Nipam® 5mg tableta

Kratkotrajno lečenje teške nesanice koja prouzrokuje psihičku i fizičku iscrpljenost i nemogućnost obavljanja dnevnih obaveza (kada je sedacija u toku dana prihvatljiva).

Doziranje:

Odrasli

Preporučena doza je 5 mg, pre odlaska na spavanje. Po potrebi doza se može povećati do 10 mg.

Stariji ili pacijenti sa oslabljenim funkcijama: stariji pacijenti ili pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i/ili jetre posebno su osetljivi na neželjena dejstva nitrazepama. Kod ovih pacijenata doza ne bi trebalo da prelazi polovinu normalno preporučene doze.

Kod pacijenata kod kojih su prisutne organske promene na mozgu, doza leka Nipam ne treba da prelazi 5 mg.

Ostale populacije pacijenata

Kod pacijenata sa hroničnom plućnom insuficijencijom ili hroničnim oboljenjem bubrega ili jetre, doza leka se može po potrebi redukovati.

Pedijatrijska populacija

Kontraindikovana je primena leka Nipam kod dece.

Doziranje leka treba da bude individualno prilagođeno. Ukoliko je moguće, preporučuje se povremeno uzimanje leka (intermitentna terapija).

Lečenje treba da traje što kraći vremenski period i treba ga započeti najmanjom preporučenom dozom. Maksimalne preporučene dnevne doze ne smeju se prekoračiti. Preporučuje se da lečenje traje od nekoliko dana do dve nedelje, a maksimalno, uključujući i postepeni prestanak uzimanja leka, do četiri nedelje. Duža primena benzodiazepina zahteva duži period postepenog smanjivanja doze. Može biti potrebna pomoć specijaliste. Malo je dostupnih podataka o efikasnosti i bezbednosti benzodiazepina tokom dugotrajne primene.

U određenim slučajevima neophodno je produžiti uzimanje leka preko maksimalno dozvoljenog perioda. U tim slučajevima se lečenje ne sme produžiti pre nego što se uradi reevaluacija stanja pacijenta.

Korisno je informisati pacijenta kada započne terapiju, da je trajanje terapije ograničeno i precizno objasniti kako će se doza leka smanjivati. Takođe je bitno da pacijent bude svestan mogućnosti nastanka rebound fenomena (videti odeljak 4.8) i na taj način minimizirati anksioznost ukoliko se takvi simptomi pojave tokom procesa prekida primene leka. Terapija nitrazepamom se ne sme prekinuti naglo, nego dozu treba postepeno smanjivati.

Preporučuje se uzimanje leka neposredno pre odlaska na spavanje.

Kod primene dugodelujućih benzodiazepina, na početku terapije mora se reći pacijentu da njegovo stanje treba da bude redovno kontrolisano da bi se, ukoliko bude neophodno, doza ili učestalost uzimanja leka smanjila i tako izbeglo predoziranje usled akumulacije leka.

Način primene:

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

• Preosetljivost na benzodiazepine, nitrazepam ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Hipersenzitivne reakcije na benzodiazepine uključujući osip, angioedem i hipertenziju su retko zabeležene kod osetljivih pacijenata.

• Teška respiratorna insuficijencija;

• Kratkotrajno lečenje nesanice kod dece i maloletnika;

• Fobična ili opsesivna stanja;

• Hronična psihoza;

• Miastenija gravis;

• Sindrom apnee pri spavanju;

• Teška insuficijencija jetre;

• Primena kod dece.

Pre odluke o primeni benzodiazepina za olakšavanje simptoma, treba utvrditi uzrok nesanice.

Benzodiazepini se ne preporučuju kao primarna terapija za fobična ili opsesivna stanja, hroničnu psihozu ili psihičku bolest.

Istovremena primena leka Nipam i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrtnog ishoda. Zbog ovih rizika, istovremeno propisivanje opioida sa lekovima sa sedativnim dejstvom, kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi, poput leka Nipam, mora biti ograničeno za pacijente za koje zamenske mogućnosti lečenja nisu moguće. U slučaju odluke da se lek Nipam propiše istovremeno s opioidima, potrebno je primeniti najmanju efektivnu dozu, a trajanje lečenja treba biti što je moguće kraće (takođe videti opšte preporuke o doziranju u odeljku 4.2.).

Pacijente treba pažljivo kontrolisati zbog znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. Zbog toga se strogo preporučuje obavestiti pacijente i njihove negovatelje (gde je primenljivo) kako bi bili svesni navedenih simptoma (videti odeljak 4.5.).

Ukoliko je pacijent budan u periodu maksimalne aktivnosti leka, sećanje može biti oslabljeno.

Primena benzodiazepina može dovesti do razvoja fizičke i psihičke zavisnosti. Rizik za razvoj zavisnosti se povećava pri primeni velikih doza, posebno tokom dužeg perioda. Ovaj rizik je posebno povećan kod pacijenata u čijoj anamnezi postoje podaci o zavisnosti od alkohola, zloupotrebi lekova, kao i kod pacijenata s izraženim poremećajima ličnosti. Kod tih pacijenata, najvažnije je sprovoditi redovne lekarske kontrole, rutinsko ponavljanje propisivanja treba izbegavati, a terapiju treba prekidati postepenim smanjivanjem doze leka. Nagli prekid primene leka, čak i kada se radi o kratkotrajnoj terapiji uobičajenim dozama, može biti praćen simptomima kao što su depresija, glavobolja, mišićna slabost, nervoza, izrazita anksioznost, napetost, nemir, konfuzija, promene raspoloženja, povratna (rebound) nesanica, razdražljivost, znojenje i dijareja.

Kada se primenjuju dugodelujući benzodiazepini, važno je upozoriti da se terapija ne sme menjati sa kratkodelujućim benzodiazepinima, jer se mogu javiti simptomi obustave.

U težim slučajevima mogu se javiti sledeći simptomi: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, obamrlost i utrnulost udova, preosetljivost na svetlost, zvuk i fizički kontakt, halucinacije ili epileptični napadi. U retkim slučajevima, prekid lečenja nakon primene velikih doza može dovesti do stanja konfuzije, psihotičnih ponašanja i konvulzija. Zabeležena je zloupotreba benzodiazepina.

Tolerancija: slabljenje hipnotičkog dejstva benzodiazepina se može javiti nakon ponavljane primene tokom nekoliko nedelja.

Povratna nesanica i anksioznost

Povratna nesanica je prolazni sindrom koji se može javiti prilikom postupka prekida lečenja pri čemu se simptomi koji su doveli do lečenja benzodiazepinima mogu ponovno javiti u pojačanom obliku. Kao popratne reakcije moguće su promene raspoloženja, anksiozna stanja ili nemir. Budući da je rizik od pojave simptoma obustave i povratnih simptoma (engl. rebound phenomena) veći kod naglog prekida lečenja, preporučuje se prekid lečenja postepenim smanjivanjem doze.

Neuobičajene psihičke reakcije na benzodiazepine su zabeležene. Retko su zabeleženi poremećaji ponašanja uključujući paradoksalne agresivne nastupe, uzbuđenost, konfuziju, nemir, uzrujanost, razdražljivost, deluzije, napade besa, noćne more, halucinacije, psihoze, neprikladno ponašanje i primetna depresija sa tendencijom suicida. Stoga je poseban oprez potreban pri propisivanju benzodiazepina pacijentima sa poremećajima ličnosti. Ukoliko se u toku terapije javi bilo koja od navedenih reakcija, primena leka se treba prekinuti. Navedene reakcije mogu biti prilično ozbiljne i veća je verovatnoća da se jave kod starijih pacijenata.

Benzodiazepini mogu usloviti pojavu anterogradne amnezije. Stanje obično nastaje 1 do 2 sata nakon primene leka i može trajati do nekoliko sati. Zbog toga, da bi se smanjio rizik, pacijentu je potrebno 7 do 8 sati neprekidnog sna.

Istovremena primena alkohola/depresora CNS-a

Istovremenu primenu nitrazepama sa alkoholom i/ili depresorima CNS-a treba izbegavati. Ovakva istovremena primena može pojačati kliničko delovanje nitrazepama što može uključivati tešku sedaciju, klinički značajnu respiratornu i/ili kardiovaskularnu depresiju (videti odeljak 4.5.).

Posebne populacije pacijenata

S povećanjem godina pacijenata, zabeležen je pojačan intenzitet i učestalost CNS toksičnosti, posebno pri primeni velikih doza. Stoga doza leka Nipam kod pacijenata starije životne dobi ne bi trebala prelaziti 5 mg (videti odeljak 4.2.). S obzirom na miorelaksirajuće dejstvo benzodiazepina, prilikom ustajanja noću, postoji rizik od pada i preloma kuka, posebno kod starijih pacijenata.

Kod pacijenata sa hroničnom plućnom insuficijencijom ili hroničnim obolenjem bubrega ili jetre, doza leka se može po potrebi redukovati. Benzodiazepini su kontraindikovani kod pacijenata s teškim oštećenjem funkcije jetre.

Benzodiazepine treba primenjivati sa pojačanim oprezom kod pacijenata koji u svojoj anamnezi imaju zloupotrebu alkohola ili droga.

U slučajevima teškog gubitka, benzodiazepini mogu inhibirati psihološko prilagođavanje.

Depresija koja je postojala i ranije, može da se ponovo javi ili pogorša tokom primene benzodiazepina, uključujujući nitrazepam. Primena benzodiazepina može demaskirati suicidalne sklonosti kod depresivnih pacijenata, pa ne treba da se primenjuju bez odgovarajuće antidepresivne terapije.

Pomoćna supstanca sa potvrđenim dejstvom

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Pojačana depresija centralnog nervnog sistema rezultat je interakcije benzodiazepina sa lekovima sa centralnim dejstvom kao što su barbiturati, antipsihotici, sedativi, antidepresivi, hipnotici, anksiolitici, analgetici i anestetici, antiepileptici i sedativni antihistaminici, antihipertenzivi i beta blokatori.

Istovremena primena lekova sa sedativnim dejstvom, kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi, kao što je lek Nipam, sa opioidima povećava rizik od javljanja sedacije, respiratorne depresije, kome i smrtnog ishoda, zbog pojačanog depresivnog delovanja na centralni nervni sistem. Doza i trajanje lečenja treba biti ograničeno (videti odeljak 4.4.).

Kombinacije sa opioidnim analgeticima mogu dovesti do pojačanja euforičnog dejstva i time do ubrzanog razvoja psihološke zavisnosti. Poseban nadzor je neophodan kod starijih pacijenata.

U kombinaciji sa antiepilepticima, neželjena dejstva i toksičnost se češće javljaju, naročito kod istovremene primene sa hidantoinom ili barbituratima ili sa kombinacijom koja uključuje oba leka. Ovo zahteva dodatan oprez u početnoj fazi terapije.

Poznati inhibitori enzima jetre, naročito citohroma P450, na primer cimetidin, neki azolni antigljivični lekovi, omeprazol, inhibitori anti-retroviralne proteaze, makrolidni antibiotici, blokatori kalcijumovih kanala, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i disulfiram, smanjuju klirens benzodiazepina i mogu pojačati njihovo dejstvo, dok poznati induktori enzima jetre, na primer rifampicin ili kantarion, mogu da povećaju klirens benzodiazepina.

Potrebno je izbegavati istovremenu primenu alkohola, jer može doći do pojačavanja sedativnog dejstva nitrazepama, što negativno utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rada na mašinama.

Istovremena primena teofilina ili aminofilina može smanjti sedativna dejstva benzodiazepina. Istovremena primena benzodiazepina sa natrijum oksibatom može pojačati dejstvo natrijum oksibata. Istovremena primena valerijane može pojačati ili smanjiti dejstvo nitrazepama.

Plodnost

Podaci kod ljudi nisu dostupni. U ispitivanjima na miševima i pacovima, nitrazepam je štetno uticao na spermatogenezu kod mužjaka.

Trudnoća

Nitrazepam prolazi placentarnu barijeru. Odnos koncentracije u plazmi između fetusa i majke u ranoj trudnoći je oko 0,6, a 0,9 u kasnoj trudnoći.

Podaci o primeni nitrazepama kod trudnica su ograničeni. Zabeleženi su izolovani slučajevi o primeni veoma velikih doza nitrazepama, što je uzrokovalo kongenitalne anomalije kod ljudi.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3.).

Velike doze nitrazepama tokom rane trudnoće su izazvale malformacije kod pacova, ali ne kod miševa.

Lek ne treba primenjivati tokom trudnoće, posebno tokom prvog i zadnjeg trimestra, osim ako postoje opravdani razlozi.

Ukoliko je lek propisan ženi koja je u reproduktivnom periodu, treba biti upozorena da se, ukoliko planira trudnoću ili sumnja da je trudna, obrati svom lekaru zbog prekida primene leka.

Zabeleženo je da primena benzodiazepina u zadnjem trimestru trudnoće ili tokom porođaja dovodi do nepravilnosti u srčanom radu fetusa, hipotonije, teškoća sa sisanjem, hipotermije i umerene respiratorne depresije kod novorođenčeta.

Novorođenčad čije su majke dugotrajno primenjivale benzodiazepine u kasnijem stadijuma trudnoće mogu razviti fizičku zavisnost, a u postnatalnom periodu postoji opasnost od pojave simptoma obustave.

Dojenje

S obzirom da benzodiazepini izlučuju u majčino mleko, primenu leka Nipam kod dojilja treba izbegavati.

Pacijente treba upozoriti da lek Nipam, kao i ostali slični lekovi, mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Sedacija, amnezija, smanjena sposobnost koncentracije i slabija funkcija mišića mogu negativno uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ako je trajanje spavanja bilo nedovoljno, povećana je mogućnost za smanjenje sposobnosti. Pacijente treba dodatno upozoriti da alkohol može pojačati nesposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, pa se stoga treba izbegavati tokom lečenja.

Neželjena dejstva su klasifikovana prema klasama sistema organa i učestalosti (broj pacijenata za koje se očekuje da će im se javiti reakcija) u sledeće kategorije:

veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do

< 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema Nepoznata učestalost: poremećaji krvi.

Poremećaji imunskog sistema

Nepoznata učestalost: alergijske reakcije kože, anafilaktička reakcija, angioedem.

Psihijatrijski poremećaji

Često: emocionalna praznina, konfuzija, depresija (može se ispoljiti preegzistirajuća depresija). Retko: poremećaj libida.

Nepoznata učestalost: emocionalni poremećaj, delirijum, insomnija, kognitivni poremećaj, psihička i fizička zavisnost (čak i pri primeni terapijskih doza), sindromi obustave praćeni reakcijama koje uključuju promene raspoloženja, anksioznost, nemir, zloupotreba lekova ili droga, uzrujanost, agresivnost, deluzija, bes, noćne more, halucinacija, psihički poremećaj.

Budući da je rizik od pojave simptoma obustave i povratnih simptoma veći kod naglog prekida lečenja, preporučuje se prekid lečenja postepenim smanjivanjem doze.

Poremećaji nervnog sistema

Često: pospanost, smanjena budnost, glavobolja, vrtoglavica. Retko: vertigo, dizartrija.

Nepoznata učestalost: poremećaj balansa, hipokinezija, tremor, anterogradna amnezija, epilepsija. Starije osobe su posebno osetljive na dejstvo depresora centralnog nervnog sistema.

Poremećaji oka Često: diplopija.

Retko: poremećaji vida.

Vaskularni poremećaji Retko: hipotenzija.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Nepoznata učestalost: respiratorna depresija, pojačana bronhijalna sekrecija.

Gastrointestinalni poremećaji

Retka: nelagodnost u abdomenu, mučnina.

Hepatobilijarni poremećaji Nepoznata učestalost: žutica.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Retko: kožni osip.

Nepoznata učestalost: urtikarija, pruritus, dermatitis, multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Često: mišićna slabost.

Nepoznata učestalost: spazam mišića.

S obzirom na miorelaksirajući uticaj, postoji rizik od pada i preloma kuka kod starijih pacijenata.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Retko: retencija urina.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Često: zamor, ataksija.

Nepoznata učestalost: razdražljivost, povratni simptomi (rebound). Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje nitrazepamom u monoterapiji leči se i retko može biti životno ugrožavajuće, osim ako se radi o kombinaciji sa drugim lekovima koji izazivaju depresiju centralnog nervnog sistema (uključujući alkohol).

Prilikom lečenja predoziranja uvek treba uzeti u obzir da se možda radi o uzimanju nekoliko lekova istovremeno.

Simptomi

Predoziranje benzodiazepinima obično se manifestuje depresijom centralnog nervnog sistema u različitim stepenima, od pospanosti do kome. U lakšim slučajevima javljaju se simptomi kao što su pospanost, mentalna konfuzija, dizartrija i letargija. U težim slučajevima, simptomi mogu uključivati ataksiju, hipotoniju, hipotenziju, respiratornu depresiju, retko komu i jako retko smrt.

Lečenje predoziranja

Prilikom potvrđenog predoziranja oralnim benzodiazepinima, može se indukovati povraćanje (unutar jednog sata) ako je pacijent pri svesti ili uraditi ispiranje želuca i održati prohodnost disajnih puteva ako pacijent nije pri svesti. Ako ispiranje želuca ne koristi, treba dati aktivni ugalj kako bi se smanjila resorpcija nitrazepama. Aktivni ugalj treba dati u roku od jednog sata od predoziranja, pri tome osiguravajući da je pacijent budan i da je održana prohodnost disajnih puteva.

Potreban je poseban nadzor respiratorne i kardiovaskularne funkcije na intenzivnoj nezi. Korist dijalize u terapiji predoziranja nije potvrđena. Flumazenil je specifični IV (intravenski) antidot za lečenje u težim slučajevima. Stanje takvih pacijenata se mora intenzivno pratiti u bolnici (videti Sažetak karakteristika leka za flumazenil).

Antagonist benzodiazepina flumazenil nije indikovan kod pacijenata sa epilepsijom koji su bili lečeni benzodiazepinima. Efekat antagonizma benzodiazepina kod tih pacijenata može provocirati epileptičke napade.

Ako se pojavi ekscitacija, barbiturati se ne smeju primenjivati.