Gemcitabine Corapharm 1000mg prašak za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Gemcitabine 1000mg
Gemcitabin je indikovan u terapiji lokalno uznapredovalog ili metastatskog karcinoma mokraćne bešike, u kombinaciji sa cisplatinom.
Gemcitabin je indikovan u terapiji pacijenata sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim adenokarcinomom pankreasa.
Gemcitabin u kombinaciji sa cisplatinom je indikovan kao prva terapijska linija kod pacijenata sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim nemikrocelularnim karcinomom pluća (engl. non-small cell lung cancer, NSCLC). Monoterapija gemcitabinom se može razmotriti kod starijih pacijenata ili kod pacijenata kod kojih je prisutan performans status 2.
Gemcitabin je indikovan u terapiji pacijenata sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim epitelijalnim karcinomom ovarijuma, u kombinaciji sa karboplatinom, kod pacijenata kod kojih je došlo do relapsa
bolesti nakon čega je sledio period bez povratka bolesti od najmanje 6 meseci posle prve linije terapije na bazi platine.
Gemcitabin, u kombinaciji sa paklitakselom, je indikovan kao terapija kod pacijenata sa neresektabilnim, lokalno rekurentnim, ili metastatskim karcinomom dojke kod kojih je došlo do relapsa bolesti nakon primenjene adjuvantne/neoadjuvantne hemioterapije. Prethodna hemioterapija trebalo bi da je uključivala antraciklin, osim ako njegova primena nije bila klinički kontraindikovana.
Gemcitabin treba da propisuje samo lekar specijalizovan za primenu antitumorske hemioterapije. Preporučeno doziranje:
Karcinom mokraćne bešike
Kombinovana primena
Preporučena doza gemcitabina je 1000 mg/m² površine tela, u obliku infuzije u trajanju od 30 minuta. Doza treba da se daje 1., 8. i 15. dana svakog 28-dnevnog ciklusa u kombinaciji sa cisplatinom. Cisplatin se, u preporučenoj dozi od 70 mg/m² daje 1. dana nakon gemcitabina, ili 2. dana svakog 28- dnevnog ciklusa. Zatim se ovaj ciklus od četiri nedelje ponavlja. Doziranje se može redukovati u narednom ciklusu ili u toku ciklusa na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta.
Karcinom pankreasa
Preporučena doza gemcitabina je 1000 mg/m² površine tela, i daje se intravenskom infuzijom u trajanju od 30 minuta. Ovaj postupak treba da se ponavlja jednom nedeljno tokom perioda do 7 nedelja, nakon čega sledi pauza od nedelju dana. Naredni ciklusi treba da se sastoje od injekcija koje se primenjuju jednom nedeljno tokom 3 uzastopne nedelje od svake 4 nedelje. Doziranje se može redukovati u narednom ciklusu ili u toku ciklusa na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta.
Nemikrocelularni karcinom pluća
Monoterapija
Preporučena doza gemcitabina je 1000 mg/m² površine tela, daje se intravenskom infuzijom u trajanju od 30 minuta. Ovaj postupak treba da se ponavlja jednom nedeljno tokom perioda od 3 nedelje, nakon čega sledi pauza od 1 nedelje. Zatim se ovaj ciklus od četiri nedelje ponavlja. Doziranje se može redukovati u narednom ciklusu ili u toku ciklusa na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta.
Kombinovana primena
Preporučena doza gemcitabina je 1250 mg/m² površine tela i daje se intravenskom infuzijom u trajanju od 30 minuta 1. i 8. dana terapijskog ciklusa (21 dan). Doziranje se može redukovati u narednom ciklusu ili u toku ciklusa na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta.
Cisplatin se koristio u dozama između 75-100 mg/m2 jednom nedeljno svake 3 nedelje.
Karcinom dojke
Kombinovana primena
Preporučuje se kombinacija gemcitabina sa paklitakselom tako što se paklitaksel (175 mg/m²) primenjuje 1. dana u obliku intravenske infuzije u trajanju od približno 3 sata, a potom se daje gemcitabin (1250 mg/m²) kao 30-minutna intravenska infuzija 1. i 8. dana svakog ciklusa od 21 dan.
Doza se može redukovati u narednom ciklusu ili u toku ciklusa na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta. Pre početka terapije kombinacijom gemcitabin+paklitaksel, ukupan broj granulocita kod pacijenata mora da iznosi najmanje 1500 (x106/L).
Karcinom ovarijuma
Kombinovana primena
Preporučuje se kombinacija gemcitabina sa karboplatinom tako što se gemcitabin daje u dozi od 1000 mg/m2 površine tela, a primenjuje se 1. i 8. dana svakog ciklusa od 21 dan, intravenskom infuzijom u trajanju od 30 minuta. Posle gemcitabina, karboplatin će biti dat 1. dana u skladu sa ciljnom površinom ispod krive (PIK) od 4 mg/mL·min. Doziranje se može redukovati u narednom ciklusu ili u toku ciklusa na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta.
Praćenje toksičnosti i prilagođavanje doze zbog toksičnosti
Prilagođavanje doze zbog nehematološke toksičnosti
Periodične lekarske preglede i provere funkcije bubrega i jetre treba sprovoditi u cilju otkrivanja znakova nehematološke toksičnosti. Doziranje se može redukovati u narednom ciklusu ili u toku ciklusa na osnovu stepena ispoljene toksičnosti kod pacijenta. Uopšteno, kod teške (stepen 3 ili 4) nehematološke toksičnosti, izuzimajući mučninu/povraćanje, terapiju gemcitabinom treba obustaviti ili smanjiti dozu u zavisnosti od procene nadležnog lekara. Doze treba obustaviti dok se po mišljenju lekara ne izgube znaci toksičnosti.
Za prilagođavanje doze cisplatina, karboplatina i paklitaksela u kombinovanoj terapiji, videti odgovarajuće Sažetke karakteristika leka.
Prilagođavanje doze zbog hematološke toksičnosti
Započinjanje ciklusa
Za sve indikacije, pacijentu se, pre svake primenjene doze leka, mora odrediti broj trombocita i granulocita. Pre započinjanja terapijskog ciklusa ukupan broj granulocita kod pacijenata treba da bude najmanje 1500 (x106/L), a broj trombocita 100000 (x106/L).
Tokom trajanja ciklusa
Prilagođavanje doze gemcitabina tokom trajanja ciklusa treba sprovoditi prema sledećim tabelama:
| Prilagođavanje doze gemcitabina tokom ciklusa lečenja karcinoma mokraćne bešike,NSCLC i karcinoma pankreasa, primenjene kao monoterapija ili u kombinaciji sa cisplatinom | ||
| Ukupan broj granulocita (x 106/L) | Broj trombocita (x 106/L) | Procenat standardne doze gemcitabina (%) |
| > 1000 i | > 100000 | 100 |
| 500 – 1000 ili | 50000 – 100000 | 75 |
| < 500 ili | < 50000 | Izostaviti dozu * |
*Izostavljena doza neće biti nadoknađena tokom postojećeg ciklusa pre nego što ukupan broj granulocita ne dostigne vrednost od najmanje 500 (x106/L), a broj trombocita vrednost od 50000 (x106/L).
| Prilagođavanje doze gemcitabina tokom ciklusa lečenja karcinoma dojke, primenjene ukombinaciji sa paklitakselom | ||
| Ukupan broj granulocita (x 106/L) | Broj trombocita (x 106/L) | Procenat standardne doze gemcitabina (%) |
| ≥ 1200 i | > 75000 | 100 |
| 1000- <1200 ili | 50000-75000 | 75 |
| 700 - < 1000 i | ≥ 50000 | 50 |
| < 700 ili | < 50000 | Izostaviti dozu* |
*Izostavljena doza neće biti nadoknađena tokom postojećeg ciklusa. Lečenje će biti započeto 1. dana sledećeg ciklusa čim apsolutni broj granulocita dostigne vrednost od najmanje 1500 (x106/L) i broj trombocita vrednost od 100 000 (x106/L).
| Prilagođavanje doze gemcitabina tokom terapijskog ciklusa lečenja karcinoma ovarijuma, primenjene u kombinaciji sa karboplatinom | ||
| Ukupan broj granulocita (x 106/L) | Broj trombocita (x 106/L) | Procenat standardne doze gemcitabina (%) |
| >↔ i | ≥100000 | 100 |
| 1000 - < 1500 ili | 75000 – 100000 | 50 |
| < 1000 ili | < 75000 | Izostaviti dozu* |
*Izostavljena doza neće biti nadoknađena tokom postojećeg ciklusa. Lečenje će biti započeto 1. dana sledećeg ciklusa čim ukupan broj granulocita dostigne vrednost od najmanje 1500 (x106/L) i broj trombocita vrednost od 100000 (x106/L).
Prilagođavanje doze zbog hematološke toksičnosti u narednim ciklusima, u svim indikacijama
Dozu gemcitabina treba smanjiti na 75% od početne doze prvog ciklusa, u slučaju sledećih hematoloških toksičnosti:
-
Ukupan broj granulocita < 500 x 106/L duže od 5dana
-
Ukupan broj granulocita < 100 x 106/L duže od 3dana
-
Febrilna neutropenija
-
Broj trombocita < 25000 x 106/L
-
Odlaganje terapijskog ciklusa duže od 1 nedelje zbog toksičnosti.
Način primene
Gemcitabin se dobro podnosi tokom infuzije i može se primenjivati ambulantno. Ako se pojavi ekstravazacija, infuzija se obično mora odmah prekinuti i ponovo započeti u drugom krvnom sudu. Posle primene pacijent mora biti pod strogim nadzorom.
Za uputstva o rekonstituciji leka, videti odeljak 6.6. Posebne populacije
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre
Gemcitabin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa insuficijencijom jetre ili bubrega, zbog nedovoljno podataka iz kliničkih studija na osnovu kojih bi se omogućile jasne preporuke za doziranje leka kod tih populacija pacijenata (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Stariji pacijenti (> 65 godina)
Gemcitabin se dobro podnosio kod pacijenata starijih od 65 godina. Nema dokaza koji ukazuju na to da je potrebno dodatno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim onih već preporučenih za sve pacijente (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija (< 18 godina)
Ne preporučuje se primena gemcitabina kod dece mlađe od 18 godina zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Dojenje (videti odeljak 4.6).
Pokazalo se da produženje vremena trajanja infuzije i povećanje učestalosti doziranja dovodi do povećanja toksičnosti.
Hematološka toksičnost
Gemcitabin može da izazove supresiju funkcije koštane srži, koja se manifestuje pojavom leukopenije, trombocitopenije i anemije.
Pacijente koje primaju gemcitabin treba pažljivo pratiti pre primene svake doze ovog leka i to u smislu kontrole broja trombocita, leukocita i granulocita. Ukoliko se otkrije depresija koštane srži koja je izazvana primenom leka, neohodno je razmotriti mogućnost ukidanja ili modifikacije terapije (videti odeljak 4.2). Međutim, mijelosupresija je kratkotrajna i obično ne zahteva smanjenje doze i retko dovodi do prekida terapije.
Broj ćelija u perifernoj krvi može nastaviti da se smanjuje i nakon prestanka primene gemcitabina. Važno je da se kod pacijenata sa oštećenom funkcije koštane srži, terapija započne sa oprezom. Kao i kod primene drugih citotoksičnih terapija, mora se razmotriti rizik od kumulativne supresije koštane srži, kada se terapija gemcitabinom primenjuje istovremeno sa nekom drugom hemioterapijom.
Oštećenje funkcije jetre i bubrega
Gemcitabin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, zbog nedovoljno podataka iz kliničkih studija na osnovu kojih bi se omogućile jasne preporuke za doziranje kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.2).
Primena gemcitabina kod pacijenata sa istovremeno prisutnim metastazama na jetri ili prethodnom anamnezom hepatitisa, alkoholizma ili ciroze jetre može dovesti do pogoršanja postojeće bolesti jetre.
Potrebno je povremeno obavljati laboratorijska ispitivanja funkcije bubrega i jetre (uključujući i virusološke testove).
Istovremena primena radioterapije
Kod istovremene primene radioterapije (istovremeno ili u razmaku od ≤ 7 dana) zabeležena je pojava toksičnosti (videti odeljak 4.5 za detalje i preporuke za upotrebu).
Žive vakcine
Vakcina protiv žute groznice, kao i primena drugih živih atenuisanih vakcina se ne preporučuju kod pacijenta koji su na terapiji gemcitabinom (videti odeljak 4.5).
Sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije (eng. posterior reversible encephalopathy syndrome, PRES)
Kod pacijenata koji su gemcitabin primali samostalno ili u kombinaciji sa drugim hemoterapeuticima prijavljeni su slučajevi sindroma posteriorne reverzibilne encefalopatije (engl. posterior reversible encephalopathy syndrome, PRES) sa potencijalno teškim posledicama. Akutna
hipertenzija i epileptični napadi su prijavljeni kod većine pacijenata na terapiji gemcitabinom kod kojih se javio PRES, ali mogu biti prisutni i drugi simptomi kao što su glavobolja, letargija, konfuzija i slepilo. Dijagnozu je najbolje potvrditi magnetnom rezonancom (eng. magnetic resonance imaging, MRI). PRES je obično reverzibilan uz primenu odgovarajućih suportivnih mera. Ako se tokom terapije razvije PRES, potrebno je trajno obustaviti primenu gemcitabina i primeniti suportivne mere, uključujući kontrolu krvnog pritiska i antiepileptičnu terapiju.
Kardiovaskularni sistem
Zbog rizika od pojave kardioloških i/ili vaskularnih poremećaja pri primeni gemcitabina, potreban je dodatni oprez kod pacijenata sa anamnestičkim podatkom o ranijem kardiovaskularnom događaju.
Sindrom povećane kapilarne propustljivosti (eng. capillary leak syndrom, CLS)
Sindrom povećane kapilarne propustljivosti bio je prijavljen kod pacijenata koji su primali gemcitabin kao monoterapiju ili u kombinaciji sa drugim hemioterapeuticima (videti odeljak 4.8). Stanje je obično izlečivo ako se rano prepozna i leči na odgovarajući način, ali su prijavljeni i smrtni ishodi. Stanje obuhvata sistemsku hiperpermeabilnost kapilara u toku koje tečnost i proteini iz intravaskularnog prostora cure u intersticijum. Klinički znaci su generalizovani edem, porast telesne mase, hipoalbuminemija, teška hipotenzija, akutno oštećenje funkcije bubrega i edem pluća.
Ukoliko u toku terapije dođe do razvoja sindroma povećane kapilarne propustljivosti gemcitabin treba obustaviti i primeniti odgovarajuću suportivnu terapiju. Sindrom povećane kapilarne propustljivosti može da se pojavi u kasnijim ciklusima i u literaturi se povezuje sa respiratornim distres sindromom kod odraslih.
Pluća
Prijavljena su neželjena dejstva na plućima, koja ponekad mogu biti teška (kao što su plućni edem, intersticijalni pneumonitis ili respiratomi distres sindrom kod odraslih (eng. adult respiratory distress syndrome, ARDS)), koja se dovode u vezu sa terapijom gemcitabinom. Etiologija ovakvih neželjenih efekata je nepoznata. Ukoliko se jave takva neželjena dejstva treba razmotriti prekid terapije. Rana primena suportivnih mera može pomoći da se stanje poboljša.
Bubrezi
Hemolitičko uremijski sindrom
Klinički nalazi sa hemolitičko uremijskim sindromom (engl. Haemolytic uraemic syndrome, HUS) su retko prijavljeni kod pacijenata na terapiji gemcitabinom (videti odeljak 4.8). HUS je potencijalno životno ugrožavajući poremećaj. Primenu gemcitabina treba obustaviti kod pojave prvih znakova mikroangiopatske hemolitičke anemije, kao što je naglo smanjenje koncentracije hemoglobina sa istovremenom trombocitopenijom, povećanje koncentracije bilirubina u serumu, koncentracije kreatinina u serumu, koncentracije uree u krvi ili LDH (laktatdehidrogenaza). Insuficijencija bubrega ne mora biti reverzibilna nakon prekida terapije, i može biti potrebna dijaliza.
Plodnost
U studijama plodnosti gemcitabin je prouzrokovao pojavu hipospermatogeneze kod mužjaka miševa (videti odeljak 5.3). Zbog toga se muškarcima ne preporučuje planiranje potomstva za vreme terapije i 6 meseci posle terapije gemcitabinom, a zbog moguće neplodnosti usled primene gemcitabina treba razmotriti i mogućnost kriokonzervacije sperme pre terapije gemcitabinom (videti odeljak 4.6).
Natrijum
Gemcitabine Corapharm, 200 mg, prašak za rastvor za infuziju:
Jedna bočica sadrži 3,5 mg (<1 mmol) natrijuma.
Međutim, u zavisnosti od telesne mase i doziranja, pacijent može primiti više od jedne bočice. U tom slučaju, savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Gemcitabine Corapharm, 1000 mg, prašak za rastvor za infuziju:
Jedna bočica sadrži 17,5 mg (<1 mmol) natrijuma.
Međutim, u zavisnosti od telesne mase i doziranja, pacijent može primiti više od jedne bočice. U tom slučaju, savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Nisu sprovedene specifične studije interakcija (videte odeljak 5.2). Radioterapija
Istovremena primena gemcitabina i radioterapije (zajedno ili sa razmakom od ≤ 7 dana) – toksičnost koja se povezuje sa ovom višestrukom terapijom zavisi od mnogo različitih faktora, koji obuhvataju: dozu gemcitabina, učestalost primene gemcitabina, dozu zračenja, planiranu tehniku radioterapije, ciljno tkivo i ciljni volumen. Pretkliničke i kliničke studije su pokazale da gemcitabin povećava osetljivost na zračenje. U jednom ispitivanju, u kojem je gemcitabin u dozi od 1000 mg/m2 primenjivan tokom 6 uzastopnih nedelja istovremeno sa zračenjem toraksa kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća, primećena je značajna toksičnost u vidu ozbiljnog i potencijalno životno ugrožavajućeg mukozitisa, posebno ezofagitisa, i pneumonitisa, naročito kod pacijenata koji su primali velike doze radioterapije [medijana terapijskog volumena 4795 cm³]. Studije koje su potom obavljene su pokazale da je izvodljivo primeniti gemcitabin u manjim dozama istovremeno sa radioterapijom sa predvidljivom toksičnošću, kao u studiji faze II kod nemikrocelularnog karcinoma pluća kada je primenjeno torakalno zračenje u dozama od 66 Gy uz istovremenu primenu gemcitabina (600 mg/m2, četiri puta) i cisplatina (80 mg/m2, dva puta) tokom 6 nedelja. Optimalni režim doziranja za bezbednu primenu gemcitabina sa terapijskim dozama zračenja još uvek nije određen za sve tipove tumora.
Neistovremena primena (sa razmakom od > 7 dana) – analiza podataka ne ukazuje na bilo kakvu povećanu toksičnost kada se gemcitabin primeni u periodu dužem od 7 dana pre ili nakon zračenja, osim neželjenih reakcija izazvanih samom terapijom (eng. radiation recall). Podaci pokazuju da se sa primenom gemcitabina može početi nakon povlačenja akutih dejstava zračenja ili najmanje nedelju dana nakon zračenja.
Na ciljnim tkivima su prijavljena oštećenja izazvana zračenjem (npr: ezofagitis, kolitis i pneumonitis) povezana kako sa istovremenom, tako i sa odvojenom primenom gemcitabina.
Ostalo
Vakcinacija protiv žute groznice, kao i primena drugih živih atenuisanih vakcina, ne preporučuje se zbog rizika od pojave sistemske bolesti sa mogućim smrtnim ishodom, posebno kod imunosupresivnih pacijenata.
Trudnoća
Nema odgovarajućih podataka o primeni gemcitabina kod trudnica. Studije na životinjama ukazuju na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Na osnovu rezultata studija na životinjama i mehanizma delovanja gemcitabina, ovaj lek ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ako je to zaista neophodno. Žene treba savetovati da izbegavaju trudnoću tokom terapije gemcitabinom, kao i da, ukoliko ipak dođe do trudnoće, o tome odmah obaveste svog lekara.
Dojenje
Nije poznato da li se gemcitabin izlučuje u majčino mleko tako da se neželjena dejstva na odojče se ne mogu isključiti. Dojenje se mora prekinuti tokom terapije lekom Gemcitabine Corapharm.
Plodnost
U studijama plodnosti, gemcitabin je kod mužjaka miševa uzrokovao hipospermatogenezu (videti odeljak 5.3). Zbog toga se muškarcima koji su na terapiji gemcitabinom ne savetuje potomstvo tokom i do 6 meseci posle terapije, i preporučuje im se da potraže savete o kriokonzervaciji sperme pre terapije zbog mogućeg steriliteta usled terapije gemcitabinom.
Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, prijavljeno je da gemcitabin može dovesti do blage ili umerene pospanost, posebno u kombinaciji sa konzumacijom alkohola. Pacijente treba upozoriti da ne upravljaju vozilima i ne rukuju mašinama dok se ne utvrdi da li ovaj lek kod njih izaziva pospanost.
Najčešće prijavljene neželjene reakcije povezane sa terapijom gemcitabinom su: mučnina sa ili bez povraćanja, povećanje vrednosti transaminaza jetre (AST/ALT) i alkalne fosfataze, koje su prijavljene kod približno 60 % pacijenata; proteinurija i hematurija su prijavljene kod približno 50% pacijenata; dispneja je prijavljena kod 10-40% pacijenata (najveća učestalost kod pacijenata sa karcinomom pluća); alergijski osipi na koži se javljaju kod približno 25% pacijenata i koji su praćeni svrabom kod 10% pacijenata.
Učestalost i težina neželjenih reakcija zavisi od doze, brzina infuzije i intervala između doza (videti odeljak 4.4). Neželjene reakcije koje mogu ograničiti dozu su smanjenje broja trombocita, leukocita i granulocita (videti odeljak 4.2).
Podaci iz kliničkih studija
Učestalost neželjenih dejstava se definiše na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do
<1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000).
Sledeća tabela koja se odnosi na neželjena dejstva i učestalost bazira se na podacima iz kliničkih ispitivanja. U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućem stepenu težine.
| Klasa sistema organa | Učestalost |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Veoma često |
-
leukopenija (neutropenije stepena 3 = 19,3 %; stepena 4 = 6 %).
-
Supresija koštane srži je obično blaga do umerena i uglavnom utiče na broj granulocita (videti odeljak 4.2 i 4.4).
-
trombocitopenija
-
anemija Često
-
febrilna neutropenija Veoma retko
-
trombocitoza
-
trombotična mikroangiopatija
| Poremećaji imunskog sistema | Veoma retko |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Često |
| Poremećaji nervnog sistema | Često |
| Kardiološki poremećaji | Povremeno |
| Vaskularni poremećaji | Retko |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Veoma čestoRetko |
| Gastrointestinalni poremećaji | Veoma često |
| Hepatobilijarni poremećaji | Veoma čestoČesto |
-
anafilaktoidna reakcija
-
anoreksija
-
glavobolja
-
nesanica
-
pospanost Povremeno
-
cerebrovaskularni incident Veoma retko
-
sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije (videti odeljak 4.4)
-
aritmije, pretežno supraventrikularne po prirodi
-
srčana insuficijencija Retka
-
infarkt miokarda
-
klinički znaci perifernog vaskulitisa i gangrene
-
hipotenzija Veoma retko
-
sindrom povećane kapilarne propustljivosti (videti odeljak 4.4)
-
dispneja - obično blaga i brzo prolazi bez lečenja Često
-
kašalj
-
rinitis Povremeno
-
intersticijalni pneumonitis (videti odeljak 4.4)
-
bronhospazam – obično blag i prolazan, ali može zahtevati parenteralnu terapiju
-
edem pluća
-
respiratorni distres sindrom kod odraslih (videti odeljak 4.4)
-
povraćanje
-
mučnina Često
-
dijareja
-
stomatitis i ulceracije u ustima
-
konstipacija Veoma retko
-
ishemijski kolitis
-
povećane vrednosti transaminaza jetre (AST i ALT) i alkalne fosfataze
-
povećana vrednost bilirubina Povremeno
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Veoma često |
| Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | Često |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Veoma često |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Veoma čestoEdem je obično reverzibilan nakon prestanka terapije.Često |
| Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije | Retka |
| Infekcije i infestacije | Često |
-
ozbiljna hepatotoksičnost, uključujući insuficijenciju jetre i smrt Retko
-
povećana vrednost gama-glutamil transferaze (GGT)
-
alergijski osip kože često praćen svrabom
-
alopecija Često
-
svrab
-
znojenje Retko
-
teške reakcije kože, uključujući deskvamaciju i bulozne erupcije na koži
-
ulceracije
-
formiranje vezikula i rana
-
ljuštenje kože Veoma retko
-
toksična epidermalna nekroliza
-
Stevens-Johnson-ov sindrom Nepoznato
-
Pseudocelulitis
-
bol u leđima
-
mijalgija
-
hematurija
-
blaga proteinurija Povremeno
-
insuficijencija bubrega (videti odeljak 4.4)
-
hemolitičko uremijski sindrom (videti odeljak 4.4)
-
simptomi slični gripu – najčešći simptomi su povišena telesna temperatura, glavobolja, drhtavica, mijalgija, astenija i anoreksija. Kašalj, rinitis, malaksalost, znojenje i teškoće sa spavanjem su takođe prijavljeni.
-
edem/periferni edem – uključujući edem lica.
-
povišena telesna temperatura
-
astenija
-
drhtavica Retko:
-
reakcije na mestu primene injekcije – uglavnom blage po prirodi
-
radijaciona toksičnost (videti odeljak 4.5).
-
reakcija na mestu zračenja
-
-
Infekcije Nepoznato
-
Sepsa
Kombinovana primena kod karcinoma dojke
Učestalost hematološke toksičnosti stepena 3 i 4, naročito neutropenije, povećava se kada se gemcitabin primenjuje u kombinaciji sa paklitakselom. Međutim, povećana učestalost ovih neželjenih reakcija nije povezana sa povećanom incidencom infekcija ili hemoragijskih neželjenih događaja. Zamor i febrilna neutropenija se češće javljaju kada se gemcitabin koristi u kombinaciji sa paklitakselom. Zamor, koji nije povezan sa anemijom, obično nestaje posle prvog ciklusa.
| Neželjeni događaji stepena 3 i 4Paklitaksel u odnosu na kombinaciju gemcitabin + paklitaksel | ||||
| Broj (%) pacijenata | ||||
| Grupa koja je primala paklitaksel (N = 259) | Grupa koja je primala gemcitabin + paklitaksel(N = 262) | |||
| Stepen 3 | Stepen 4 | Stepen 3 | Stepen 4 | |
| Laboratorijskinalazi | ||||
| Anemija | 5 (1,9) | 1 (0,4) | 15 (5,7) | 3 (1,1) |
| Trombocitopenija | 0 | 0 | 14 (5,3) | 1 (0,4) |
| Neutropenija | 11 (4,2) | 17 (6,6)* | 82 (31,3) | 45 (17,2)* |
| Nelaboratorijski nalazi | ||||
| Febrilnaneutropenija | 3 (1,2) | 0 | 12 (4,6) | 1 (0,4) |
| Zamor | 3 (1,2) | 1 (0,4) | 15 (5,7) | 2 (0,8) |
| Dijareja | 5 (1,9) | 0 | 8 (3,1) | 0 |
| Motornaneuropatija | 2 (0,8) | 0 | 6 (2,3) | 1 (0,4) |
| Senzornaneuropatija | 9 (3,5) | 0 | 14 (5,3) | 1 (0,4) |
*Neutropenija stepena 4 koja je trajala više od 7 dana javila se kod 12,6 % pacijenata u grupi koja je primala kombinovanu terapiju i kod 5 % pacijenata u grupi koja je primala paklitaksel.
Kombinovana primena kod karcinoma mokraćne bešike
| Neželjeni događaji stepena 3 i 4MVAC u odnosu na primenu kombinacije gemcitabin + cisplatin | ||||
| Broj (%) pacijenata | ||||
| Grupa koja je primala MVAC (metotreksat, vinblastin, doksorubicin i cisplatin)(N = 196) | Grupa koja je primala gemcitabin + cisplatin(N = 200) | |||
| Stepen 3 | Stepen 4 | Stepen 3 | Stepen 4 | |
| Laboratorijskinalazi | ||||
| Anemija | 30 (16) | 4 (2) | 47 (24) | 7 (4) |
| Trombocitopenija | 15 (8) | 25 (13) | 57 (29) | 57 (29) |
| Nelaboratorijskinalazi | ||||
| Mučnina ipovraćanje | 37 (19) | 3 (2) | 44 (22) | 0 (0) |
| Dijareja | 15 (8) | 1 (1) | 6 (3) | 0 (0) |
| Infekcija | 19 (10) | 10 (5) | 4 (2) | 1 (1) |
| Stomatitis | 34 (18) | 8 (4) | 2 (1) | 0 (0) |
Kombinovana primena kod karcinoma ovarijuma
| Neželjeni događaji stepena 3 i 4Karboplatin u odnosu na gemcitabin + karboplatin | ||||
| Broj (%) pacijenata | ||||
| Grupa koja je primala karboplatin(N = 174) | Grupa koja je primala gemcitabin +karboplatin (N = 175) | |||
| Stepen 3 | Stepen 4 | Stepen 3 | Stepen 4 | |
| Laboratorijskinalazi | ||||
| Anemija | 10 (5,7) | 4 (2,3) | 39 (22,3) | 9 (5,1) |
| Neutropenija | 19 (10,9) | 2 (1,1) | 73 (41,7) | 50 (28,6) |
| Trombocitopenija | 18 (10,3) | 2 (1,1) | 53 (30,3) | 8 (4,6) |
| Leukopenija | 11 (6,3) | 1 (0,6) | 84 (48,0) | 9 (5,1) |
| Nelaboratorijski nalazi | ||||
| Hemoragija | 0 (0,0) | 0 (0,0) | 3 (1,8) | 0 (0) |
| Febrilnaneutropenija | 0 (0,0) | 0 (0,0) | 2 (1,1) | 0 (0) |
| Infekcija bezneutropenije | 0 (0) | 0 (0,0) | 0 (0,0) | 1 (0,6) |
Senzorna neuropatija je takođe bila učestalija u grupi koja je primala kombinovanu terapiju nego u grupi koja je primala samo karboplatin.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Nema poznatog antidota za predoziranje gemcitabinom. Doze do čak 5700 mg/m² primenjivane su pacijentima putem intravenske infuzije u trajanju od 30 minuta svake 2 nedelje sa klinički prihvatljivom toksičnošću. U slučaju sumnje da je došlo do predoziranja, treba proveriti krvnu sliku pacijenta,a ako je neophodno, pacijentu treba dati odgovarajuću suportivnu terapiju.
Farmakološki podaci - Gemcitabine 1000mg
Farmakoterapijska grupa: Antineoplastici; analozi pirimidina
ATC šifra: L01BC05
Citotoksična aktivnost u ćelijskim kulturama
Gemcitabin pokazuje značajna citotoksična dejstva na razne kulture tumora kod miševa i kod ljudi. Njegovo dejstvo je fazno-specifično tako što gemcitabin primarno ubija ćelije koje se nalaze u procesu sinteze DNK (S-faza) i, pod određenim uslovima, blokira progresiju ćelija iz G1 u S fazu. In vitro, citotoksično dejstvo gemcitabina zavisi i od koncentracije i od vremena.
Antitumorska aktivnost u pretkliničkim modelima
Kod životinjskih tumorskih modela, antitumorsko dejstvo gemcitabina zavisi od režima primene. Kada se gemcitabin primenjuje svakodnevno, primećen je veлиkи mortalitet kod životinja, ali sa minimalnom antitumorskom aktivnošću. Ako se, međutim, gemcitabin primenjuje svaki treći ili četvrti dan, može se davati u dozama koje nisu letalne sa značajnom antitumorskom aktivnošću protiv širokog spektra tumora kod miševa.
Mehanizam dejstva
Ćelijski metabolizam i mehanizam dejstva: Gemcitabin (dFdC), koji je antimetabolit pirimidina, metaboliše se intraćelijski posredstvom nukleozid kinaze do aktivnog difosfat- (dFdCDP) i trifosfat- (dFdCTP) nukleozida. Citotoksično dejstvo gemcitabina nastaje usled inhibicije sinteze DNK dvostrukim mehanizmom, putem dFdCDP i dFdCTP. Prvo, dFdCDP inhibira ribonukleotidnu reduktazu, koja je jedina odgovorna za katalizu reakcija u kojima nastaju deoksinukleozidni trifosfati (dCTP) za sintezu DNK. Inhibicija ovog enzima pomoću dFdCDP smanjuje koncentraciju deoksinukleozida uopšteno, i to posebno dCTP. Drugo, dFdCTP ulazi u kompeticiju sa dCTP za inkorporaciju u DNK (samopotenciranje).
Slično tome, mala količina gemcitabina se takođe može ugraditi u RNK. Tako smanjena intracelularna koncentracija dCTP potencira inkorporaciju dFdCTP u DNK. DNK polimeraza epsilon nije u stanju da eliminiše gemcitabin i obnovi formiranje lanca DNK. Posle inkorporacije gemcitabina u DNK, rastućim lancima DNK dodaje se još jedan nukleotid. Nakon ovog uvećavanja, esencijalno je završena inhibicija dalje sinteze DNK (maskirani završetak lanca). Nakon inkorporacije u DNK, čini se da gemcitabin izaziva programirani proces smrti ćelija pod nazivom apoptoza.
Klinički podaci
Karcinom mokraćne bešike
Randomizovana studija faze III koja je obuhvatila 405 pacijenata sa uznapredovalim ili metastatskim karcinomom urotelijalnih tranzicionalnih ćelija nije pokazala razliku između dve terapijske grupe, gemcitabin/cisplatin u odnosu na metotreksat/vinblastin/adriamicin/cisplatin (MVAC), u smislu medijane vremena preživljavanja (12,8 odnosno 14,8 meseci, p=0,547), vremenu do progresije bolesti (7,4 odnosno 7,6 meseci, p=0,842) i stope odgovora na terapiju (49,4% odnosno 45,7%, p=0,512). Međutim, kombinacija lekova gemcitabina i cisplatina imala je bolji profil toksičnosti nego MVAC.
Karcinom pankreasa
U randomizovanoj studiji faze III koja je obuhvatila 126 pacijenata sa uznapredovalim ili metastatskim karcinomom pankreasa, gemcitabin je pokazao statistički značajno veću stopu pozitivnog kliničkog odgovora nego 5-fluorouracil (23,8% odnosno 4,8%, p=0,0022). Takođe, primećeno je statistički značajno produženje vremena do progresije bolesti sa 0,9 na 2,3 meseca (log- rank p<0,0002) i statistički značajno produženje medijane vremena preživljavanja od 4,4 do 5,7 meseci (log-rank p<0,0024) i to kod pacijenata koji su bili na terapiji gemcitabinom u poređenju sa pacijentima koji su bili na terapiji 5-fluorouracilom.
Nemikrocelularni karcinom pluća
U randomizovanoj studiji faze III na 522 pacijenta sa inoperabilnim, lokalno uznapredovalim ili metastatskim nemikrocelularnim karcinomom pluća (NSCLC), gemcitabin je u kombinaciji sa cisplatinom pokazao statistički značajnu veću stopu odgovora nego sam cisplatin (31,0% odnosno 12,0%, p<0,0001). Primećeno je statistički značajno produženje vremena do progresije bolesti od 3,7 do 5,6 meseci (log-rank p<0,0012) i statistički značajno produženje medijane vremena preživljavanja od 7,6 do 9,1 meseci (log-rank p<0,004) kod pacijenata lečenih kombinacijom gemcitabin/cisplatin u poređenju sa pacijentima koji su lečeni cisplatinom.
U drugoj randomizovanoj studiji faze III koja je obuhvatila 135 pacijenata sa stadijumom IIIB ili IV nemikrocelularnog karcinoma pluća (NSCLC), kombinovana terapija gemcitabina i cisplatina je pokazala statistički značajno veću stopu odgovora nego kombinacija cisplatina i etopozida (40,6% odnosno 21,2%, p=0,025). Statistički značajno produženje vremena do progresije bolesti sa 4,3 na 6,9 meseci (p=0,014) bilo je primećeno kod pacijenata koji su bili na terapiji gemcitabin/cisplatin u poređenju sa pacijentima koji su primali terapiju kombinacijom etopozid/cisplatin. I u jednoj i u drugoj studiji utvrđeno je da je podnošljivost lekova slična kod obe terapijske grupe.
Karcinom ovarijuma
U randomizovanoj studiji faze III, 356 pacijentkinja sa uznapredovalim epitelijalnim karcinomom ovarijuma koji su imali recidiv bolesti u roku od najmanje 6 meseci nakon završetka terapije na bazi platine, su bili randomizovani na grupu koja je primala terapiju kombinacijom lekova gemcitabin i karboplatin (GCb) ili na grupu koja je primala monoterapiju karboplatinom (Cb). Statistički značajno produženje vremena do progresije bolesti sa 5,8 na 8,6 meseci (log-rank p=0,0038) primećeno je kod pacijentkinja lečenih sa GCb, u poređenju sa pacijentkinjama koje su lečene Cb. Razlike u stopi odgovora od 47,2% u GCb grupi naspram 30,9% u Cb grupi (p=0,0016) i medijana preživljavanja od 18 meseci (GCb) naspram 17,3 (Cb) (p=0,73), idu u prilog GCb grupe.
Karcinom dojke
U randomizovanoj studiji faze III obuhvaćeno je 529 pacijenata sa neoperabilnim, lokalno rekurentnim ili metastatskim karcinomom dojke sa relapsom nakon adjuvantne/neoadjuvantne hemioterapije, gemcitabin je u kombinaciji sa paklitakselom pokazao statistički značajno produženje vremena do dokumentovane progresije bolesti sa 3,98 na 6,14 meseci (log-rank p=0,0002) kod pacijenata koji su bili na terapiji gemcitabin/paklitaksel u poređenju sa pacijentima koji su bili na terapiji samo paklitakselom. Posle 377 smrtnih ishoda, sveukupno preživljavanje je bilo 18,6 meseci u odnosu na 15,8 meseci (log-rank p=0,0489, HR 0,82) kod pacijenata lečenih kombinacijom gemcitabin/paklitaksel u poređenju sa pacijentima koji su lečeni paklitakselom, a ukupna stopa odgovora je iznosila 41,4% odnosno 26,2% (p=0,0002).
Farmakokinetika gemcitabina je ispitivana kod 353 pacijenta u okviru sedam studija. Bilo je 121 žena i 232 muškarca, čija se starost kretala od 29 do 79 godina. Od tih pacijenata, približno 45% je imalo nemikrocelularni karcinom pluća, a 35% je imalo dijagnozu karcinoma pankreasa. Sledeći farmakokinetički parametri su dobijeni za doze koje su bile u rasponu od 500 do 2592 mg/m² i koje su primenjivane pacijentima putem infuzije u trajanju od 0,4 do 1,2 sata.
Maksimalne koncentracije u plazmi (dobijene u roku od 5 minuta nakon završetka infuzije) iznosile su 3,2 do 45,5 mikrograma/mL. Koncentracije u plazmi nepromenjenog leka nakon doze od 1000 mg/m²/30 minuta bile su veće od 5 mikrograma/mL u periodu od oko 30 minuta nakon završetka infuzije i veće od 0,4 mikrograma/mL nakon dodatnih sat vremena.
Distribucija
Volumen distribucije centralnog kompartmenta je iznosio 12,4 L/m2 kod žena i 17,5 L/m2 kod muškaraca (varijabilnost među osobama je bila 91,9%). Volumen distribucije perifernog
kompartmenta je iznosio 47,4 L/m2. Volumen perifernog kompartmenta nije pokazao osetljivost u pogledu pola.
Smatra se da je vezivanje za proteine plazme bilo zanemarljivo.
Poluvreme eliminacije: Kretalo se u rasponu od 42 do 94 minuta zavisno od starosti i pola. Za preporučeni režim doziranja, eliminacija gemcitabina bi praktično trebalo da bude završena u roku od 5 do 11 sati od početka infuzije. Kada se primenjuje jednom nedeljno gemcitabin se ne akumulira.
Metabolizam
Gemcitabin se brzo metaboliše putem citidin deaminaze u jetri, bubrezima, krvi i drugim tkivima. Intracelularnim metabolizmom gemcitabina nastaju gemcitabin monofosfat, difosfat i trifosfat (dFdCMP, dFdCDP i dFdCTP), od kojih se dFdCDP i dFdCTP smatraju aktivnim. Ovi intracelularni metaboliti nisu detektovani u plazmi ili urinu. Primarni metabolit, 2’-deoksi 2’-2’- difluorouridin (dFdU) nije aktivan i nalazi se u plazmi i urinu.
Eliminacija
Sistemski klirens je u rasponu od 29,2 L/h/m² do 92,2 L/h/m² u zavisnosti od pola i starosti (interindividualna varijabilnost je bila 52,2%). Vrednost klirensa kod žena je približno 25% manja nego kod muškaraca. Iako je visok, izgleda da klirens i kod muškaraca i kod žena opada sa godinama života. Za preporučenu dozu gemcitabina od 1000 mg/m² koja se daje u vidu 30-minutne infuzije, manje vrednosti klirensa kod žena i muškaraca ne bi trebalo da zahtevaju smanjenje doze gemcitabina.
Urinarna ekskrecija: manje od 10% se izlučuje u nepromenjenom obliku. Renalni klirens je iznosio od 2 do 7 L/h/m².
Tokom nedelje nakon primene, 92 do 98 % primenjene doze gemcitabina se izlučuje, i to 99% putem urina, uglavnom u obliku dFdU, a 1 % putem fecesa.
Kinetika dFdCTP
Ovaj metabolit se može naći u mononuklearnim ćelijama periferne krvi i informacije navedene u nastavku teksta se odnose na te ćelije.
Intracelularne koncentracije se povećavaju proporcionalno dozama gemcitabina od 35-350 mg/m²/30- minuta, što daje koncentracije u stanju ravnoteže od 0,4-5 mikrograma/mL. Pri koncentracijima gemcitabina u plazmi iznad 5 mikrograma/mL, vrednosti dFdCTP se ne povećavaju, što ukazuje da je u ovim ćelijama došlo do saturacije.
Terminalno poluvreme eliminacije: 0,7 – 12 sati.
Kinetika dFdU
Maksimalne koncentracije u plazmi (3-15 minuta nakon završetka infuzije koja je trajala 30 minuta, 1000 mg/m²): 28-52 mikrograma/mL. Najmanja koncentracija nakon doziranja jednom nedeljno: 0,07-1,12 mikrograma/mL, bez vidljive akumulacije leka. Koncentracija leka u plazmi u funkciji vremena opada trofazno, srednje poluvreme terminalne faze: 65 sati (u rasponu od 33 do 84 sata).
Obrazovanje metabolita dFdU od osnovnog jedinjenja (nepromenjenog leka): 91%-98%. Srednji volumen distribucije centralnog kompartmenta: 18 L/m² (raspon 11–22 L/m²).
Srednji volumen distribucije u stanju ravnoteže (Vss): 150 L/m² (u rasponu 96-228 L/m²). Distribucija u tkivima: obimna.
Srednji prividni klirens: 2,5 L/h/m² (raspon 1-4 L/h/m²). Izlučivanje urinom: Potpuno.
Kombinovana terapija gemcitabinom i paklitakselom
Kombinovana terapija nije promenila farmakokinetiku ni gemcitabina ni paklitaksela.
Kombinovana terapija gemcitabinom i karboplatinom
Kada je bio primenjen u kombinaciji sa karboplatinom, farmakokinetika gemcitabina se nije menjala.
Oštećenje funkcije bubrega
Blaga do umerena insuficijencija bubrega (GFR od 30 mL/min do 80 mL/min) nema dosledno, značajno dejstvo na farmakokinetiku gemcitabina.
Farmaceutski podaci - Gemcitabine 1000mg
Manitol (E421);
Natrijum-acetat, trihidrat (E262);
Hlorovodonična kiselina (E507) (za podešavanje pH); Natrijum-hidroksid (E524) (za podešavanje pH).
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Neotvorene bočice:
2 godine.
Rekonstituisani rastvor:
Hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog rastvora je potvrđena za 24 sata na 30°C. Sa mikrobiološkog stanovišta, rekonstituisani rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, a to vreme ne bi smelo biti duži od 24 sata na sobnoj temperaturi, osim ukoliko rekonstitucija (i dalje razblaživanje, ako je potrebno) nije izvršena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Rekonstituisani rastvor leka Gemcitabine Corapharm ne treba čuvati u frižideru jer može doći do kristalizacije.
Neotvorena bočica: Čuvati na temperaturi do 30°C.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak 6.3.
Gemcitabine Corapharm, 200 mg, prašak za rastvor za infuziju:
Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla (tip I), zatvorena sa čepom od sive butil gume, aluminijumskom kapicom i polipropilenskim poklopcem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa praškom za rastvor za infuziju (1x200 mg) i Uputstvo za lek.
Gemcitabine Corapharm, 1000 mg, prašak za rastvor za infuziju:
Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla (tip I), zatvorena sa čepom od sive butil gume, aluminijumskom kapicom i polipropilenskim poklopcem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa praškom za rastvor za infuziju (1x1000 mg) i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Rukovanje
Prilikom pripreme i odlaganja rastvora za infuziju potrebno je pridržavati se uobičajenih bezbednosnih mera opreza za rukovanje citostaticima. Pripremu treba vršiti u u posebno odvojenom zaštitnom prostoru, uz upotrebu zaštitnih mantila i rukavica. Ukoliko ne postoji posebno odvojen zaštitni prostor, uz pomenutu opremu treba koristiti zaštitnu masku i naočare. Ako lek dođe u kontakt sa očima, može izazvati ozbiljnu iritaciju. Oči treba odmah temeljno isprati vodom. Ukoliko iritacija ne prodje, obratite se lekaru. Ukoliko rastvor dođe u kontakt sa kožom, temeljno isprati vodom.
Uputstvo za rekonstituciju (i dalje razblaživanje, ako je potrebno)
Jedini odobreni rastvarač za rekonstituciju sterilnog praška gemcitabina je sterilan rastvor natrijum- hlorida 9 mg/mL (0,9%) (bez konzervansa). Uzimajući u obzir rastvorljivost, maksimalna koncentracija gemcitabina nakon rekonstitucije je 40 mg/mL. Rekonstitucija pri koncentracijama većim od 40 mg/mL može dovesti do nepotpunog rastvaranja i treba je izbegavati.
-
Prilikom rekonstitucije i daljeg razblaživanja gemcitabina za primenu intravenskom infuzijom treba koristiti aseptičnu tehniku.
-
Za rekonstituciju, u bočicu leka Gemcitabine Corapharm, 200 mg dodati 5 mL sterilnog rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%), bez konzervansa, a u bočicu leka Gemcitabine Corapharm, 1000 mg dodati 25 mL sterilnog rastvora natrijum-hlorida za injekcije 9 mg/mL (0,9%), bez konzervansa. Ukupna zapremina nakon rekonstitucije je 5,26 mL (za bočicu leka Gemcitabine Corapharm 200 mg), odnosno 26,3 mL (za bočicu leka Gemcitabine Corapharm, 1000 mg). Tako se dobija koncentracija gemcitabina od 38 mg/mL, što uključuje obračunatu istisnutu zapreminu liofilizovanog praška. Promućkati da se rastvori. Može se uraditi dalje razblaživanje sa sterilnim rastvorom natrijum-hlorida za injekcije 9 mg/mL (0,9%), bez konzervansa. Rekonstituisani rastvor je bistar, bezbojan do svetlobež boje.
-
Lekove za parenteralnu primenu treba vizuelno prekontrolisati pre upotrebe u smislu prisustva čestica ili promene boje. Ukoliko se primete čestice rastvor ne treba primeniti.
-
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.