na 140,2 ± 8,7 mmHg.

Nisu sprovedene kliničke studije u pedijatrijskoj populaciji.

Farmakokinetika

Resorpcija

Lerkanidipin hidrohlorid se kompletno resorbuje nakon oralne primene 10 mg i 20 mg lerkanidipin- hidrohlorida, a maksimalne koncentracije u plazmi od 3,30 nanograma/mL ± 2,09 SD i 7,66 nanograma/mL ± 5,90 SD se postižu 1,5 odnosno 3 sata nakon doziranja.

Dva enantiomera lerkanidipina pokazuju sličan profil nivoa u plazmi: vreme postizanja maksimalne koncentracije je isto, maksimalna koncentracija u plazmi i PIK su prosečno za 1,2 puta viši kod (S)-enantiomera, a poluvreme eliminacije ova dva enantiomera je u suštini isto. In vivo inter-konverzija enantiomera nije primećena.

Usled visokog stepena metabolizma prvog prolaza, apsolutna bioraspoloživost lerkanidipin hidrohlorida nakon oralne primene kod pacijenata sa punim stomakom je oko 10%, a redukovana je na 1/3 kada se primenjuje kod zdravih dobrovoljaca natašte.

Oralna raspoloživost lerkanidipina se povećava 4 puta kada se lerkanidipin hidrohlorid primeni u roku od 2 sata nakon obroka sa visokim sadržajem masti. Prema tome, lerkanidipin hidrohlorid treba uzimati pre obroka.

Distribucija

Distribucija iz plazme u tkiva i organe je brza i ekstenzivna.

Stepen vezivanja lerkanidipina za serumske proteine prelazi 98%. S obzirom da je nivo proteina plazme redukovan kod pacijenata sa teškom renalnom ili hepatičkom disfunkcijom, slobodna frakcija ovog leka može biti povećana.

Biotransformacija

Lerkanidipin hidrohlorid se intenzivno metaboliše putem sistema CYP3A4; nepromenjeni lek nije pronađen u urinu ili fecesu. Pretežno se konvertuje u neaktivne metabolite i oko 50% unete doze se izlučuje urinom.

In vitro eksperimenti na mikrozomima ljudske jetre su pokazali da lerkanidipin ispoljava izvestan stepen inhibicije sistema enzima CYP3A4 i CYP2D6 pri koncentracijama 160, odnosno 40 puta višim od onih koje su dostignute pri maksimalnoj koncentraciji u plazmi nakon doze od 20 mg.

Pored toga, studije interakcije kod ljudi su pokazale da lerkanidipin nije modifikovao nivo midazolama, tipičnog supstrata enzima CYP3A4, u plazmi, niti metoprolola, tipičnog supstrata za CYP2D6. Stoga se ne može očekivati da lerkanidipin hidrohlorid pri terapijskim dozama inhibira biotransformaciju lekova koji se metabolišu putem sistema enzima CYP3A4 i CYP2D6.

Eliminacija

Eliminacija se suštinski sprovodi preko biotransformacije.

Prosečno terminalno poluvreme eliminacije iznosi od 8 do10 sati, a terapijska aktivnost traje 24 sata usled visokog stepena vezivanja leka za membranske lipide. Nije primećena pojava akumulacije nakon ponavljane primene.

Linearnost/nelinearnost

Oralna primena lerkanidipin hidrohlorida pokazuje da nivo lerkanidipina u plazmi nije direktno proporcionalan doziranju (nelinearna kinetika). Nakon 10, 20 i 40 mg maksimalne koncentracije u plazmi bile su u odnosu 1:3:8, a površina ispod krive koncentracije leka u funkciji vremena u odnosu 1:4:18, što ukazuje na progresivno zasićenje metabolizma prvog prolaza. Prema tome, raspoloživost raste sa povećanjem doze.

Dodatne informacije kod posebnih populacija

Kod starijih pacijenata i pacijenata sa blagom do umerenom renalnom disfunkcijom ili blagim do umerenim hepatičkim oštećenjem farmakokinetika lerkanidipina pokazuje sličnost sa farmakokinetikom lerkanidipina kod pacijenata iz opšte populacije. Pacijenti sa teškom renalnom disfunkcijom ili pacijenti na dijalizi pokazuju veće nivoe leka (za oko 70%). Kod pacijenata sa umerenim do teškim hepatičkim oštećenjem, sistemska bioraspoloživost lerkanidipina se verovatno povećava, s obzirom da se lek normalno u velikoj meri metaboliše u jetri.


Paralele