Leflogal® 500mg film tableta

Lek Leflogal je indikovan kod odraslih pacijenata za terapiju sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4)

• Hronični bakterijski prostatitis

• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija (videti odeljak 4.4).

  Za terapiju dole navedenih infekcija levofloksacin treba da se koristi samo kada se ne mogu koristiti drugi antibiotici koji se obično preporučuju za inicijalno lečenje pomenutih infekcija.

• Akutni bakterijski sinuzitis

• Akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća uključujući bronhitis

• Vanbolnička pneumonija

• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva

• Nekomplikovani cistitis (videti odeljak 4.4)

  Levofloksacin, u obliku film tablete, se takođe mogu koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalne terapije levofloksacinom primenjenim intravenski.

  Treba uzeti u obzir zvanične preporuke o odgovarajućoj upotrebi antibiotika.

Levofloksacin film tablete se primenjuju jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti pretpostavljenog uzročnika infekcije.

Levofloksacin film tablete se takođe mogu koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalne terapije levofloksacinom primenjenim intravenski; zahvaljujući bioekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se koristiti isto doziranje.

Doziranje

Preporuke za doziranje levofloksacina su sledeće:

Doziranje kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom (klirens kreatinina > 50 mL/min)

Posebne populacije

Oštećenje bubrežne funkcije (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

¹Nije potrebna primena dodatne doze posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze, s obzirom na to da se levofloksacin praktično ne metaboliše u jetri i uglavnom se izlučuje putem bubrega.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.4 - Tendinitis i ruptura tetiva i Produženje QT intervala).

Pedijatrijska populacija

Levofloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u periodu rasta (videti odeljak 4.3).

Način primene

Levofloksacin film tablete treba progutati cele (bez žvakanja), sa dovoljno tečnosti. Tableta se može i prelomiti po podeonoj liniji, kako bi se uzela odgovarajuća doza leka. Levofloksacin film tablete se mogu uzeti tokom obroka ili između obroka. Treba ih uzeti najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon primene soli gvožđa, cinka, antacida koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili didanozina (samo formulacije didanozina koje sadrže supstance za puferovanje sa aluminijumom ili magnezijumom), kao i primene sukralfata, s obzirom na to da može doći do smanjenja resorpcije leka (videti odeljak 4.5).

* Lek Leflogal, film tablete, 500 mg, se mogu podeliti po podeonoj liniji na jednake doze, čime se omogućava primena doze od 250 mg levofloksacina.

Levofloksacin je kontraindikovan:

• kod pacijenata koji su preosetljivi na levofloksacin, druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci u leku (videti odeljak 6.1);

• kod pacijenata sa epilepsijom;

• kod pacijenata sa oboljenjima tetiva, povezanih sa upotrebom fluorohinolona;

• kod dece i adolescenata u periodu rasta;

• u toku trudnoće;

• kod žena koje doje.

Primenu levofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su imali ozbiljne neželjene reakcije kada su uzimali lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti deo 4.8). Ovi pacijenti se smeju početi lečiti levofloksacinom samo ukoliko ne postoje alternativne terapijske mogućnosti i to nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videte takođe i deo 4.3).

Rizik od rezistentnosti

Vrlo je verovatno da su meticilin-rezistentni sojevi S. aureusa korezistentni na fluorohinolone, uključujući levofloksacin. Iz tog razloga se ne preporučuje primena levofloksacina za lečenje potvrđenih ili suspektnih MRSA infekcija, osim u slučajevima kada postoji laboratorijska potvrda osetljivosti mikroorganizma na dejstvo levofloksacina (i kada se iz određenih razloga ne mogu primenjivati antibiotici koji se obično propisuju za lečenje MRSA infekcija).

Levofloksacin se može primenjivati u terapiji akutnog bakterijskog sinuzitisa i akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa, kada su ove infekcije adekvatno dijagnostikovane.

U evropskim zemljama varira rezistencija E. coli (najčešćeg patogena koji uzrokuje infekcije urinarnog trakta) na fluorohinolone. Lekarima se savetuje da pri određivanju terapije uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije E. coli na fluorohinolone.

Inhalacioni antraks: Primena levofloksacina kod ljudi je bazirana na in vitro ispitivanjima osetljivosti Bacillus anthracis i ispitivanjima na životinjama, uz ograničene podatke koji se odnose na humanu populaciju. Primena leka treba da bude u skladu sa nacionalnim i/ili internacionalnim smernicama za terapiju antraksa.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Kod pacijenata koji primaju hinolone i fluorohinolone su zabeleženi vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koji traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju različite organske sisteme (mišićno-skeletni, neurološki, psihijatrijski i čulni poremećaji), a ponekad istovremeno i više njih, bez obzira na starost pacijenata i prethodno prisutne faktore rizika. Pri pojavi prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije primenu levofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate lekaru koji im je propisao lek.

Tendinitis i ruptura tetive

Tendinitis i ruptura tetiva (naročito Ahilove, ali i drugih tetiva), ponekad bilateralna, može da nastane unutar 48 sati od početka terapije levofloksacinom, do nekoliko meseci nakon završetka terapije ovim lekom. Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima, pacijenata koji uzimaju dnevnu dozu od 1000 mg levofloksacina, kao i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju kortikosteroide. Stoga je potrebno izbegavati istovremenu primenu kortikosteroida.

Pri pojavi prvih znakova tendinitisa (npr. bolan otok, upala) treba prekinuti lečenje levofloksacinom i razmotriti primenu alternativne terapije. Zahvaćeni ud(ove) treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ako se pojave znakovi tendopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Oboljenje povezano sa Clostridium difficile

Dijareja koja se javi u toku ili posle terapije levofloksacinom (uključujući nekoliko nedelja nakon terapije), naročito ukoliko je teška, perzistentna i/ili sa primesama krvi, može da ukazuje na oboljenje povezano sa Clostridium difficile (CDAD). Prema težini, ovo oboljenje može da se kreće od blagog do životno ugrožavajućeg, a njegov najteži oblik je pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8). Zato je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja teške dijareje tokom terapije levofloksacinom, ili nakon terapije. Ukoliko se sumnja na CDAD ili ukoliko je potvrđen, levofloksacin se odmah obustavlja i bez odlaganja započinje sprovođenje odgovarajuće terapije. Kod takvog kliničkog stanja, kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti koji su skloni epileptičnim napadima

Fluorohinoloni mogu da snize prag za nastanak konvulzija i da na taj način budu okidač za epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3), a kao i druge hinolone, treba ga veoma oprezno koristiti kod pacijenata koji su pod povećanim rizikom od pojave konvulzija ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji snižavaju prag za pojavu konvulzija, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Pacijenti sa deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa latentnom ili postojećom deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama, ukoliko su na terapiji antibioticima iz grupe hinolona. Zbog toga, ukoliko se levofloksacin koristi kod ovih pacijenata, treba ih kontrolisati zbog potencijalnog nastanka hemolize.

Pacijenti sa oštećenom bubrežnom funkcijom

S obzirom na to da se levofloksacin izlučuje pretežno putem bubrega, potrebno je korigovanje doze leka u skladu sa stanjem bubrežne funkcije (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove teške reakcije preosetljivosti, potencijalno sa smrtnim ishodom (npr. od angioedema do anafilaktičkog šoka), ponekad i nakon primene inicijalne doze (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da odmah prekinu dalju primenu leka i da se obrate svom lekaru ili potraže hitnu medicinsku pomoć, kako bi se preduzele odgovarajuće urgentne mere.

Teške neželjene reakcije na koži

Slučajevi teških neželjenih reakcija na koži (eng. Severe cutaneous adverse reactions (SCARs)), uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN takođe poznatu kao Lyell’s sindrom), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i reakciju na lekove sa eozinofiljom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom), koje mogu biti

opasne po život ili dovesti do smrtnog ishoda, prijavljeni su tokom primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). Pri započinjanju terapije pacijentima treba ukazati na znakove i simptome i pažljivo ih nadzirati po pitanju reakcija. Ukoliko se pojave reakcije na koži i/ili sluzokoži, potrebno je odmah prekinuti dalju primenu levofloksacina i razmotriti alternativnu terapiju. Ako pacijent tokom terapije levofloksacinom razvije tešku kožnu reakciju, kao što su SJS, TEN ili DRESS, terapija levofloksacinom se ni u kom slučaju ne sme ponovo započeti kod ovog pacijenta.

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, prijavljeni su slučajevi poremećaja koncentracije glukoze u krvi, hipoglikemije i hiperglikemije, uglavnom kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim hipoglikemicima (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesom neophodno je pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak 4.8).

Ukoliko pacijent prijavi poremećaj vrednosti glukoze u krvi, treba odmah prekinuti terapiju levofloksacinom i razmotriti primenu alternativne antibakterijske terapije.

Prevencija fotosenzibilizacije

Prijavljena je pojava fotosenzibilizacije kod primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). U cilju sprečavanja fotosenzibilizacije, treba upozoriti pacijente da se ne izlažu bez potrebe jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. UV lampe, solarijum) u toku trajanja terapije i 48 sati nakon završetka terapije levofloksacinom.

Pacijenti na terapiji antagonistima vitamina K

Kod pacijenata koji istovremeno primaju levofloksacin i antagoniste vitamina K (npr. varfarin), postoji veći rizik od porasta vrednosti testova koagulacije (PT/INR) i/ili od pojave krvarenja. Zbog toga se preporučuje redovna kontrola testova koagulacije kod pacijenata koji istovremeno uzimaju ove lekove (videti odeljak 4.5).

Psihotične reakcije

Psihotične reakcije su prijavljene kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima, uključujući i levofloksacin. U veoma retkim slučajevima ove reakcije mogu da progrediraju do suicidalnih misli i samopovređivanja, ponekad i posle samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave prvih simptoma i znakova ovih reakcija, primenu levofloksacina treba odmah obustaviti i pacijente treba savetovati da se obrate svom lekaru. Treba razmotriti i primenu alternativne terapije i preduzeti odgovarajuće mere.

Levofloksacin se zato mora primeniti sa posebnim oprezom kod psihotičnih pacijenata ili pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjima u anamnezi.

Produženje QT intervala

Potreban je oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala, kao što su:

• sindrom kongenitalno produženog QT intervala;

• istovremena upotreba lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici);

• nekorigovani elektrolitni disbalans (npr. hipokalijemija, hipomagnezijemija);

• oboljenja srca (npr. srčana slabost, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžavaju QTc interval. Zbog toga je kod ove populacije potreban oprez kada se primenjuju fluorohinoloni, uključujući levofloksacin (videti odeljke 4.2 Stariji pacijenti, 4.5, 4.8 i 4.9).

Periferna neuropatija

Kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije sa posledičnom parestezijom, hipoestezijom, disestezijom ili slabošću. Pacijentima koji su na terapiji levofloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ukoliko imaju simptome neuropatije poput bola, žarenja, mravinjanja, utrnulosti ili slabosti, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti deo 4.8).

Hepatobilijarni poremećaji

Prijavljeni su slučajevi nekroze jetre sve do po život opasne insuficijencije jetre, nakon primene levofloksacina, prvenstveno kod pacijenata sa teškim postojećim oboljenjima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da prekinu primenu leka i da se obrate lekaru ukoliko se jave znaci i simptomi hepatičnog oboljenja, kao što su anoreksija, žutica, tamno prebojena mokraća, pruritus ili bolna osetljivost abdomena.

Egzacerbacija miastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, imaju blokirajuće neuromuskularno dejstvo i mogu da dovedu do pogoršanja slabosti mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Postmarketinški su prijavljene teške neželjene reakcije, uključujući smrt i potrebu za respiratornom podrškom, koje su bile povezane sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata sa miastenijom gravis u anamnezi.

Poremećaj vida

Ukoliko prilikom primene levofloksacina dođe do poremećaja vida ili se jave bilo kakvi poremećaji oka, treba odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Primena levofloksacina, naročito produžena, može dovesti do rasta neosetljivih mikroorganizama. Ako dođe do superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Interferencija sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata na terapiji levofloksacinom, određivanje opijata u urinu može dati lažno pozitivne rezultate. U tom slučaju pozitivan nalaz treba potvrditi specifičnijim metodama.

Levofloksacin može da inhibira rast Mycobacterium tuberculosis i stoga može dati lažno negativne rezultate prilikom bakteriološke dijagnoze tuberkuloze.

Aneurizma i disekcija aorte, regurgitacija/slabost srčanog zaliska

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod populacije starijih pacijenata, i od aortne i mitralne vavularne regurgitacije nakon uzimanja fluorohinolona. Prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i smrtne slučajeve), kao i slučajevi regurgitacije / slabosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.8).

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću ili kongenitalnim oboljenjem srčanih zalistaka u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili oboljenje srčanih zalistaka ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za

• aneurizmu i disekciju aorte kao i za regurgitaciju/slabost srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom, Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Tarner-ov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno

• aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija arterija, poznata ateroskleroza ili Sjögrenov sindrom) ili dodatno

• regurgitaciju/slabost srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i njihove rupture, takođe se može povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka srčanih palpitacija ili razvoja edema abdomena ili donjih ekstremiteta.

Akutni pankreatitis

Kod pacijenata na terapiji levofloksacinom može se javiti akutni pankreatitis. Pacijente treba upozoriti na karakteristične simptome ovog oboljenja. Pacijente kod kojih se jave mučnina, slabost, abdominalna nelagoda, akutni bol u stomaku ili povraćanje potrebno je odmah evaluirati. Kod sumnje na akutni pankreatitis, potrebno je obustaviti primenu levofloksacina. Ako se akutni pankreatitis potvrdi, levofloksacin se ne sme ponovo uvoditi. Potreban je oprez kod pacijenata sa anamnezom pankreatitisa (videti odeljak 4.8).

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Leflogal sadrži pomoćnu supstancu laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po 1 film tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Uticaj drugih lekova na levofloksacin

Soli gvožđa, soli cinka, antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin

Resorpcija levofloksacina je značajno smanjena ukoliko se primenjuje istovremeno sa solima gvožđa, antacidima koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili sa didanozinom (samo formulacije didanozina koje sadrže puferske supstance sa aluminijumom ili magnezijumom). Istovremena primena fluorohinolona sa multivitaminskim preparatima koji sadrže cink smanjuje njihovu resorpciju. Iz tog razloga se preporučuje da se preparati koji sadrže dvovalentne i trovalentne katjone kao što su soli gvožđa, soli cinka, antacidi sa aluminijumom ili magnezijumom ili didanozin (samo formulacije didanozina koje sadrže puferske supstance sa aluminijumom ili magnezijumom) ne uzimaju 2 sata pre i 2 sata nakon primene levofloksacina (videti odeljak 4.2). Kalcijumove soli imaju minimalan uticaj na oralnu resorpciju levofloksacina.

Sukralfat

Bioraspoloživost levofloksacina je značajno smanjena kada se primeni istovremeno sa sukralfatom. Kod pacijenata koji uzimaju oba leka, najbolje je primeniti sukralfat 2 sata nakon primene levofloksacina (videti odeljak 4.2).

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

U kliničkim ispitivanjima nisu zapažene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Ipak, može doći do izraženog sniženja praga za konvulzije, ukoliko se hinoloni primene istovremeno sa teofilinom, NSAIL ili drugim lekovima koji snižavaju prag za pojavu konvulzija.

U prisustvu fenbufena dolazi do povećanja koncentracije levofloksacina za oko 13%.

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan efekat na izlučivanje levofloksacina. Renalni klirens levofloksacina je bio smanjen za 24% kod primene sa cimetidinom i za 34% kod primene sa probenecidom. Ovo sniženje klirensa nastaje zbog sposobnosti oba leka da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, pri testiranim dozama, mala je verovatnoća da ove statistički značajne farmakokinetičke razlike imaju klinički značaj.

Oprez je neophodan prilikom istovremene primene levofloksacina sa lekovima koji utiču na tubularnu sekreciju kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom.

Ostale relevantne informacije

Kliničke farmakološke studije su pokazale da se farmakokinetika levofloksacina ne menja klinički značajno kod njegove istovremene primene sa: kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.

Uticaj levofloksacina na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina povećano je za oko 33% kada se primeni zajedno sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti testova koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje koje može biti teško, prijavljeni su kod pacijenata koji istovremeno primaju levofloksacin i antagoniste vitamina K (npr. varfarin). Zbog toga treba redovno kontrolisati testove koagulacije kod pacijenata koji istovremeno uzimaju antagoniste vitamina K i levofloksacin (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju QT interval

Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, istovremeno primene sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval (antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4. – Produženje QT intervala).

Ostale relevantne informacije

U ispitivanju farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što ukazuje na to da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Drugi oblici interakcija

Hrana

Ne postoje klinički značajne interakcije sa hranom. Iz tog razloga, levofloksacin se može uzimati nezavisno od obroka.

Trudnoća

Podaci o primeni levofloksacina kod trudnica su ograničeni. Studije na životinjama nisu pokazale direktan ili indirektan štetni uticaj u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Međutim, budući da ne postoje podaci o primeni leka kod trudnica i imajući u vidu rizik od oštećenja zglobnih hrskavica nosećih

zglobova pri primeni fluorohinolona kod organizma u razvoju, levofloksacin ne sme da se koristi u toku trudnoće (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan kod žena koje doje. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u majčino mleko; međutim, poznato je da se drugi fluorohinoloni izlučuju u mleko žena koje doje. U nedostatku podataka o primeni leka kod trudnica i imajući u vidu rizik od oštećenja zglobnih hrskavica nosećih zglobova pri primeni fluorohinolona kod organizma u razvoju, levofloksacin ne sme da se koristi u toku dojenja (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Plodnost

Levofloksacin ne utiče na plodnost i reproduktivnu funkciju kod pacova.

Levofloksacin ima malu ili umerenu mogućnost uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Neka neželjena dejstva (npr. vrtoglavica/vertigo, pospanost, poremećaj vida) mogu da oslabe koncentraciju i sposobnost reagovanja, i samim tim predstavljaju rizik u situacijama kada su ove sposobnosti od posebnog značaja (npr. upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama).

Informacije o neželjenim dejstvima u daljem tekstu su bazirane na podacima iz kliničkih ispitivanja, kojima je bilo obuhvaćeno više od 8300 pacijenata, kao i na prijavama neželjenih dejstava u toku postmarketinškog praćenja.

Učestalost neželjenih dejstava navedena je prema sledećoj konvenciji: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (< 1/10000), nepoznata (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U svakoj kategoriji učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti

aAnafilaktičke i anafilaktoidne reakcije mogu ponekad da se jave već nakon prve doze.

bMukokutane reakcije mogu ponekad da se jave i nakon prve doze.

Ostala neželjena dejstva koja su povezana sa upotrebom fluorohinolona uključuju:

• napade porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije.

* Veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju nekoliko organskih sistema i čula, a ponekad i više njih istovremeno (uključujući reakcije poput tendinitisa, rupture tetive, artralgije, bola u ekstremitetima, poremećaja hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresije, umora, poremećaja pamćenja, poremećaja spavanja i oštećenja čula sluha, vida, ukusa i mirisa) zabeženi su u vezi sa primenom hinolona i fluorohinolona, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).

** Prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovani rupturom (uključujući i fatalne slučajeve), kao i slučajevi regurgitacije/slabosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su primali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama ili kliničkim farmakološkim studijama izvedenim sa primenom supraterapijskih doza, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su simptomi od strane centralnog nervnog sistema (npr. konfuzija, vrtoglavica, poremećaj svesti, konvulzivni napadi), produženje QT intervala, kao i gastrointestinalni poremećaji (npr. mučnina i erozije sluzokože).

U toku perioda postmarketinškog praćenja leka prijavljeni su simptomi od strane CNS-a, kao što su: stanje konfuzije, konvulzije, halucinacije i tremor.

U slučaju predoziranja treba primeniti simptomatsko lečenje. Potrebno je uraditi EKG, zbog mogućeg produženja QT intervala. Da bi se zaštitila sluzokoža želuca, mogu se primeniti antacidi. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu efektivne u uklanjanju levofloksacina iz cirkulacije. Ne postoji specifičan antidot.