Lek Remeron je indikovan kod odraslih pacijenata za terapiju velikih depresivnih epizoda.

Doziranje

Odrasli:

Efektivna dnevna doza je obično između 15 i 45 mg; početna doza je 15 ili 30 mg. Mirtazapin obično počinje da ispoljava svoje dejstvo nakon 1-2 nedelje terapije. Terapija odgovarajućom dozom bi trebalo da pokaže pozitivan terapijski odgovor nakon 2-4 nedelje. Kod nezadovoljavajućeg terapijskog odgovora, doza se može povećati do maksimalne terapijske doze. Ako nema odgovora tokom sledeće 2-4 nedelje, onda bi terapiju trebalo prekinuti.

Kako bi se obezbedio izostanak simptoma, pacijenti koji boluju od depresije bi trebalo da budu na terapiji najmanje 6 meseci.

Terapiju mirtazapinom bi trebalo prekidati postepeno da bi se izbegli simptomi koji nastaju usled naglog prekida terapije (videti odeljak 4.4.).

Stariji pacijenti:

Preporučena doza je ista kao i za odrasle. Kod starijih pacijenata, pri povećanju doze, neophodno je pažljivo praćenje do postizanja zadovoljavajućeg i bezbednog terapijskog odgovora.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Klirens mirtazapina može biti smanjen kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <40 mL/min). Ovaj podatak bi trebalo uzeti u obzir pri propisivanju leka Remeron u ovoj kategoriji pacijenata (videti odeljak 4.4).

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre:

Klirens mirtazapina može biti smanjen kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Ovaj podatak bi trebalo uzeti u obzir pri propisivanju leka Remeron ovoj kategoriji pacijenata, posebno pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije jetre, zato što nije bilo ispitivanja leka u grupi pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija:

Lek Remeron ne bi trebalo primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina pošto nije pokazana efikasnost leka u dva kratkoročna klinička ispitivanja (videti odeljak 5.1).

Način primene

Mirtazapin ima poluvreme eliminacije od 20-40 sati i zbog toga je lek Remeron pogodan za primenu jedanput dnevno. Poželjno je da se lek uzima u jednoj večernjoj dozi pre odlaska na spavanje. Lek Remeron se takođe može primeniti u dve podeljene doze (jedna ujutru i jedna uveče, pri čemu bi veća doza trebalo da se primeni uveče).

Tablete treba uzimati oralno, sa tečnošću i treba ih progutati bez žvakanja.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci koje su navedene u odeljku 6.1. Istovremena primena mirtazapina sa inhibitorima monoamino oksidaze (MAO inhibitori) (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska populacija

Lek Remeron ne bi trebalo primenjivati u terapiji kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. U kliničkim ispitivanjima kod dece i adolescenata koji su na terapiji antidepresivima je primećeno da se češće javljaju suicidalno ponašanje (pokušaj suicida i suicidalne misli), hostilnost (predominantno agresija, neprijateljsko ponašanje i bes) u poređenju sa onima koji su uzimali placebo. Ako je, ipak, donesena odluka o započinjanju terapije, zasnovana na kliničkoj potrebi, pacijenta bi u tom slučaju trebalo pažljivo pratiti zbog pojave suicidalnih simptoma. Uz to, dugoročni podaci o bezbednosti primene leka kod dece i adolescenata koji se odnose na rast, sazrevanje, kognitivni razvoj i ponašanje nisu dostupni.

Suicid/suicidalno ponašanje ili kliničko pogoršanje

Depresija je povezana sa povećanim rizikom od suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (suicidu slični događaji). Rizik je prisutan dok pacijent ne uđe u remisiju. Kako do poboljšanja ne mora doći u prvih nekoliko nedelja ili više, pacijenta bi trebalo pažljivo pratiti dok do poboljšanja ne dođe. Kliničko iskustvo je da se rizik od suicida može povećati u početnim fazama oporavka.

Poznato je da su pacijenti koji u svojoj istoriji imaju suicidu slične događaje ili oni koji pokazuju značajan stepen suicidalnih ideacija, izloženi većem riziku od pojave suicidalnih misli i pokušaja suicida pre započinjanja terapije, i trebalo bi ih pažljivo pratiti tokom trajanja lečenja. Meta analiza placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja antidepresiva kod pacijenata mlađih od 25 godina sa psihijatrijskim poremećajima je pokazala povećan rizik od suicidalnog ponašanja kod pacijenata koji su lečeni antidepresivima u odnosu na one koji su primali placebo.

Pažljivo praćenje pacijenata na terapiji antidepresivima, posebno onih sa povećanim rizikom, na početku lečenja i nakon promene doziranja je neophodan. Pacijenti (i staratelji pacijenata) moraju biti obavešteni o potrebi da nadgledaju bilo koje kliničko pogoršanje, suicidalno ponašanje ili misli i neobične promene u ponašanju i da traže hitnu i neodložnu medicinsku pomoć ako su ovi simptomi prisutni.

S obzirom na mogućnost suicida na samom početku lečenja, pacijentu bi trebalo dati najmanju količinu lek Remeron film tableta u skladu sa dobrim zbrinjavanjem pacijenata da bi se smanjio rizik od predoziranja.

Depresija kostne srži

Depresija kostne srži, obično predstavljena kao granulocitopenija ili agranulocitoza, je prijavljena tokom lečenja lekom Remeron. Reverzibilna agranulocitoza je prijavljena kao retka pojava u kliničkim ispitivanjima sa lekom Remeron. U postmarketinškom periodu praćenja leka Remeron vrlo retko su prijavljeni slučajevi agranulocitoze, uglavnom reverzibilne, ali u nekim slučajevima i sa fatalnim ishodom. Slučajevi sa fatalnim ishodom se uglavnom odnose na pacijente starije od 65 godina. Lekari bi trebalo da obrate pažnju na simptome kao što su groznica, bol u grlu, stomatitis ili ostali znaci infekcije; kada se jave ovi simptomi, lečenje bi trebalo prekinuti i uraditi laboratorijsku analizu krvi.

Žutica

Lečenje bi trebalo odmah prekinuti ako se pojavi žutica.

Stanja koja zahtevaju pažljivo praćenje pacijenta

Pažljivo doziranje kao i redovno i pažljivo praćenje je neophodno kod pacijenata sa:

• Epilepsijom i organskim moždanim sindromom; mada kliničko iskustvo ukazuje da su epileptički napadi retki kod pacijenata na terapiji mirtazapinom, kao i sa ostalim antidepresivima, lek Remeron bi trebalo oprezno uvoditi u terapiju pacijentima koji u svojoj istoriji bolesti imaju registrovane napade epilepsije. Lečenje bi trebalo prekinuti ako se kod pacijenta javi napad, ili ako dođe do povećanja učestalosti napada.

• Oštećenjem funkcije jetre: Po uzimanju 15 mg mirtazapina oralno, klirens mirtazapina je u proseku smanjen za 35% kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjima funkcije jetre, u odnosu na pacijente sa normalnom funkcijom jetre. Koncentracija mirtazapina u plazmi je u proseku bila povećana za 55%.

• Oštećenjem funkcije bubrega: Po uzimanju 15 mg mirtazapina oralno, kod pacijenata sa umerenim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina<40 mL/min) i teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina ≤10 mL/min) klirens mirtazapina je bio smanjen 30% do 50% u odnosu na pacijente sa očuvanom bubrežnom funkcijom. Prosečna koncentracija mirtazapina u plazmi je bila povećana za 55% kod umerenog i za 115% kod teškog oštećenja bubrega. Nije bilo značajnih razlika kod pacijenata sa blagim oštećenjima bubrega (klirens kreatinina < 80 mL/min) u odnosu na kontrolnu grupu pacijenata.

• Srčanim oboljenjima kao što su poremećaji u sprovodljivosti, angina pectoris i nedavni infarkt miokarda, neophodne su mere predostrožnosti, a prateće lekove je potrebno pažljivo primenjivati.

• Niskim krvnim pritiskom.

• Dijabetes melitus: Kod pacijenata koji imaju dijabetes melitus, antidepresivi mogu promeniti kontrolu glikemije. Doza insulina i/ili oralnog hipoglikemika se mora prilagoditi, a preporučuje se pažljivo praćenje pacijenta.

  Kao i kod primene ostalih antidepresiva, sledeće činjenice se moraju uzeti u obzir:

• Pogoršanje psihotičnih simptoma se može javiti kada se antidepresivi primenjuju kod pacijenata obolelih od shizofrenije ili od drugih psihotičnih poremećaja; paranoidne misli mogu biti intenzivirane.

• U toku lečenja depresivne faze bipolarnog poremećaja može doći do prelaska depresivne u maničnu fazu. Pacijenti koji u istoriji bolesti imaju epizode manije/hipomanije moraju biti pažljivo praćeni.

  Lečenje mirtazapinom bi trebalo prekinuti ukoliko pacijent uđe u maničnu fazu.

• Iako se na lek Remeron ne razvija zavisnost, postmarketinško iskustvo pokazuje da bi nagli prekid terapije posle dugotrajnog lečenja mogao ponekad da dovede do apstinencijalnog sindroma. Većina apstinencijalnih reakcija je blaga i kratkotrajna. Među raznim apstinencijalnim simptomima, najčešće su prijavljeni: vrtoglavica, agitacija, anksioznost, glavobolja i mučnina. Iako su prijavljeni kao simptomi apstinencije, potrebno je znati da oni mogu biti posledica postojeće bolesti. Kao što je savetovano u odeljku 4.2, preporučeno je da prekid terapije mirtazapinom bude postepen.

• Oprez je potreban kod pacijenata sa otežanim mokrenjem kao posledicom uvećanja prostate i kod pacijenata sa akutnim glaukomom uskog ugla i povećanim intraokularnim pritiskom (premda postoji vrlo mala mogućnost nastanka ovih problema zbog toga što lek Remeron pokazuje vrlo slabu antiholinergičku aktivnost).

• Akatizija/psihomotorni nemir: Primena antidepresiva je povezana sa razvojem akatizije, opisana subjektivno kao neprijatna ili uznemirujuća zabrinutost i potreba za kretanjem udružena sa nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja u mestu. Ovo se obično javlja u prvih nekoliko nedelja lečenja. Povećanje doze može škoditi pacijentima kod kojih se jave ovi simptomi.

• U postmarketinškom periodu prijavljeni su slučajevi produženja QT intervala, aritmija tipa torsades de pointes, ventrikularne tahikardije i iznenadne smrti. Većina prijavljenih slučajeva bila je povezana sa predoziranjem ili primenom kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za produženje QT intervala, uključujući istovremenu primenu drugih lekova koji produžavaju QT interval (videti odeljke 4.9). Oprez je potreban prilikom propisivanja leka Remeron pacijentima sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem ili porodičnom istorijom produženog QT intervala, kao i kod istovremene primene drugih lekova za koje se smatra da produžavaju QT interval.

Teške neželjene reakcije na koži (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCAR)

Teške neželjene reakcije na koži (SCAR), uključujući Steven-Johnson-ov sindrom (engl. Stevens-Johnson syndrome,SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (engl. toxic epidermal necrolysis, TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS), bulozni dermatitis i multiformni eritem, koje mogu biti životno ugrožavajuće ili smrtonosne, prijavljene su u vezi sa lečenjem lekom Remeron.

Ako se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, primenu leka Remeron treba odmah obustaviti. Ako je pacijent razvio jednu od ovih reakcija upotrebom leka Remeron, terapija lekom Remeron se ne sme ponovo započeti kod ovog pacijenta ni u jednom trenutku.

Hiponatremija

Hiponatremija, je prijavljena vrlo retko tokom lečenja mirtazapinom, vrlo verovatno zbog neodgovarajućeg lučenja antiduretskog hormona (ADH). Oprez mora biti prisutan kod pacijenata koji su podložni riziku, kao što su stariji pacijenti ili pacijenti koji istovremeno primenjuju terapiju za koju se zna da izaziva hiponatremiju.

Serotoninski sindrom

Interakcija sa serotoninergičkim aktivnim supstancama: serotoninski sindrom se može javiti tokom istovremene primene selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI) i ostalih serotoninergičkih aktivnih supstanci (videti odeljak 4.8).

Starije osobe

Starije osobe su često osetljivije, posebno što se tiče neželjenih dejstava na antidepresive. Tokom kliničkih ispitivanja na lek Remeron neželjena dejstva nisu bila češće prijavljivana kod starijih pacijenata u odnosu na ostale starosne grupe.

Laktoza

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim problemima intolerancije galaktoze, nedostatka ukupne laktaze ili malapsorpcije glukoze-galaktoze ne bi trebalo da uzimaju ovaj lek.

Farmakodinamske interakcije

• Mirtazapin ne bi trebalo istovremeno primenjivati sa MAO inhibitorima ili unutar 2 nedelje nakon prestanka terapije MAO inhibitorima. I obrnuto, neophodno je da prođu 2 nedelje pre nego pacijent koji je bio na terapiji mirtazapinom počne sa terapijom MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3).

  Dodatno, kao i kod selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI), istovremena primena sa ostalim serotoninergičkim aktivnim supstancama (L-triptofan, triptani, tramadol, linezolid, metilensko plavo, SSRI, venlafaksin, litijum i preparati na bazi kantariona (Hypericum perforatum)) mogu dovesti do pojave serotoninom izazvanih dejstava (serotoninski sindrom: videti odeljak 4.4). Oprez se savetuje i pažljivo kliničko praćenje je neophodno kada se ove aktivne supstance kombinuju sa mirtazapinom.

• Mirtazapin može pojačati sedativno dejstvo benzodiazepina i ostalih sedativa (značajno većine antipsihotika, antihistaminika H1 antagonista, opioida). Oprez je neophodan ako se ovi lekovi koriste istovremeno sa mirtazapinom.

• Mirtazapin može pojačati depresivno dejstvo alkohola na CNS. Pacijente bi trebalo savetovati da izbegavaju alkoholna pića tokom terapije mirtazapinom.

• Mirtazapin u dozi od 30 mg jednom na dan izaziva mali, ali statistički značajan porast internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. international normalized ratio, INR) kod pacijenata koji su tretirani varfarinom. Kod većih doza mirtazapina ne može se isključiti izrazitije dejstvo, pa se savetuje praćenje INR u slučaju istovremene primene varfarina i mirtazapina.

• Rizik od produženja QT intervala i/ili ventrikularnih aritmija (na primer tipa torsades de pointes) može biti povećan pri istovremenoj primeni sa lekovima koji produžavaju QT interval (na primer neki antipsihotici i antibiotici).

  Farmakokinetske interakcije

• Karbamazepin i fenitoin, induktori CYP3A4, povećavaju klirens mirtazapina dvostruko, rezultujući smanjenjem prosečne koncentracije mirtazapina u plazmi za 60% odnosno 45%. Kada se karbamazepin, ili bilo koji drugi induktor metabolizma u jetri (npr. rifampicin) doda terapiji mirtazapinom, dozu mirtazapina bi trebalo povećati. Ako se prekine terapija ovakvim lekom može biti neophodno smanjenje doze mirtazapina.

• Istovremena primena snažnog CYP3A4 inhibitora ketokonazola povećava maksimalne koncentracije u plazmi i površine ispod krive (PIK) mirtazapina za 40% odnosno 50%.

• Kada se istovremeno sa mirtazapinom primenjuje cimetidin (slabi inhibitor CYP1A2, CYP2D6 i CYP3A4), srednje vrednosti koncentracije mirtazapina u plazmi mogu biti povećane za više od 50%. Oprez je neophodan i doza mirtazapina se mora smanjiti kada se primenjuje istovremeno sa snažnim CYP3A4 inhibitorima, inhibitorima HIV proteaze, azolnim antimikoticima, eritromicinom, cimetidinom ili nefazodonom.

• Ispitivanja interakcija nisu ukazala na bitne interakcije pri istovremenoj primeni mirtazapina i paroksetina, amitriptilina, risperidona ili litijuma.

  Pedijatrijska populacija

  Ispitivanja interakcija su rađena samo kod odraslih pacijenata.

Trudnoća

Ograničeni podaci o primeni mirtazapina kod žena u drugom stanju ne ukazuju na povećan rizik od kongenitalnih malformacija. Ispitivanja na životinjama nisu pokazala teratogeno dejstvo od kliničkog značaja, međutim primećeni su štetni efekti na razvoj (videti odeljak 5.3).

Epidemiološki podaci sugerišu da primena selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI) u trudnoći, naročito u kasnoj trudnoći, može da poveća rizik od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (PPHN).

Iako ne postoje studije koje su istraživale povezanost PPHN sa terapijom mirtazapinom, ovaj mogući rizik ne može se isključiti uzimajući u obzir odgovarajući mehanizam delovanja (povećanje koncentracije serotonina).

Oprez je neophodan prilikom propisivanja mirtazapina ženama u drugom stanju. Ako je lek Remeron primenjivan do, ili kratko pre porođaja, praćenje novorođenčeta u postnatalnom periodu se preporučuje zbog mogućih dejstava nakon naglog prekidanja terapije.

Dojenje

Ispitivanja na životinjama i ograničeni podaci ispitivanja kod ljudi su pokazali da se mirtazapin izlučuje u majčino mleko u veoma malim količinama. Odluka o nastavku/prestanku dojenja ili nastavku/prestanku terapije lekom Remeron bi trebalo da bude donesena uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije lekom Remeron za dojilju.

Plodnost

Pretklinička ispitivanja reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu pokazala bilo kakav uticaj na plodnost.

Lek Remeron ima minimalni ili umereni uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanje mašinama. Lek Remeron može ometati koncentraciju i budnost (posebno u početnoj fazi terapije). Pacijenti bi u bilo koje doba, kada su pod dejstvom leka, trebalo da izbegavaju potencijalno opasne zadatke, koji zahtevaju budnost i dobru koncentraciju, kao što je vožnja motornog vozila ili upravljanje mašinama.

Depresivni pacijenti pokazuju brojne simptome koji su posledica same bolesti. Nekada je teško odrediti koji su simptomi rezultat same bolesti, a koji su rezultat terapije lekom Remeron.

Sažetak bezbednosnog profila

Veoma česta neželjena dejstva koja su prijavljena kod više od 5% pacijenata na terapiji lekom Remeron u randomiziranim placebo kontrolisanim ispitivanjima (videti dalje u tekstu) su pospanost, sedacija, suva usta, povećanje telesne mase, povećanje apetita, vrtoglavica i zamor.

Teške neželjene reakcije na koži (SCAR), uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), bulozni dermatitis i multiformni eritem, koje mogu biti životno ugrožavajuće ili fatalne, prijavljene su u vezi sa lečenjem lekom Remeron (videti odeljak 4.4.).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sva randomizirana placebo kontrolisana ispitivanja kod pacijenata (uključujući i indikacije pored velikog depresivnog poremećaja), su procenjivana u cilju prikupljanja neželjenih dejstava na lek Remeron. Meta analiza koja je uključila 20 kliničkih ispitivanja, sa planiranim trajanjem lečenja do 12 nedelja, 1501 pacijentom (134 pacijent-godina) koji su primali do 60 mg mirtazapina i 850 pacijenata (79 pacijent-godina) koji su primali placebo. Dodatne faze ovih ispitivanja nisu uzimane u obzir da bi se održala komparabilnost u odnosu na terapiju placebom.

Tabela 1 pokazuje kategorizaciju incidence neželjenih dejstava, koja su se javila u kliničkim ispitivanjima statistički značajno češće tokom terapije lekom Remeron u odnosu na placebo, kojima su dodata spontano prijavljena neželjena dejstva. Učestalost neželjenih dejstava koja su rezultat spontanog prijavljivanja

zasnovana je na učestalosti prijavljivanja ovih neželjenih dejstava u kliničkim ispitivanjima. Učestalost neželjenih dejstava koja su rezultat spontanog prijavljivanja, a koja nisu prijavljena u randomiziranim placebo kontrolisanim ispitivanjima na pacijentima lečenih mirtazapinom klasifikovana je kao „nepoznata“.

Tabela 1. Neželjena dejstva leka Remeron

• Depresija kostne srži (granulocitopenija, agranulocitoza, aplastična anemija, trombocitopenija)

• Eozinofilija

• Neodgovarajuća sekrecija antidiuretskog hormona

• Hiperprolaktinemija (i galaktoreja i ginekomastija kao

• Povećanje telesne mase¹

• Povećanje apetita¹

• Hiponatremija

• Živi snovi

• Konfuzija

• Anksioznost^2,5

• Insomnija^3,5

• Noćne more²

• Manija

• Agitacija²

• Halucinacije

• Psihomotorni nemir (uključujući

• Agresija

• Suicidne ideje⁶

• Suicidno ponašanje⁶

• Somnambulizam

• Somnolencija¹

• Sedacija^1,4

• Glavobolja²

• Letargija¹

• Vrtoglavica

• Tremor

• Amnezija⁷

• Parestezija²

• Sindrom nemirnih nogu

• Sinkopa

• Mioklonus

• Konvulzije (napad)

• Serotoninski sindrom

• Oralna parestezija

• Disartrija

• Ortostatska hipotenzija

• Hipotenzija²

• Suva usta

• Mučnina³

• Dijareja²

• Povraćanje²

• Konstipacija¹

• Oralna hipoestezija

• Pankreatitis

• Edem usta

• Povećano lučenje pljuvačke

• Povećanje aktivnosti serumskih

• Egzantem²

• Stevens-Johnson-

• Bulozni dermatitis

• Multiformni eritem

• Toksična epidermalna nekroliza

• Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima –

• Artralgija

• Mijalgija

• Bol u leđima¹

• Rabdomioliza

• Retencija urina

• Prijapizam

• Periferni edem¹

• Umor

• Generalizovani edem

• Lokalizovani edem

• Povećan nivo kreatin kinaze

1U kliničkim ispitivanjima ovi događaji su se javili statistički značajno češće tokom terapije lekom Remeron u odnosu na placebo.

2U kliničkim ispitivanjima ovi događaji su se češće javili tokom terapije placebom u odnosu na terapiju lekom Remeron, mada ne sa statistički značajnom učestalošću.

3U kliničkim ispitivanjima ovi događaji su se javili statistički značajno češće tokom terapije placebom u odnosu na terapiju lekom Remeron.

4N.B. redukcija doze generalno ne umanjuje pospanost/sedaciju, ali može dovesti u pitanje antidepresivnu efikasnost. 5Primenom antidepresiva uopšte, anksioznost i insomnija (koji mogu biti simptomi depresije) se mogu razviti ili pogoršati. Pri terapiji mirtazapinom, razvoj i pogoršanje anksioznosti i insomnije je prijavljeno.

6Slučajevi suicidalnih ideacija i suicidalnog ponašanja su prijavljeni tokom primene mirtazapina ili kratko posle prestanka lečenja (videti odeljak 4.4.).

7U najvećem broju slučajeva pacijenti su se oporavljali nakon obustave primene leka.

U laboratorijskim procenama tokom kliničkih ispitivanja prolazno povećanje transaminaza i gama-glutamil transferaze je bilo primećeno (međutim neželjena dejstva nisu bila prijavljena statistički značajno češće kod pacijenata koji su primali lek Remeron u odnosu na pacijente koji su primali placebo).

Pedijatrijska populacija

Sledeća neželjena dejstva su često zabeležena u kliničkim ispitivanjima kod dece: povećanje telesne mase, urtikarija i hipertrigliceridemija (videti takođe odeljak 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Iskustva pokazuju da su simptomi predoziranja lekom Remeron obično blagi. Depresija centralnog nervnog sistema sa dezorijentacijom i produženom sedacijom, su najčešće navođeni simptomi, zajedno sa tahikardijom i blagom hiper- ili hipotenzijom. Ipak, postoje mogućnosti za ozbiljniji ishod (uključivši i fatalni) sa dozama mnogo većim od terapijskih doza, naročito kod mešovitog predoziranja. U ovim slučajevima prijavljeni su i produženje QT intervala i aritmija tipa torsades de pointes.

Slučajevi predoziranja zahtevaju adekvatnu simptomatsku i suportivnu terapiju za očuvanje vitalnih funkcija. Potrebno je pratiti i EKG. Aktivni ugalj ili gastrična lavaža se takođe mogu primeniti.

Pedijatrijska populacija

U slučaju predoziranja kod dece treba preduzeti odgovarajuće postupke koji su navedeni za odrasle pacijente.