Detrusitol® 1mg film tableta

Simptomatska terapija urinarne inkontinencije, nemogućnosti odlaganja mokrenja i/ili povećane učestalosti mokrenja i nagona na mokrenje koji se mogu javiti kod pacijenata sa sindromom hiperaktivne bešike.

Odrasli (uključujući i starije pacijente)

Preporučena doza iznosi 2 mg dva puta dnevno, izuzev kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije ≤30 mL/min) za koje se preporučuje doza od 1 mg dva puta dnevno (videti odeljak 4.4). U slučaju pojave neprijatnih neželjenih dejstava doza se može smanjiti sa 2 mg na 1 mg dva puta dnevno.

Nakon 2-3 meseca potrebno je ponovo proceniti efekat terapije (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija:

Efikasnost primene leka Detrusitol nije ustanovljena kod dece (videti odeljak 5.1). Zbog toga se primena leka Detrusitol kod dece ne preporučuje.

Tolterodin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• urinarnom retencijom;

• neregulisanim glaukomom zatvorenog ugla;

• miastenijom gravis;

• poznatom preosetljivošću na tolterodin ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka (videti odeljak 6.1);

• teškim oblikom ulceroznog kolitisa;

• toksičnim megakolonom.

Tolterodin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata:

• koji su pod rizikom za nastanak urinarne retencije usled značajne opstrukcije mokraćnog kanala;

• sa opstruktivnim poremećajima gastrointestinalnog trakta npr. stenoza pilorusa;

• sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2);

• sa oboljenjem jetre (videti odeljke 4.2 i 5.2);

• sa autonomnom neuropatijom;

• sa hijatus hernijom;

• koji su pod rizikom za pojavu smanjenog gastrointestinalnog motiliteta.

  Pokazano je da višestruka oralna primena ukupne dnevne doze tolterodina sa trenutnim oslobađanjem od 4 mg (terapijska doza) i 8 mg (supraterapijska doza) produžava QTc interval (videti odeljak 5.1). Klinički značaj ovih nalaza nije jasan i zavisi od prisustva individualnih faktora rizika i osetljivosti pacijenta.

  Tolterodin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala, kao što su:

• kongenitalno ili dokazano stečeno produženje QT intervala;

• poremećaji elektrolita kao što su hipokalemija, hipomagnezemija i hipokalcemija;

• bradikardija;

• relevantna postojeća oboljenja srca (npr. kardiomiopatija, ishemija miokarda, aritmija, kongestivna srčana insuficijencija);

• istovremena primena lekova za koje je poznato da produžavaju QT interval uključujući klasu IA (hinidin, prokainamid) ili klasu III (amjodaron, sotalol) antiaritimika.

  Ovo se posebno odnosi na primenu snažnih CYP3A4 inhibitora (videti odeljak 5.1). Treba izbegavati istovremenu terapiju snažnim CYP3A4 inhibitorima (videti odeljak 4.5).

  Retencija urina

  Kod pacijenata sa učestalim i nekontrolisanim mokrenjem svakako treba isključiti organske razloge za nastajanje simptoma pre otpočinjanja lečenja tolterodinom.

  Informacije o pomoćnoj supstanci:

  Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti. Pacijenti na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma mogu smatrati da je ovaj lek suštinski „bez natrijuma“.

Ne preporučuje se istovremena sistemska primena snažnih CYP3A4 inhibitora, kao što su makrolidni antibiotici (npr. eritromicin i klaritromicin), antimikotici (npr. ketokonazol i itrakonazol) i antiproteaze, zbog povećanja koncentracije tolterodina u serumu kada se ovi lekovi istovremeno primene kod slabih CYP2D6 metabolizatora, sa (posledičnim) rizikom od predoziranja (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena lekova koji imaju antimuskarinska svojstva može dovesti do izraženijih terapijskih efekata i neželjenih dejstava. S druge strane, terapijski efekti tolterodina mogu biti smanjeni istovremenom primenom agonista muskarinskih holinergičkih receptora.

Efekti prokinetika kao što su metoklopramid i cisaprid mogu biti smanjeni pri istovremenoj primeni tolterodina.

Istovremena primena sa fluoksetinom (snažni CYP2D6 inhibitor) ne rezultira pojavom klinički značajnih interakcija, imajući u vidu da su tolterodin i njegov CYP2D6-zavisni metabolit, 5-hidroksimetil tolterodin, ekvipotentni.

Ispitivanja interakcija između lekova nisu pokazala da postoji interakcija sa varfarinom ili kombinovanim oralnim kontraceptivima (etinil estradiol/levonorgestrel).

Klinička studija je pokazala da tolterodin nije metabolički inhibitor CYP2D6, 2C19, 2C9, 3A4 i 1A2. Zbog toga se ne očekuje povećanje koncentracija u plazmi lekova koji se metabolišu ovim izoenzimima kada se primenjuju istovremeno sa tolterodinom.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o primeni tolterodina kod trudnica. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Zbog toga se primena leka Detrusitol tokom trudnoće ne preporučuje.

Dojenje

Ne postoje podaci o izlučivanju tolterodina u majčino mleko, pa njegovu primenu treba izbegavati za vreme dojenja.

Usled primene leka, sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može biti smanjena zbog poremećaja akomodacije i uticaja na brzinu reagovanja.

Sažetak bezbednosnog profila

Zbog svojih farmakoloških dejstava, tolterodin može prouzrokovati blaga i umerena antimuskarinska dejstva, kao što su suvoća usta, dispepsija i suvoća oka.

U tabeli u nastavku teksta prikazani su podaci o neželjenim dejstvima leka Detrusitol iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja. Najčešće prijavljivana neželjena reakcija je bila suvoća usta, koja se javila kod 35% pacijenata lečenih lekom Detrusitol, i 10% ispitanika u kontrolnoj grupi lečenih placebom. Glavobolja je takođe veoma često prijavljivana i javljala se kod 10,1% pacijenata lečenih lekom Detrusitol i kod 7,4% pacijenata koji su primali placebo.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije na lek navedene u tabeli predstavljene su u skladu sa klasom sistema organa (engl. System Organ Class, SOC) i učestalost je definisana u skladu sa sledećom konvencijom: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su navedene po opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 1: Neželjene reakcije

Slučajevi pogoršanja simptoma demencije (npr. konfuzija, dezorijentisanost, sumanutost) zabeleženi su nakon započinjanja terapije tolterodinom kod pacijenata koji primaju inhibitore holinesteraze u terapiji demencije.

Pedijatrijska populacija

U dva pedijatrijska, randomizovana, placebo kontrolisana, dvostruko slepa ispitivanja faze 3 sprovedena u trajanju od 12 nedelja sa ukupno 710 uključenih pedijatrijskih pacijenata, procenat pacijenata sa infekcijom urinarnog trakta, dijarejom i poremećajem ponašanja bio je veći u grupi pacijenata lečenih tolterodinom u odnosu na onu koja je primala placebo (infekcija urinarnog trakta: tolterodin 6,8%, placebo 3,6%; dijareja: tolterodin 3,3%, placebo 0,9%; poremećaj ponašanja: tolterodin 1,6%, placebo 0,4%) (videti odeljak 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Najveća pojedinačna doza tolterodin tartarata koja je primenjena kod zdravih dobrovoljaca je 12,8 mg. Najteža neželjena dejstva su bila poremećaj akomodacije i otežano mokrenje.

U slučaju predoziranja tolterodinom treba primeniti gastričnu lavažu i aktivni ugalj. Simptome treba lečiti na sledeći način:

• teški centralni antiholinergički efekti (npr. halucinacije, teška ekscitacija): fizostigmin;

• konvulzije ili izražena ekscitacija: benzodiazepini;

• respiratorna insuficijencija: veštačko disanje – respirator;

• tahikardija: beta blokatori;

• retencija urina: kateterizacija bešike;

• midrijaza: pilokarpin kapi za oči i/ili staviti pacijenta u tamnu sobu.

  Produženje QT intervala zabeleženo je pri primeni ukupne dnevne doze od 8 mg tolterodina sa trenutnim oslobađanjem (dva puta više od preporučene dnevne doze za formulaciju sa trenutnim oslobađanjem i ekvivalentno trostrukoj maksimalnoj izloženosti prilikom primene formulacije u vidu kapsula sa produženim oslobađanjem), tokom perioda od četiri dana. U slučaju predoziranja tolterodinom potrebno je primeniti standardne suportivne mere za zbrinjavanje produženja QT intervala.