ZARACET® 37.5mg+325mg film tableta

Lek ZARACET je indikovan za simptomatsku terapiju umerenih do jakih bolova.

Primena leka ZARACET treba da bude ograničena na pacijente za koje se smatra da lečenje umerenog do jakog bola zahteva kombinaciju tramadola i paracetamola (videti odeljak 5.1).

Doziranje:

Odrasli i adolsecenti (12 godina i stariji)

Primena leka ZARACET treba da bude ograničena na pacijente za koje se smatra da lečenje umerenog do jakog bola zahteva kombinaciju tramadola i paracetamola.

Dozu leka treba individualno prilagoditi svakom pacijentu ponaosob u zavisnosti od intenziteta bola i odgovora na primljenu terapiju. Generalno, treba odabrati najnižu efektivnu dozu za analgeziju.

Preporučena početna doza je 2 tablete (što odgovara 75 mg tramadol-hidrohlorida i 650 mg paracetamola). Dodatna doza može se uzeti po potrebi, ali se ne sme prekoračiti najveća dozvoljena dnevna doza od 8 tableta (što odgovara 300 mg tramadol-hidrohlorida i 2600 mg paracetamola).

Razmak između doza ne sme biti kraći od 6 sati.

Lek se ne sme primenjivati duže nego što je neophodno (videti odeljak 4.4). Ako je zbog prirode ili težine bolesti potrebno ponavljano ili dugotrajno lečenje lekom ZARACET, neophodno je redovno i pažljivo

praćenje pacijenata (uz prekide lečenja, ako je moguće) kako bi se procenila potreba za nastavkom primene leka.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost primene kombinacije tramadola i paracetamola nisu utvrđene kod dece mlađe od 12 godina. Zbog toga se ne preporučuje primena kod dece mlađe od 12 godina.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata mogu se primenjivati uobičajene doze, ali ispitivanja na dobrovoljcima starijim od 75 godina pokazala su da je poluvreme eliminacije tramadola produženo za 17% nakon oralne primene leka. Zbog toga, ukoliko je potrebno, treba produžiti interval između dve doze u skladu sa potrebama pacijenta.

Oštećenje funkcije bubrega

Zbog prisustva tramadola, primena leka ZARACET se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <10 mL/min). U slučajevima umerenog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina 10-30 mL/min) razmak između doza treba produžiti na 12 sati. Budući da se tramadol veoma sporo uklanja hemodijalizom ili hemofiltracijom, obično nije potrebna primena leka ZARACET nakon dijalize da bi se održala analgezija.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, ne sme se primenjivati kombinacija tramadola i paracetamola (videti odeljak 4.3). U slučajevima umerenog oštećenja funkcije jetre treba pažljivo razmotriti produženje intervala između dve doze (videti odeljak 4.4).

Način primene

ZARACET film tablete su namenjene za oralnu upotrebu.

Tablete treba progutati cele, sa dovoljnom količinom vode. Ne smeju se lomiti ili žvakati.

Kontraindikovana je primena kombinacije tramadola i paracetamola kod:

• preosetljivosti na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• akutnog trovanja alkoholom, hipnoticima, analgeticima centralnog dejstva, opioidima ili psihotropnim lekovima;

• primene inhibitora monoaminooksidaze (MAO inhibitori) ili tokom dve nedelje od prestanka njihove primene (videti odeljak 4.5);

• teškog oštećenja funkcije jetre;

• epilepsije koja nije kontrolisana terapijom (videti odeljak 4.4).

Upozorenja

• Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina: ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 8 tableta dnevno. Da bi se izbeglo nenamerno predoziranje, pacijente treba savetovati da ne prekoračuju preporučenu dozu i da bez saveta sa lekarom ne primenjuju istovremeno druge lekove koji sadrže paracetamol (uključujući lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta) ili tramadol.

• Ne preporučuje se primena leka ZARACET kod pacijenata sa teškom insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina <10 mL/min).

• Ne preporučuje se primena leka ZARACET kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, (videti odeljke 4.2 i 4.3). Rizik od predoziranja paracetamolom je veći kod pacijenata sa

  alkoholnim oštećenjem jetre kod kojih se nije razvila ciroza. U slučajevima umerenog oštećenja funkcije jetre, treba pažljivo razmotriti produženje intervala između doziranja.

• Ne preporučuje se primena leka ZARACET kod pacijenata sa teškom respiratornom insuficijencijom.

• Tramadol nije pogodan za upotrebu kao lek zamene kod pacijenata zavisnih od opioida. Iako je agonist opioida, tramadol ne može da suzbije simptome obustave nakon prestanka uzimanja morfina.

• Konvulzije su bile zabeležene kod pacijenata koji su dobijali tramadol u okviru preporučene doze. Rizik se može povećati kada se prekorači maksimalna preporučena doza tramadola. Dodatno, tramadol može povećati rizik od napada kod pacijenata koji su uzimali druge lekove koji smanjuju prag napada (videti odeljak 4.5.). Pacijente sa epilepsijom koja je kontrolisana terapijom ili pacijente koji su skloni napadima treba lečiti lekom ZARACET, samo ako je to neophodno.

  Poremećaj upotrebe opioida (zloupotreba i zavisnost)

  Kod pacijenata, tokom ponavljane primene opioida kao što je lek ZARACET, može da se razvije tolerancija na lek i fizička i/ili psihička zavisnost. Ponavljana upotreba leka ZARACET može dovesti do poremećaja upotrebe opioida (engl. Opioid Use Disorder -OUD). Veće doze i dugotrajna primena opioida može povećati rizik od razvoja OUD-a. Pogrešna upotreba ili namerna zloupotreba ovog leka mogu dovesti do predoziranja i/ili smrti. Rizik od razvoja OUD je povećan kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom anamnezom (roditelji ili braća i sestre) poremećaja upotrebe supstanci (uključujući poremećaj upotrebe alkohola), kod trenutnih korisnika duvana ili kod pacijenata sa ličnom istorijom drugih poremećaja mentalnog zdravlja (npr. velika depresija, anksioznost i poremećaji ličnosti).

  Pre početka terapije i tokom terapije lekom ZARACET potrebno je sa pacijentom dogovoriti ciljeve i plan završetka terapije (videti odeljak 4.2). Takođe, pre i tokom terapije, pacijenta je potrebno upoznati sa rizicima i znacima OUD-a. Pacijente je potrebno savetovati da se u slučaju pojave ovih znakova obrate lekaru.

  Pacijente je potrebno pratiti zbog uočavanja znakova koji ukazuju na potrebu za lekom (npr. prerani zahtev za dodatnom dozom). Ovo uključuje proveru istovremeno primenjivanih opioida i psiho-aktivnih lekova (nar. benzodiazepini). Za pacijente sa znacima i simptomima OUD treba razmotriti konsultaciju sa specijalistom za bolesti zavisnosti.

  Ne preporučuje se istovremena primena opioidnih agonista-antagonista (nalbufin, buprenorfin, pentazocin) sa kombinacijom tramadola i paracetamola (videti odeljak 4.5).

  Preporučuje se oprez kada se paracetamol primenjuje istovremeno sa flukloksacilinom zbog povećanog rizika od metaboličke acidoze sa povećanim anjonskim procepom (engl. high anion gap metabolic acidosis, HAGMA), posebno kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, sepsom, neuhranjenošću i drugim izvorima nedostatka glutationa (npr. hronični alkoholizam), kao i kod onih koji koriste maksimalne dnevne doze paracetamola. Preporučuje se pažljivo praćenje, uključujući kontrolu merenja 5-oksoprolina u urinu.

  Poremećaji disanja koji su povezani sa spavanjem

  Opiodi mogu da izazovu poremećaje disanja povezane sa spavanjem uključujući centralnu apneju (engl. central sleep apnea, CSA) i hipoksemiju povezanu sa spavanjem. Primena opioida može da poveća rizik od CSA-a i dozno je zavisna. Kod pacijenata kod kojih se javi CSA, treba razmotriti smanjenje ukupne doze opioida.

  Serotoninski sindrom

  Serotoninski sindrom, je bolest potencijalno opasna po život, prijavljen je kod pacijenata koji su primali tramadol u kombinaciji sa drugim serotonergičkim agensima ili tramadol kao monoterapiju (videti odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).

  Ako je klinički opravdano istovremeno lečenje drugim serotonergičkim agensima, savetuje se pažljivo praćenje pacijenata, posebno prilikom početka lečenja i povećanja doze.

  Simptomi serotoninskog sindroma mogu uključivati promene mentalnog stanja, autonomnu nestabilnost, neuromišićne abnormalnosti i/ili gastrointestinalne simptome.

  Ako se sumnja na serotoninski sindrom, treba razmotriti smanjenje doze ili prekid terapije, u zavisnosti od ozbiljnosti simptoma. Prekid lečenja serotonergičkim lekovima obično dovodi do brzog poboljšanja stanja.

  Adrenalna insuficijencija

  Opioidni analgetici mogu ponekad da uzrokuju reverzibilnu adrenalnu insuficijenciju zbog koje je potrebno praćenje pacijenata i supstitucionu terapija glukokortikoidima. Simptomi akutne ili hronične adrenalne insuficijencije mogu uključivati npr. jak bol u abdomenu, mučninu i povraćanje, nizak krvni pritisak, izrazit umor, smanjen apetit i gubitak telesne mase.

  Posebne mere opreza pri primeni

  Rizik od istovremene primene sedativnih lekova, kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi

  Istovremena primena leka ZARACET i sedativnih lekova, kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi, može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome ili smrti. Zbog ovog rizika, istovremena primena leka ZARACET sa prethodno navedenim sedativnim lekovima mora biti ograničena na pacijente za koje alternativne mogućnosti lečenja nisu moguće. Ukoliko se ipak donese odluka da se propišu istovremeno lek ZARACET sa sedativnim lekovima, treba primeniti najnižu, terapijski efikasnu dozu i trajanje terapije treba da bude što kraće.

  Neophodno je pažljivo pratiti pacijente kako bi videli da li se razvijaju znaci i simptomi respiratorne depresije i sedacije. Zbog toga se preporučuje da se pacijent i osobe koje o njima brinu obaveste o mogućnosti nastanka prethodno navedenih simptoma (videti odeljak 4.5.).

  Može doći do pojave tolerancije, fizičke i psihološke zavisnosti, naročito nakon dugotrajne primene. Klinička potreba za analgetskim lečenjem mora redovno da se proverava (videti odeljak 4.2.). Kod pacijenata koji su zavisni od opioida i pacijenata koji zloupotrebljavaju lekove ili imaju zavisnost u anamnezi, lečenje se sme sprovoditi samo u kratkim vremenskim intervalima i pod nadzorom lekara.

  Neophodan je oprez prilikom primene leka ZARACET kod pacijenata sa povredom glave, sa poremećajima žučnih puteva, u stanju šoka, sa poremećajem svesti nepoznatog uzroka, sa poremećajima respiratornog centra ili respiratorne funkcije ili sa povišenim intrakranijalnim pritiskom.

  U slučaju predoziranja paracetamol može izazvati hepatotoksičnost kod nekih pacijenata.

  Simptomi obustave, slični onima koji se javljaju tokom prestanka primene opijata, mogu se pojaviti čak i pri terapijskim dozama i kod kratkotrajnog lečenja (videti odeljak 4.8). Simptomi obustave mogu se izbeći postepenim smanjivanjem doze leka prilikom prekidanja uzimanja leka, posebno nakon perioda dugotrajne primene. Retko su zabeleženi slučajevi zavisnosti i zloupotrebe (videti odeljak 4.8).

  U jednom ispitivanju zabeleženo je da primena tramadola tokom opšte anestezije sa enfluranom i azot

  oksidom povećava mogućnost buđenja za vreme anestezije. Dok ne budu dostupni detaljniji podaci, treba izbegavati primenu tramadola tokom lakših anestezija.

  Metabolizam tramadola putem enzima CYP2D6

  Tramadol se metaboliše putem enzima CYP2D6. Ako pacijent ima manjak ili potpuni nedostatak ovog enzima, možda neće biti moguće postići odgovarajuće analgetsko dejstvo. Procene ukazuju da do 7% bele rase može imati ovaj nedostatak. Međutim, ako je pacijent veoma brzi metabolizator, čak i kod uobičajeno propisivanih doza postoji rizik od razvoja neželjenih dejstava opioidne toksičnosti.

  Opšti simptomi opioidne toksičnosti uključuju konfuziju, somnolenciju, plitko disanje, sužene zenice, mučninu, povraćanje, konstipaciju i gubitak apetita. U teškim slučajevima to može uključivati cirkulatornu i respiratornu depresiju koje mogu ugroziti život i u veoma retkim slučajevima mogu biti sa smrtnim ishodom.

  Procene prevalencije veoma brzih metabolizatora u različitim populacijama prikazane su u nastavku teksta:

  Populacija Prevalenca %

  afrička/etiopska 29%

  afroamerička 3,4% do 6,5%

  azijska 1,2% do 2%

  bela 3,6% do 6,5%

  grčka 6,0%

  mađarska 1,9%

  severnoevropska 1% do 2%

  Postoperativna primena kod dece

  U objavljenoj literaturi prijavljeni su slučajevi postoperativne primene tramadola kod dece nakon tonzilektomije i/ili adenoidektomije zbog opstruktivne apnee u snu, koja je dovela do retkih ali životno ugrožavajućih neželjenih dejstava. Treba biti krajnje oprezan kada se tramadol primenjuje kod dece za ublažavanje postoperativnih bolova i moraju se pažljivo pratiti simptomi opioidne toksičnosti, uključujući i respiratornu depresiju.

  Deca sa ugroženom respiratornom funkcijom

  Primena leka tramadol se ne preporučuje kod dece kod kojih respiratorna funkcija može biti ugrožena, uključujući neuromuskularne poremećaje, teška srčana ili respiratorna stanja, infekcije gornjeg respiratornog trakta ili pluća, višestruke traume ili opsežne hirurške procedure. Ovi faktori mogu da pogoršaju simptome opioidne toksičnosti.

  Lek ZARACET sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju da uzimaju ovaj lek.

  Lek ZARACET sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Kontraindikovana je istovremena primena kombinacije tramadola i paracetamola sa:

• neselektivnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAO inhibitori) zbog rizika od pojave serotoninskog sindroma: dijareja, tahikardija, znojenje, drhtanje, konfuzija, čak i koma;

• selektivnim MAO-A inhibitorima (ekstrapolirano od neselektivnih MAO inhibitora) zbog rizika od pojave serotoninskog sindroma: dijareja, tahikardija, znojenje, drhtanje, konfuzija i čak i koma;

• selektivnim MAO-B inhibitorima zbog centralnih ekscitacionih simptoma koji podsećaju na serotoninergički sindrom: dijareja, tahikardija, znojenje, drhtanje, konfuzija i koma;

  U slučaju nedavnog lečenja sa MAO inhibitorima, lečenje tramadolom, treba započeti dve nedelje posle prekida lečenja MAO inhibitorima.

  Ne preporučuje se istovremena primena sa:

• alkoholom, jer pojačava sedativno dejstvo opioidnih analgetika.

  Uticaj na budnost i pažnju može dovesti do opasnosti prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Treba izbegavati unos alkoholnih pića i lekova koji sadrže alkohol;

• karbamazepinom i ostalim induktorima enzima, zbog rizika od smanjene efikasnosti i kraćeg dejstva usled sniženih koncentracija tramadola u plazmi;

• opioidnim agonistima-antagonistima (buprenorfin, nalbufin, pentazocin) zbog smanjenog analgetskog dejstva kompetitivnom blokadom na receptorima, sa rizikom od pojave simptoma obustave.

  Istovremena primena koja se mora razmotriti:

• lekovi koji snižavaju prag epileptičnih napada, antidepresivi koji inhibiraju ponovno preuzimanje serotonina (SSRI), selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI), triciklični antidepresivi i neuroleptici (kao što su bupropion, mirtazapin, tetrahidrokanabinol), jer istovremena primena tramadola sa tim lekovima može povećati rizik od nastanka konvulzija.

• zabeležen je serotoninski sindrom, stanje potencijalno opasno po život, koji je bio povezan sa terapijskom primenom tramadola u kombinaciji sa drugim serotoninergičkim lekovima kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina-norepinefrina (SNRI), inhibitori MAO (videti odeljak 4.3), triciklični antidepresivi i mirtazapin;

• sa drugim opioidnim lekovima (uključujući lekove protiv kašlja i supstitutivnu terapiju), benzodiazepinima i barbituratima, jer istovremena primena povećava rizik od depresije disanja koja može završiti sa smrtnim ishodom u slučajevima predoziranja;

• sa drugim depresorima centralnog nervnog sistema kao što su drugi opioidni lekovi (uključujući lekove protiv kašlja i supstitutivne terapije), barbiturati, benzodiazepini, drugi anksiolitici, hipnotici, sedativni antidepresivi i sedativni antihistaminici, neuroleptici, antihipertenzivi centralnog dejstva, talidomid i baklofen, jer ovi lekovi mogu da izazovu pojačanu centralnu depresiju. Uticaj na budnost i pažnju može da dovede do opasnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

• sedativni lekovi kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi. Istovremena upotreba opioida sa sedativnim lekovima, kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi, povećava rizik od nastanka sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog pojačanog depresivnog efekta na centralni nervni sistem. Neophodno je ograničiti doziranje i trajanje istovremene upotrebe (videti odeljak 4.4.).

• kada je medicinski indikovano, treba obavljati periodičnu evaluaciju protrombinskog vremena kada se istovremeno primenjuju lek ZARACET i varfarin ili lekovi slični varfarinu, zbog zabeleženih povećanih vrednosti INR-a.

• drugi lekovi poznati kao inhibitori enzimskog sistema CYP3A4, kao što su ketokonazol i eritromicin, jer mogu inhibirati metabolizam tramadola (N-demetilacija), a verovatno i metabolizam aktivnog O-demetiliranog metabolita. Klinički značaj te interakcije nije bio ispitivan.

• u ograničenom broju studija, preoperativna ili postoperativna primena antiemetičkog 5-HT3 antagonista, ondansetrona, povećala je potrebu za tramadolom kod pacijenata sa postoperativnim bolovima.

• Potreban je oprez pri istovremenoj primeni paracetamola i flukloksacilina jer je istovremena primena povezana sa metaboličkom acidozom sa povećanim anjonskim procepom, naročito kod pacijenata kod kojih su prisutni faktori rizika (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Pošto lek ZARACET predstavlja fiksnu kombinaciju dve aktivne supstance, od kojih je jedna tramadol, ne sme se koristiti tokom trudnoće.

• Podaci koji se odnose na paracetamol:

  Opsežni podaci kod trudnica nisu pokazali pojavu malformacija ni feto/neonatalno toksično dejstvo. Epidemiološka ispitivanja neurološkog razvoja dece izložene paracetamolu in utero nisu dala rezultate na osnovu kojih se može doneti konačan zaključak. Paracetamol se može primenjivati tokom trudnoće ako je to klinički neophodno. Međutim, potrebno ga je primenjivati u najnižoj efikasnoj dozi uz najkraće moguće trajanje lečenja i najmanju moguću učestalost doziranja.

• Podaci koji se odnose na tramadol:

  Tramadol se ne sme primenjivati tokom trudnoće, jer nema dovoljno dostupnih podataka o bezbednosti primene tramadola kod trudnica. Tramadol primenjen pre ili tokom porođaja ne utiče na kontraktilnost materice. Kod novorođenčeta on može da izazove promene u minutnom volumenu disanja koje obično nemaju klinički značaj.

  Dugotrajna primena tokom trudnoće može izazvati simptome obustave kod novorođenčadi posle porođaja, kao posledicu navikavanja.

  Dojenje

  Pošto lek ZARACET predstavlja fiksnu kombinaciju dve aktivne supstance, od kojih je jedna tramadol, ne sme se koristiti tokom dojenja.

• Podaci koji se odnose na paracetamol:

  Paracetamol se izlučuje u majčino mleko, ali ne u klinički značajnoj količini. Dostupni objavljeni podaci pokazuju da primena paracetamola nije kontraindikovana kod žena koje doje, ako koriste lekove sa jednom aktivnom supstancom – one koji sadrže samo paracetamol.

• Podaci koji se odnose na tramadol:

  Približno 0,1 % doze tramadola koji majka uzme izlučuje se u mleko. U vremenskom periodu neposredno posle porođaja, dnevne oralne doze do 400 mg koje majka uzme, odgovaraju srednjoj vrednosti količine tramadola koju odojče unese dojenjem od 3 % majčine doze prilagođene prema telesnoj masi. Stoga se tramadol ne sme uzimati tokom dojenja ili se dojenje treba prekinuti tokom lečenja tramadolom. Prekid dojenja po pravilu nije potreban nakon samo jedne doze tramadola.

Tramadol može izazvati pospanost i vrtoglavicu, koje mogu biti pojačane unosom alkohola ili drugih depresora centralnog nervnog sistema. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Najčešća neželjena dejstva zabeležena tokom kliničkih ispitivanja sa kombinacijom tramadol/paracetamol bile su mučnina, vrtoglavica i somnolencija, a javljale su se kod više od 10% pacijenata.

Neželjena dejstva klasifikovana su prema MedDRA klasifikaciji i učestalosti pojavljivanja i klasifikaciji sistema organa naa:

Veoma česta (≥1/10); Česta (≥1/100 do <1/10);

Povremena (≥1/1000 do <1/100); Retka (≥1/10000 do <1/1000); Veoma retka (<1/10000);

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

* postmarketinško praćenje

Dodatne informacije o pojedinačnim komponentama:

Neželjena dejstva koja su ranije zabeležena sa jednom od pojedinačnih komponenti mogu biti i potencijalna neželjena dejstva kombinacije tramadola i paracetamola.

Iako nisu zapažena tokom kliničkih studija, ne može se isključiti pojava sledećih neželjenih dejstava za koje se zna da su povezana sa primenom tramadola ili paracetamola:

Tramadol:

Paracetamol:

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Lek ZARACET je fiksna kombinacija aktivnih supstanci tramadola i paracetamola U slučaju predoziranja fiksnom kombinacijom tramadola i paracetamola, simptomi predoziranja mogu biti posledica dejstva tramadola, paracetamola ili obe supstance.

Simptomi predoziranja tramadolom:

Kod predoziranja tramadolom mogu se očekivati simptomi slični predoziranju ostalim analgeticima centralnog dejstva (opioidima), a to su: mioza, povraćanje, kardiovaskularni kolaps, poremećaji svesti sve do kome, konvulzije i depresija disanja sve do respiratornog aresta.

Prijavljeni su i slučajevi serotoninskog sindroma.

Simptomi predoziranja paracetamolom

Predoziranje je od posebne važnosti za malu decu. Simptomi predoziranja paracetamolom u prvih 24 sata su bledilo, mučnina, povraćanje, anoreksija i bol u stomaku. Oštećenje jetre može postati vidljivo 12 do 48 sati nakon unosa leka. Mogu se pojaviti poremećaji metabolizma glukoze i metabolička acidoza. U teškim trovanjima, oštećenje jetre može napredovati do encefalopatije, kome i smrti. Akutna bubrežna insuficijencija sa akutnom tubularnom nekrozom može se razviti, čak i u odsustvu teškog oštećenja jetre. Srčane aritmije i pankreatitis su takođe bili zabeleženi.

Oštećenje jetre kod odraslih moguće je kod unosa 7,5-10 g ili više paracetamola. Smatra se da se povećana količina toksičnog metabolita ireverzibilno vezuje za tkivo jetre, dok se kod primene normalnih doza paracetamola metabolit detoksikuje glutationom.

Terapija u slučaju predoziranja:

• Pacijenta treba odmah hospitalizovati na specijalizovano odeljenje.

• Treba održavati respiratorne i cirkulatorne funkcije.

• Pre započinjanja terapije, što je pre moguće nakon predoziranja, treba uzeti uzorak krvi da bi se odredile koncentracije paracetamola i tramadola u plazmi i da bi se odredile vrednosti parametara funkcije jetre.

• Analize jetre treba sprovesti na početku (predoziranja) i ponavljati ih na svaka 24 sata. Obično se može primetiti povećanje hepatičnih enzima (AST, ALT), koje se normalizuje posle jedne ili dve nedelje.

• Ispraznite želudac izazivanjem povraćanja kod pacijenata (kada je pacijent u svesnom stanju) iritacijom ili gastričnom lavažom .

• Treba uvesti potporne mere kao što su održavanje prohodnosti disajnih puteva i održavanje

  kardiovaskularne funkcije; treba koristiti nalokson da bi se sprečila respiratorna depresija; napadi mogu da se kontrolišu diazepamom.

• Tramadol se minimalno eliminiše iz seruma hemodijalizom ili hemofiltracijom. Zbog, toga terapija akutne intoksikacije lekom ZARACET samo hemodijalizom ili hemofiltracijom nije pogodna za detoksikaciju.

Hitna terapija je ključna kod lečenja predoziranja paracetamolom. Uprkos nedostatku značajnijih ranih simptoma, pacijente treba odmah uputiti u bolnicu gde mogu da dobiju hitnu medicinsku pomoć, a kod odraslih i adolescenata koji su uneli oko 7,5 g paracetamola ili više tokom prethodna 4 sata i kod dece koja su unela ≥150 mg/kg paracetamola u prethodna 4 sata treba primeniti gastričnu lavažu .

Koncentraciju paracetamola u krvi treba odrediti kada prođe 4 sata nakon predoziranja da bi se mogao proceniti rizik od razvoja oštećenja jetre (putem nomograma predoziranja paracetamolom). Oralna primena metionina ili intravenska primena N-acetilcisteina može biti potrebna, jer oni mogu imati povoljno dejstvo do najmanje 48 sati nakon predoziranja.

Primena intravenskog N-acetilcisteina (NAC) je najkorisnija kada se otpočne u roku od 8 sati nakon unosa prevelike doze. Međutim, NAC treba dati i ako je prošlo više od 8 sati nakon unosa prevelike doze i nastaviti sa njegovom primenom tokom cele terapije. NAC terapiju treba hitno otpočeti kada se sumnja na masivno predoziranje. Moraju biti dostupne opšte potporne mere.

Bez obzira na prijavljenu količinu uzetog paracetamola, antidot za paracetamol, NAC, treba primeniti oralno ili intravenski, što pre, ako je moguće u roku od 8 sati posle uzimanja prevelike doze.