Panrazol® 20mg gastrorezistentna tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Panrazol 20mg
Odrasli i adolescenti uzrasta od 12 godina i stariji
-
Simptomatska gastroezofagealna refluksna bolest.
-
Dugotrajno lečenje i prevencija relapsa refluksnog ezofagitisa.
Odrasli
Prevencija gastroduodenalnih ulkusa uzrokovanih primenom neselektivnih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) kod rizičnih grupa pacijenata kod kojih je neophodna kontinuirana NSAIL terapija (videti odeljak 4.4).
Doziranje
Odrasli i adolescenti uzrasta od 12 godina i stariji:
Simptomatska gastroezofagealna refluksna bolest
Preporučena oralna doza je jedna gastrorezistentna tableta leka Panrazol od 20 mg dnevno. Ublažavanje simptoma bolesti se obično postiže za 2 do 4 nedelje. Ako ovo nije dovoljno, olakšanje simptoma se obično postiže tokom naredne 4 nedelje terapije.
Kada se simptomi povuku, kontrola ponovnog javljanja simptoma može se sprovoditi uzimanjem po potrebi 20 mg pantoprazola dnevno. Povratak na kontinuiranu terapiju treba razmotriti u slučaju da nije postignuta adekvatna kontrola simptoma terapijom po potrebi.
Dugotrajno lečenje i prevencija recidiva refluksnog ezofagitisa
Za dugotrajno lečenje preporučuje se doza održavanja od jedne tablete leka Panrazol od 20 mg dnevno, koja se u slučaju relapsa, može povećati na 40 mg pantoprazola dnevno. Za takve slučajeve
postoji i lek Panrazol, gastrorezistentne tablete, jačine 40 mg. Nakon oporavka od rekurentne epizode doza se ponovo može smanjiti na 20 mg pantoprazola dnevno.
Odrasli
Prevencija gastroduodenalnih ulkusa uzrokovanih primenom neselektivnih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) kod rizičnih grupa pacijenata kod kojih je neophodna kontinuirana NSAIL terapija
Preporučena oralna doza je 1 gastrorezistentna tableta leka Panrazol od 20 mg dnevno. Posebne populacije
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne sme se primeniti doza veća od 20 mg pantoprazola na dan (videti odeljak 4.4).
Pacijenti sa oštećenjem funkije bubrega
Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata.
Pedijatrijska populacija
Usled ograničenih podataka o efikasnosti i bezbednosti leka, ne preporučuje se primena leka Panrazol kod dece mlađe od 12 godina (videti odeljak 5.2).
Način primene Oralna primena.
Tablete ne treba žvakati ili lomiti, treba ih progutati cele sa dovoljnom količinom vode 1 sat pre obroka.
Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, potrebno je redovno pratiti vrednosti enzima jetre u toku terapije pantoprazolom, posebno pri dugotrajnoj primeni. U slučaju povećanja vrednosti enzima jetre, terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.2).
Istovremena primena sa NSAIL
Primenu leka Panrazol u prevenciji gastroduodenalnih ulkusa uzrokovanih neselektivnim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) treba ograničiti kod pacijenata koji zahtevaju kontinuiranu terapiju NSAIL koji su pod povećanim rizikom za razvoj gastrointestinalnih komplikacija. Povećan rizik treba proceniti u skaldu sa individualnim faktorima rizika, npr. starije životno doba (> 65 godina), uklus duodenuma ili želuca ili krvarenja iz gornjih partija gastrointestinalnog trakta u anamnezi.
Maligniteti želuca
Simptomatski odgovor na terapiju pantoprazolom može da maskira simptome pojave želudačnog maligniteta i da odloži postavljanje dijagnoze. Kod pojave bilo kog upozoravajućeg simptoma (npr. značajan, nenameran gubitak telesne mase, ponavljano povraćanje, disfagija, hematemeza, anemija ili melena) i kada je gastrični ulkus suspektan ili prisutan, potrebno je isključiti malignitet.
Ako se i pored adekvatne terapije simptomi ne povlače, potrebno je izvršiti dodatna ispitivanja.
Istovremena primena sa inhibitorima HIV proteaze
Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze, čija resporpcija zavisi od pH vrednosti u želucu, kao što je atazanavir, jer može doći do značajnog smanjenja bioraspoloživosti ovih lekova (videti odeljak 4.5).
Uticaj na resorpciju vitamina B12
Kao i kod primene svih lekova koji blokiraju sekreciju želudačne kiseline, pantoprazol može uzrokovati malapsorpciju vitamina B12 (cijankobalamin) kao posledica hipo- ili ahlorhidrije. Ovo treba uzeti u obzir naročito tokom dugotrajne terapije kod pacijenata sa smanjenim rezervama vitamina B12 ili kod pacijenata koji imaju posebne faktore rizika za nastanak malapsorpcije vitamina B12 ili ako se zabeleže odgovarajući klinički simptomi.
Dugotrajna terapija
Pacijenti na dugotrajnoj terapiji, posebno dužoj od jedne godine, treba da budu pod redovnim kliničkim praćenjem.
Gastrointestinalne bakterijske infekcije
Terapija lekom Panrazol može da dovede do blagog povećanja rizika od gastrointestinalnih infekcija izazvanih bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter ili Clostridium difficile.
Hipomagnezemija
Kod pacijenata lečenih inhibitorima protonske pumpe (IPP) kao što je pantoprazol, u periodu od najmanje tri meseca, a u većini slučajeva i godinu dana, prijavljeni su slučajevi teškog oblika hipomagnezemije. Mogu se ispoljiti ozbiljni simptomi hipomagnezemije, kao što su umor, grčevi, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije, ali u početku mogu biti prikriveni i zbog toga se mogu lako prevideti. Hipomagnezemija može voditi u hipokalcemiju i/ili hipokalemiju (videti odeljak 4.8). Kod većine ovih pacijenata, hipomagnezemija (i hipomagnezemija udružena sa hipokalcemijom i/ili hipokalemijom) se popravlja nakon nadoknade magnezijuma i prestanka terapije ihibitorom protonske pumpe.
Kod pacijenata za koje se pretpostavlja da će biti na dugotrajnoj terapiji inhibitorom protonske pumpe ili koji istovremeno uzimaju digoksin ili lekove koji mogu prouzrokovati hipomagnezemiju (npr. diuretici), lekar treba da razmotri određivanje koncentracije magnezijuma u krvi pre započinjanja primene inhibitora protonske pumpe i periodično u toku same terapije.
Frakture kostiju
Inhibitori protonske pumpe, posebno ako se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (> 1 godine), mogu umereno povećati rizik od preloma kuka, ručnog zgloba i kičme, naročito kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od preloma za 10-40%. Rizik može biti povećan i zbog drugih faktora. Pacijenti sa povećanim rizikom od osteoporoze zahtevaju posebnu negu, u skladu sa važećim kliničkim vodičima i uz obezbeđenje adekvatnog unosa vitamina D i kalcijuma.
Subakutni kutani lupus erythematosus (engl. Sub-acute cutaneous lupus erythematosus, SCLE)
Primena inhibitora protonske pumpe je udružena sa veoma retkim slučajevima SCLE. Ukoliko se jave lezije, naročito na regijama kože izloženim sunčevim zracima, i ukoliko pojavu ovih simptoma prati i artralgija, pacijent treba da odmah potraži medicinsku pomoć, dok bi lekar trebalo da razmotri prekid primene leka Panrazol. SCLE nakon prethodne terapije inhibitorima protonske pumpe može povećati rizik od kasnijeg ispoljavanja SCLE prilikom primene drugih inhibitora protonske pumpe.
Interferencija sa laboratorijskim testovima
Povećana vrednost hromogranina A (CgA) može da utiče na ispitivanje prisustva neuroendokrinih tumora. Da bi se ovo izbeglo, terapiju lekom Panrazol treba obustaviti najmanje 5 dana pre određivanja vrednosti CgA (videti odeljak 5.1). Ako se nakon početnog određivanja koncentracije CgA i gastrina ne vrate na referentne vrednosti, potrebno je ponoviti analizu 14 dana nakon prestanka primene inhibitora protonske pumpe.
Lekovi čija resorpcija zavisi od pH vrednosti u želucu
Usled izražene i dugotrajne inhibicije sekrecije želudačne kiseline, pantoprazol može da interferira sa resorpcijom lekova čija bioraspoloživost zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja, npr. neki azolni antimikotici kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i drugi lekovi kao što je erlotinib.
Inhibitori HIV proteaze
Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze, čija resporpcija zavisi od pH vrednosti u želucu, kao što je atazanavir, jer može doći do značajnog smanjenja bioraspoloživosti ovih lekova (videti odeljak 4.4).
Ako se proceni da je istovremena primena inhibitora HIV-proteaze i inhibitora protonske pumpe neizbežna, preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. viremije – virusnog opterećenja). Dozu pantoprazola od 20 mg dnevno, ne treba prekoračiti. Možda će biti potrebno prilagoditi dozu inhibitora HIV proteaze.
Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)
Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenoprokumonom nije uticala na farmakokinetiku varfarina, fenprokumona ili INR. Međutim, bilo je izveštaja o povećanju INR-a i protrombinskog vremena kod pacijenata koji su istovremeno primali inhibitore protonske pumpe i varfarin ili fenoprokumon. Povećanje INR-a i protrombinskog vremena može da dovede do abnormalnog krvarenja, pa čak i do smrti. Potrebno je kod pacijenta koji primaju pantoprazol i varfarin ili fenoprokumon kontrolisati vrednosti INR-a i protombinskog vremena.
Metotreksat
Istovremena primena metotreksata u velikoj dozi (npr. 300 mg) zajedno sa inhibitorima protonske pumpe, dovela je kod nekih pacijenata do povećanja koncentracije metotreksata. Zbog toga, u terapijskim režimima primene velikih doza metotreksata, na primer kod karcinoma ili psorijaze, može biti potrebno da se razmotri privremena obustava pantoprazola.
Studije ostalih interakcija
Pantoprazol se intezivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19 i ostalih metaboličkih puteva uključujući i oksidaciju putem CYP3A4.
Studije interakcije sa lekovima koji se takođe metabolišu ovim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam, glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptivi koji sadrže levonogestrel i etinilestradiol nisu pokazale klinički značajne interakcije.
Ne može se isključiti interakcija pantoprazola sa drugim lekovima ili jedinjenjima koji se metabolišu putem istog enzimskog sistema.
Rezultati opsežnih studija interakcije pokazali su da pantoprazol ne utiče na metabolizam aktivnih supstanci koje se metabolišu putem CYP1A2 (kao što su kofein, teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) i ne remeti resorpciju digoksina povezanu sa P-glikoproteinom.
Nema interakcije tokom istovremene primene sa antacidima.
Takođe su sprovedene studije u kojima je istovremeno primenjivan pantoprazol sa odgovarajućim antibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu utvrđene klinički značajne interakcije.
Lekovi koji inhibiraju/indukuju CYP2C19
Inhibitori enzima CYP2C19, kao što je fluvoksamin, mogu povećati sistemsku izloženost pantoprazolu. Smanjenje doze leka potrebno je razmotriti kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji velikim dozama pantoprazola, ili kod pacijenata kod kojih je oštećena funkcija jetre.
Induktori enzima CYP2C19 i CYP3A4 kao što su rifampicin i kantarion (Hypericum perforatum), mogu da smanje koncentraciju inhibitora protonske pumpe u plazmi, a koji se metabolišu posredstvom ovih enzima.
Trudnoća
Ograničen broj podataka o primeni leka kod trudnica (između 300-1000 trudnoća) pokazuje da pantoprazol ne prouzrokuje malformacije niti feto/neonatalnu toksičnost.
Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).
Kao mera predostrožnosti, poželjno je da se izbegne primena leka Panrazol tokom trudnoće.
Dojenje
Studije na životinjama su pokazale da se pantoprazol izlučuje putem mleka. Nema dovoljno podataka o izlučivanju pantoprazola u humano mleko, ali postoji izveštaj i o ekskreciji u mleko kod žena. Rizik po novorođenče/odojče se ne može isključiti. Zbog toga odluku o nastavku/prekidu dojenja ili nastavku/prekidu terapije lekom Panrazol treba doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist primene terapije kod majke.
Plodnost
Ispitivanja na životinjama nisu pokazala da primena pantoprazola dovodi do oštećenja plodnosti (videti odeljak 5.3).
Lek Pantoprazol nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Mogu da se jave neželjene reakcije poput vrtoglavice i poremećaja vida (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave ovih neželjenih reakcija, pacijenti ne treba da upravljaju vozilima i rukuju mašinama.
Kod približno 5% pacijenata može se očekivati pojava neželjenih reakcija na lek.
U tabeli u nastvku, neželjene reakcije na pantoprazol prikazane su prema sledećoj klasifikaciji učestalosti: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Za sve neželjene reakcije prijavljene u postmarketinškom periodu, nije moguće primeniti definisanu učestalost ispoljavanja, te su zato ove reakcije svrstane u kategoriju “nepoznata učestalost”. Unutar svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane prema opadajućoj ozbiljnosti.
Tabela 1. Neželjene reakcije na pantoprazol iz kliničkih ispitivanja i post-marketinškog praćenja
| Učestalost/Klasa sistema organa | Često (≥1/100 do<1/10) | Povremeno (>1/1000 do<1/100) | Retko (≥1/10000 do>1/1000) | Veoma retko (<1/10000) | Nepoznata učestalost (ne može se procenitina osnovu |
| dostupnih | |||||
| podataka) | |||||
| Poremećaji | Trombocitopenija; | ||||
| krvi i | Agranulocitoza | Leukopenija; | |||
| limfnog sistema | Pancitopenija | ||||
| Poremećaji imunskog sistema | Preosetljivost (uključujućianafilaktičke | ||||
| reakcije ianafilaktički šok) | |||||
| Hiperlipidemije i | Hiponatremija; | ||||
| Poremećaji metabolizma i ishrane | povećanje koncentracijelipida u krvi (trigliceridi, | Hipomagnezemija (videti odeljak 4.4);Hipokalcemija(1); | |||
| holesterol); | Hipokalemija(1) | ||||
| promene telesnemase | |||||
| Halucinacije; | |||||
| Konfuzija | |||||
| (posebno kod | |||||
| Psihijatrijski poremećaji | Poremećaji spavanja | Depresija (sa svimpogoršanjima) | Dezorijentacija (sa svimpogoršanjima) | predisponiranih pacijenata, ili pogoršanje tih | |
| simptoma ako su | |||||
| prisutni) | |||||
| Poremećajinervnog sistema | Glavobolja; Vrtoglavica | Poremećaji čula ukusa | Parestezija | ||
| Poremećaji oka | Poremećaji vida(zamućen vid) | ||||
| Polipi fundusnih žlezda (benigni) | Dijareja; | Mikroskopski kolitis | |||
| Mučnina/povraća | |||||
| nje; abdominalna | |||||
| Gastrointestin | distenzija i | ||||
| alni | nadutost; | ||||
| poremećaji | Konstipacija; | ||||
| Suva usta; | |||||
| Bol i nelagodnost | |||||
| u abdomenu | |||||
| Hepatobilijarn i poremećaji | Povećane vrednosti enzima jetre (transaminaze, γ-GT) | Povećane koncentracije bilirubina | Hepatocelularno oštećenje; Žutica; Hepatocelularna insuficijencija |
| Stevens-Johnson- | |||||
| ov sindrom; | |||||
| Lyell-ov sindrom; | |||||
| multiformni | |||||
| Poremećaji kože ipotkožnog | Osip (egzantem, erupcije); Pruritus | Urtikarija; Angioedem | eritem; Fotosenzitivnost;Subakutni kutani | ||
| tkiva | lupus | ||||
| erythematosus (videti odeljak 4.4.)Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS,engl. Drug reactionwith eosinophilia and systemic symptoms) | |||||
| Poremećaji | Prelom kuka, ručnog zgloba ili kičme (videti odeljak 4.4) | ||||
| mišićno-koštanog | Atralgija;Mialgija | Mišićni spazam(2) | |||
| sistema i | |||||
| vezivnog | |||||
| tkiva | |||||
| Intersticijalni | |||||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | nefritis (sa mogućom progresijom do insuficijencije bubrega) | ||||
| Poremećaji reproduktivn og sistema i dojki | Ginekomastija | ||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestuprimene | Astenija; Zamor; Osećaj slabosti | Povećanje telesne temperature; Periferni edem |
(1) Hipokalcemija i/ili hipokalemija može biti povezana sa pojavom hipomagnezemije (videti odeljak 4.4)
(2) Mišićni spazam kao posledica elektrolitnog disbalansa
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Nema poznatih simptoma predoziranja kod ljudi.
Sistemska izloženost pantoprazolu u dozi do 240 mg koji je primenjen intravenskim putem tokom 2 minuta dobro je tolerisana.
S obzirom na to da se pantoprazol u velikom procentu vezuje za proteine plazme, ne eliminiše se lako dijalizom.
U slučaju predoziranja sa kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i potporne terapije, ne mogu se dati druge specifične preporuke kod predoziranja pantoprazolom.
Farmakološki podaci - Panrazol 20mg
Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaje aciditeta; inhibitori protonske pumpe
ATC šifra: A02BC02
Mehanizam dejstva
Pantoprazol je supstituisani benzimidazol koji inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu putem specifične blokade protonskih pumpi parijetalnih ćelija.
Pantoprazol se konvertuje u aktivni oblik u kiseloj sredini u parijetalnim ćelijama gde inhibira enzim H+, K+-ATP-azu, tj. završnu fazu produkcije hlorovodonične kiseline u želucu. Inhibicija je dozno zavisna i deluje i na bazalnu i na stimulisanu sekreciju kiseline. Kod većine pacijenata, povlačenje simptoma se javlja nakon 2 nedelje. Kao i kod primene drugih inhibitora protonske pumpe i inhibitora H2 receptora, terapija pantoprazolom uzrokuje smanjenje kiselosti u želucu a samim tim povećanje gastrina proporcionalno smanjenju aciditeta. Povećanje gastrina je reverzibilno. S obzirom na to da se pantoprazol vezuje za enzime distalno od ćelijskih receptora, on može da inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline nezavisno od stimulacije ostalim supstancama (acetilholin, histamin, gastrin). Dejstvo je isto, bez obzira da li se primenjuje oralno ili intravenskim putem.
Farmakodinamsko dejstvo
Vrednosti gastrina natašte se povećavaju usled dejstva pantoprazola. Pri kratkotrajnoj upotrebi, u većini slučajeva vrednosti gastrina ne prelaze gornju granicu normalne vrednosti. Tokom dugotrajne terapije, u većini slučajeva se vrednosti gastrina udvostručuju. Međutim, izraziti porast vrednosti se javlja samo u izolovanim slučajevima. Kao rezultat toga, u malom broju slučajeva tokom dugotrajne primene zabeležen je blagi do umereni porast broja specifičnih endokrinih ćelija (engl. specific endocrine cells, ECL) u želucu (jednostavna do adenomatozna hiperplazija). Međutim na osnovu do sada sprovedenih studija, formiranje karcionidnih prekursora (atipična hiperplazija) ili gastričnih karcinoida koji su zabeleženi u eksperimentima na životinjama (videti odeljak 5.3), nisu zabeleženi kod ljudi.
Prema rezultatima studija na životinjama, kod dugotrajne primene pantoprazola u trajanju dužem od jedne godine, ne može se potpuno isključiti uticaj na endokrine parametre tireoidne žlezde.
Tokom primene antisekretornih lekova, vrednosti gastrina u serumu se povećavaju kao odgovor na smanjenu sekreciju želudačne kiseline. Takođe, vrednosti CgA se povećavaju usled smanjenja gastrične kiselosti.
Povećane vrednosti CgA mogu interferisati sa laboratorijskim pretragama neuroendokrinih tumora. Dostupni, publikovani podaci sugerišu da terapiju inhibitorima protonske pumpe treba prekinuti između 5 dana i 2 nedelje pre merenja vrednosti CgA. Ovo će omogućiti vrednostima CgA koje su moguće lažno povećane nakon terapije IPP, da se vrate na referentne vrednosti.
Resorpcija
Pantoprazol se brzo resorbuje. Čak i nakon pojedinačne doze od 20 mg pantoprazola, postiže se maksimalna koncentracija aktivne supstance u plazmi. U proseku, maksimalne koncentracije u serumu od oko 1-1,5 mikrogram/mL se postižu tokom 2-2,5 sata nakon primene doze i ostaju konstantne čak i nakon višestrukog doziranja.
Farmakokinetika se ne menja nakon jednog ili višestrukog doziranja. U doznom opsegu od 10 do 80 mg, kinetika pantoprazola u plazmi je linearna i nakon oralne i nakon intravenske primene.
Utvrđeno je da je apsolutna bioraspoloživost iz tablete oko 77%. Istovremeno uzimanje hrane nema uticaja na vrednost PIK (površina ispod krive), maksimalnu koncentraciju u serumu i time bioraspoloživost. Istovremenim uzimanjem hrane povećava se samo varijabilnost vremena početka resorpcije.
Distribucija
Vezivanje pantoprazola za proteine plazme u serumu iznosi oko 98%. Volumen distribucije iznosi oko 0,15 L/kg.
Biotransformacija
Lek se skoro u potpunosti metaboliše u jetri. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19 sa kasnijom sulfatnom konjugacijom. Drugi metabolički put uključuje oksidaciju putem CYP3A4.
Eliminacija
Terminalno poluvreme eliminacije je oko 1 sat i klirens je oko 0,1 L/h/kg. Bilo je nekoliko slučajeva ispitanika sa odloženom eliminacijom. Zbog specifičnog vezivanja pantoprazola za protonske pumpe parijetalnih ćelija, poluvreme eliminacije nije u korelaciji sa mnogo dužim vremenom aktivnosti (inhibicija sekrecije želudačne kiseline).
Eliminacija putem bubrega predstavlja glavni put eliminacije (oko 80%) za metabolite pantoprazola, ostatak se eliminiše fecesom. Glavni metabolit i u serumu i u urinu je desmetilpantoprazol koji je konjugovan sa sulfatom. Poluvreme eliminacije glavnog metabolita (oko 1,5 sat) nije mnogo duže nego za pantoprazol.
Posebne populacije
Slabi metabolizatori
Približno 3% populacije Evropljana ima smanjenu funkciju enzima CYP2C19 i oni se nazivaju slabi metabolizatori. Kod ovih osoba metabolizam pantoprazola je verovatno uglavnom katalizovan enzimom CYP3A4. Nakon primene jedne doze pantoprazola od 40 mg, srednja vrednost PIK koncentracije u plazmi tokom vremena pantoprazola bila je oko 6 puta veća kod slabih metabolizatora nego kod osoba sa očuvanom funkcijom enzima CYP2C19 (ekstenzivni metabolizatori). Srednja vrednost maksimalnih koncentracija u plazmi bila je povećana za oko 60%. Ovi nalazi ne utiču na doziranje pantoprazola.
Oštećenje funkcije bubrega
Ne preporučuje se smanjenje doze kada se pantoprazol primenjuje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (uključujući i pacijente na dijalizi). Kao i kod zdravih ispitanika, poluvreme eliminacije pantoprazola je kratko. Samo mala količina pantoprazola se može dijalizirati. Iako glavni metabolit ima umereno produženo poluvreme eliminacije (2-3 sata), izlučivanje je i dalje brzo, tako da ne dolazi do akumulacije leka.
Oštećenje funkcije jetre
Iako su kod pacijenata sa cirozom jetre (Child klasa A i B) vrednosti poluvremena eliminacije povećane za 3-6 sati i vrednosti PIK-a povećane za faktor 3-5, maksimalna koncentracija u serumu
se samo blago povećava za faktor 1,3 u poređenju sa zdravim ispitanicima.
Starije osobe
Blago povećanje vrednosti PIK i Cmax kod starijih ispitanika u poređenju sa mlađim ispitanicima takođe nije pokazalo klinički značaj.
Pedijatrijska populacija
Nakon primene pojedinačne oralne doze pantoprazola od 20 mg ili 40 mg kod dece uzrasta od 5 do 16 godina, vrednosti PIK i Cmax su bili u opsegu odgovarajućih vrednosti kod odraslih.
Nakon primene jedne intravenske doze pantoprazola od 0,8 ili 1,6 mg/kg kod dece uzrasta od 2 do 16 godina nije bilo značajne povezanosti između klirensa pantoprazola i starosne dobi ili telesne mase. Vrednosti PIK i volumen distribucije su bili u sklađeni sa podacima dobijenim kod odraslih osoba.
Farmaceutski podaci - Panrazol 20mg
Jezgro gastrorezistentne tablete: Manitol;
Natrijum-karbonat, bezvodni; Natrijum-skrobglikolat;
Bazni butilovani metakrilat kopolimer;
Kalcijum-stearat
Obloga I: Opadry White OY-D-7233, sastav:
Hipromeloza 3cP; Titan-dioksid (E171); Talk;
Makrogol/PEG 400; Natrijum-laurilsulfat;
Obloga II: Kollicoat MAE 30 DP yellow, sastav:
Metakrilna kiselina-etilakrilat, kopolimerna disperzija, 30%; Propilenglikol;
Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); Titan-dioksid (E171);
Talk.
Unutrašnje pakovanje je Alu/Alu blister (OPA/Al/PVC-aluminijumski blister) koji sadrži 7 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (14 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.