Trientine Uni-Chem 167mg kapsula, tvrda

Lek Trientine Uni-Chem je indikovan za lečenje Vilsonove bolesti kod pacijenata netolerantnih na terapiju D-penicilaminom. Lek je indikovan za odrasle, adoscelente i decu stariju od 5 godina.

Lečenje treba da sprovode isključivo lekari specijalisti sa iskustvom u lečenju Vilsonove bolesti. Doziranje

Početna doza treba da odgovara najmanjoj dozi u opsegu, a dozu bi naknadno trebalo prilagoditi

kliničkom odgovoru pacijenta (videti odeljak 4.4).

Odrasli (uključujući starija lica): 1,0 – 2,0 grama (4-8 kapsula) dnevno, podeljeno u 2 do 4 doze. Preporučene doze su izražene u gramima ili miligramima trientin-dihidrohlorida.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega

Informacije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega su ograničene. Kod ovih pacijenata nije potrebno posebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Nema dostupnih podataka o upotrebi trientina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Međutim, može biti potrebno praćenje kako bi se izbegla toksičnost ili neefikasnost (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Početna doza kod pedijatrijske populacije je manja nego kod odraslih i zavisi od starosti i telesne mase.

Deca uzrasta ≥ 5 godina:

Doza zasnovana na telesnoj masi nije utvrđena, ali početna doza koja se obično koristi je 20 mg/kg/dan, podeljeno u 2–3 doze, u odnosu na raspoloživu dozu kapsule trientin-dihidrohlorida od 250 mg. Preporučena početna doza trientin-dihidrohlorida je obično između 500 i 1250 mg (2–5 kapsula). Doza održavanja se određuje prema kliničkom odgovoru i koncentracij bakra u serumu.

Deca uzrasta < 5 godina:

Bezbednost i efikasnost trientina kod dece mlađe od 5 godina nisu ustanovljeni. Nema dostupnih podataka.

Način primene Oralna upotreba.

Kapsule treba progutati sa vodom. Važno je da se trientin pije na prazan stomak, najmanje jedan sat pre obroka ili dva sata posle obroka, najmanje jedan sat odvojeno od bilo kog drugog leka, hrane ili mleka (videti odeljak 4.5).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Kod prelaska pacijenta sa druge formulacije trientina, savetuje se oprez, jer doze izražene na bazu trientina možda neće biti ekvivalentne zbog razlike u bioraspoloživosti (videti odeljak 4.2).

Trientin je helatno sredstvo za koje je utvrđeno da smanjuje vrednost gvožđa u serumu. Suplementi gvožđa mogu biti potrebni u slučaju anemije sa nedostatkom gvožđa i treba ih primenjivati u različito vreme (videti odeljak 4.5).

Kombinacija trientina i cinka se ne preporučuje. Dostupni su samo ograničeni podaci o istovremenoj upotrebi i ne mogu se dati posebne preporuke za dozu.

Nema dokaza da antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum menjaju efekat trientina, ali se preporučuje da se oni primenjuju odvojeno (videti odeljak 4.5).

Kod pacijenata koji su prethodno bili lečeni D-penicilaminom zabeležene su reakcije nalik na lupus tokom naknadnog lečenja trientinom, međutim nije moguće utvrditi da li postoji uzročna veza sa trientinom.

Nadzor

Pacijenti koji koriste trientin treba da ostanu pod redovnim medicinskim nadzorom kako bi se pratili i kontrolisali simptomi i vrednosti bakra, da bi se optimizovala doza. Preporučuje se da se monitoring sprovodi najmanje dva puta godišnje. Češće praćenje se preporučuje u prvoj fazi lečenja i u fazama progresije bolesti, ili kada se doza prilagođava prema uputstvima lekara (videti odeljak 4.2).

Cilj tretmana održavanja je održavanje vrednosti slobodnog bakra u serumu (koji se takođe naziva neceruloplazminski bakar u plazmi) i izlučivanje bakra u urin, u prihvatljivim granicama. Najpouzdaniji indeks za praćenje terapije je određivanje slobodnog bakra u serumu, koji se izračunava pomoću razlike između ukupnog bakra i bakra koji je vezan za ceruloplazmin (normalne vrednosti slobodnog bakra u serumu je obično između 100 i 150 mikrograma/L).

Merenje izlučivanja bakra u urinu može se vršiti tokom terapije. S obzirom na to da helatna terapija dovodi do povećanja vrednosti bakra u urinu, ovo može/neće dati tačan odraz suvišnog bakra u telu, ali može biti koristan indikator pridržavanja terapije.

Kao i kod svih lekova koji utiču na metabolizam bakra, prekomerna primena terapije može dovesti do nedostatka bakra. To je posebno štetno za decu i trudnice (videti odeljak 4.6), pošto je bakar neophodan za pravilan rast i mentalni razvoj. Zbog toga se moraju pratiti posledice prekomernog lečenja.

Pacijenti sa smanjenom funkcijom bubrega i/ili jetre koji primaju trientin moraju se redovno pratiti radi odgovarajuće kontrole simptoma i vrednosti bakra. Takođe se preporučuje pažljivo praćenje funkcije bubrega i/ili jetre kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.2).

Do pogoršanja neuroloških simptoma može doći na početku helatnog tretmana zbog viška slobodnog bakra u serumu pri početnom odgovoru na terapiju. Ovaj efekat može biti očigledniji kod pacijenata sa postojećim neurološkim simptomima. Preporučuje se da se pacijenti pažljivo prate i da se razmotri pažljivo određivanje doze kako bi se postigla preporučena terapijska doza i kako bi se, ako je potrebno, doza smanjila.

Treba razmotriti prilagođavanje doze trientina i u slučajevima smanjenog efekta, na primer (uporno) povećanje enzima jetre i pogoršanje tremora. Prilagođavanje doze trientina mora se vršiti u postepeno. Doza trientina se takođe može smanjiti ako trientin izaziva neželjene efekte, kao što su gastrointestinalni problemi i hematološke promene. Doze trientina treba smanjiti na podnošljivije doze, a moguće je ponovo ih povećati kada neželjeni efekti nestanu.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. u suštini je ,,bez natrijuma”.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija. Cink

Nema dovoljno podataka u korist istovremene upotrebe cinka. Kombinacija trientina sa cinkom se ne preporučuje, jer je moguće da dođe do reakcije čime se smanjuje efekat obe aktivne supstance.

Ostali preparati koji utiču na metabolizam bakra

Nisu sprovedene studije interakcije u vezi sa istovremenim davanjem trientina i D-penicilamina. Hrana

Trientin se slabo resorbuje nakon oralne primene, a hrana dalje inhibira njegovu resorpciju.

Sprovedene su specifične studije interakcije trientina sa hranom kod zdravih osoba i one pokazuju smanjenje obima resorpcije trientina do 45%. Pošto je sistemska izloženost ključna za glavni mehanizam delovanja, heliranje bakra (videti odeljak 5.1), preporučuje se da se kapsule trientina uzimaju na prazan stomak, najmanje 1 sat pre obroka ili 2 sata posle obroka, i najmanje 1 sat odvojeno od uzimanja drugih lekova, hrane ili mleka kako bi se omogućila maksimalna resorpcija i smanjila verovatnoća formiranja kompleksa putem vezivanja metala u gastrointestinalnom traktu (videti odeljak 4.2).

Ostali proizvodi

Utvrđeno je da trientin smanjuje vrednosti gvožđa u serumu, pa će možda biti potreban unos gvožđa kroz suplemente. Obzirom na to da gvožđe (i drugi teški metali) i trientin mogu međusobno da inhibiraju resorpciju, suplemente gvožđa treba uzimati nakon što prođu najmanje dva sata od primene trientina (videti odeljak 4.4).

Iako nema dokaza da antacidi kalcijuma ili magnezijuma utiču na efikasnost trientina, poželjno je razdvojiti njihovu primenu (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Podaci o primeni trientina kod trudnica su ograničeni.

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost, koja je verovatno bila posledica nedostatka bakra izazvanog trientinom (videti odeljak 5.3).

Tokom trudnoće, trientin treba koristiti samo nakon pažljivog razmatranja koristi u odnosu na rizike povezane sa prekidom terapije kod svake pacijentkinje individualno. Faktori koje treba uzeti u obzir uključuju poznate rizike povezane sa nelečenom ili nedovoljno lečenom Vilsonovom bolešću, rizike povezane sa stadijumom bolesti, rizike sa dostupnim alternativnim tretmanima i moguće efekte trientina

(videti odeljak 5.3). Ako se lečenje trientinom nastavi nakon analize rizika/koristi, treba razmotriti smanjenje doze trientina na najnižu efektivnu dozu i praćenje usklađenosti sa režimom lečenja.

Trudnoću treba pažljivo pratiti kako bi se otkrile moguće abnormalnosti fetusa i procenila koncentracija bakra u serumu majke tokom trudnoće. Dozu trientina treba prilagoditi tako da koncentracije bakra u serumu ostanu u normalnom opsegu. Pošto je bakar neophodan za pravilan rast i mentalni razvoj, možda će biti potrebno prilagođavanje doze kako bi se izbegao nedostatak bakra u fetusu. Neophodno je pažljivo praćenje pacijentkinja (videti odeljak 4.4).

Ako je potrebno, treba pratiti konceentraciju bakra i ceruloplazmina u serumu kod novorođenčadi čije se majke na terapiji trientinom.

Dojenje

Nije poznato da li se trientin izlučuje u majčino mleko. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija trientinom, mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist terapije trientinom za ženu.

Plodnost

Nije poznato da li trientin utiče na plodnost kod ljudi.

Lek Trientine Uni-Chem nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjena reakcija koja se najčešće javlja prilikom primene trientina je mučnina. Ponekad se može pojaviti osip na koži. Prijavljeni su duodenitis i težak oblik kolitisa. Na početku lečenja može doći do neuroloških smetnji.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije su zabeležene kod upotrebe trientina za lečenje Vilsonove bolesti.

U tabeli su prikazana neželjena dejstva trientina grupisana prema terminologiji MedDRA sa učestalošću pojavljivanja: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); vrlo retko (<1/10000), nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Opis navedenih neželjenih dejstava

Neurološko pogoršanje je prijavljeno na početku lečenja Vilsonove bolesti kod pacijenata lečenih lekovima za heliranje bakra, uključujući trientin, sa simptomima kao što su distonija, ukočenost, tremor i dizartrija (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Kliničke studije sa trientinom koje su uključivale ograničen broj dece uzrasta od 5 do 17 godina na početku lečenja pokazale su da se očekuje da će učestalost, vrsta i težina neželjenih reakcija kod dece biti isti kao i kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Postoje prijavljeni slučajevi predoziranja trientinom. U slučajevima gde je uzeto do 20 g trientina izraženo na bazu, nisu prijavljeni neželjeni efekti. Veliko predoziranje dozama od 40 g trientina (izraženo na bazu), rezultiralo je vrtoglavicom koja spontano prolazi i povraćanjem bez drugih kliničkih simptoma ili značajnih biohemijskih abnormalnosti.

U slučaju predoziranja, pacijenta treba posmatrati, izvršiti odgovarajuću biohemijsku analizu i primeniti simptomatski tretman. Ne postoji antidot za trientin.

Hronična prekomerna terapija može dovesti do nedostatka bakra i reverzibilne sideroblastne anemije. Prekomerna terapija i uklanjanje viška bakra mogu se pratiti posmatranjem vrednosti izlučivanja bakra u urinu i bakra koji nije vezan za ceruloplazmin. Neophodno je pažljivo praćenje radi optimizacije doze ili prilagođavanja lečenja ukoliko je potrebno (videti odeljak 4.4).