Brufen® direct 400mg/10mL oralna suspenzija

Lek Brufen direct je indikovan za kratkotrajno simptomatsko ublažavanje blagog do umerenog bola i/ili groznice kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina (≥40 kg).

Doziranje

Terapiju treba započeti sa najmanjom efektivnom dozom koja se postepeno može prilagoditi u zavisnosti od terapijskog odgovora i eventualnih neželjenih dejstava.

Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina (≥40 kg)

Doza ibuprofena zavisi od uzrasta i telesne mase pacijenta. Maksimalna pojedinačna dnevna doza za odrasle i adolescente ne treba da pređe 400 mg ibuprofena. Više od 400 mg odjednom ne daje bolje analgetsko dejstvo.

Ukupna doza ne treba da pređe 1200 mg ibuprofena u toku 24 sata.

Početna doza je 400 mg. Ukoliko je potrebno može se uzeti doza od 400 mg ibuprofena do 3 puta u toku dana u intervalima od 4 do 6 sati.

Ukoliko je kod adolescenta potrebno primenjivati ovaj lek duže od 3 dana ili se simptomi pogoršaju, potrebno je obratiti se lekaru.

Za mlađu decu dostupne su pogodnije formulacije.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze osim u slučaju oštećene funkcije bubrega ili jetre kada dozu treba individualno prilagoditi. Kod ove grupe pacijenata potreban je oprez pri doziranju.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno smanjenje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (za pacijente sa teškom insuficijencijom bubrega, videti odeljak 4.3).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno smanjenje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (za pacijente sa teškim poremećajem funkcije jetre, videti odeljak 4.3).

Način primene

Za oralnu upotrebu. Kesice treba promešati pre uzimanja pritiskanjem vrha i dna kesice prstima nekoliko puta. Sadržaj kesice se ne može podeliti na doze i ceo sadržaj treba iskoristiti. Da bi se postigao brži početak dejstva, doza se može uzeti na prazan stomak. Preporučuje se da pacijenti sa osetljivim stomakom ibuprofen uzimaju sa hranom.

• Preosetljivost na aktivnu suspstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Ibuprofen se ne sme davati pacijentima koji su imali astmu, urtikariju ili alergijske reakcije nakon primene acetilsalicilne kiseline ili drugih NSAIL.

• Teška srčana insuficijencija (NYHA IV).

• Teška insuficijencija jetre.

• Teška insuficijencija bubrega (glomerularna filtracija manje od 30 mL/min).

• Stanja koja uključuju povećanu mogućnost krvarenja ili krvarenje koje je u toku.

• Prethodno gastrointestinalno krvarenje ili perforacije povezane sa ranijom primenom NSAIL.

• Aktivni ulkus želuca ili duodenuma ili u istoriji bolesti poznat rekurentni gastrointestinalni ulkus/krvarenje (dve ili više jasnih epizoda potvrđene ulceracije ili krvarenja).

• Tokom trećeg trimestra trudnoće.

Opšta upozorenja

Neželjena dejstva se mogu smanjiti korišćenjem najmanje efektivne doze u najkraćem mogućem periodu potrebnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2, i gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike u nastavku teksta).

Kod dugotrajne primene bilo kog leka protiv bolova može se javiti glavobolja koja se ne sme lečiti povećanjem doze leka.

Pri istovremenom konzumiranju alkohola i primeni NSAIL, može doći do povećane učestalosti neželjenih dejstava vezanih za aktivnu supstancu, posebno onih koji se tiču gastrointestinalnog trakta ili centralnog nervnog sistema.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata je povećana učestalost nastanka neželjenih reakcija pri primeni NSAIL, naročito gastrointestinalnog krvarenja i perforacija, koje mogu biti sa smrtnim ishodom.

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije

Kod pacijenata sa peptičkim ulkusom i drugim gastrointestinalnim oboljenjima u istoriji bolesti, NSAIL treba primenjivati uz oprez zbog mogućeg pogoršanja njihovog stanja (videti odeljak 4.3).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, prijavljene su kod svih NSAIL, bilo kada tokom terapije. Ovi neželjeni događaji mogu biti sa smrtnim ishodom i mogu se javiti sa upozoravajućim simptomima ili bez njih ili prethodnim ozbiljnim gastrointestinalnim događajima u istoriji bolesti.

Rizik od gastrintestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze ibuprofena, kod pacijenata sa istorijom ulkusne bolesti, naročito ako je bila udružena sa hemoragijom ili perforacijom i kod starijih osoba. Kod ovih pacijenata terapiju treba početi sa najmanjom mogućom dostupnom dozom.

Kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju male doze acetilsalicilne kiseline/aspirina ili drugih lekova koji mogu da povećaju gastrointestinalni rizik (videti odeljak 4.5), potrebno je razmotriti uvođenje kombinovane terapije sa protektivnim supstancama (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe).

Treba izbegavati istovremenu primenu ibuprofena i drugih NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (Cox-2) zbog povećanog rizika od ulceracija ili krvarenja (videti odeljak 4.5).

Pacijenti sa gastrointestinalnim oboljenjem u istoriji bolesti, naročito starije osobe, treba da prijave sve neuobičajene abdominalne simptome (naročito gastrointestinalno krvarenje) u početnim fazama terapije.

Preporučuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno upotrebljavaju lekove koji mogu povećati rizik od ulceracija ili krvarenja, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili antitrombolitici kao što je acetilsalicilna kiselina/aspirin (videti odeljak 4.5).

Ukoliko se kod pacijenata koji primaju ibuprofen pojavi gastrointestinalno krvarenje ili ulceracija, terapiju treba obustaviti.

Respiratorni poremećaji

Oprez je potreban pri primeni ibuprofena kod pacijenata koji boluju ili su prethodno u istoriji bolesti imali bronhijalnu astmu, hronični rinitis ili alergijska oboljenja, jer je prijavljeno da ibuprofen može da izazove bronhospazam, urtikariju ili angioedem kod ovih pacijenata.

Alergijske reakcije

Retko se javljaju teške akutne reakcije preosetljivosti (na primer anafilaktički šok). Pri prvoj pojavi simptoma reakcije preosetljivosti nakon uzimanja/primene ibuprofena treba prekinuti terapiju. Lekar će primeniti neophodne medicinske mere u skladu sa simptomima.

Preporučuje se oprez kod pacijenata koji su imali reakcije preosetljivosti ili alergijske reakcije na druge lekove, jer kod njih može biti povećan rizik od razvoja reakcija preosetljivosti na ibuprofen.

Potreban je oprez kod pacijenata koji boluju od polenske groznice, polipa u nosu ili hroničnih opstruktivnih respiratornih poremećaja jer je kod njih povećan rizik od pojave alergijskih reakcija. Mogu se ispoljiti u vidu napada astme (takozvana analgetska astma), Quincke-ovog edema ili urtikarije.

Oštećenje funkcije srca, bubrega i jetre

Potreban je oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, jetre ili srca jer primena NSAIL može da dovede do pogoršanja funkcije bubrega. Uobičajena istovremena primena sličnih lekova protiv bolova

dodatno povećava ovaj rizik. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, jetre ili srca primenjivati najmanju efektivnu dozu u najkraćem mogućem periodu (videti odeljak 4.3 i Informacije vezane za pomoćne supstance (benzilalkohol)).

Kardivaskularna i cerebrovaskularna dejstva

Potreban je oprez (razgovor sa lekarom ili farmaceutom) pri započinjanju lečenja pacijenata sa istorijom hipertenzije i/ili srčane insuficijencije, jer su prijavljeni zadržavanje tečnosti i edem povezani sa primenom NSAIL.

Kliničke studije ukazuju da primena ibuprofena, naročito u velikim dozama (2400 mg na dan) može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičkih događaja (na primer infarkt miokarda ili moždani udar). Uopšteno, epidemiološke studije ne ukazuju da je primena malih doza ibuprofena (npr. ≤ 1200 mg/dan) povezana sa povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja.

Pacijente sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA II – III), ustanovljenom ishemijskom bolešću srca, bolešću perifernih arterija i/ili cerebrovaskularnim oboljenjem treba lečiti sa ibuprofenom tek nakon pažljivog razmatranja i uz izbegavanje primene velikih doza ibuprofena (2400 mg/dan).

Pažljivo razmatranje treba da se sprovede i pre uvođenja dugotrajne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje), posebno ako su potrebne velike doze ibuprofena (2400 mg/dan).

Ozbiljne kožne reakcije

Primenom NSAIL veoma retko su prijavljene ozbiljne reakcije na koži, od kojih neke mogu potencijalno biti sa smrtnim ishodom, uključujući: eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson sindrom i toksična epidermalna nekroliza i eozinofiliju sa sistemskim simptomima (DRESS) (videti odeljak 4.8). Izgleda da su pacijenti pod najvećim rizikom od nastanka ovih reakcija na početku terapije, a reakcije se javljaju u većini slučajeva u toku prvog meseca terapije. Prijavljeni su slučajevi akutne generalizovane egzantematozne pustuloze (AGEP) povezani sa lekovima koji sadrže ibuprofen. Terapiju ibuprofenom treba prekinuti pri prvoj pojavi znakova i simptoma ozbiljnih reakcija na koži, kao što su osip na koži, mukozne lezije ili drugih znaci preosetljivosti.

Izuzetno, varičela može biti uzrok ozbiljnih komplikacija infekcija na koži i mekih tkiva. Do danas, ne može se isključiti uloga NSAIL u pogoršanju ovih infekcija. Zbog toga se preporučuje izbegavanje primene ibuprofena u slučaju varičele.

Maskiranje simptoma osnovnih infekcija

Lek Brufen direct može maskirati simptome infekcije, što može dovesti do odloženog započinjanja odgovarajuće terapije i time pogoršanja ishoda infekcije. Ovo je primećeno kod bakterijske vanbolnički stečene pneumonije i bakterijskih komplikacija varičele. Kada se lek Brufen direct primenjuje za groznicu ili ublažavanje bolova u vezi sa infekcijom, savetuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim uslovima, pacijent treba da se obrati lekaru ako simptomi potraju ili se pogoršaju.

Dejstva na bubrege

Potreban je oprez pri uvođenju terapije ibuprofenom kod značajno dehidriranih pacijenata. Postoji rizik od oštećenja funkcije bubrega, naročito kod dehidrirane dece, adolescenata i starijih osoba.

Dugotrajna primena ibuprofena, kao i drugih NSAIL, može dovesti do papilarne nekroze bubrega i drugih patoloških promena bubrega. Renalna toksičnost primećena je takođe kod pacijenata kod kojih renalni prostaglandini imaju kompenzatornu ulogu u održavanju perfuzije bubrega. Kod ovih pacijenata, primena NSAIL može dovesti do dozno-zavisnog smanjenja stvaranja prostaglandina i posledično do smanjenog protoka krvi kroz bubrege, što može usloviti nastanak bubrežne insuficijencije. Pacijenti sa najvećim rizikom od ove reakcije su pacijenti sa postojećom oštećenom funkcijom bubrega, insuficijencijom srca, poremećajem funkcije jetre, pacijenti na terapiji diureticima i ACE inhibitorima i starije osobe.Prekid terapije je obično praćen oporavkom u stanje pre terapije.

Hematološka dejstva

Ibuprofen, kao i drugi NSAIL, može da inhibira agregaciju trombocita i produži vreme krvarenja kod zdravih osoba.

Aseptični meningitis

U retkim slučajevima kod pacijenata na terapiji ibuprofenom opisana je pojava aseptičnog meningitisa. Iako se aseptični meningitis češće javlja kod pacijenata sa sistemskim eritemskim lupusom i drugim bolestima vezivnog tkiva, prijavljeni su slučajevi i kod pacijenata koji nisu imali postojeće hronične bolesti.

Plodnost

Postoje dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu/sintezu prostaglandina mogu da utiču na plodnost kod žena dejstvima na ovulaciju. Proces je reverzibilan nakon obustave terapije (videte odeljak 4.6).

Informacije vezane za pomoćne supstance Lek Brufen direct, 400 mg sadrži:

• maltitol (E965). Pacijenti sa retkim naslednim poremećajem intolerancije na fruktozu ne treba da uzimaju ovaj lek.

• 10 mg soli benzoata (E211) u svakoj kesici što odgovara 1 mg/mL.

• 58 mg natrijuma po kesici, što odgovara 3% od maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za odrasle.

• aromu jagode koja sadrži 0,0017 mg benzilalkohola u svakoj kesici od 10 mL. Benzilalkohol može izazvati alergijske reakcije. Zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza) povezanih sa velikim sadržajem benzilalkohola, potreban je oprez pri primeni kod trudnica, dojilja ili kod pacijenata sa oboljenjem jetre ili bubrega (videti Oštećenje funkcije srca, bubrega i jetre i odeljak 4.6).

Savetuje se oprez kod pacijenata koji uzimaju sledeće lekove jer su kod pojedinih pacijenata prijavljene interakcije.

Ostali NSAIL uključujući selektivne inhibitore coklooksigenaze-2

Treba izbegavati istovremenu primenu sa ostalin NSAIL, uključujući selektivne inhibitore cikooksigenaze-2, zbog potencjalnih aditivnih dejstava (videti odeljak 4.4).

Kardiotonični glikozidi

NSAIL mogu da pogoršaju srčanu insuficijenciju, smanje glomerularnu filtraciju i povećaju koncentracije kardiotoničnih glikozida u plazmi.

Kortikosteroidi

Povećan je rizik od nastanka gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja sa NSAIL.

Antikoagulansi

NSAIL mogu da pojačaju dejstva antikoagulanasa, kao što je varfarin.

Inhibitori agregacije trombocita i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin-reuptake inhibitors, SSRIs) (npr. klopidogrel i tiklopidin)

Povećan je rizik od gastrointestinalnog krvarenja sa NSAIL.

Acetilsalicilna kiselina

Kao i u slučaju drugih lekova koji sadrže NSAIL, istovremena primena ibuprofena i acetilsalicilne kiseline/aspirina se uopšteno ne preporučuje zbog povećane mogućnosti za nastanak neželjenih dejstava.

Eksperimentalni podaci ukazuju da ibuprofen može kompetitivno da inhibira dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline/aspirina na agregaciju trombocita pri istovremenoj upotrebi. Iako postoje nepoznanice pri ektrapolaciji podataka na kliničku situaciju, mogućnost da redovna, dugotrajna upotreba ibuprofena može

da smanji kardioprotektivno dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline se ne može isključiti. Nijedno klinički značajno dejstvo nije verovatno pri povremenoj primeni ibuprofena (videti odeljak 5.1).

Litijum

NSAIL mogu da smanje eliminaciju litijuma.

Antihipertenzivi, beta-blikatori i diuretici

NSAIL mogu da umanje dejstvo ovih lekova. Diuretici mogu da povećaju rizik od nefrotoksičnosti NSAIL. Kod pojedinih pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani ili stariji pacijenti sa kompromitovanom funkcijom bubrega) kada se ACE inhibitori, beta-blokatori ili antagonisti angiotenzina-II daju istovremeno sa lekovima koji inhibiraju ciklooksigenazu može doći do dodatnog pogoršanja funkcije bubrega, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju, što je obično reverzibilno. Kombinaciju, dakle, treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, naročito kod starijih osoba. Pacijente treba adekvatno hidrirati i pratiti funkciju bubrega nakon otpočinjanja istovremen terapije i u redovnim intervalima tokom lečenja.

Metotreksat

NSAIL mogu da inhibiraju tubularnu sekreciju metotreksata i smanje klirens metotreksata.

Ciklosporin

Povećan je rizik od nefrotoksičnosti uz primenu NSAIL.

Takrolimus

Moguć je povećani rizik od nefrotoksičnosti kada se NSAIL daju istovremeno sa takrolimusom.

Zidovudin

Povećan je rizik od hematološke toksičnosti kada se NSAIL daju sa zidovudinom. Postoje dokazi o povećanom riziku od hemartroze i hematoma kod HIV (+) osoba sa hemofilijom koje istovremeno primaju zidovudin i ibuprofen.

Hinolonski antibiotici

Podaci na životinjama ukazuju da NSAIL mogu da povećaju rizik od konvulzija povezanih sa hinolonskim antibioticima. Pacijenti koji uzimaju NSAIL i hinolone su u povećanom riziku od razvoja konvulzija.

Inhibitori CYP2C9

Istovremena primena ibuprofena i inhibitora CYP2C9 može da poveća izloženost ibuprofenu (CYP2C9 supstrat). U studiji sa vorikonazolom i flukonazolom (inhibitori CYP2C9), zabeležena je povećana izloženost S(+)-ibuprofenu za oko 80 do 100%. Smanjenje doze ibuprofena treba razmotriti kada se istovremeno primenjuju snažni inhibitori CYP2C9, naročito kada se primenjuju velike doze ibuprofena zajedno sa vorikonazolom ili flukonazolom.

Derivati sulfoniluree

NSAIL mogu potencirati dejstva derivata sulfoniluree. Retko je opisivana hipoglikemija kod pacijenata koji su na terapiji derivatima sulfoniluree i koji su primali ibuprofen.

Holestiramin

Istovremena primena ibuprofena i holestiramina smanjuje resorpciju ibuprofena iz gatrointestinalnog trakta. Međutim, klinički značaj ovoga je nepoznat.

Aminoglikozidi

NSAIL mogu da smanje eliminaciju aminoglikozida.

Biljni ekstrakti

Ginkgo biloba sa NSAIL može da poveća rizik od krvarenja.

Mifepriston

Smanjena efikasnost leka teoretski se može dogoditi zbog osobina NSAIL da inhibiraju sintezu prostaglandina, uključujući acetilsalicilnu kiselinu. Ograničena saznanja ukazuju da istovremena primena NSAIL na dan primene prostaglandina ne utiče neželjeno na dejstva mifepristona ili prostaglandina na sazrevanje cerviksa ili kontraktilnost uterusa i ne smanjuje kliničku efikasnost medicinskog prekida trudnoće.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može negativno da utiče na trudnoću i/ili na embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećani rizik od spontanih pobačaja, srčanih malformacija i gastroshize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Veruje se da se rizik povećava sa povećanjem doze i dužine terapije. Kod životinja je pokazano da je primena inhibitora sinteze prostaglandina povećala pre- i postimplatacione gubitke i embrio/fetalnu smrtnost. Pored toga, povećana je incidenca različitih malformacija kod životinja, uključujući kardiovaskularne, ukoliko se inhibitori sinteze prostaglandina daju u periodu organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće nadalje, upotreba ibuprofena može da izazove oligohidramnion kao rezultat poremećaja funkcije bubrega fetusa. Ovo može da se desi ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilno po prekidu. Pored toga, bilo je izveštaja o suženju ductus arteriosus-a nakon primene u drugom trimestru, od kojih je većina nestala nakon prestanka lečenja. Zbog toga, ibuprofen ne treba primenjivati tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, osim ukoliko je neophodno. Ako se lek Brufen direct daje ženama koje pokušavaju da zatrudne ili tokom prvog ili drugog trimestra trudnoće, doze treba da budu što manje, a trajanje terapije što je moguće kraća.

Treba razmotriti prenatalno praćenje za oligohidramnion i suženje ductus arteriosus-a tokom nekoliko dana nakon izloženosti ibuprofenu od 20. nedelje gestacije nadalje. Ibuprofen treba prekinuti ako se pronađe oligohidramnion ili suženje ductus arteriosus-a.

Lek Brufen direct, 400 mg, oralna suspenzija u kesicama takođe sadrži benzilalkohol i potreban je oprez kod primene u trudnoći zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metaboličke acidoze) povezane sa velikim količinama benzilalkohola. Takođe, videti i odeljak 4.4 Informacije vezane za pomoćne supstance (benzilalkohol).

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu da izlože fetus sledećim rizicima:

• kardiopulmonalna toksičnost (sa preranim suženjem/zatvaranjem ductus arteriosus-a i plućnom hipertenzijom),

• poremećaj funkcije bubrega koji može da progredira u bubrežnu insuficijenciju sa oligohidramnionom (videti u tekstu iznad).

  Primena inhibitora sinteze prostaglandina na kraju trudnoće može imati sledeće rizike po majku i novorođenče:

• moguće produženje vremena krvarenja,

• inhibicija kontrakcija uterusa, što može da dovede do odlaganja ili usporavanja porođaja. Posledično, ibuprofen je kontraindikovan u trećem trimestru trudnoće.

Dojenje

Ibuprofen se izlučuje u majčino mleko, ali je rizik po odojče pri kratkotrajnoj primeni terapijskih doza malo verovatan. Ipak, lek Brufen direct, 400 mg, oralna suspenzija u kesicama sadrži benzilalkohol i potreban je oprez kod primene tokom dojenja zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metaboličke acidoze) povezane sa velikim količinama benzilalkohola (videti odeljak 4.4 Informacije vezane za pomoćne supstance (benzilalkohol)). U slučaju da je propisana dugotrajna primena treba razmotriti ranije odvikavanje od dojenja.

Plodnost

Upotreba ibuprofena može da utiče na plodnost i nije preporučljiva kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da zatrudne ili se leče od neplodnosti, treba razmotriti obustavu primene ibuprofena (videti odeljak 4.4).

Tokom terapije ibuprofenom, vreme reagovanja pacijenta može da bude izmenjeno. Ovo treba uzeti u obzir u situacijama koje zahtevaju povećanu budnost, npr. vožnja automobila ili rukovanje mašinama. Ovo se u najvećoj meri odnosi na kombinovanu primenu sa alkoholom. Neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, zamor i poremećaji vida mogući su nakon uzimanja NSAIL. Ukoliko se jave, pacijent ne treba da vozi ili rukuje mašinama.

Sledeće neželjene reakcije mogu biti povezane sa ibuprofenom i prikazane su prema MedDRA konvenciji učestalosti i klasifikaciji sistema organa. Učestalost je klasifikovana prema navedenoj konvenciji: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Neželjeni događaji prijavljeni za ibuprofen slični su onima kao kod primene drugih NSAIL.

Gastrointestinalni poremećaji

Najčešće prijavljeni neželjeni događaji su gastrointestinalni poremećaji. Mučnina, povraćanje, dijareja, flatulencija, konstipacija, dispepsija, bol u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerozni stomatitis, gastrointestinalno krvarenje i pogoršanje kolitisa i Crohn-ove bolesti (videti odeljak 4.3) su prijavljeni posle primene ibuprofena. Ređe su uočeni: gastritis, ulkus duodenuma i ulkus želuca i gastrointestinalne perforacije.

Pri primeni ibuprofen suspenzije ili granula može se javiti prolazni osećaj peckanja u ustima ili grlu.

Poremećaji imunskog sistema

Nakon terapije ibuprofenom prijavljene su reakcije preosteljivosti. One mogu da uključe: (a) nespecifičnu alergijsku reakciju i anafilaksu, (b) reaktivnost respiratornog trakta koja obuhvata astmu, pogoršanje astme, bronospazam ili dispneu ili (c) razne poremećaje na koži uključujući: razne vrste osipa, pruritus urtikariju, purpuru, angioedem i veoma retko multiformni eritem, bulozne dermatoze (uključujući Stevens-Johnskon-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu).

Infekcije i infestacije

Opisana su pogoršanja inflamacija povezanih sa infekcijom (npr. razvoj nekrotizirajućeg fasciitisa) tokom primene NSAIL. Ukoliko se jave znaci infekcije ili se pogoršaju tokom primene ibuprofena, pacijente treba posavetovati da se obrate lekaru bez odlaganja.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

U izuzetnim slučajevima, mogu da se jave ozbiljne komplikacije infekcija kože i mekih tkiva tokom infekcije varičelom (videti takođe Infekcije i infestacije i odeljak 4.4).

Kardiološki i vaskularni poremećaji

Kliničke studije pokazuju da upotreba ibuprofena, posebno u velikim dozama (2400 mg/dan) može biti povezana sa malim povećanjem rizika za arterijske trombotičke događaje (na primer infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Toksičnost

Znaci i simptomi toksičnosti nisu uopšteno uočeni pri dozama manjim od 100 mg/kg kod dece ili odraslih. Međutim, u pojedinim slučajevima mogu biti potrebne suportivne mere. Kod dece je uočeno da se znaci i simptomi toksičnosti ispoljavaju pri unosu 400 mg/kg ili većem. Kod teškog trovanja se može javiti metabolička acidoza.

Simptomi

Većina pacijenata koja je unela značajne količine ibuprofena ispoljiće simptome u roku od 4 do 6 sati. Najčešće prijavljeni simptomi predoziranja su mučnina, povraćanje, bol u abdomenu, letragija i pospanost. Dejstva na centralni nervni sistem (CNS) uključuju: glavobolju, tinitus, vrtoglavica, konvulzije i gubitak svesti. Takođe, retko su prijavljeni: nistagmus, metabolička acidoza, hipotermija, renalna dejstva, gastrointestinalno krvarenje, koma, apnea i depresija CNS-a i respiratornog sistema. Prijavljeni su i slučajevi kardiovaskularne toksičnosti, uključujući hipotenziju, bradikardiju i tahikardiju. U slučajevima značajnog predoziranja, mogući su insuficijencija bubrega i oštećenje jetre. Značajno predoziranje se generalno dobro podnosi ukoliko nisu uzeti drugi lekovi.

Terapija

Ne postoji specifični antidot za predoziranje ibuprofenom. Pacijente po potrebi treba lečiti simptomatski. Unutar sat vremena od uzete potencijalno toksične doze, treba razmotriti primenu aktivnog uglja. Ukoliko je potrebno korigovati balans elektrolita u serumu. Za najnovije informacije, konsultovati Nacionalni centar za kotrolu trovanja.