Betamsal® 0.4mg kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Betamsal 0.4mg
Terapija simptoma donjih delova urinarnog trakta (engl. lower urinary tract symptoms, LUTS), koji se javljaju kod benigne hiperplazije prostate (BHP).
Doziranje
Jedna kapsula dnevno, koju treba uzeti posle doručka ili prvog obroka u toku dana.
Posebne populacije pacijenata:
Oštećenje funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).
Pedijatrijska populacija
Ne postoji odgovarajuća indikacija za primenu tamsulosina kod dece.
Bezbednost i efikasnost tamsulosina kod dece mlađe od 18 godina nisu dokazane. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.1.
Način primene
Za oralnu upotrebu.
Jedna kapsula dnevno, koju treba uzeti posle doručka ili prvog obroka u toku dana.
Kapsulu treba progutati celu i ne treba je drobiti ili žvakati, s obzirom da to može uticati na modifikovano oslobađanje aktivne supstance.
-
Preosetljivost na tamsulosin, uključujući i angioedem uzrokovan lekovima, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1;
-
Ortostatska hipotenzija u istoriji bolesti;
-
Teško oštećenje funkcije jetre.
Kao i prilikom primene drugih antagonista alfa-1 adrenergičkih receptora, tokom terapije tamsulosinom može doći do sniženja krvnog pritiska što posledično u retkim slučajevima može dovesti do pojave sinkope. Prilikom pojave prvih znakova ortostatske hipotenzije (vrtoglavica, slabost), pacijent treba da sedne ili legne do prestanka ovih simptoma.
Pacijente treba pregledati pre započinjanja terapije tamsulosinom da bi se isključilo prisustvo drugih oboljenja koja mogu dovesti do simptoma sličnih simptomima benigne hiperplazije prostate. Pre započinjanja terapije a zatim redovno na kontrolnim pregledima, potrebno je izvršiti rektalni pregled prostate i ukoliko je potrebno, odrediti koncentraciju prostata specifičnog antigena (PSA).
Terapiju kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 10 mL/min) treba sprovoditi sa velikim oprezom, jer nema podataka o lečenju ovakvih pacijenata.
Postoje izveštaji o razvoju intraoperativnog floppy iris sindroma (engl. Intraoperative Floppy Iris Syndrome, IFIS – varijanta sindroma male zenice) uočen je tokom hirurške intervencije katarakte ili glaukoma kod nekih pacijenata koji se leče ili su prethodno lečeni tamsulosin-hidrohloridom.
IFIS može da poveća rizik od komplikacija na oku tokom i nakon hirurške intervencije.
Smatra se da prekid terapije tamsulosinom 1-2 nedelje pre predviđene hirurške intervencije katarakte ili glaukoma može biti koristan, iako korist i trajanje prekida terapije pre hirurške intervencije katarakte ili glaukoma još uvek nisu utvrđeni. Pojava IFIS takođe je zabeležena i kod pacijenata koji su prekinuli sa primenom tamsulosina tokom dužeg vremenskog perioda u odnosu na hiruršku intervenciju katarakte ili glaukoma.
Ne preporučuje se započinjanje terapije tamsulosinom kod pacijenata kod kojih je planirana hirurška intervencija katarakte ili glaukoma. U toku preoperativne pripreme pacijenta, hirurzi i tim oftalmologa moraju da provere da li su pacijenti koji treba da se podvrgnu hirurškoj intervenciji za uklanjanje katarakte ili glaukoma prethodno bili na na terapiji tamsulosinom, u cilju preduzimanja odgovarajućih mera predostrožnosti za zbrinjavanje IFIS sindroma tokom hirurške intervencije.
Tamsulosin-hidrohlorid ne treba uzimati istovremeno sa snažnim inhibitorima CYP3A4 kod pacijenata sa fenotipom sporih metabolizera CYP2D6.
Tamsulosin-hidrohlorid treba uzimati sa oprezom u kombinaciji sa snažnim i umerenim inhibitorima CYP3A4 (videti odeljak 4.5).
Studije interakcija sa tamsulosinom su sprovedene samo kod odraslih pacijenata.
Nisu prijavljene interakcije kada je tamsulosin primenjivan istovremeno sa atenololom, enalaprilom ili teofilinom.
Istovremena primena sa cimetidinom dovodi do povećanja, a sa furosemidom do smanjenja koncentracije tamsulosina u plazmi, ali s obzirom na to da koncentracije tamsulosina ostaju u rasponu uobičajenih terapijskih vrednosti, nije potrebno prilagođavanje doze.
U In vitro studijama diazepam, propranolol, trihlormetiazid, hlormadinon, amitriptilin, diklofenak, glibenklamid, simvastatin i varfarin ne menjaju slobodnu frakciju tamsulosina u humanoj plazmi. Takođe, tamsulosin ne menja slobodnu frakciju diazepama, propranolola, trihlormetiazida i hlormadinona.
Diklofenak i varfarin, međutim, mogu povećati brzinu eliminacije tamsulosina.
Istovremena primena tamsulosin-hidrohlorida sa snažnim inhibitorima CYP3A4 može da dovede do povećane izloženosti tamsulosin-hidrohloridu. Tokom istovremene terapije sa ketokonazolom (koji je poznat kao snažnan inhibitor CYP3A4) dolazi do povećanja vrednosti PIK i Cmax tamsulosin-hidrohlorida za faktor 2,8, odnosno, 2,2.
Tamsulosin-hidrohlorid ne treba primenjivati istovremeno sa snažnim inhibitorima CYP3A4 kod pacijenata koji su fenotipski slabi metabolizeri CYP2D6.
Tamsulosin-hidrohlorid treba primenjivati sa oprezom u kombinaciji sa snažnim i umerenim inhibitorima CYP3A4.
Tokom istovremene primene tamsulosin-hidrohlorida i paroksetina (snažan inhibitor CYP2D6), dolazi do povećanja vrednosti PIK i Cmax tamsulosina 1,3 puta, odnosno 1,6 puta; pri čemu se ova povećanja ne smatraju klinički značajnim.
Istovremena primena sa drugim antagonistima alfa-1 adrenergičkih receptora može da dovede do hipotenzivnog dejstva.
Tamsulosin nije indikovan za primenu kod žena.
Zabeleženi su slučajevi poremećaja ejakulacije kod muškaraca, u kratkotrajnim i dugotrajnim kliničkim studijama sa tamsulosinom. U postmarketinškom periodu, prijavljeni su slučajevi poremećaja ejakulacije, retrogradne ejakulacije i nemogućnosti ejakulacije.
Nisu sprovedene studije o uticaju tamsulosina na sposobnosti upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, potrebno je pacijente upozoriti da je moguće da se pojavi vrtoglavica tokom terapije tamsulosinom.
| MedDRA klasifikacija sistema organa | Često (≥1/100 do<1/10) | Povremeno (≥1/1000 do<1/100) | Retko (≥1/10000do<1/1000) | Veoma retko (<1/10000) | Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) |
| Poremećajinervnog sistema | Vrtoglavica(1,3%) | Glavobolja | Sinkopa | ||
| Kardiološkiporemećaji | Palpitacije | ||||
| Vaskularniporemećaji | Ortostatskahipotenzija |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalniporemećaji | Rinitis | ||||
| Gastrointestinal ni poremećaji | Konstipacija, dijareja,mučnina, povraćanje | ||||
| Poremećaji kože i potkožnogtkiva | Osip, pruritus, urtikarija | Angioedem | Stevens- Johnson-ovsindrom | ||
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Poremećaji ejakulacije, uključujući retrogradnu ejakulaciju ilinemogućnost ejakulacije | Prijapizam | |||
| Opšti poremećaji ireakcije na mestu primene | Astenija |
Tokom post-marketinškog praćenja je uočeno da se tokom hirurške intervencije katarakte i glaukoma može javiti sindrom male zenice (engl. Intraoperative Floppy Iris Syndrome, IFIS), koji se povezuje sa terapijom tamsulosinom (videti odeljak 4.4).
Post-marketinško iskustvo: pored navedenih neželjenih reakcija, tokom primene tamsulosina prijavljene su i atrijalna fibrilacija, aritmija, tahikardija i dispneja. Budući da su izveštaji o ovim spontano prijavljenim reakcijama zabeleženi širom sveta tokom post-marketinškog praćenja, njihova učestalost i uloga tamsulosina u njihovom nastanku se ne mogu sa sigurnošću utvrditi.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Predoziranje tamsulosin-hidrohloridom može potencijalno da dovede do teških hipotenzivnih dejstava. Teška hipotenzivna dejstva su primećena pri različitim stepenima predoziranja.
Terapija
U slučaju da se pri predoziranju pojavi akutna hipotenzija, neophodna je suporativna terapija u cilju održavanja kardiovaskularne funkcije. Krvni pritisak i srčana frekvencija se mogu normalizovati postavljanjem pacijenta u ležeći položaj. Ukoliko to ne pomogne, mogu se primeniti plazma ekspanderi i po potrebi, vazopresori. Potrebno je pratiti bubrežnu funkciju i primeniti opšte suportivne mere. Dijaliza verovatno neće biti od pomoći, jer se tamsulosin u velikom stepenu vezuje za proteine plazme.
U cilju sprečavanja resorpcije, mogu se primeniti mere poput emeze. U slučaju da je došlo do ingestije velike količine leka, može se primeniti gastrična lavaža, aktivni ugalj i osmotski aktivni laksativ poput natrijum- sulfata.
Farmakološki podaci - Betamsal 0.4mg
Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se koriste za lečenje benigne hiperplazije prostate; antagonisti alfa-1 adrenergičkih receptora
ATC šifra: G04CA02
Mehanizam dejstva
Tamsulosin se selektivno i kompetitivno vezuje za postsinaptičke alfa-1 adrenergičke receptore, posebno za podtipove alfa-1A i alfa-1D, koji dovode do relaksacije glatkih mišića prostate i uretre.
Farmakodinamska dejstva
Tamsulosin povećava maksimalni protok urina. Smanjuje mišićnu napetost prostate i uretre, ublažavajući time opstrukciju.
Tamsulosin, takođe, ublažava iritativne i opstruktivne simptome, koji uglavnom nastaju zbog kontrakcija glatke muskulature donjih delova urinarnog trakta.
Ovo dejstvo na simptome zadržavanja urina i simptome otežanog pražnjenja mokraćne bešike, zadržava se i tokom dugotrajne terapije. Potreba za hirurškom intervencijom ili kateterizacijom se značajno odlaže.
Antagonisti alfa-1 adrenergičkih receptora mogu da redukuju krvni pritisak smanjivanjem perifernog otpora. U toku kliničkih studija sa tamsulosinom nije primećeno klinički značajno sniženje krvnog pritiska.
Pedijatrijska populacija
Dvostruko-slepa, randomizovana, placebom kontrolisana, studija određivanja doze, sprovedena je kod dece sa neuropatskom bešikom. Ukupno 161 dete (uzrasta od 2 do 16 godina) je randomizovano i lečeno sa jednim do tri nivoa doze tamsulosina: najmanja (0,001 do 0,002 mg/kg), srednja (0,002 do 0,004 mg/kg) i najveća (0,004 do 0,008 mg/kg), ili placebom.
Primarni parameter praćenja efikasnosti je bio utvrđivanje broja pacijenata kod kojih je došlo do smanjenja pritiska pri kojem se aktivira detrusor pražnjenja bešike (engl. detrusor leak point pressure, LPP) na < 40 cm H2O na osnovu dve procene sprovedene istog dana. Sekundarni parametri praćenja efikasnosti bili su: stvarne i procentualne promene od polaznih vrednosti pritiska pri kojem dolazi do pražnjenja bešike, poboljšanje ili stabilizacija hidronefroze i hidrouretera, kao i promena u zapremini urina nakon kateterizacije, kao i broja mokrenja tokom kateterizacije, kako je zabeleženo u dnevnicima kateterizacije. Nisu zabeležene statistički značajne razlike između placebo grupe i bilo koje od 3 grupe koje su primale različite doze tamsulosina, vezane za primarne i sekundarne parametre praćenja efikasnosti. Nije zabeležen odgovor ni za jednu ispitivanu dozu leka.
Resorpcija
Tamsulosin-hidrohlorid se resorbuje iz creva i njegova bioraspoloživost je skoro potpuna. Resorpcija tamsulosin-hidrohlorida se smanjuje ukoliko se lek uzima neposredno posle obroka.
Ujednačenost resorpcije se može postići ukoliko pacijent uzima tamsulosin svakog dana nakon istog obroka. Tamsulosin pokazuje linearnu kinetiku.
Nakon primene pojedinačne doze tamsulosina nakon obroka, maksimalne koncentracije tamsulosina u plazmi se postižu za oko 6 sati. U stanju ravnoteže, koje se postiže nakon 5 dana od početka primene višekratnih doza leka, vrednost Cmax je za dve trećine veća nego kod primene pojedinačne doze. Iako je sve ovo ustanovljeno samo kod starijih pacijenata, isti rezultati se mogu očekivati i kod mlađih pacijenata.
Postoje značajne interindividualne varijacije u koncentracijama tamsulosina u plazmi, kako nakon pojedinačne doze, tako i nakon primene ponovljenih doza.
Distribucija
Kod muškaraca, 99% tamsulosina se vezuje za proteine plazme i volumen distribucije je veoma mali (oko 0,2 L/kg).
Biotransformacija
Tamsulosin veoma slabo podleže metabolizmu prvog prolaska i sporo se metaboliše kroz jetru. Najveća količina tamsulosina se uglavnom nalazi u nepromenjenom obliku u plazmi. Tamsulosin se metaboliše u jetri.
U studijama sprovedenim na pacovima, skoro da uopšte nije primećena indukcija mikrozomalnih enzime jetre izazvana tamsulosinom.
Rezultati dobijeni u in vitro studijama ukazuju da su u metabolizam tamsulosina uključeni CYP3A4 i CYP2D6 sa mogućim minimalnim uticajem ostalih CYP izoenzima koji učestvuju u metabolizmu leka. Inhibicija CYP3A4 i CYP2D6 izoenzima koji su uključeni u metabolizam lekova može dovesti do povećane izloženosti tamsulosin-hidrohloridu (videti odeljke 4.4 i 4.5).
Nijedan od metabolita nije aktivniji od same aktivne supstance.
Eliminacija
Tamsulosin i njegovi metaboliti se uglavnom izlučuju putem urina, pri čemu se oko 9% primenjene doze izlučuje u nepromenjenom obliku.
Nakon primene pojedinačne doze tamsulosina nakon obroka i u stanju dinamičke ravnoteže, zabeležena poluvremena eliminacije kod pacijenata su bila približno 10, odnosno 13 sati.
Farmaceutski podaci - Betamsal 0.4mg
Sadržaj kapsule
Jezgro peleta:
-
celuloza, mikrokristalna (PH-101);
-
metakrilna kiselina-etilakrilat kopolimer (1:1) disperzija 30%, sastav: polisorbat 80, natrijum- laurilsulfat;
-
talk;
-
trietilcitrat.
Omotač peleta:
-
metakrilna kiselina-etilakrilat kopolimer (1:1) disperzija 30%, sastav: polisorbat 80, natrijum- laurilsulfat;
-
talk;
-
trietilcitrat.
Telo i kapa kapsule:
Telo kapsule:
-
želatin;
-
gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172);
-
titan-dioksid (E 171);
-
gvožđe (III)-oksid, žuti (E 172).
Kapa kapsule:
-
želatin;
-
Indigo karmin-FD&C Blue 2 (E 132);
-
gvožđe (III)-oksid, crni (E 172);
-
titan-dioksid (E 171);
-
gvožđe (III)-oksid, žuti (E 172).
Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PE/PVDC//Al) sa 10 kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrdih. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrdih (ukupno 30 kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrdih) i Uputstvo za lek.