Foster NEXThaler® 6mcg/doza+100mcg/doza prašak za inhalaciju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
RFZO napomena
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Foster 6mcg/doza
Astma
Lek Foster NEXThaler je indikovan u redovnom lečenju astme kada je opravdana primena kombinovanog leka (kortikosteroida za inhalacionu primenu i dugodelujućeg beta-2 agoniste):
-
kod pacijenata kod kojih nije postignuta zadovoljavajuća kontrola bolesti sa kortikosteroidima za inhalacionu primenu i „po potrebi” kratkodelujućim beta-2 agonistom za inhalacionu primenu
-
kod pacijenata kod kojih je već postignuta zadovoljavajuća kontrola bolesti sa kortikosteroidom za inhalacionu primenu i dugodelujućim beta-2 agoniste.
Lek Foster NEXThaler je indikovan za odrasle pacijente.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
Simptomatsko lečenje pacijenata sa teškom HOBP (FEV1<50% od predviđene normalne vrednosti) i ponovljenim egzacerbacijama u anamnezi, koji imaju značajne simptome i pored redovne terapije dugodelujućim bronhodilatatorima.
Lek Foster NEXThaler je namenjen za inhalacionu upotrebu.
Doziranje Astma
Lek Foster NEXThaler nije namenjen za početnu terapiju astme. Doziranje lekom Foster NEXThaler je individualno i treba da bude prilagođeno težini bolesti. Ovo treba uzeti u obzir ne samo kada se započinje terapija kombinovanim lekovima, nego i kad se prilagođava doza. Ukoliko je nekom pacijentu potrebna drugačija doza od one kombinovane doze koju sadrži inhalator, moraju da mu se propišu odgovarajuće doze kortikosteroida i/ili beta- 2 agonista u posebnim inhalatorima
Lek Foster NEXThaler se distribuira u obliku veoma sitnih čestica, tako da je potrebno prilagođavanje doze prilikom prelaska sa primene leka koji nije u obliku veoma sitnih čestica na primenu leka Foster NEXThaler.
Prilikom prelaska pacijenata sa prethodne terapije, treba uzeti u obzir da je preporučena ukupna dnevna doza beklometazondipropionata iz leka Foster NEXThaler manja od one u trenutno dostupnim lekovima koji sadrže beklometazondipropionat koji se ne distribuira u obliku veoma sitnih čestica i da se mora prilagoditi individualnim potrebama pacijenta. Međutim, kod pacijenata koji prelaze na terapiju lekom Foster NEXThaler, prašak za inhalaciju, sa terapije lekom Foster, rastvor za inhalaciju pod pritiskom, nije potrebno prilagođavati dozu.
Postoje dva terapijska pristupa:
A Terapija održavanja: Lek Foster NEXThaler se uzima kao redovna terapija održavanja, uz posebnu primenu brzodelujućeg bronhodilatatora koji se uzima po potrebi.
B. Terapija održavanja i olakšavanja simptoma: Lek Foster NEXThaler se uzima kao redovna terapija održavanja i po potrebi ukoliko se pojave simptomi astme.
A Terapija održavanja:
Pacijente treba savetovati da uvek imaju kod sebe poseban bronhodilatator brzog dejstva za hitno olakšavanje simptoma.
Preporuke za doziranje kod odraslih oda 18 godina i starijih:
Jedna do dve inhalacije dva puta dnevno. Maksimalna dnevna doza iznosi 4 inhalacije dnevno.
B. Terapija održavanja i olakšavanja simptoma
Pacijenti uzimaju svoju dnevnu dozu održavanja leka Foster NEXThaler i dodatno uzimaju lek Foster NEXThaler po potrebi ukoliko se pojave simptomi astme. Pacijente treba savetovati da uvek imaju kod sebe lek Foster NEXThaler za hitno olakšavanje simptoma.
Terapiju održavanja i olakšavanja simptoma lekom Foster NEXThaler treba posebno razmotriti kod pacijenata sa:
-
astmom koja nije potpuno kontrolisana i potrebom za lekom za olakšavanje simptoma
-
egzacerbacijama astme u prošlosti koje su zahtevale medicinsku intervenciju.
Neophodno je pažljivo praćenje dozno-zavisnih neželjenih dejstava kod pacijenata koji često uzimaju veliki broj inhalacija leka Foster NEXThaler po potrebi.
Preporuke za doziranje kod odraslih od 18 godina i starijih:
Preporučena doza održavanja je 1 inhalacija dva puta dnevno (jedna inhalacija ujutru i jedna inhalacija uveče).
Pacijenti treba da uzmu jednu dodatnu inhalaciju po potrebi u slučaju pojave simptoma. Ako simptomi traju i posle nekoliko minuta, treba uzeti još jednu dodatnu inhalaciju.
Maksimalna dnevna doza je 8 inhalacija.
Pacijente koji svakog dana moraju često uzimati inhalacije zbog hitnog olakšavanja simptoma potrebno je izričito savetovati da potraže savet lekara. Potrebno je napraviti ponovnu procenu astme i ponovo razmotriti terapiju održavanja.
Preporuke za doziranje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina:
Bezbednost i efikasnost leka Foster NEXThaler kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nije utvrđena. Lek Foster NEXThaler se ne sme koristiti kod dece uzrasta 5-11 godina iz bezbednosnih razloga. Dostupni podaci u ovoj uzrasnoj grupi sažeto su prikazani u odeljcima 5.1 i 5.2. Trenutno dostupni klinički podaci za adolescente uzrasta 12-17 godina sažeto su prikazani u odeljcima 4.8 i 5.1, ali se ne mogu dati preporuke o doziranju.
Kako bi se zadržalo optimalno doziranje leka Foster NEXThaler, lekar mora redovno pratiti pacijenta. Doziranje se
može menjati samo po savetu lekara. Dozu treba titrirati na najmanju dozu pri kojoj se održava efektivna kontrola simptoma. Kad se kontrola simptoma održava uz najmanju preporučenu dozu, onda bi sledeći korak mogao uključiti upotrebu samo kortikosteroida za inhalacionu primenu.
Pacijentima treba savetovati da uzimaju lek Foster NEXThaler svakodnevno, čak i kad nemaju simptome.
HOBP
Preporuke za doziranje kod odraslih od 18 godina i starijih:
Dve inhalacije dva puta dnevno.
Posebne grupe pacijenata
Nema potrebe prilagođivati doze kod starijih pacijenata.
Nema dostupnih podataka za primenu leka Foster NEXThaler kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega (videti odeljak 5.2).
Način primene
Lek NEXThaler je inhalator koji se aktivira protokom udahnutog vazduha. Pokazalo se da su pacijenti sa umerenim i teškim oblikom astme i pacijenti sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća u stanju da proizvedu dovoljan inspiratorni protok i pokrenu oslobađanje doze iz inhalatora NEXThalera (videti odeljak 5.1). Isporuka doze leka Foster NEXThaler pomoću inhalatora NEXThaler ne zavisi od protoka vazduha u rasponu inspiratornog protoka, koji ova populacija pacijenata može postići kroz inhalator.
Pravilno korišćenje inhalatora NEXThaler je od suštinskog značaja da bi lečenje bilo uspešno. Pacijente treba savetovati da pažljivo pročitaju Uputstvo za lek i prate uputstva za upotrebu, data u ovom uputstvu. Radi pogodnosti za lekare koji propisuju ovaj lek, ova uputstva su data u nastavku.
Broj doza prikazanih na prozoru brojača doza se ne smanjuje pri zatvaranju poklopca ukoliko pacijent nije udahnuo dozu kroz inhalator.
Pacijenta treba uputiti da poklopac inhalatora otvori samo kada je to potrebno. U slučaju da pacijent otvori inhalator ali ne inhalira lek i poklopac se zatvori, doza se vraća nazad u rezervoar sa praškom unutar inhalatora; sledeća doza se može bezbedno inhalirati.
Pacijenti nakon inhaliranja treba da isperu usta ili grgolje sa vodom ili operu zube (videti odeljak 4.4).
Preosetljivost na beklometazondipropionat, formoterol-fumarat, dihidrat ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Preporučuje se postepeno smanjivanje doze pri prekidu lečenja. Uzimanje leka se ne sme naglo prekinuti.Terapiju astme treba postepeno uvoditi, a odgovor pacijenta treba pratiti klinički i putem testova funkcije pluća.
Ako pacijenti smatraju da lečenje nije efikasno, moraju se obratiti lekaru. Povećana upotreba bronhodilatatora za brzo uklanjanje simptoma ukazuje na pogoršanje postojeće bolesti i zahteva ponovnu procenu terapije astme. Iznenadno i progresivno pogoršanje kontrole astme potencijalno je opasno po život i pacijent mora odmah na lekarski pregled da bi se modifikovala terapija. Treba obratiti pažnju na potrebu za povećanjem doze kortikosteroida, bilo kao inhalaciona ili oralna terapija, odnosno za lečenje antibioticima ukoliko se sumnja na infekciju.
Lečenje se ne treba započeti tokom pogoršanja, ili ukoliko pacijent ima značajno ili akutno pogoršanje astme. Tokom lečenja lekom Foster NEXThaler mogu se javiti ozbiljna neželjena dejstva povezana sa astmom, kao i pogoršanja. Pacijente treba savetovati da nastave lečenje, ali da zatraže savet lekara ukoliko su simptomi astme i dalje nekontrolisani ili pogoršani nakon početka lečenja lekom Foster NEXThaler.
Kao i pri drugim inhalacionim terapijama, nakon primene leka Foster NEXThaler može nastupiti paradoksalni bronhospazam sa naglim pogoršanjem zviždanja u grudima, kašljem i ubrzanim disanjem. Paradoksalni bronhospazam reaguje na inhalacionu primenu bronhodilatatora brzog dejstva i mora se odmah lečiti. Primena leka Foster NEXThaler se mora odmah prekinuti, te ponovno proceniti stanje pacijenta, i po potrebi treba uvesti drugu terapiju.
Lek Foster NEXThaler se ne primenjuje kao prvi lek za terapiju astme.
Za lečenje akutnih napada astme, pacijente treba savetovati da uvek imaju kod sebe bronhodilatator brzog dejstva, bilo lek Foster NEXThaler (za pacijente koji lek Foster NEXThaler koriste kao terapiju održavanja i olakšavanja simptoma) ili poseban bronhodilatator brzog dejstva (za pacijenate koji lek Foster NEXThaler koriste samo kao terapiju održavanja).
Pacijente treba podsetiti da uzimaju lek Foster NEXThaler svakodnevno onako kako im je propisano, čak i kad nemaju simptome. Inhalacije leka Foster NEXThaler za olakšavanje simptoma treba primeniti kada se jave simptomi astme, ali nisu predviđene za redovnu profilaktičku primenu, npr, pre fizičkog napora. U tu svrhu treba razmotriti upotrebu posebnog bronhodilatatora brzog dejstva.
Kada se postigne kontrola simptoma astme, može se razmotriti postepeno smanjivanje doze leka Foster NEXThaler. Za vreme smanjivanja doze, važni su redovni pregledi pacijenata. Treba primenjivati najmanju efektivnu dozu leka Foster NEXThaler (videti odeljak 4.2).
Pneumonija kod pacijenata sa HOBP-om
Kod pacijenata sa HOBP-om koji su koristili kortikosteroide za inhalacionu primenu primećeno je povećanje učestalosti pneumonije, uključujući pneumoniju koja je zahtevala bolničko lečenje. Postoje neki dokazi povećanog rizika od pneumonije sa povećanjem doze steroida, ali to se nije uverljivo dokazalo u svim ispitivanjima.
Ne postoje uverljivi klinički dokazi o razlikama u veličini rizika od pneumonije između pojedinih kortikosteroida za inhalacionu primenu iz ove grupe lekova.
Lekari moraju pažljivo pratiti mogući razvoj pneumonije kod pacijenata sa HOBP-om budući da se kliničke manifestacije tih infekcija podudaraju sa simptomima egzacerbacije HOBP-a.
Faktori rizika za pneumoniju kod pacijenata sa HOBP-om uključuju aktivne pušače, starije životno doba, mali indeks telesne mase (BMI) i teški oblik HOBP -a.
Svaki inhalacioni kortikosteroid ima sistemska dejstva, pogotovo kad se propisuje u velikim dozama tokom dužeg vremenskog perioda. Pojava takvih dejstava manje je verovatna kad se koriste kortikosteroidi za inhalacionu primenu, nego kad se kortikosteroidi primenjuju per os. Moguća sistemska dejstva uključuju Cushing-ov sindrom, Cushing-oidni izgled, supresiju nadbubrežne žlezde, usporen rast kod dece i adolescenata, smanjenje mineralne gustine kostiju, kataraktu i glaukom, i ređe, niz psiholoških dejstava i poremećaja ponašanja, uključujući psihomotornu hiperaktivnost, poremećaj spavanja, anksioznost, depresiju ili agresivnost (pretežno kod dece). Zato je važno da je doza kortikosteroida za inhalacionu primenu prilagođena na najmanju dozu pri kojoj se ostvaruje efektivna kontrola simptoma astme.
Produžena terapija pacijenata velikim dozama kortikosteroida za inhalacionu primenu može dovesti do supresije nadbubrežne žlezde i akutne adrenalne krize. Poseban rizik postoji kod dece mlađe od 16 godina koja uzimaju/inhaliraju doze beklometazondipropionata veće od preporučenih. Situacije koje bi potencijalno mogle biti okidač za akutnu adrenalnu krizu uključuju traumu, operaciju, infekcije ili bilo kakvo naglo smanjenje doze. Simptomi koji se javljaju tipično su neodređeni i mogu uključivati anoreksiju, bol u trbuhu, gubitak telesne mase, umor, glavobolju, mučninu, povraćanje, hipotenziju, smanjen stepen svesti, hipoglikemiju i epileptične napade. Tokom perioda stresa ili u slučaju elektivnog hiruškog zahvata treba razmotriti mogućnost dodatne sistemske terapije kortikosteroidima.
Pacijenti kod kojih se terapija oralnim kortikosteroidima zamenjuje lečenjem kortikosteroidima za inhalacionu primenu i dalje mogu prilično dugo imati rizik od oštećenja nadbubrežne rezerve. Pacijenti koji su morali da prime velike doze kortikosteroida zbog hitnog slučaja ili oni koji su duže vreme koristili kortikosteroide za inhalacionu primenu u velikim dozama, takođe mogu biti pod rizikom. Ovu mogućnost rezidualnog oštećenja uvek treba imati na umu u hitnim slučajevima, kao i elektivnim situacijama koje može uzrokovati stres, pa se mora razmisliti o primerenom lečenju kortikosteroidima. Pre elektivnog postupka potrebno je zatražiti savet stručnjaka zbog raspona oštećenja nadbubrežne žlezde.
Lek Foster NEXThaler se treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa aktivnom ili mirujućom tuberkulozom pluća, te gljivičnim i virusnim infekcijama disajnih puteva.
Lek Foster NEXThaler se treba upotrebljavati samo uz oprez (koji uključuje praćenje pacijenta) kod pacijenata sa srčanom aritmijom, posebno sa trećim stadijumom atrioventrikularnog bloka i tahikardnom aritmijom ,
idiopatskom subvalvularnom stenozom aorte, hipertrofičnom opstruktivnom kardiomiopatijom, ishemijskom srčanom bolešću, teškom srčanom bolešću, teškom arterijskom hipertenzijom i aneurizmom.
Potreban je oprez pri lečenju pacijenata sa utvrđenim ili suspektnim produženjem QTc intervala, bilo kongenitalnim ili prouzrokovanim lekovima (QTc >0,44 sekunde). Sam formoterol može izazvati produženje QTc intervala.
Oprez je takođe potreban kada se lek Foster NEXThaler primenjuje kod pacijenata sa tireotoksikozom, dijabetes melitusom, feohromocitom i nelečenom hipokalemijom.
Potencijalno teška hipokalemija može nastati zbog terapije beta-2 agonistima. Poseban oprez preporučuje se u slučaju teške astme, jer taj efekat može biti pojačan hipoksijom. Hipokalemija može biti pojačana i uporednom primenom drugih lekova koji mogu izazvati hipokalemiju, kao što su ksantinski derivati, steroidi i diuretici (videti odeljak 4.5). Savetuje se oprez i kod nestabilne astme, u slučajevima kada se koriste i bronhodilatatori za brzo olakšavanje tegoba. U takvim situacijama se preporučuje da se prati koncentracija kalijuma u serumu.
Inhalacija formoterola može dovesti do povećanja koncentracije šećera u krvi, pa se ovaj parametar u krvi mora strogo nadzirati kod pacijenata sa dijabetesom.
Ako se planira anestezija halogeniranim anesteticima, lek Foster NEXThaler se ne treba primenjivati najmanje 12 sati pre početka anestezije jer postoji rizik za pojavu srčanih aritmija.
Pacijentima se savetuje ispiranje usta i grla vodom ili pranje zuba nakon udisanja propisane doze kako bi smanjili rizik od nastanka orofaringealne kandidijaze i disfonije.
Pomoćne supstance
Lek sadrži laktozu. Laktoza sadrži male količine mlečnih proteina, što može izazvati alergijske reakcije. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.
Poremećaj vida
Prilikom sistemske i lokalne upotrebe kortikosteroida moguća je pojava poremećaja vida. Ako pacijent ima simptome kao što su zamućen vid ili neke druge poremećaje vida, treba razmotriti potrebu da se uputi oftalmologu radi procene mogućih uzroka, koji mogu uključivati kataraktu, glaukom ili retke bolesti kao što je centralna serozna horioretinopatija (engl. central serious chorioretinopathy - CSCR) koja je zabeležena nakon sistemske i lokalne upotrebe kortikosteroida.
Farmakokinetičke interakcije
Beklometazondipropionat (BDP) veoma brzo razgrađuju enzimi esteraze.
Beklometazon je manje zavisan od metabolizma CIP3A od nekih drugih kortikosteroida i generalno je malo verovatno da će doći do interakcija; međutim, mogućnost sistemskih dejstava uz istovremenu upotrebu jakih CYP3A inhibitora (npr. ritonavir, kobicistat) ne može se isključiti, te se zbog toga savetuje oprez i odgovarajuće praćenje kod upotrebe takvih lekova.
Farmakodinamske interakcije
Beta blokatore (uključujući i kapi za oči) treba izbegavati kod pacijenata sa astmom. Ako se zbog nezaobilaznih razloga moraju primeniti beta blokatori, dejstvo formoterola će se smanjiti ili nestati.
S druge strane, istovremena upotreba drugih beta adrenergičkih lekova može imati potencijalno aditivno dejstvo, pa je zato potreban oprez kad se teofilin ili drugi beta adrenergički lekovi propisuju istovremeno sa formoterolom. Istovremeno lečenje hinidinom, dizopiramidom, prokainamidom, fenotiazinima, nekim antihistaminicima (terfenadin), inhibitorima monoamino-oksidaze (MAO) i tricikličkim antidepresivima može produžiti QTc interval
i povećati rizik od nastanka ventrikularnih aritmija.
Uz to, levodopa, L-tiroksin, oksitocin i alkohol mogu narušiti srčanu toleranciju prema beta-2 simpatomimeticima. Istovremeno lečenje inhibitorima monoamino-oksidaze, uključujući sredstva sa sličnim svojstvima kao što su furazolidon i prokarbazin, mogu precipitirati hipertenzivne reakcije.
Kod pacijenata koji istovremeno primaju anesteziju sa halogenovanim ugljovodonicima postoji povećan rizik od aritmija.
Istovremeno lečenje derivatima ksantina, steroidima ili diureticima može povećati mogućnost razvoja hipokalemije izazvane delovanjem beta-2 agonista (videti odeljak 4.4). Hipokalijemija može povećati dispoziciju prema aritmijama kod pacijenata koji se leče glikozidima digitalisa.
Trudnoća
Nema dostupnih kliničkih podataka o upotrebi leka Foster NEXThaler kod trudnica. Ispitivanja na životinjama u kojima se koristila kombinacija beklometazondipropionata i formoterola pokazala su da postoji toksično delovanje na reprodukciju i plod nakon sistemske izloženosti velikim dozama (videti odeljak 5.3). Primena velikih doza kortikosteroida kod gravidnih životinja može prouzrokovati nepravilnosti fetalnog razvoja, uključujući rascep nepca i intrauterini zastoj rasta. Zbog tokolitičkog delovanja beta-2 simpatomimetika, potreban je poseban oprez u periodu neposredno pre porođaja. Formoterol ne treba preporučivati za upotrebu tokom trudnoće, posebno pri kraju trudnoće ili tokom porođaja, osim ako ne postoji nikakva druga (sigurnija) terapija.
Primenu leka Foster NEXThaler tokom trudnoće treba razmotriti samo kad očekivana korist prevazilazi potencijalne rizike.
Dojenje
Nema dostupnih kliničkih podataka o upotrebi leka Foster NEXThaler kod dojilja.
Iako nema dostupnih podataka iz ispitivanja na životinjama, logično je pretpostaviti da se beklometazondipropionat, kao i ostali kortikosteroidi, izlučuje u mleko. Nije poznato prelazi li formoterol u mleko kod ljudi, ali je pronađen u mleku životinja koje su dojile.
Primenu leka Foster NEXThaler tokom dojenja treba razmotriti samo kad očekivana korist prevazilazi potencijalne rizike.
Uzimajući u obzir koristi od dojenja za dete i korist od terapije za majku, mora se doneti odluka da li da se prekine sa dojenjem ili da se obustavi terapija lekom Foster NEXThaler.
Plodnost
Nema dostupnih podataka o mogućem uticaju kod ljudi. U ispitivanjima na životinjama, kod pacova, prisustvo beklometazondipropionata primenjenog u velikim dozama u kombinaciji je povezano sa smanjenom plodnosti kod ženki i embriotoksičnošću (videti odeljak 5.3).
Lek Foster NEXThaler nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Najčešće neželjeno dejstvo je tremor. U dvanaestonedeljnoj studiji, tremor je primećen samo pri najvećem doznom režimu (dva udaha dva puta dnevno), javljao se najčešće na početku lečenja i bio je blagog intenziteta. Nijedan pacijent nije isključen iz studije zbog pojave tremora.
Iskustva iz kliničkih ispitivanja sa pacijenatima obolelim od astme
Bezbednost leka Foster NEXThaler je procenjivana u aktivnim i otvorenim kliničkim studijama sa placebom u kojima je 719 pacijenata obolelih od astme, različite težine bolesti, uzrasta 12 godina i starijih bilo izloženo ovom
leku. Učestalost neželjenih reakcija u tabeli, u nastavku, se odnosi na pacijenate obolele od astme uzrasta 12 godina i starijih i zasniva se na bezbedonosnim informacijama iz dva važna klinička ispitivanja gde je lek Foster NEXThaler primenjen u dozama preporučenim u ovom Sražetku karakteristika leka, u periodu 8-12 nedelja. Psihijatrijski poremećaji nisu primećeni u kliničkim studijama sa lekom Foster NEXThaler ali su uključeni u tabeli kao moguća neželjena dejstva kortikosteroida za inhalacionu primenu.
Ovde se navode neželjena dejstva koja se povezuju sa primenom beklometazondipropionata i formoterola kao fiksne kombinacije (lek Foster NEXThaler), klasifikovana po klasi sistema organa i učestalosti.
Neželjena dejstva se po učestalosti definišu kao:
veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| Klasa sistema organa | Neželjene reakcije | Učestalost |
| Infekcije i infestacije | nazofaringitis | povremeno |
| oralna kandidijaza | povremeno | |
| pneumonija (kod pacijenata sa HOBP) | često | |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | hipertrigliceridemija | povremeno |
| Psihijatrijski poremećaji | psihomotorna hiperaktivnost, poremećaji spavanja, anksioznost, depresija, agresivnost, poremećaji ponašanja (pretežno kod dece) | nepoznato |
| Poremećaji oka | zamućen vid (videti odeljak 4.4) | nepoznato |
| Poremećaji nervnog sistema | tremor | često |
| glavobolja | povremeno | |
| Kardiološki poremećaji | tahikardija | povremeno |
| sinusna bradikardija | povremeno | |
| angina pektoris | povremeno | |
| ishemija miokarda | povremeno | |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | nadraženost grla, pogoršanje simptoma astme | povremeno |
| dispnea | povremeno | |
| orofaringealni bol | povremeno | |
| disfonija | povremeno | |
| kašalj | povremeno | |
| Gastrointestinalni poremećaji | mučnina | povremeno |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | umor | povremeno |
| iritacija | povremeno | |
| Ispitivanja | produženi QT interval (na elektrokardiogramu) | povremeno |
| smanjena koncentracija slobodnog kortizola u urinu | povremeno | |
| smanjena koncentracija kortizola u krvi | povremeno |
| povećana koncentracija kalijuma u krvi | povremeno | |
| povećana koncentracija glukoze u krvi | povremeno | |
| slaba progresija elektrokardiograma R-talasa | povremeno |
Među prijavljenim neželjenim reakcijama, one koje se tipično povezuju sa formoterolom su: tremor, glavobolja, tahikardija, sinusna bradikardija, angina pektoris, ishemija miokarda, produženje QTc intervala.
Među prijavljenim neželjenim reakcijama, one koje se tipično povezuju sa primenom beklometazondipropionata su: nasofaringitis, oralna kandidijaza, disfonija, nadraženost grla, razdražljivost, smanjenje slobodnog kortizola u urinu, smanjenje koncentracije kortizola u krvi, povećanje koncentracije glukoze u krvi.
Dodatne neželjene reakcije koje nisu prijavljene u kliničkim ispitivanjima sa lekom Foster NEXThaler, ali se obično povezuju sa beklometazondipropionata za inhalacionu primenu su ostale gljivične infekcije usne duplje i pneumonija. Poremećaji čula ukusa su povremeno bili prijavljeni prilikom terapije kortikosteroidima za inhalacionu primenu.
Videti odeljak 4.4 za mere kojima se mogu ublažiti pojava gljivičnih infekcija usne duplje, oralne kandidijaze i disfonije.
Među sistemska dejstva kortikosteroida za inhalacionu primenu (npr. beklometazondipropionata) koja mogu nastati naročito u onim slučajevima kada se kortikosteroidi primenjuju u velikim dozama duže vreme, ubrajaju se Cushing-ov sindrom, Cushing-oidni izgled, supresija nadbubrežne žlezde, smanjenje mineralne gustine kostiju, usporen rast kod dece i adolescenata, katarakta i glaukom (videti takođe odeljak 4.4).
Dodatne neželjene reakcije koje nisu prijavljene u kliničkim ispitivanjima sa terapijskim dozama leka Foster NEXThaler, ali se obično povezuju sa primenom beta-2 agonista kao što je formoterol su: palpitacije, atrijalna fibrilacija, ventrikularne ekstrasistole, tahiaritmija, potencijalno opasna hipokalemija i povećanje/smanjenje krvnog pritiska. Nesanica, vrtoglavica, nemir, i anksioznost su povremeno bili prijavljeni prilikom inhalacione terapije formoterolom. Formoterol takođe može izazvati grčeve u mišićima, bol u mišićima.
Reakcije preosetljivosti, koje uključuju osip, urtikariju, pruritus, eritem i edem očiju, lica, usana i grla (angioedem) su takođe bile prijavljene.
Kao i sa ostalim inhalacionim lekovima, može nastupiti paradoksalni bronhospazam sa trenutnim povećanjem zviždanja u grudima, kašljem i kratkim dahom nakon uzimanja doze leka (videti takođe odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija:
Dostupni farmakokinetički podaci ne podržavaju bezbednost leka Foster NEXThaler kod dece uzrasta 5 - 11 godina. Klinički podaci za adolescenate uzrasta 12 - 17 godina su ograničeni (videti odeljke 5.2). Tokom dvanaestonedeljne randomizovane kliničke studije kod odraslih i adolescenata, 162 adolescenta uzrasta 12 - 17 godina sa umerenom do teškom astmom primilo je lek Foster NEXThaler ili odgovarajuću formulaciju rastvora za inhalaciju pod pritiskom, 1 ili 2 udaha dva puta dnevno; učestalost, tip i ozbiljnost neželjenih reakcija prijavljenih kod adolescenata nisu se razlikovale u odnosu na one koji su se javile kod odraslih osoba.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Maksimalna preporučena doza je dve inhalacije odjednom. Primena četiri uzastopne inhalacije lekom Foster NEXThaler (ukupna doza beklometazondipropionata 400 mikrograma, a formoterola 24 mikrograma, datim kao pojedinačna doza) je ispitivana kod pacijenata sa astmom. Kumulativne doze nisu imale neuobičajene, klinički značajna dejstva na vitalne znakove, niti su primećena ozbiljna ili teška neželjena dejstva (videti takođe odeljak 4.8).
Ispitivani su efekti doze leka Foster NEXThaler do 12 kumulativnih udaha (ukupna doza beklometazondipropionata 1200 mikrograma, a formoterola 72 mikrograma) kod pacijenata sa astmom. Kumulativne doze nisu dovele do ispoljavanja neuobičajenih dejstava na vitalne znakove, niti su primećena ozbiljna ili teška neželjena dejstva.
Preterane doze formoterola mogu dovesti do dejstva tipičnih za beta-2 adrenergičke agoniste, a to su mučnina, povraćanje, glavobolja, tremor, pospanost, palpitacije, tahikardija, ventrikularne aritmije, produženje QTc intervala, metabolička acidoza, hipokalemija i hiperglikemija.
U slučaju predoziranja formoterolom, inidikovano je suportivno i simptomatsko lečenje. Teži slučajevi moraju se hospitalizovati. Može se uzeti u obzir mogućnost davanja kardioselektivnih beta-adrenergičnih blokatora, ali samo uz krajnji oprez jer upotreba beta adrenergičkog blokatora može izazvati bronhospazam. Mora se kontrolisati koncentracija kalijuma u serumu.
Akutna inhalacija beklometazondipropionata u dozi većoj od preporučene može dovesti do privremene supresije funkcije nadbubrežne žlezde. Nije potrebna hitna intervencija, jer su merenja kortizola u plazmi pokazala da se funkcija nadbubrežne žlezde oporavlja u roku od nekoliko dana. Kod tih pacijenata lečenje treba nastaviti onom dozom leka koja je dovoljna da bi se astma držala pod kontrolom.
Hronično predoziranje inhalacijom beklometazondipropionata povećava rizik od supresije funkcije nadbubrežne žlezde (videti odeljak 4.4.). U tom slučaju, možda bi bilo potrebno praćenje koncentracije hormona nadbubrežne žlezde. Lečenje treba nastaviti onom dozom leka koja je dovoljna da bi se astma držala pod kontrolom.
Pojedinačne supra-terapijske doze do 800 mikrograma beklometazondipropionata, 48 mikrograma formeterola, koje se primenjuju lekom Foster NEXThaler su generalno bezbedne i dobro se podnose.
Farmakološki podaci - Foster 6mcg/doza
Farmakoterapijska grupa:
Lekovi koji se primenjuju u opstruktivnim bolestima disajnih puteva; adrenergici u kombinaciji sa krtikosteroidima ili drugim lekovima, isključujući antiholinergike
ATC šifra: R03AK08
Mehanizmi dejstva i farmakodinamsko dejstvo
Lek Foster NEXThaler sadrži beklometazondipropionat i formoterol u obliku suvog praška, iz kojeg nastaje aerosol sa veoma sitnim česticama sa prosečnim masenim srednjim aerodinamičkim prečnikom (engl. mass median aerodynamic diameter, MMAD) od 1,4-1,5 mikrometara i istovremenom depozicijom obe aktivne supstance. Čestice aerosola u leku Foster NEXThaler su u proseku dosta sitnije u odnosu na čestice koje se oslobađaju iz drugih formulacija koje ne sadrže veoma sitne čestice.
Studija depozicije radioaktivno označenog leka kod odraslih pacijenata obolelih od astme pokazala je da je veliki udeo leka (približno 42% nominalne doze) deponovan u plućima, sa homogenom depozicijom kroz disajne puteve.
Ove karakteristike isporuke leka podržavaju upotrebu malih doza kortikosteroida sa pojačanim lokalnim farmakodinamskim dejstvima, za koje se pokazalo da su ekvivalentne odgovarajućim rastvorima za inhalaciju pod pritiskom (videti Kliničko iskustvo).
Dve aktivne supstance u leku Foster NEXThaler imaju različite mehanizme dejstva. Kao i kod ostalih kombinacijea kortikosteroida za inhalacionu primenu i beta-2 agonista, uočena su aditivna dejstva u smislu smanjenja egzacerbacija astme.
Formoterol
Formoterol je selektivni beta-2 adrenergički agonist koji izaziva relaksaciju bronhijalnih glatkih mišića kod pacijenata sa reverzibilnom opstrukcijom disajnih puteva. Bronhodilatatorno dejstvo nastupa brzo, unutar 1-3 minuta nakon inhalacije, a traje 12 sati nakon primene doze.
Beklometazondipropionat
Beklometazondipropionat primenjen inhalaciono u preporučenoj dozi, ima glukokortikoidno antiinflamatorno dejstvo u plućima, što dovodi do smanjenja simptoma i egzacerbacija astme uz manje neželjenih dejstava nego pri sistemskoj primeni kortikosteroida.
Kliničko iskustvo
Efikasnost dve komponente leka Foster NEXThaler, prašak za inhalaciju je procenjena u tri zasebne studije, poređenjem sa formulacijom rastvor za inhalaciju pod pritiskom, 6 mikrograma /100 mikrograma, kod pacijenata sa umerenim do teškim oblikom perzistentne astme. Celokupno gledano, očekuje se podjednaka efikasnost obe formulacije u kliničkoj praksi kod oba režima doziranja, 1 ili 2 inhalacije dva puta dnevno.
U prvoj studiji primarni cilj bila je procena efikasnosti komponente kortikosteroida za inhalacionu primenu merenjem bronhodilatacije (FEV1 pre primene doze). Klinički značajno poboljšanje FEV1 pre primene doze primećeno je kod 696 pacijenata sa umerenim do teškim oblikom simptomatske astme na kraju tromesečne terapije u poređenju sa početnim vrednostima, upotrebom 1 inhalacije dva puta dnevno i 2 inhalacije dva puta dnevno kod obe formulacije. Primećen je srednji porast od najmanje 250 mL. Nije bilo klinički značajne razlike u FEV1 pre primene doze između leka Foster NEXThaler, prašak za inhalaciju i rastvora za inhalaciju pod pritiskom ni pri jednoj dozi. Značajan dozno zavisan odgovor primećen je za jutarnji PEF. Statistička značajnost za dozno zavisan odgovor za FEV1 pre primene doze nije postignuta. Parametri kontrole astme kao što su skorovi jutarnjih i večernjih simptoma astme i procenat dana bez simptoma bolesti, su se značajno poboljšali za obe formulacije do kraja terapije u odnosu na početne vrednosti, posebno za velike doze.
U drugoj studiji primarni cilj bila je procena efikasnosti dugodelujuće beta-2 agonističke komponente leka Foster NEXThaler. U ovoj studiji merena je bronhodilatacija na početku i 12 sati nakon primene pojedinačne doze leka serijom spirometrijskih procena FEV1 (FEV1 PIK tokom najmanje 80% trajanja dejstva formoterola). U poređenju sa placebom, jedna inhalacija i četiri inhalacije obe aktivne supstance leka Foster NEXThaler, značajno su poboljšale vrednosti FEV1 PIK0-12. Obe doze leka Foster NEXThaler, prašak za inhalaciju bile su neinferiorne u poređenju sa odgovarajućim dozama rastvora za inhalaciju pod pritiskom. Statistički značajan dozno zavisan odgovor primećen je kod obe formulacije između male i velike doze leka.
U trećoj studiji, nakon uvodnog (engl. run in) perioda od 4 nedelje sa fiksnom kombinacijom formoterol/beklometazondipropionat rastvor za inhalaciju pod pritiskom, jedna inhalacija dva puta dnevno, 755 pacijenata sa kontrolisanom astmom randomizovano je na 8 nedelja terapije sa istim inhalatorom, sa lekom Foster NEXThaler, prašak za inhalaciju ili sa beklometazondipropionatom, 100 mikrogram/doza prašak za inhalaciju, svi primenjeni u režimu doziranja jedna inhalacija dva puta dnevno. Primarni cilj bila je promena vrednosti srednjeg jutarnjeg vršnog izdisajnog protoka (PEF) u odnosu na početne vrednosti tokom trajanja terapije. Nakon 8 nedelja terapije nije bilo razlike u primarnom parametru praćenja između dve fiksne kombinacije, a obe su bile značajno bolje u odnosu na monoterapiju beklometazondipropionatom. Nisu utvrđene razlike između ove dve fiksne kombinacije u merama simptoma, kao što je skor na upitniku o kontroli astme i broj dana bez primene lekova za hitno olakšavanje simptoma.
Otvorena studija sa placebom sprovedena je kako bi se potvrdilo da životno doba pacijenta, bolest i težina bolesti
ne utiču na inspiratorni protok koji se generiše kroz inhalator NEXThaler, te da se aktivacija i isporuka leka iz inhalatora može postići kod svih pacijenata. Primarni parameter praćenja bio je procenat pacijenata u svakoj starosnoj grupi i grupi prema bolesti koji su mogli da aktiviraju inhalator. U studiji je učestvovalo 89 pacijenata u rasponu od 5 do 84 godine starosti, uključujući one sa umerenim do teškoim oblikom astme (FEV1 > 60% odnosno FEV1 ≤ 60% od predviđenog) i sa umerenim do teškim oblikom HOBP-a (FEV1 ≥ 50% odnosno FEV1 <50% od predviđenog). Svi pacijenti, nezavisno od životnog doba, bolesti ili težine bolesti bili su sposobni da generišu dovoljan inspiratorni protok za aktivaciju inhalatora NEXThaler.
U dodatnoj otvorenoj studiji sa placebom, procenom inspiratornog profila kroz inhalator leka Foster NEXThaler, pokazano je da su pacijenti sa blagim do teškim oblikom HOBP-a, bez obzira na njihova funkcionalna ograničenja, bili sposobni da efektivno aktiviraju i koriste inhalator.
Pedijatrijska populacija
Dostupni su veoma ograničeni klinički podaci o upotrebi leka Foster NEXThaler kod dece uzrasta od 5 do 11 godina. U poređenju sa ekvivalentnom dozom odobrenih lekova u slobodnoj kombinaciji, koji sadrže formoterol (FF) i beklometazondipropionat, bezvodni (BDP), primena pojedinačne doze eksperimentalne formulacije sa fiksnom kombinacijom koja sadrži iste, veoma sitne čestice aktivnih supstanci kao i lek Foster NEXThaler, ali primenjene u slabijoj jačini (6 mikrograma FF i 50 mikrograma BDP), rezultirala je znatno većom sistemskom bioraspoloživosti za obe komponente (videti odeljak 5.2).
Ova veća sistemska raspoloživost bila je povezana sa statistički značajnim smanjenjem koncentracije kalijuma u plazmi (tačka procene 0,94; 95% Cl [0,92; 0,96]) i porastom vremenski prosečne vrednosti srčane frekvence (tačka procene 1,06; 95% CI [1,01; 1,10]). Štaviše, primećen je trend ka supresiji kortizola i povećanju koncentracije glukoze u urinu kod dece u test grupi u poređenju sa referentnom terapijom.
Samo ograničene informacije su dobijene kod adolescenata.
U tromesečnoj randomizovanoj kliničkoj studiji, 162 ispitanika uzrasta od 12 do 17 godina sa dijagnozom umerenog do teškog oblika astme dobijalo je ili lek Foster NEXThaler ili odgovarajući rastvor za inhalaciju pod pritiskom, u režimu doziranja jedna ili dve inhalacije dva puta dnevno. Promene u vrednostima FEV1 pre primene doze, na kraju terapije bile su veće kod adolescenata nego kod odraslih.
Za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji, videti i odeljke 4.2 , 4.8 i 5.2.
Formoterol
Resorpcija i distribucija
Nakon inhalacije, formoterol se resorbuje kako iz pluća, tako i iz gastrointestinalnog trakta. Udeo udahnute doze koji se proguta nakon primene putem inhalatora sa dozatorom (engl. metered dose inhaler, MDI) može se kretati u rasponu od 60% do 90%. Najmanje se 65% udela koji se proguta resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Maksimalne koncentracije nepromenjenog leka u plazmi postižu se u roku od 0,5 do 1 sat nakon oralne primene. Vezivanje formoterola za proteine plazme iznosi 61-64%, s tim da se 34% veže za albumin. U rasponu koncentracija koje se postižu sa terapijskim dozama nema saturacije vezivanja. Poluvreme eliminacije utvrđeno nakon oralne primene iznosi 2-3 sata. Resorpcija formoterola je linearna nakon inhalacije 12 do 96 mikrograma formoterol-fumarata.
Biotransformacija
Formoterol se u velikoj meri metaboliše, a glavni put uključuje direktnu konjugaciju na fenolnoj hidroksilnoj grupi. Konjugat glukuronske kiseline nije aktivan. Drugi važan put uključuje O-demetilaciju nakon koje sledi konjugacija na fenolnoj 2'-hidroksilnoj grupi. Izoenzimi citohroma P450, CYP2D6, CYP2C19 i CYP2C9, uključeni su u O- demetilaciju formoterola. Čini se da je jetra glavno mesto metabolizma. Formoterol ne inhibira CYP450 enzime pri terapijski relevantnim koncentracijama.
Eliminacija
Kumulativno izlučivanje formoterola urinom nakon pojedinačne inhalacije iz inhalatora sa suvim praškom (engl. dry powder inhaler, DPI) linearno se povećavalo u rasponu doza od 12 do 96 mikrograma. U proseku, 8% doze izlučilo se u nepromenjenom obliku, odnosno 25% doze kao ukupni formoterol. Na osnovu koncentracija u plazmi izmerenih nakon inhalacije pojedinačne doze od 120 mikrograma kod 12 zdravih ispitanika, utvrđeno je da srednje terminalno poluvreme eliminacije iznosi 10 sati. (R,R)-enantiomer činio je oko 40%, a (S,S)-enantiomer oko 60% nepromenjenog leka koji se izlučio urinom. Relativni udeo ova dva enantiomera ostao je konstantan u ispitivanom rasponu doza i nije bilo dokaza relativne kumulacije jednog u odnosu na drugi nakon ponovljenog doziranja.
Nakon oralne primene (40 do 80 mikrograma) kod zdravih ispitanika, 6% do 10% doze otkriveno je u urinu u obliku nepromenjenog leka, a do 8% doze u obliku glukuronida.
Urinom se izlučuje ukupno 67% oralne doze formoterola (uglavnom u obliku metabolita), a ostatak se izlučuje fecesom. Renalni klirens formoterola je 150 mL/min.
Posebne populacije
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre/bubrega: farmakokinetika formoterola nije ispitivana kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega.
Beklometazondipropionat (BDP)
Beklometazondipropionat je prolek sa niskim afinitetom vezivanja za glukokortikoidne receptore, koji se hidrolizuje pomoću enzima esteraza do aktivnog metabolita, beklometazon-17-monopropionata, koji ima jače lokalno antiinflamatorno dejstvo u poređenju sa prolekom beklometazondipropionatom.
Resorpcija, distribucija i biotransformacija
Udahnuti beklometazondipropionat se brzo resorbuje kroz pluća; pre resorpcije postoji obimna konverzija beklometazondipropionata u njegov aktivni metabolit, beklometazon-17-monopropionat, putem enzima esteraza koji su prisutni u većini tkiva. Sistemska raspoloživost aktivnog metabolita rezultat je depozicije u plućima i resorpcije iz gastrointestinalnog trakta progutanog dela doze. Bioraspoloživost progutanog beklometazondipropionata je zanemarljiva, međutim, zbog predsistemske konverzije u beklometazon-17- monopropionat, deo doze se resorbuje kao aktivni metabolit.
Sistemska izloženost se približno linearno povećava sa povećanjem udahnute doze.
Apsolutna bioraspoloživost nakon inhalacije iz inhalatora sa dozatorom pod pritiskom iznosi približno 2% nominalne doze za nepromenjeni beklometazondipropionat odnosno 62% nominalne doze za beklometazon-17- monopropionat.
Nakon intravenske primene, raspoloživost beklometazondipropionata i njegovog aktivnog metabolita odlikuje se velikim klirensom iz plazme (150 L/sat, odnosno 120 L/sat), uz mali volumen distribucije u stanju ravnoteže za beklometazondipropionat (20 L) i većom tkivnom distribucijom za njegov aktivni metabolit (424 L). Metaboličko uklanjanje beklometazondipropionata uglavnom (82%) rezultuje formiranjem njegovog aktivnog metabolita, beklometazon-17-monopropionata.
Vezivanje za proteine plazme je umereno veliko (87%).
Eliminacija
Izlučivanje putem fecesa je glavni put eliminacije beklometazondipropionata, uglavnom u obliku polarnih metabolita. Izlučivanje beklometazondipropionata i njegovih metabolita putem bubrega je zanemarljivo. Terminalno poluvreme eliminacije za beklometazondipropionat iznosi 0,5 sati, a za beklometazon-17- monopropionat iznosi 2,7 sati.
Posebne populacije
Farmakokinetika beklometazondipropionata kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre nije ispitivana. Međutim, s obzirom na to da beklometazondipropionat podleže veoma brzom netabolizmu putem enzima esteraza prisutnih u intestinalnoj tečnosti, serumu, plućima i jetri, čime nastaju polarniji produkti
beklometazon-21-monopropionat, beklometazon-17-monopropionat i beklometazon, ne očekuje se da će oštećenje funkcije jetre modifikovati farmakokinetiku i bezbednosni profil beklometazondipropionata.
S obzirom na to da beklometazondipropionat i njegovi metaboliti nisu pronađeni u urinu, ne očekuje se povećanje sistemske izloženosti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.
Pedijatrijska populacija
U farmakokinetičkim studijama sa pojedinačnom dozom, sprovedenim kod dece obolele od astme, uzrasta od 5 do 11 godina, dve eksperimentalne pedijatrijske formulacije sa fiksnom kombinacijom koje sadrže iste, veoma sitne čestice aktivnih supstanci kao i lek Foster NEXThaler, ali u slabijoj jačini (A: 6 mikrograma FF i 50 mikrograma BDP= 6/50; B: 4 mikrograma FF i 35 mikrograma BDP= 4/35), upoređene su sa ekvivalentnim dozama odobrenih lekova u slobodnoj kombinaciji, koji sadrže FF i BDP. Zbog odsustva blokade sa aktivnim ugljem, utvrđena je samo sistemska izloženost kao mera bezbednosti. U poređenju sa slobodnom kombinacijom, FF/BDP 6/50 rezultirao je većom sistemskom izloženošću (PIK0t) i većim maksimalnim koncentracijama (Cmax) sva tri analizirana jedinjenja, matičnog jedinjenja BDP, aktivnog metabolita beklometazon-17-monopropionata (B17MP) i formoterola. Naknadno smanjenje jačine doze za oko 30% na FF/BDP 4/35 i dalje je rezultovalo znatno većom vrednošću PIK0t za B17MP (tačka procene 152,5; 90% CI [141,1; 164,8]) kao i za matično jedinjenje BDP (tačka procene 188,6; 90% CI [163,8; 217,1]). PIK0 za formoterol bila je u okviru, a Cmax je blago premašila raspon bioekvivalencije od 80-125%.
Kliničko iskustvo
Sistemska izloženost beklometazondipropionatu i formoterolu pri upotrebi kombinacije upoređivana je sa sistemskom izloženošću pri primeni aktivnih supstanci pojedinačno.
Nije bilo dokaza o farmakokinetičkim ili farmakodinamskim (sistemskim) interakcijama između beklometazondipropionata i formoterola.
Farmakokinetika leka Foster NEXThaler, prašak za inhalaciju je upoređena sa farmakokinetikom odgovarajuće formulacije rastvora za inhalaciju pod pritiskom. Analiza steroidne komponente je fokusirana na beklometazon-17- monopropionat, glavni aktivni metabilt beklometazondipropionata.
Sistemska resorpcija i metabolizam beklometazondipropionata su brzi i Cmax je postignuta 5 minuta nakon uzimanja doze kod obe terapije, ali je Cmax bila veća (+68%) sa lekom Foster NEXThaler, prašak za inhalaciju. Vrednost PIKt je bila oko 3 puta veća nakon inhalacije leka Foster NEXThaler u poređenju sa rastvorom za inhalaciju pod pritiskom. Cmax za beklometazon-17-monopropionat, glavni aktivni metabolit, činila je oko 82% od ukupne koncentracije u krvi i ova vrednost je postignuta za oko 30 min sa lekom Foster NEXThaler odnosno za 15 min sa rastvorom za inhalaciju pod pritiskom. Koncentracija beklometazon-17-monopropionata u plazmi je bila manja (Cmax -49% i PIKt - 29%) nakon inhalacije praška za inhalaciju u odnosu na inhalaciju rastvora za inhalaciju pod pritiskom. Nakon inhalacije leka Foster NEXThaler, maksimalna koncentracija (Cmax) formoterola je postignuta unutar 5 minuta i bila je veća (+47 %) kod praška za inhalaciju dok je ukupna izloženost (PIKt) bila uporediva za obe terapije.
U jednoj studiji, relativna isporuka leka u pluća je ispitana korišćenjem blokade sa aktivnim ugljem kako bi isključila resorpcija leka iz gastrointestinalnog trakta i uz korišćenje odobrenog Aerochamber Plus® nastavka kod referentnog leka (rastvor za inhalaciju pod pritiskom). U ovakvim uslovima, pokazano je da su lek Foster NEXThaler i rastvor za inhalaciju pod pritiskom ekvivalentni po vrednosti PIKt i za beklometazon-17- monopropionat i za formoterol (odnos prašak za inhalaciju/rastvor za inhalaciju pod pritiskom i intervali pouzdanosti od 90% bili su u okviru 80-125%); međutim Cmax beklometazon-17-monopropionata je bila mnja (- 38%) nakon inhalacije iz inhalatora NEXThalera.
