Ciprofloxacin Remedica 500mg film tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Ciprofloxacin 500mg
Lek Ciprofloxacin Remedica, film tablete, su indikovane za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke 5.1). Pre započinjanja terapije posebnu pažnju obratiti na dostupne informacije o rezistenciji bakterija na ciprofloksacin.
Uzeti u obzir zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibiotika.
Odrasli
-
Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama
-
egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća. U terapiji egzacerbacije hronične opstruktivne bolesti pluća, ciprofloksacin treba primenjivati isključivo kada se primena drugih antibakterijskih lekova koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija smatra neadekvatnom.
-
bronho-pulmonalne infekcije (kod cistične fibroze ili kod bronhiektazija)
-
pneumonija
-
-
Hronični supurativni otitis media
-
Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa, naročito ako je uzrokovana Gram-negativnim bakterijama
-
Infekcije urinarnog trakta
-
nekomplikovani akutni cistitis. Kod nekomplikovanog akutnog cistitisa Ciprofloxacin Remedica treba primenjivati samo kada se primena drugih antibakterijskih lekova koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija smatra nedekvatnom.
-
akutni pijelonefritis
-
komplikovane infekcije urogenitalnog trakta
-
bakterijski prostatitis
-
-
Infekcije genitalnog trakta
-
gonokokni uretritis i cervicitis, uzrokovani osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae
-
epididimo-orhitis uključujući i slučajeve uzokovane osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae
-
pelvična inflamatorna bolest uključujući i slučajeve uzrokovane osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae
-
-
Infekcije gastro-intestinalnog trakta (npr. putnička dijareja)
-
Intraabdominalne infekcije
-
Infekcije kože i mekih tkiva uzrokovane Gram-negativnim bakterijama
-
Maligni otitis externa
-
Infekcije kostiju i zglobova
-
Profilaksa invazivnih infekcija uzrokovanih bakterijom Neisseria meningitidis
-
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja patogenu i lečenje)
Ciprofloksacin može da se primenjuje u terapiji pacijenata sa neutropenijom koji imaju groznicu za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.
Deca i adolescenti
-
Bronhopulmonalne infekcije, uzrokovane bakterijom Pseudomonas aeruginosa, kod pacijenata sa cističnom fibrozom
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis
-
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje).
Ciprofloksacin se može primenjivati u terapiji teških oblika infekcija kod dece i adolescenata, kada se smatra da je to neophodno.
Terapiju treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju pacijenata sa cističnom fibrozom i/ili u lečenju teških oblika infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke 5.1).
Doziranje
Doziranje zavisi od indikacije, težine infekcije i mesta infekcije, osetljivosti uzročnika na ciprofloksacin, funkcije bubrega kod pacijenta, a kod dece i adolescenata i od telesne mase.
Trajanje terapije zavisi od težine infekcije i kliničkog i bakteriološkog toka bolesti.
Lečenje infekcija uzrokovanih pojedinim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih odgovarajućih antibiotika.
Terapija nekih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom, infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu još nekih antibakterijskih lekova u zavisnosti od uzročnika.
Odrasli
| Indikacije | Dnevne doze (u mg) | Ukupno trajanje terapije (potencijalno uključujući početnuparenteralnu terapiju ciprofloksacinom) | |
| Infekcije donjih delovarespiratornog trakta | 500 mg-750 mg dvaputa dnevno | 7 do 14 dana | |
| Infekcije gornjih delova respiratornog trakta | Akutna egzacerbacijahroničnog sinuzitisa | 500 mg-750 mg dvaputa dnevno | 7 do 14 dana |
| Hronični supurativniotitis media | 500 mg-750 mg dvaputa dnevno | 7 do 14 dana | |
| Maligni otitis externa | 750 mg dva putadnevno | 28 dana do 3 meseca | |
| Infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4) | Nekomplikovani akutni cistitis | 250 mg-500 mg dvaputa dnevno | 3 dana |
| Kod žena u premenopauzi, može se primenjivati pojedinačna doza od 500 mg | |||
| Komplikovani cistitis,akutni pijelonefritis | 500 mg dva putadnevno | 7 dana | |
| Komplikovani pijelonefritis | 500 mg-750 mg dva puta dnevno | Najmanje 10 dana, može biti produženo i na period duži od 21 dan u nekim specifičnim stanjima(kao što je apsces) | |
| Bakterijski prostatitis | 500 mg-750 mg dva puta dnevno | 2 do 4 nedelje (akutni) do4 do 6 nedelja(hronični) | |
| Infekcije genitalnog trakta | Gonokokni uretritis i cervicitis uzrokovani osetljivom bakterijomNeisseria gonorrhoeae | 500 mg kao pojedinačna doza | 1 dan (jedna doza) |
| Epididimo-orhitis ipelvična inflamatorna | |||
| bolest uključujući slučajeve uzrokovane osetljivom bakterijom Neisseriagonorrhoeae | 500 mg - 750 mg dva puta dnevno | Najmanje 14 dana | |
| Infekcije gastrointestinalnog trakta i intraabdominalne infekcije | Dijareja uzrokovana patogenim bakterijama uključujući Shigella spp. (osim Shigella dysenteriae tip 1) i empirijska terapija teškihoblika putničke dijareje | 500 mg dva puta dnevno | 1 dan |
| Dijareja uzrokovanapatogenom Shigella dysenteriae tip 1 | 500 mg dva puta dnevno | 5 dana | |
| Dijareja uzrokovana patogenom Vibriocholerae | 500 mg dva puta dnevno | 3 dana | |
| Tifoidna groznica | 500 mg dva puta dnevno | 7 dana | |
| Intraabdominalne infekcije uzrokovane Gram-negativnimbakterijama | 500 mg - 750 mg dva puta dnevno | 5 do 14 dana | |
| Infekcije kože i mekih tkiva uzrokovane Gram-negativnimbakterijama | 500 mg - 750 mg dva puta dnevno | 7 do 14 dana | |
| Infekcije kostiju i zglobova | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | maksimalno 3 meseca | |
| Pacijenti sa neutropenijom koji imaju groznicu za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.Ciprofloksacin istovremeno treba dati sa još nekim antibiotikom u skladusa zvaničnim vodičem | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | Terapiju treba nastaviti u toku celog perioda dok postoji neutropenija | |
| Profilaksa invanzivnih infekcija uzrokovanihbakterijom Neisseria meningitidis | 500 mg kao pojedinačna doza | 1 dan (jedna doza) | |
| Inhalacioni antraks - profilaksa nakonizlaganja patogenu i |
| lečenje, kod osoba koje mogu da prime terapiju oralnim putem, kada je klinički opravdano Terapiju treba započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganjapatogenu. | 500 mg dva puta dnevno | 60 dana od potvrde izlaganja bakteriji Bacillus anthracis |
Pedijatrijska populacija
| Indikacije | Dnevna doza (u mg) | Ukupno trajanje terapije(potencijalno uključujući početnuparenteralnu terapiju ciprofloksacinom) |
| Cistična fibroza | 20 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg podozi | 10 do 14 dana |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis | 10-20 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi | 10 do 21 dan |
| Inhalacioni antraks - profilaksa nakon izlaganja patogenu i lečenje, kod osoba koje mogu da prime terapiju oralnim putem, kada je klinički opravdano.Terapiju treba započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganja patogenu. | 10-15 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 500 mg po dozi | 60 dana od potvrde izlaganja bakteriji Bacillus anthracis |
| Ostale teške infekcije | 20 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg podozi | U zavisnosti od tipa infekcije |
Stariji pacijenti
Prilikom određivanja doze kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir težinu infekcije i klirens kreatinina pacijenta.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre
Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije su date u tabeli:
| Klirens kreatinina | Serumski kreatinin | Oralna doza (mg) |
| (mL/min/1,73 m2) | (mikromol/L) | |
| >60 | <124 | Videti uobičajeno doziranje |
| 30-60 | 124-168 | 250-500 mg na svakih 12 sati |
| <30 | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata |
| Pacijenti na hemodijalizi | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata (nakondijalize) |
| Pacijenti na peritonealnojdijalizi | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata |
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze.
Doziranje kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega i/ili oštećenjem funkcije jetre nije utvrđeno.
Način primene
Oralna primena.
Film tablete treba progutati cele sa malo tečnosti (ne žvakati). Mogu se uzimati nezavisno od obroka. Ukoliko se uzimaju na prazan stomak dolazi do brže resorpcije aktivne supstance. Ciprofloksacin tablete ne treba uzimati sa mlečnim proizvodima (npr. mleko, jogurt) ili voćnim sokovima obogaćenim mineralima (npr. sok od pomorandže obogaćen kalcijumom) (videti odeljak 4.5).
U teškim slučajevima ili ukoliko pacijent nije u stanju da uzima tablete (npr. pacijenti na enteralnoj ishrani), preporučeno je terapiju započeti intravenskom primenom ciprofloksacina, dok se ne omogući prelazak na oralnu terapiju.
Tablete ciprofloksacina ne treba drobiti i stoga nisu pogodne za lečenje odraslih i pedijatrijskih pacijenata koji ne mogu da progutaju teblete. Kod ovih pacijenata može se koristiti druga formulacija (oralna suspenzija).
Ako se propusti doza, treba je uzeti bilo kada, ali ne kasnije od 6 sati pre sledeće planirane doze. Ako je ostalo manje od 6 sati pre sledeće doze, propuštenu dozu ne treba uzimati i lečenje treba nastaviti kako je propisano sa sledećom planiranom dozom. Dvostruke doze ne treba uzimati da bi se nadoknadila propuštena doza.
-
preosetljivost na aktivnu supstancu, ili druge hinolone ili bilo koju od pomoćnih supstanci (videti odeljak 6.1);
-
istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak 4.5).
Primenu Ciprofloxacin Remedica treba izbegavati kod pacijenata sa istorijom ozbiljnih neželjenih reakcija u prošlosti kada su primenili hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.3).
Teški oblici infekcija i mešovite infekcije izazvane Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima
Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje bi mogle biti zazvane Gram-pozitivnim ili anaerobnim patogenima. Kod ovih infekcija istovremeno sa ciprofloksacinom je potrebno primeniti i druge odgovarajuće antibiotike.
Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)
Ciprofloksacin se ne preporučuje za lečenje streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.
Infekcije genitalnog trakta
Gonokokni uretritis, cervicitis, epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest mogu biti uzrokovani bakterijom N.gonorrhoeae rezistentnom na fluorohinolone.
Zato, ciprofloksacin za lečenje gonokoknog uretritisa ili cervicitisa treba primeniti samo ukoliko se može isključiti ciprofloksacin-rezistentna N.gonorrhoeae.
Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, empirijski razmotriti primenu ciprofloksacina samo u kombinaciji sa drugim odgovarajućim antibiotikom (npr. cefalosporin), osim ukoliko se može isključiti ciprofloksacin-rezistentna N.gonorrhoeae. Ukoliko se nakon tri dana terapije ne postigne kliničko poboljšanje, ponovo razmotriti terapiju.
Infekcije urinarnog trakta
Rezistencija na fluorohinolone E.coli, kao najčešćeg uzročnika urinarnih infekcija, varira u različitim zemljama Evrope.
Savetuje se da se prilikom propisivanja ciprofloksacina uzme u obzir prevalenca lokalne rezistencije E.coli
na fluorohinolone.
Očekuje se da je primena ciprofloksacina u pojedinačnoj dozi, koja može da se primeni kod nekomplikovanog cistitisa kod žena u premenopauzi, udružena sa manjom efikasnošću nego prilikom dugotrajnije terapije. Sve ovo treba da bude uzeto u obzir u pogledu porasta rezistencije E.coli na hinolone.
Intraabdominalne infekcije
Ograničeni su podaci o efikasnosti ciprofloksacina u lečenju postoperativnih intraabdominalnih infekcija.
Putnička dijareja
Prilikom odabira ciprofloksacina u terapiji putničke dijareje treba uzeti u obzir rezistenciju patogena u zemlji koju je pacijent posetio.
Infekcije kostiju i zglobova
Ciprofloksacin treba primenjivati u kombinaciji sa drugim antibioticima u zavisnosti od mikrobioloških rezultata.
Inhalacioni antraks
Primena kod ljudi je zasnovana na podacima o in vitro osetljivosti i eksperimentalnim rezultatima kod životinja, kao i ograničenim podacima kod ljudi. Prilikom lečenja antraksa lekar treba da uzme u obzir nacionalne i/ili internacionalne vodiče o lečenju antraksa.
Pedijatrijska populacija
Primena ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da bude u skladu sa zvaničnim vodičima. Terapija ciprofloksacinom treba da bude propisana samo od strane lekara koji imaju iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških oblika infekcija kod dece i adolescenata.
Utvrđeno je da ciprofloksacin izaziva artropatiju zglobova opterećenih težinom kod životinja u razvoju. Bezbednosni podaci iz randomizirane, duplo-slepe studije, gde je ispitivana primena ciproflokacina kod dece (ciprofloksacin: n=335; prosečni uzrast=6,3 godine; kontrolna grupa: n=349; prosečni uzrast=6,2 godine; raspon godina= od 1 do 17 godina) pokazuju da je incidenca suspektne artropatije povezane sa upotrebom leka (zaključeno na osnovu kliničkih simptoma i znakova vezanih za zglobove) do 42. dana bila 7,2% i 4,6%. Nakon jednogodišnjeg praćenja incidenca artropatije povezane sa upotrebom leka je iznosila 9,0% i 5,7%, redom. Porast broja slučajeva suspektne, sa lekom povezane artropatije, tokom vremena, nije bio
statistički značajan između grupa. Lečenje ciprofloksacinom treba započeti samo nakon pažljive procene koristi i rizika, zbog mogućeg neželjenog dejstva na zglobove i/ili okolna tkiva (videti odeljak 4.8).
Bronhopulmonarne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom
Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 5-17 godina. Još više su ograničeni podaci o iskustvima sa lečenjem dece uzrasta 1-5 godina.
Komplikovane urinarne infekcije i pijelonefritis
Upotrebu ciprofloksacina za lečenje komplikovanih urinarnih infekcija treba razmotriti kada se ne mogu koristiti drugi lekovi i ukoliko je u skladu sa mikrobiološkim rezultatima.
Kliničke studije su uključivale decu i adolescente uzrasta 1-17 godina.
Drugi specifični teški oblici infekcija
Ciprofloksacin je opravdano primenjivati u drugim teškim oblicima infekcija ukoliko je to u skladu sa zvaničnim vodičima, nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija, nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.
Primena ciprofloksacina u drugim specifičnim teškim oblicima infekcija, sem već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.
Preosetljivost
Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaksu i anafilaktoidne reakcije, se mogu javiti nakon primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu ugroziti život. Ukoliko se javi ovakva reakcija, prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatne medicinske mere.
Produžene, oštećujuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije na lek
Zabeleženi su veoma retki slučajevi (traju mesecima ili godinama) kod pacijenata na terapiji hinolonima ili fluorohinolonima, produženih, oštećujućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje utiču na različite, ponekad i višestruke, organske sisteme (mišićno skeleteni, nervni, psihijatrijski i čula), nevezano za starost i postojeće faktore rizika. Treba odmah pri pojavi prvih znaka ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije prekinuti primenu Ciprofloxacin Remedica i pacijente savetovati da kontaktiraju svog lekara za savet.
Tendinitis i ruptura tetiva
Generalno, ciprofloksacin ne bi trebalo koristiti kod pacijenata koji su ranije imali poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Međutim, u veoma retkim slučajevima, nakon mikrobiološke potvrde uzročnika i procene odnosa koristi i rizika, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za lečenje određenih teških oblika infekcija, posebno u slučaju neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina.
Prilikom upotrebe ciprofloksacina, čak i u prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno, ali ne i isključivo Ahilove), ponekad i obostrane. Do upala i ruptura tetiva može doći čak i nekoliko meseci nakon završetka terapije ciprofloksacinom. Rizik od tendinopatije je povećan kod pacijenata starije životne dobi, pacijenata sa poremećenom funkcijom bubrega, pacijenata sa transplantiranim organima i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima (videti odeljak 4.8). tako da istovremenu upotrebu kortikosteroida treba izbegavati.
Na prvi znak tendinitisa (npr. bolni otok, upala), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti alternativnu terapiju. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude adekvatno tretiran (imobilisan).
Kortikosteroide ne primenjivati ukoliko se pojave znaci tendinopatije.
Pacijenti sa mijastenijom gravis
Ciprofloksacin treba sa oprezom koristiti kod pacijenata sa mijastenijom gravis, jer simptomi mogu da se pogoršaju (videti odeljak 4.8).
Aneurizma i disekcija aorte, regurgitacija/inkompetenca srčanih zalistaka
Epidemiološke studije su zabeležile povećanje rizika aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starijih pacijenata, kao i regurgitacije zalistaka aorte i mitralnih nakon primene fluorohinolona. Slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad iskomplikovane rupturom (uključujući smrtonosne) , regurgitacije/inkompetence srčanih zalistaka prijavljeni su kod pacijenata koji primaju fluorohinolone (videti odeljak 4.8).
Dakle, fluorohinolone treba primeniti tek nakon pažljive procene koristi i rizika, kao i nakon uzimanja u obzir drugih mogućnosti za terapiju kod pacijenata sa porodičnom istorijom aneurizmi ili kongenitalnim oboljenjima srčanih zalistaka, ili kod pacijenata sa dijagnozom već postojeće aneurizme aorte i/ili disekcijom srčanih zalistaka, ili u prisustvu drugih faktora rizika ili predisponirajućih stanja:
-
aneurizma i disekcija aorte, kao i regurgitacija/inkompetenca srčanih zalistaka ( poremećeji vezivnog tkiva kao što su Marfan sindrom ili Ehlers-Danlos sindrom, Turner sindrom, Behcet oboljenje, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno
-
aneurizma i disekcija aorte (vaskularni poremećaji kao što su Takayasu artritis ili arteritis džinovskih ćelija ili poznata ateroskleroza ili Sjögren sindrom) ili dodatno
-
regurgitacija/inkompetenca srčanih zalistaka (infektivni endokarditis)
Rizik aneurizme i disekcije aorte i rupture može biti uvećan kod pacijenata kod kojih se istovremeno primenjuju sistemski kortikosteroidi.
U slučaju iznenadnog abdominalnog, bola u grudima ili leđima, pacijente je potrebno posavetovati da odmah potreaže savet lekara u hitnoj pomoći.
Pacijente je potrebno savetovati da odmah potraže medicinsku pomoć u slučaju akutnog poremećaja disanja, pri pojavi srčanih palpitacija ili razvoju edema abdomena ili donjih delova ekstremiteta.
Poremećaji vida
Ukoliko se vid ošteti ili ukoliko pacijent prijavi bilo kakve promene na na očima ili probleme sa vidom , treba odmah konsultovati oftalmologa.
Fotosenzitivnost
Utvrđeno je da ciprofloksacin izaziva fotosenzitivne reakcije. Pacijente koji su na terapiji ciprofloksacinom savetovati da dok su na lečenju izbegavaju direktno izlaganje jakoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju (videti odeljak 4.8).
Centralni nervni sistem-konvulzije
Poznato je da ciprofloksacin, kao i ostali hinoloni, može izazvati napade ili sniziti prag za njihovu pojavu. Prijavljeni su i slučajevi statusa epileptikusa. Ciprofloksacin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima CNS-a, koji mogu biti predisponirani za razvoj napada. Ukoliko se jave napadi treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom (videti odeljak 4.8).
Periferna neuropatija
Slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koji rezultuju parestezijom, hipoestezijom, disestezijom ili slabošću prijavljeni su kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone.
Pacijente koji se leče ciprofloksacinom treba savetovati da obaveste svog lekara pre nastavka terapije ukoliko se kod njih jave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost i/ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (Videti odeljak 4.8).
Psihijatrijske reakcije
Psihijatrijski poremećaji se mogu javiti i nakon prve primene leka. U retkim slučajevima, depresija ili psihoze mogu uznapredovati do suicidalnih ideja/misli i dovesti do pokušaja samoubistva ili izvršenja samoubistva. U tim slučajevima treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.
Kardiološki poremećaji
Fluorohinolone, uključujući i ciprofloksacin, sa oprezom koristiti kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za produženje QT intervala, kao što su:
-
kongenitalni produženi QT interval,
-
istovremena primena lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),
-
nekorigovan disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezijemija),
-
srčane bolesti (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).
Osobe starije životne dobi i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžavaju QTc-interval. Iz tog razloga, sa oprezom koristiti fluorohinolone, uključujući ciprofloksacin, kod ovih populacija.
(Videti odeljak 4.2. Pacijenti starije životne dobi, odeljke 4.5, 4.8. i 4.9.) Disglikemija
Kao i prilikom primene drugih hinolona, može doći do poremećaja koncentracije glukoze u krvi, uključujući
hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), posebno kod starijih pacijenata, dijabetičara na istovremenoj terapiji oralnim antidijabetikom (npr.glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Zbog toga je neophodno pažljivo praćenje vrednosti glukoze kod dijabetičara..
Gastrointestinalni sistem
Pojava teške i perzistentne dijareje tokom ili nakon terapije (uključujući i nekoliko nedelja nakon terapije) može biti znak kolitisa povezanog sa primenom antibiotika (životno ugrožavajući sa mogućim fatalnim ishodom), koji zahteva hitnu terapiju (videti odeljak 4.8). U ovim slučajevima, neophodno je odmah prekinuti lečenje ciprofloksacinom i dati adekvatnu terapiju. Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.
Bubrezi i urinarni system
Prijavljeni su slučajevi kristalurije povezani sa primenom ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji su na terapiji ciprofloksacinom treba da budu dobro hidrirani. Trebalo bi izbegavati prekomernu alkalizaciju urina.
Oštećena funkcija bubrega
S obzirom na to da se ciprofloksacin uglavnom izlučuje u nepromenjenom obliku preko bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegla povećana pojava neželjenih dejstava zbog akumulacije leka.
Hepatobilijarni sistem
Prilikom primene ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi hepatičke nekroze i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna boja urina, pruritus ili preosetljivost abdomena), lečenje bi trebalo prekinuti.
Deficit glukozo-6- fosfat dehidrogenaze
Prilikom primene ciprofloksacina kod pacijenata sa deficitom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze prijavljeni su slučajevi pojave hemolitičkih reakcija. Kod ovih pacijenata bi trebalo izbegavati primenu ciprofloksacina,
osim ukoliko je procenjeno da potencijalna korist prevazilazi mogući rizik za njegovu primenu. U ovom slučaju, pratiti znakove eventualne pojave hemolize.
Rezistencija
Tokom ili nakon lečenja ciprofloksacinom, mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na ciprofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Poseban rizik izolovanja ciprofloksacin- rezistentne bakterije može postojati u slučaju produžene primene leka i u slučaju terapije nozokomijalnih infekcija i/ili infekcija uzrokovanih bakterijom Staphylococcus i Pseudomonas spp.
Citohrom P450
Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i to može izazvati povišene serumske koncentracije istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu preko ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanzapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin). Iz tog razloga, pacijenate koji ove supstance primenjuju istovremeno sa ciprofloksacinom, neophodno je pažljivo pratiti na pojavu kliničkih znakova predoziranosti i može biti potrebno određivanje serumskih koncentracija lekova (npr. teofilina) (videti odeljak 4.5). Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.
Metotreksat
Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina nije preporučljiva (videti odeljak 4.5).
Uticaj na laboratorijske analize
In vitro aktivnost ciprofloksacina na Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetih od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.
Uticaj drugih lekova na ciprofloksacin
Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval
Ciprofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba sa oprezom koristiti kod pacijenata koji koriste lekove koji mogu produžiti QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).
Stvaranje helatnih kompleksa
Istovremena oralna upotreba ciprofloksacina (oralno) i lekova i suplemenata minerala koji sadrže polivalentne katjone (npr. kalcijum, magnezijum, aluminijum, gvožđe), polimera koji vezuju fosfate (npr. sevelamer ili lantanum karbonat), sukralfata ili antacida, kao i lekova sa visokim puferskim kapacitetom (npr. didanozin tablete) koji sadrže magnezijum, aluminijum ili kalcijum, redukuju resorpciju ciprofloksacina. Posledično, ciprofloksacin bi trebalo primenjivati bilo 1-2 sata pre ili najmanje 4 sata nakon upotrebe ovih preparata. Ovo ograničenje se ne odnosi na antacide iz grupe blokatora H2 receptora.
Hrana i mlečni proizvodi
Kalcijum iz obroka ne utiče značajno na resorpciju. Međutim, tokom terapije ciprofloksacinom treba izbegavati istovremenu upotrebu mlečnih proizvoda ili napitaka obogaćenim mineralima (npr. mleko, jogurt, kalcijumom obogaćen sok od pomorandže) zbog mogućeg smanjenja resorpcije ciprofloksacina.
Probenecid
Probenecid utiče na renalnu ekskreciju ciprofloksacina. Istovremena upotreba probenecida i cipofloksacina povećava serumske koncentracije ciprofloksacina.
Metoklopramid
Metoklopramid ubrzava resorpciju oralno uzetog ciprofloksacina (oralno) što dovodi do bržeg postizanja maksimalnih koncentracija u plazmi. Nije primećen uticaj na bioraspoloživost ciprofloksacina.
Omeprazol
Istovremena primena ciprofloksacina i omeprazola rezultira blagom redukcijom Cmax i PIK ciprofloksacina.
Uticaj ciprofloksacina na druge lekove
Tizanidin
Tizanidin se ne sme primenjivati istovremeno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkoj studiji rađenoj na zdravim dobrovoljcima, postojao je porast serumskih koncentracija tizanidina (porast Cmax: 7 puta; opseg: 4-21 puta; porast PIK: 10 puta; opseg: 6-24 puta) kada je primenjivan istovremeno sa ciprofloksacinom. Porast serumskih koncentracija tizanidina dovodi do potenciranja hipotenzivnog i sedativnog efekta.
Metotreksat
Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenom primenom ciprofloksacina, potencijalno dovodeći do porasta koncentracije metotreksata u plazmi i povećanog rizika od toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena primena se ne preporučuje (videti odeljak 4.4)
Teofilin
Istovremena primena ciprofloksacina i teofilina može dovesti do neželjenog porasta koncentracije teofilina u serumu. To može dovesti do pojave neželjenih dejstava uzrokovanih teofilinom koja u retkim slučajevima mogu ugroziti život ili biti fatalna. Tokom istovremene primene neophodno je praćenje serumskih koncentracija teofilina i po potrebi smanjiti doze teofilina (videti odeljak 4.4).
Ostali derivati ksantina
Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (oksipentifilina), prijavljene su povišene serumske koncentracije ovih derivata ksantina.
Fenitoin
Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može dovesti do povišenih ili sniženih koncentracija serumskih fenitoina, tako da je preporučeno praćenje njegovih koncentracija.
Ciklosporin
Primećeno je prolazno povećanje koncentracije serumskog kreatinina prilikom istovremene primene lekova koji sadrže ciprofloksacin i ciklosporin. Iz tog razloga, neophodna je česta (dva puta nedeljno) kontrola serumskog kreatinina kod ovih pacijenata.
Antagonisti vitamina K
Istovremena primena ciprofloksacina sa antagonistom vitamina K može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Rizik može da varira u zavisnosti od primarne infekcije, uzrasta i opšteg stanja pacijenta, tako da je doprinos ciprofloksacina porastu vrednosti INR-a (internacionalni normalizovani odnos) teško proceniti. Preporučuje se češće praćenje INR-a tokom i kratko nakon istovremene primene ciprofloksacina sa nekim antagonistom vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).
Duloksetin
U kliničkim studijama je pokazano da istovremena primena duloksetina sa snažnim inhibitorima CYP450 1A2 izoenzima, kao što je fluvoksamin, može dovesti do porasta PIK i Cmax duloksetina. Iako nema
dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak 4.4).
Ropinirol
Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena upotreba ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, rezultira povećanjem Cmax ropinirola za 60%, odnosno PIK ropinirola za 84%. Preporučuje se praćenje neželjenih dejstava zbog primene ropinirola i ukoliko je potrebno prilagođavanje doze, u toku i neposredno nakon istovremene primene ciprofloksacina (videti odeljak 4.4).
Lidokain
Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, smanjuje klirens intravenskog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i s njom u vezi pojave neželjenih dejstava.
Klozapin
Nakon istovremene primene 250 mg ciprofloksacina i klozapina u trajanju od 7 dana, serumske koncentracije klozapina i N-desmetilklozapina su bile povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se kliničko praćenje i adekvatno prilagođavanje doze klozapina tokom i kratko nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).
Sildenafil
Cmax i PIK sildenafila su povećani približno dva puta kod zdravih ispitanika nakon oralne primene 50 mg istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga, prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, treba biti pažljiv i uzeti u obzir koristi i rizike terapije.
Agomelatin
U kliničkim studijama, pokazano je da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izoenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina, dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako ne postoje klinički podaci za moguću interakciju sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2, slični efekti se mogu očekivati kod istovremene primene (videti "Citohrom P450" u odeljku 4.4).
Zolpidem
Istovremena primena ciprofloksacina može povećati koncentraciju zolpidema u krvi, tako da se ne preporučuje istovremena primena.
Trudnoća
Dostupni podaci o upotrebi ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na pojavu malformacija ili znakova fetalne/neonatalne toksičnosti. Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i još nerođenih životinja primećeno je da je izlaganje hinolonima imalo efekte na hrskavicu koja je u razvoju, pa se zbog toga ne može isključiti ni štetni efekat ovog leka na zglobnu hrskavicu kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak 5.3).
Kao mera opreza, poželjno je izbegavati upotrebu ciprofloksacina tokom trudnoće.
Dojenje
Ciprofloksacin se izlučuje u mleko dojilja. Zbog potencijalnog rizika da ošteti hrskavicu, ciprofloksacin ne primenjivati tokom dojenja.
Zbog neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na brzinu reakcije, pa može smanjiti sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Najčešće prijavljena neželjena dejstva su mučnina i dijareja.
Neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju leka ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) su sortirana po organskim sistemima i učestalošću i data u niže navedenoj tabeli. Prilikom procenjivanja učestalosti uzeti su podaci prijavljeni i kod oralne i intravenske primene leka.
| Sistem | Česta | Povremeno | Retko | Veoma retko | Nepoznata |
| organa | (≥1/100, | (≥1/1000, <1/100) | (≥1/10000, | (<1/10000) | učestalost |
| <1/10) | <1/1000) | (ne može se | |||
| proceniti na | |||||
| osnovu | |||||
| dostupnih | |||||
| podataka) | |||||
| Infekcije iinfestacije | Superinfekcijagljivicima | ||||
| Poremećaji | Eozinofilija | Leukopenija | Hemolitička | ||
| krvi i limfnog | Anemija | anemija | |||
| sistema | Neutropenija | Agranulocitoza | |||
| Leukocitoza | Pancitopenija | ||||
| Trombocitopenija | (životno | ||||
| Trombocitemija | ugrožavajuća) | ||||
| Depresija koštane | |||||
| srži (životno | |||||
| ugrožavajuća) | |||||
| Imunski | Alergijske | Anafilaktička | |||
| poremećaji | reakcije | reakcija | |||
| Alergijski | Anafilaktički šok | ||||
| edem/angioedem | (životno | ||||
| ugrožavajući)(vid | |||||
| eti odeljak 4.4) | |||||
| Reakcija slična | |||||
| serumskoj bolesti | |||||
| Endokrini | Sindrom | ||||
| poremećaji | neadekvatne | ||||
| sekrecije | |||||
| antidiuretičko | |||||
| g hormona | |||||
| (SIADH) | |||||
| Poremećaji metabolizma iishrane | Smanjen apetit | Hiperglikemija Hipoglikemija(videti odeljak | Hipoglikemijs ka koma(videti odeljak |
| 4.4) | 4.4) | ||||
| Psihijatrijski | Psihomotorna | Konfuzija i | Psihotičke | Manija | |
| poremećaji* | hiperaktivnost/agitac | dezorijentacija | reakcije | uključujući | |
| ija | Anksiozne | (potencijalno | hipomaniju | ||
| reakcije | kulminiraju do | ||||
| Abnormalni snovi | suicidalnih | ||||
| Depresija | ideja/misli ili | ||||
| (potencijalno | pokušaja suicida | ||||
| kulminira do | ili suicida) (videti | ||||
| suicidalnih | odeljak 4.4) | ||||
| ideja/misli ili | |||||
| pokušaja suicida | |||||
| ili suicida) (videti | |||||
| odeljak 4.4) | |||||
| Halucinacije | |||||
| Poremećaji | Glavobolja | Parestezije i | Migrena | Periferna | |
| nervnog | Vrtoglavica | disestezije | Poremećaj | neuropatija i | |
| sistema* | Poremećaji sna | Hipoestezije | koordinacije | polineuropatij | |
| Poremećaji ukusa | Tremor | Poremećaj | a (videti | ||
| Konvulzije | hodanja | odeljak 4.4) | |||
| (uključujući status | Poremećaji | ||||
| epileptikus, videti | olfaktornog živca | ||||
| odeljak 4.4) | (nervus | ||||
| Vertigo | olfactorius) | ||||
| Povišeni | |||||
| intrakranijalni | |||||
| pritisak i | |||||
| pseudotumor | |||||
| cerebri | |||||
| (pseudotumor | |||||
| cerebri) | |||||
| Poremećajioka* | Poremećaj vida(npr. diplopija) | Distorzijakolornog vida | |||
| Poremećaj | Tinitus | ||||
| uha i centra | Gubitak | ||||
| za ravnotežu* | sluha/oštećenje | ||||
| sluha | |||||
| Kardiološki | Tahikardija | Ventrikularna | |||
| poremećaji** | aritmija i | ||||
| ''torsades de | |||||
| pointes'' | |||||
| (prijavljeni | |||||
| uglavnom kod | |||||
| pacijenata sa | |||||
| faktorima | |||||
| rizika za | |||||
| produženje | |||||
| QT intervala), | |||||
| produženje | |||||
| QT intervala | |||||
| na EKG-u |
| (videti odeljke4.4 i 4.9) | |||||
| Vaskularni poremećaji** | Vazodilatacija HipotenzijaSinkopa | Vaskulitis | |||
| Respiratorni, torakalni i medijastinaln i poremećaji | Dispneja (uključujući astmu) | ||||
| Gastrointesti nalni poremećaji | Nauzeja Dijareja | Povraćanje Gastrointestinalni i bol u abdomenu Dispepsija Flatulencija | Kolitispovezan sa primenom antibiotika (veoma retko sa mogućim fatalnim ishodom)(videtiodeljak 4.4) | Pankreatitis | |
| Hepatobilijarn i poremećaji | Povećanje transaminaza Povećan bilirubin | Oštećenje jetre Holestatski ikterus Hepatitis | Nekroza jetre (veoma retko progredira do insuficijencije jetre koja ugrožava život)(videti odeljak 4.4) | ||
| Poremećaji kože ipotkožnog tkiva | Osip Pruritus Urtikarija | Fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4) | Petehije Erythema multiforme Erythema nodosum Stevens-Johnson sindrom (potencijalno životno ugrožavajući) Toksična epidermalna nekroliza (potencijalno životnougrožavajuća) | Akutna generalizovana egzantematoz na pustuloza (AGEP)Reakcija na lekove sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) | |
| Poremećaj mišićno- skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva* | Mišićno-skeletni bol (npr. bolovi ekstremiteta, bol u leđima, bol u grudima)Artralgija | Mijalgija Artritis Povišen tonus mišića i grčevi | Mišićna slabost Tendinitis Ruptura tetive (predominantno Ahilove)(videti odeljak 4.4)Egzarcerbacija simptoma |
| mijastenije gravis (videti odeljak 4.4) | |||||
| Poremećaj bubrega i urinarnog sistema | Oštećenje bubrega | Insuficijencija bubrega Hematurija Kristalurija (videti odeljak 4.4)Tubulointersticija lni nefritis | |||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestuprimene* | Astenija Groznica | Edem Znojenje (hiperhidroza) | |||
| Ispitivanja | Porast koncentracije alkalne fosfataze u krvi | Povišene koncentracije amilaze | Povišene vrednostiINR-a (kod pacijenata koji se leče antagonistimavitamina K) |
* registrovani su veoma retki slučajevi produženih (mesecima ili godinama), oštećujućih i potencijalno ireverzibilnih neželjenih reakcija na lek koje utiču na razne, ponekad i višestruko, organske sisteme i čula (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetiva, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresijom, umorom, poremećajem memorije, poremećajem sna i oštećenjem sluha, vida, ukusa i mirisa), povezani sa primenom hinolona i fluorohinolona u nekim slučajevima, bez obzira na postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).
** zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovane sa rupturom (uključujući i one fatalne), kao i regurgitacije /inkompetencije srčanih zalistaka, kod pacijenata koji primaju fluorohinilone (videti odeljak 4.4)
Pedijatrijski pacijenti
Incidenca artropatije (atralgija, artritis), gore pomenuta, se odnosi na podatke dobijene iz studija koje su sprovedene kod odraslih pacijenata. Kod dece je artropatija prijavljivana sa učestalošću često (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Postoje podaci o predoziranju sa blagim simptomima toksičnosti, koja se javila prilikom upotrebe 12g. Prijavljeno je da akutno predoziranje sa 16g uzrokuje akutnu bubrežnu insuficijenciju.
Simptomi predoziranja su vrtoglavica, tremor, glavobolja, umor, napadi, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u stomaku, oštećenje bubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Prijavljena je i reverzibilna bubrežna toksičnost.
Osim rutinskih hitnih mera, npr. pražnjenje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, preporučuje se i praćenje bubrežne funkcije, uključujući pH urina i povećanje kiselosti urina, ukoliko postoji potreba, u cilju sprečavanja kristalurije. Pacijenti bi trebalo da budu dobro hidrirani. Antacidi koji sadrže kalcijum ili magnezijum teorijski mogu smanjiti resorpciju ciprofloksacina u slučajevima predoziranja.
Samo mala količina ciprofloksacina (<10%) se eliminiše hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.
U slučaju predoziranja, primeniti simptomatsku terapiju. Treba raditi EKG monitoring, zbog mogućnosti produženja QT intervala.
Farmakološki podaci - Ciprofloxacin 500mg
Farmakoterapijska grupa: Hinolonski antibakterijski lekovi. Fluorohinoloni
ATC šifra : J01MA02
Mehanizam dejstva
Kao antibiotik iz grupe fluorohinolona, ciprofloksacin ispoljava baktericidnu aktivnost tako što inhibira i topoizomerazu II (DNK girazu) i topoizomerazu IV, koje su potrebne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.
Odnos farmakokinetike i farmakodinamike (FK/FD)
Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije leka u serumu (Cmax) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kao i odnosa između površine ispod krive (PIK) i MIC.
Mehanizam rezistencije
In vitro rezistencija na ciprofloksacin može nastati postepeno, procesom mutacija ciljnog mesta na DNK girazi i topoizomerazi IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je različit. Pojedinačne mutacije ne moraju dovesti do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije generalno dovode do kliničke rezistencije na veliki broj ili sve aktivne supstance iz te grupe.
Nepropustljivost i/ili efluks aktivnih supstanci pomoću pumpi, kao mehanizmi rezistencije, mogu imati različit uticaj na osetljivost na fluorohinolone, što zavisi od fizičko-hemijskih osobina različitih aktivnih supstanci u okviru klase i afiniteta transportnih sistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije su često primećeni u kliničkim izolatima.
Mehanizmi rezistencije koji inaktiviraju druge antibiotike, kao što su promene propustljivosti membrane (česta kod Pseudomonas aeruginosa) i efluksni mehanizmi mogu uticati na osetljivost na ciprofloksacin.
Prijavljena je plazmidom posredovana rezistencija kodirana qnr-genima.
Spektar antibakterijske aktivnosti
Date su granične vrednosti koncentracija („breakpoints”) na osnovu kojih se definišu osetljivi, srednje osetljivi i rezistentni sojevi bakterija:
EUCAST preporuke
| Mikroorganizmi | Osetljivost | Rezistencija |
| Enterobacteriaceae | S ≤ 0,25 mg/L | R > 0,5 mg/L |
| Salmonella spp. | S ≤ 0,06 mg/L | R > 0,06 mg/L |
| Pseudomonas spp. | S ≤ 0,5 mg/L | R > 0,5 mg/L |
| Acinetobacter spp. | S ≤ 1 mg/L | R > 1 mg/L |
| Staphylococcus spp.1 | S ≤ 1 mg/L | R > 1 mg/L |
| Haemophilus influenzae | S ≤ 0,06 mg/L | R > 0,06 mg/L |
| Moraxella catarrhalis | S ≤ 0,125 mg/L | R > 0,125 mg/L |
| Neisseria gonorrhoeae | S ≤ 0,03 mg/L | R > 0,06 mg/L |
| Neisseria meningitidis | S ≤ 0,03 mg/L | R > 0,03 mg/L |
| Granične vrednosti koncentracijabez obzira na vrstu* | S ≤ 0,25 mg/L | R > 0,5 mg/L |
| 1 Staphylococcus spp.- granične vrednosti koncentracija za ciprofloksacin se odnose na terapiju velikim dozama*Granične vrednosti bez obzira na vrstu su određene uglavnom na osnovu FK/FD podataka i nezavisne su od minimalnih inhibitornih koncentracija za specifične vrste. Koriste se u slučaju terapije vrsta za koje nisu dategranične vrednosti koncentracija, ali ne i za vrste za koje se ne preporučuju testovi osetljivosti. | ||
Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i u vremenu za pojedine vrste, pa su poželjni lokalni podaci o rezistenciji, posebno u slučaju lečenja teških oblika infekcija. Po potrebi, savet eksperta treba potražiti u slučaju da je prevalenca lokalne rezistencije takva da se upotreba leka za terapiju pojedinih infekcija dovodi u pitanje.
Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi
Bacillus anthracis (1)
Aerobni gram-negativni mikroorganizmi
Aeromonas spp.
Brucella spp. Citrobacter koseri Francisella tularensis Haemophilus ducreyi Haemophilus influenzae*Legionella spp.
Moraxella catarrhalis*Neisseria meningitidis Pasteurella spp.
Salmonella spp.* Shigella spp.* Vibrio spp.
Yersinia pestis
Uobičajeno osetljive bakterije
Vrste grupisane po osetljivosti na ciprofloksacin (za Streptococcus vrste videti odeljak 4.4):
| Anaerobni mikroorganizmiMobiluncusDrugi mikroorganizmi Chlamydia trachomatis ($) Chlamydia pneumoniae ($) Mycoplasma hominis ($)Mycoplasma pneumoniae ($) |
| Bakterije kod kojih se može javiti stečena rezistencija na ciprofloksacin |
| Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi Enterococcus faecalis ($) Staphylococcus spp. *(2)Aerobni gram-negativni mikroorganizmiAcinetobacter baumannii+ Burkholderia cepacia +* Campylobacter spp.+* Citrobacter freundii * Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae* Escherichia coli* Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae* Morganella morganii* Neisseria gonorrhoeae* Proteus mirabilis* Proteus vulgaris * Providencia spp.Pseudomonas aeruginosa * Pseudomonas fluorescens Serratia marcescens* Anaerobni mikroorganizmi Peptostreptococcus spp.Propionibacterium acnes |
| Prirodno rezistentne bakterije |
| Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmiActinomyces Enterococcus faecium Listeria monocytogenesAerobni gram-negativni mikroorganizmi Stenotrophomonas maltophilia Anaerobni mikroorganizmiIzuzetak su gore navedeni Drugi mikroorganizmi Mycoplasma genitaliumUreaplasma urealitycum |
| *Klinička efikasnost za osetljive vrste je dokazana u odobrenim kliničkim indikacijama+Stepen rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU($) Prirodna srednja osetljivost u odsustvu stečenih mehanizama rezistencije(1) Sprovedene su studije gde je kod eksperimentalnih životinja izazvana infekcija inhalacijom spora Bacillus anthracis; studije su pokazale da primena antibiotika ubrzo nakon ekspozicije patogenu sprečava pojavu bolesti, ukoliko je lečenje takvo da smanjuje broj spora u organizmu ispod granice koja izazivainfekciju. Preporuke za upotrebu kod ljudi su uglavnom zasnovane na in vitro osetljivosti, podacima |
| dobijenim iz eksperimenata na životinjama, kao i ograničenim podacima o upotrebi kod ljudi. Dvomesečna terapija sa 500 mg oralno primenjenog ciprofloksacina, dva puta dnevno, kod odraslih, smatra se efikasnom za sprečavanje infekcije antraksom kod ljudi. Lekar treba da ima u vidu nacionalne i/ili međunarodne konsenzuse o lečenju antraksa.(2)Meticilin-rezistentni S. aureus veoma često pokazuje istovremenu rezistenciju na fluorohinolone. Stepen rezistencije na meticilin je oko 20-50% među svim stafilokokama i obično je viši među bolničkim izolatima. |
Resorpcija
Nakon oralne primene tableta, u pojedinačnoj dozi od 250 mg, 500 mg i 750 mg, ciprofloksacin se resorbuje brzo i obimno, uglavnom u tankom crevu, dostižući maksimalnu koncentraciju u serumu za 1-2 sata.
Pojedinačno doziranje od 100-750 mg daje dozno-zavisne maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) od 0,56 do 3,7 mg/L. Koncentracije leka u serumu se povećavaju proporcionalno sa povećanjem doza do 1000 mg. Apsolutna bioraspoloživost je približno 70-80%.
Pokazano je da primena oralne doze od 500 mg na svakih 12 sati ima površinu ispod krive (PIK) ekvivalentnu kao pri primeni intravenske infuzije 400 mg ciprofloksacina (data na svakih 12 sati u trajanju dužem od 60 min).
Distribucija
Vezivanje ciprofloksacina za proteine plazme je slabo (20-30%). Ciprofloksacin je prisutan u plazmi, uglavnom u nejonizovanom obliku i ima veliki volumen distribucije u ravnotežnom stanju, od 2-3 L/kg telesne mase. Ciprofloksacin dostiže visoke koncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelijalna tečnost, alveolarni makrofagi, tkivo uzeto za biopsiju), sinusi, upaljene lezije (tečnost plika nakon ujeda insekata) i urogenitalni trakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupne koncentracije prevazilaze one postignute u plazmi.
Biotransformacija
Detektovana su četiri metabolita koja su prisutna u niskim koncentracijama: dezetilenciprofloksacin (M1), sulfociprofloksacin (M2), oksociprofloksacin (M3) i formilciprofloksacin (M4). Metaboliti in vitro pokazuju antimikrobnu aktivnost u nižem stepenu u poređenju sa aktivnom supstancom.
Poznato je da je ciprofloksacin umereni inhibitor CYP450 1A2 izoenzima.
Eliminacija
Ciprofloksacin se najvećim delom izlučuje u nepromenjenom obliku preko urina, a u manjem stepenu i preko fecesa. Poluvreme eliminacije iz seruma kod osoba sa očuvanom bubrežnom funkcijom je približno 4-7 sati.
| Ekskrecija ciprofloksacina (% od doze) | ||
| Oralna primena | ||
| Urin | Feces | |
| Ciprofloksacin | 44,7 | 25,0 |
| Metaboliti (M1-M4) | 11,3 | 7,5 |
Renalni klirens je od 180-300 mL/kg/h, a ukupni klirens je 480-600 mL/kg/h. Ciprofloksacin se izlučuje glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom. Kod teškog oštećenja bubrežne funkcije dolazi do povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina do 12 h.
Pored bubrežnog, klirens ciprofloksacina se uglavnom vrši aktivnom trans-intestinalnom sekrecijom i metabolizmom. Preko žuči se izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u žuči u visokoj koncentraciji.
Pedijatrijski pacijenti
Farmakokinetički podaci kod pedijatrijskih pacijenata su ograničeni.
U studiji kod dece pokazalo se da Cmax i PIK nisu zavisili od uzrasta pacijenta (starijih od godinu dana). Nije bilo primetnog povećanja u vrednosti Cmax i PIK nakon ponovljenog doziranja (10 mg/kg tri puta dnevno).
Kod desetoro dece sa teškim oblikom sepse, Cmax je bio 6,1 mg/L (u opsegu 4,6-8,3 mg/L), nakon jednočasovne infuzije od 10 mg/kg kod dece mlađe od 1 godine u poređenju sa 7,2 mg/L (u opsegu 4,7-11,8 mg/L) kod dece uzrasta 1-5 godina. Vrednosti PIK su bile 17,4 mg*h/L (u opsegu 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (u opsegu 11,0-23,8 mg*h/L) u pomenutim grupama.
Ove vrednosti su unutar raspona prijavljenog kod odraslih osoba koje su primale terapijske doze leka. Na osnovu populacione farmakokinetičke analize pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđa se da je srednje poluvreme eliminacije približno 4-5 sati, a bioraspoloživost ciprofloksacina, u obliku oralne suspenzije, u rasponu od 50 do 80%.
