Bisoprolol PharmaS 5mg tableta

• Hipertenzija

• Koronarna bolest srca (angina pektoris)

• Terapija stabilne hronične insuficijencije srca sa smanjenom sistolnom funkcijom leve komore, u kombinaciji sa ACE inhibitorima i diureticima, a u nekim slučajevima i kardiotoničnim glikozidima (za dodatne informacije videti odeljak 5.1)

Doziranje

Terapiju treba početi postupno, prvo sa niskim dozama koje se onda polako povećavaju. U svim slučajevima doza treba da bude individualno prilagođena, u odnosu na puls i terapijski uspeh da bi se izbegla bradikardija.

Hipertenzija

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno.

Kod blage hipertenzije (dijastolni krvni pritisak do 105 mmHg) terapija sa 2,5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno može da bude adekvatna. Ukoliko je neophodno, doza može da bude povećana na 10 mg jednom dnevno. Dalje povećanje doze je opravdano jedino u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Koronarna bolest srca (angina pektoris)

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno. Ukoliko je neophodno, doza može da bude povećana na 10 mg jednom dnevno. Dalje povećanje doze je opravdano jedino u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Stabilna hronična srčana insuficijencija

Standardna terapija hronične insuficijencije srca sastoji se od ACE inhibitora (ili blokatora angiotenzinskih receptora u slučaju netolerancije na ACE inhibitore), beta blokatora, diuretika i, po potrebi kardiotoničnih glikozida. Pacijenti moraju biti stabilni (bez akutne insuficijencije) kada se uvodi terapija bisoprololom.

Preporučuje se da lekar koji propisuje terapiju ima iskustva u lečenju hronične insuficijencije srca.

Može se javiti prolazno pogoršanje insuficijencije srca, hipotenzija ili bradikardija tokom perioda titracije i nakon njega.

Doziranje:

Faza titracije

Terapija stabilne hronične insuficijencije srca sa bisoprololom zahteva fazu titracije.

Terapiju bisoprololom treba uvesti sa postepenim povećavanjem doze, prateći sledeće korake:

• 1,25 mg jednom dnevno tokom 1 nedelje, ako se dobro podnosi povećati na

• 2,5 mg jednom dnevno tokom sledeće nedelje, ako se dobro podnosi povećati na

• 3,75 mg jednom dnevno tokom sledeće nedelje, ako se dobro podnosi povećati na

• 5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje, ako se dobro podnosi povećati na

• 7,5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje, ako se dobro podnosi povećati na

• 10 mg jednom dnevno za terapiju održavanja. Maksimalna preporučena doza je 10 mg jednom dnevno.

Tokom faze titracije preporučuje se pažljivo praćenje vitalnih funkcija pacijenta (frekvencija rada srca, krvni pritisak) i bilo kojih simptoma pogoršanja srčane insuficijencije. Simptomi mogu da se jave već tokom prvih dana nakon otpočinjanja terapije.

Prilagođavanje terapije

Ako se maksimalna preporučena doza ne podnosi dobro, može se razmotriti postepeno smanjenje doze.

U slučaju prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije, hipotenzije ili bradikardije preporučuje se ponovno razmatranje doziranja istovremeno primenjenih lekova. Takođe, možda će biti potrebno privremeno smanjenje doze bisoprolola ili se može uzeti u obzir i prekid terapije.

Ponovno uvođenje i/ili povećavanje doze bisoprolola uvek se može razmotriti kada stanje pacijenta postane ponovo stabilno.

Ukoliko se razmatra prekid terapije, preporučuje se postepeno smanjenje doze bisoprolola, zato što nagli prekid terapije može da dovede do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

Terapija stabilne hronične insuficijencije srca bisoprololom je najčešće dugotrajna terapija.

Posebne populacije

Pacijenti sa hipertenzijom ili koronarnom bolešću srca i sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, nije potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <20 mL/min) i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, dnevna doza od 10 mg bisoprolol-fumarata ne sme da bude prekoračena.

Iskustvo sa upotrebom bisoprolola kod pacijenata na dijalizi je ograničeno. Nema indicija da je potrebna izmena režima doziranja.

Pacijenti sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom i sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega

Nema podataka o farmakokinetici bisoprolola kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom srca i oštećenom funkcijom jetre ili bubrega. Zbog toga bi u ovim populacijama povećavanje doze trebalo sprovoditi sa dodatnim oprezom.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Deca i adolescenti

Nema terapijskog iskustva sa bisoprololom kod dece. Primena kod dece se zbog toga ne preporučuje.

Način primene

Tablete treba progutati bez žvakanja sa dovoljnom količinom tečnosti ujutru pre, tokom ili posle doručka. Trajanje terapije nije ograničeno. Zavisi od prirode i težine oboljenja.

Terapiju lekom Bisoprolol PharmaS ne treba naglo obustaviti, pogotovu kod pacijenata sa koronarnom srčanom bolešću, jer može da dovede do akutnog pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta. Ukoliko je neophodno ukidanje terapije, dozu treba postepeno smanjivati (tj. prepolovljavanjem doze u nedeljnim intervalima).

Ukoliko je potrebno obustaviti terapiju pre operativnog zahvata, ovo treba sprovoditi postepeno i završiti 48 sati pre operacije, osim u izuzetnim slučajevima kao što su tireotoksikoza i feohromocitom (videti odeljak 4.4).

Bisoprolol PharmaS je kontriandikovan kod pacijenata sa:

• preosetljivošću na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• akutnom srčanom insuficijencijom ili epizodom dekompenzacije srčane insuficijencije koja zahteva intravensku inotropnu terapiju

• kardiogenim šokom

• AV blokom drugog ili trećeg stepena (bez pejsmekera)

• sick sinus sindromom

• sinoatrijalnim blokom

• simptomatskom bradikardijom

• simptomatskom hipotenzijom

• teškom bronhijalnom astmom

• teškim oblicima okluzivne bolesti perifernih arterija ili teškim oblicima Raynaud-ovog sindroma

• nelečenim feohromocitomom (videti odeljak 4.4)

• metaboličkom acidozom.

Posebna upozorenja

Primenjuje se samo kod hronične srčane insuficijencije:

Terapiju stabilne hronične srčane insuficijencije sa bisoprololom treba započeti sa posebnom fazom titracije (videti odeljak 4.2).

Primenjuje se kod svih indikacija:

Posebno kod pacijenata sa ishemijskim oboljenjem srca ne sme se naglo prekinuti terapija bisoprololom, osim ako to nije jasno indikovano, zato što to može dovesti do prolaznog pogoršanja stanja srca (videti odeljak 4.2).

Mere opreza:

Primenjuje se samo kod hipertenzije ili angine pektoris:

Bisoprolol se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris i postojećom srčanom insuficijencijom.

Primenjuje se samo kod hronične srčane insuficijencije:

Započinjanje i prekid terapije stabilne hronične srčane insuficijencije sa bisoprololom zahteva redovno praćenje. Za doziranje i način primene leka, videti odeljak 4.2.

Nema terapijskog iskustva u lečenju srčane insuficijencije bisoprololom kod pacijenata sa sledećim oboljenjima i stanjima:

• insulin-zavisni dijabetes melitus (tip I)

• teško oštećenje funkcije bubrega

• teško oštećenje funkcije jetre

• restriktivna kardiomiopatija

• kongenitalno oboljenje srca

• hemodinamski značajno organsko oboljenje valvula

• infarkt miokarda u prethodna tri meseca.

Primenjuje se kod svih indikacija:

Bisoprolol se mora primenjivati sa oprezom kod:

• bronhospazma (bronhijalna astma, opstruktivna bolest pluća)

• dijabetes mellitus-a sa velikim fluktuacijama koncentracije glukoze u krvi. Simptomi hipoglikemije (npr. tahikardija, palpitacije ili znojenje) mogu biti maskirani;

• strogog posta;

• pacijenti koji su na terapiji desenzitizacije koja je u toku. Kao i ostali beta blokatori, bisoprolol može povećati osetljivost prema alergenima kao i težinu anafilaktičke reakcije. Terapija epinefrinom ne daje uvek očekivane terapijske efekte;

• AV bloka I stepena;

• Prinzmetal-ove angina; Primećeni su slučajevi koronarnog vazospazma. Uprkos visokoj beta¹ selektivnosti, napadi angine pektoris ne mogu biti potpuno isključeni kada se bisoprolol primenjuje kod pacijenata sa Prinzmetal-ovom anginom;

• okluzivne bolesti perifernih arterija. Pogoršanje simptoma se može javiti, naročito na početku terapije.

• opšte anestezije.

Kod pacijenata koji će biti podvrgnuti opštoj anesteziji, beta-blokada smanjuje učestalost aritmija i ishemije miokarda tokom indukcije i intubacije, kao i u postoperativnom periodu. Prema trenutnim preporukama treba da se nastavi sa održavanjem beta-blokade i perioperativno. Anesteziolog mora da bude upoznat sa beta- blokadom zbog potencijalnih interakcija sa drugim lekovima koje mogu dovesti do pojave bradiaritmija, smanjenja refleksne tahikardije i smanjene refleksne sposobnosti kompenzacije gubitka krvi. Ukoliko se smatra da je neophodno da se prekine terapija beta blokatorom pre hirurškog zahvata, to treba učiniti postepeno i završiti u vremenu od oko 48 sati pre anestezije.

Kombinacija bisoprolola sa antagonistima kalcijuma tipa verapamila ili diltiazema, sa antiaritmicima klase I i sa centralno delujućim antihipertenzivnim lekovima se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Iako kardioselektivni (beta¹) beta blokatori imaju manje uticaja na funkciju pluća nego ne-selektivni beta blokatori, kao i sa svim beta blokatorima, njihovu primenu treba izbegavati kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, osim ako ne postoje dobri klinički razlozi za njihovu primenu. Gde postoje takvi razlozi, bisoprolol može da se koristi sa oprezom. Kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, terapiju bisoprololom treba započeti najnižom mogućom dozom i pacijente treba pažljivo pratiti zbog pojave novih simptoma (npr. dispnea, nepodnošenje fizičke aktivnosti, kašalj). Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih oboljenja pluća, sa pojavom simptoma, treba istovremeno davati terapiju bronhodilatatorima. Povremeno se može javiti povećavanje otpora u disajnim putevima kod pacijenata sa astmom, zbog čega bi trebalo povećati dozu beta²-agonista.

Pacijentima sa psorijazom, ili sa psorijazom u anamnezi, beta blokatore (npr. bisoprolol) treba davati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika.

Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol se ne sme davati dok se ne završi blokada alfa-receptora. U toku terapije bisoprololom simptomi tirotoksikoze mogu biti prikriveni.

Upotreba leka Bisoprolol PharmaS može dati lažno pozitivne rezultate doping testa. Upotreba bisoprolola kao doping sredstva može ugroziti zdravlje.

Lek Bisoprolol PharmaS sadrži laktozu.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Kombinacije koje se ne preporučuju

Samo za indikaciju hronične srčane insuficijencije:

Antiaritmici klase I (npr. dizopiramid, hinidin, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): Efekat na vreme atrio-ventrikularnog sprovođenja može biti pojačan, kao i negativan inotropni efekat.

Za sve indikacije:

Antagonisti kalcijuma tip verapamila i u manjem obimu diltiazema: negativan uticaj na kontraktilnost i atrio- ventrikularno sprovođenje. Intravenska primena kalcijumskih antagonista tipa verapamila može da dovede do izrazite hipotenzije i AV blokade kod pacijenata na terapiji beta blokatorima.

Centralno delujući antihipertenzivni lekovi, kao što su klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonidin, rilmenidin): istovremena upotreba sa centralno delujućim antihipertenzivima može da dovede do pogoršanja srčane insufijencije usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (smanjenje srčane frekvence i srčanog minutnog volumena, vazodilatacija). Nagli prekid terapije naročito ako neposredno prethodi prekidu terapije beta-blokatorima, može povećati rizik od „rebound“ hipertenzije.

Kombinacije koje treba koristiti sa oprezom

Samo za indikacije hipertenzije i angine pektoris:

Antiaritmici klase I (npr. hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): Efekat na vreme atrio-ventrikularnog sprovođenja može biti pojačan, kao i negativan inotropni efekat.

Za sve indikacije:

Antagonisti kalcijuma dihidropiridinskog tipa (npr. felodipin i amlodipin): istovremena primena može da poveća rizik od nastanka hipotenzije, a ne može se isključiti ni rizik od daljeg pogoršanja funkcije ventrikularne pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Antiaritmici klase III (npr. amjodaron): moguć pojačan efekat na atrio-ventrikularno vreme sprovođenja.

Beta-blokatori za lokalnu primenu (npr. kapi za oči kod terapije glaukoma): mogu pojačati sistemske efekte bisoprolola.

Parasimpatomimetički lekovi: istovremena primena može da produži vreme atrio-ventrikularnog sprovođenja i poveća rizik od bradikardije.

Insulin i oralni antidijabetici: pojačan hipoglikemijski efekat. Blokada beta-adrenergičkih receptora može da maskira simptome hipoglikemije.

Anestetici: slabljenje refleksne tahikardije i povećanje rizika od hipotenzije (za dodatne informacije o opštoj anesteziji videti odeljak 4.4).

Glikozidi digitalisa: smanjenje frekvence rada srca, produženo vreme atrio-ventrikularnog sprovođenja. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): NSAIL mogu da smanje hipotenzivno dejstvo bisoprolola.

Beta-simpatomimetički agensi (npr. izoprenalin, dobutamin): kombinacija sa bisoprololom može smanjiti efekte oba leka.

Simpatomimetici koji aktiviraju i beta i alfa-adrenoreceptore (npr. noradrenalin, adrenalin): kombinacija sa bisoprololom može da demaskira alfa-adrenergički-posredovane vazokonstriktorne efekte ovih lekova dovodeći do porasta krvnog pritiska i pogoršanja intermitentne klaudikacije. Smatra se da su ove interakcije verovatnije kod neselektivnih beta-blokatora.

Istovremena primena sa antihipertenzivima kao i sa drugim lekovima za snižavanje krvnog pritiska (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini) može da poveća rizik od hipotenzije.

Kombinacije koje treba razmotriti:

Meflokin: povećan rizik od pojave bradikardije

Inhibitori monoaminooksidaze (izuzev MAO-B inhibitora): pojačan hipotenzivni efekat beta-blokatora ali takođe i rizik od hipertenzivnih kriza.

Rifampicin: moguće je blago smanjenje poluvremena eliminacije bisoprolola zbog indukcije enzima koji učestvuju u hepatičkom metabolizmu. Obično ne zahteva prilagođavanje doze.

Derivati ergotamina: pogoršanje poremećaja periferne cirkulacije.

Trudnoća

Bisoprolol ispoljava farmakološke efekte koji mogu imati štetno dejstvo na trudnoću i/ili plod/novorođenče. Generalno, beta blokatori smanjuju prokrvljenost placente što se dovodi u vezu sa zaostajanjem u razvoju ploda, intrauterinom smrću, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (npr. hipoglikemija i bradikardija) mogu da se jave i kod ploda i kod novorođenčeta. Ukoliko je terapija beta blokatorima neophodna, poželjna je primena selektivnih beta¹ adrenergičkih blokatora.

Bisoprolol se ne preporučuje tokom trudnoće osim ukoliko to nije neophodno. Ukoliko se terapija bisoprololom smatra neophodnom treba pratiti uteroplacentalni protok krvi i razvoj ploda. U slučaju štetnog dejstva na trudnoću ili na plod treba razmisliti o alternativnoj terapiji. Novorođenče treba pažljivo pratiti. Simptomi hipoglikemije i bradikardije se mogu očekivati u prva 3 dana po rođenju.

Dojenje

Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčino mleko. Zbog toga se dojenje ne preporučuje tokom primene bisoprolola.

U studiji u kojoj su praćeni pacijenti sa koronarnom bolešću srca, bisoprolol nije štetno uticao na vozačke sposobnosti. Međutim, na osnovu individualnih razlika u reakcijama na lek, sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti umanjena. Ovo treba uzeti u obzir posebno na početku terapije i nakon eventualne promene terapije, kao i kod primene leka u kombinaciji sa alkoholom.

Za definiciju učestalosti neželjenih dejstava korišćena je sledeća terminologija: Veoma često (≥1/10), Često (≥1/100 do <1/10), Povremeno (≥1/1000 do < 1/100), Retko (≥1/10000 do <1/1000), Veoma retko (<1/10000), Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: poremećaji spavanja, depresija

Retko: noćne more, halucinacije

Poremećaji nervnog sistema

Često: vrtoglavica*, glavobolja*

Retko: sinkopa

Poremećaji oka

Retko: smanjeno stvaranje suza (uzeti u obzir kod osoba koje nose kontaktna sočiva)

Veoma retko: konjuktivitis Poremećaji uha i labirinta Retko: poremećaji sluha Kardiološki poremećaji

Veoma često: bradikardija kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom

Često: pogoršanje postojeće srčane insuficijencije kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom Povremeno: poremećaj AV sprovođenja. Pogoršanje postojeće srčane insuficijencije (kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris); bradikardija (kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris) Vaskularni poremećaji

Često: osećaj hladnoće ili utrnulosti ekstremiteta, hipotenzija (posebno kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom)

Povremeno: ortostatska hipotenzija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno: bronhospazam kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili sa opstruktivnim oboljenjem disajnih puteva u anamnezi.

Retko: alergijski rinitis

Gastrointestinalni poremećaji

Često: gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Retko: reakcije preosetljivosti (svrab, crvenilo, osip i angioedem)

Veoma retko: beta-blokatori mogu da aktiviraju ili pogoršaju psorijazu ili da izazovu pojavu osipa nalik psorijazi, alopecija

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Povremeno: mišićna slabost, grčevi u mišićima Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Retko: erektilna disfunkcija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: zamor*, astenija (kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom)

Povremeno: astenija (kod pacijenata sa hipertenzijom i anginom pektoris)

Ispitivanja

Retko: povećane vrednosti triglicerida, povećane vrednosti enzima jetre (ALAT, ASAT)

*Ovi simptomi se naročito javljaju na početku terapije kod pacijenata sa hipertenzijom i anginom pektoris. Generalno su blagi i obično nestaju tokom 1-2 nedelje nakon početka terapije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Kod predoziranja (npr. dnevna doza 15 mg umesto 7,5 mg) zabeleženi su AV-blok trećeg stepena, bradikardija i vrtoglavica. Uopšteno, najčešći znaci koji se mogu očekivati kod predoziranja sa beta- blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do sada je zabeleženo samo nekoliko slučajeva predoziranja (sa najviše: 2000 mg) sa bisoprololom kod pacijenata koji su bolovali od hipertenzije i/ili koronarne bolesti srca – kod njih se javila bradikardija i/ili hipotenzija. Svi pacijenti su se oporavili. Osetljivost na visoke pojedinačne doze bisoprolola indivudualno variraju, što je naročito izraženo kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom. Zbog toga je obavezno da se kod tih pacijenata ova terapija uvodi sa postepenim povećavanjem doze prema šemi koja je data u

odeljku 4.2. Terapija

Ako dođe do predoziranja, terapiju bisoprololom treba prekinuti i obezbediti odgovarajuću suportivnu i simptomatsku terapiju. Ograničeni podaci ukazuju na to da se bisoprolol teško uklanja dijalizom. Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta-blokatore, treba razmotriti sledeće opšte mere kada je klinički opravdano.

Bradikardija: intravenski dati atropin. Ukoliko je odgovor neadekvatan, može uz oprez da se primeni izoprenalin ili drugi lek sa pozitivnim hronotropnim osobinama. U nekim situacijama, može da bude neophodna ugradnja transvenskog pejsmejkera.

Hipotenzija: Intravenski treba primeniti tečnosti i neki od vazopresora. Glukagon primenjen intravenski takođe može biti koristan.

AV blok (drugi ili treći stepen): pacijenti treba da budu pažljivo praćeni i tretirani izoprenalinom u infuziji ili ugradnjom transvenskog pejsmejkera.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: intravenski primeniti diuretike, inotropne lekove, vazodilatatore.

Bronhospazam: primeniti terapiju bronhodilatatorima kao što su izoprenalin, beta-2-simpatomimetici i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: intravenski primeniti glukozu.

Ograničeni podaci ukazuju da se bisoprolol teško dijalizuje.