ARTINIBSA 4% 40mg/mL+0.01mg/mL rastvor za injekciju u ulošku

Lokalna anestezija (infiltraciona i blok anestezija) u stomatoligiji tokom komplikovanih procedura koje zahtevaju produženu anesteziju.

Lek ARTINIBSA 4% je indikovan kod odraslih osoba, adolescenata i dece starije od 4 godine (ili telesne mase veće od 20 kg).

Isključivo za profesionalnu upotrebu od strane lekara i stomatologa.

Doziranje:

Za sve populacije pacijenata treba primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju. Potrebna doza mora se odrediti individualno.

Za rutinske zahvate, uobičajena doza za odrasle pacijente je 1 uložak, ali i sadržaj manji od uloška može biti dovoljan za efikasnu anesteziju. Prema nalogu stomatologa, za obimnije zahvate može se primeniti i više uložaka, ali se pri tome ne sme prekoračiti maksimalna preporučena doza.

Za većinu rutinskih stomatoloških zahvata, poželjno je koristiti lek koji sadrži artikain 40 mg/mL + epinefrin (adrenalin) 0,005 mg/mL rastvor za injekcije.

Za složenije postupke, kod kojih se zahteva izražena hemostaza, poželjnije je koristiti lek ARTINIBSA 4%, 40 mg/mL + 0,01 mg/mL, rastvor za injekciju.

Lek ARTINIBSA 4% sadrži artikain 40 mg/mL+ epinefrin (adrenalin) 0,01 mg/mL, tako da je za primenu u većini rutinskih stomatološkuh zahvata potrebno potražiti drugi lek koji sadrži kombinaciju aktivnih supstanci u odgovarajućoj koncentraciji artikaina 40 mg/mL + epinefrina (adrenalina) 0,005 mg/mL, rastvor za injekciju.

Istovremena upotreba sedativa za smanjenje anksioznosti pacijenata:

Maksimalna bezbedna doza lokalnih anestetika može se smanjiti kod sediranih pacijenata zbog aditivnog dejstva na depresiju centralnog nervnog sistema (videti odeljak 4.5).

• Odrasli i adolescenti (12 do 18 godina)

  Kod odraslih pacijenata i adolescenata, maksimalna doza artikaina je 7 mg/kg sa apsolutnom maksimalnom dozom artikaina od 500 mg. Maksimalna doza artikaina od 500 mg odgovara zdravoj odrasloj osobi telesne mase veće od 70 kg.

  Sledeća tabela ilustruje maksimalne preporučene doze:

  Lek ARTINIBSA 4%, 40 mg/mL + 0,01 mg/mL, rastvor za injekciju

  Telesna masa pacijenta (kg)	Maksimalna doza artikain-hidrohlorida (mg)	Doza epinefrina (adrenalina)(mg)	Ukupna zapremina (mL) i odgovarajući broj uložaka (1,8 mL)
  40	280	0,070	7,0 (3,9 uložaka)
  50	350	0,088	8,8 (4,9 uložaka)
  60	420	0,105	10,5 (5,8 uložaka)
  70 ili više	490	0,123	12,3 (6,8 uložaka)

• Deca (4 do 11 godina)

  Bezbednost primene leka ARTINIBSA 4% kod dece uzrasta 4 godine i mlađe nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka.

  Količina koja se ubrizgava treba da se odredi u zavisnosti od uzrasta i telesne mase deteta i vrste operacije. Prosečna efektivna doza artikaina je 2 mg/kg za jednostavne i 4 mg/kg za složene procedure. Potrebno je primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju. Kod dece od navršene 4 godine (ili od 20 kg telesne mase) ili više, maksimalna doza artikaina je 7 mg/kg uz apsolutnu maksimalnu dozu artikaina od 385 mg za zdravo dete telesne mase 55 kg.

  Sledeća tabela prikazuje maksimalne preporučene doze:

  Lek ARTINIBSA 4%, 40 mg/mL + 0,01 mg/mL, rastvor za injekciju.

  Telesna masa pacijenta (kg)	Maksimalna doza artikain-hidrohlorida (mg)	Doza epinefrina (adrenalina) (mg)	Ukupna zapremina (mL) i odgovarajući broj uložaka (1,8 mL)
  20	140	0,035	3,5 (1,9 uložaka)
  30	210	0,053	5,3 (2,9 uložaka)
  40	280	0,070	7,0 (3,9 uložaka)
  55	385	0,096	9,6 (5,3 uložaka)

• Posebne populacije

Starije osobe i pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega:

Zbog nedostatka kliničkih podataka, trebalo bi primeniti posebne mere predostrožnosti kako bi se primenila najniža doza koja omogućava efikasnu anesteziju kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Kod ovih pacijenata može se pojaviti povišena koncentracija leka u plazmi, posebno nakon ponovljene primene. U slučaju da je potrebno ponoviti injekciju, pacijenta treba pažljivo nadgledati, kako bi se identifikovao bilo koji znak relativnog predoziranja (videti odeljak 4.9).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre:

Potrebno je primeniti mere predostrožnosti kako bi se primenila najniža doza koja omogućava efikasnu anesteziju kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, posebno nakon ponovljene primene, mada se 90% artikaina prvo inaktivira nespecifičnim plazma esterazama u tkivu i u krvi.

Pacijenti sa nedostatkom holinesteraze u plazmi

Kod pacijenata sa nedostatkom holinesteraze ili koji su tretirani inhibitorima acetilholinesteraze može doći do povećanja koncentracije leka u plazmi, jer se 90% leka inaktivira plazmatskim esterazama (videti odeljke

4.4 i 5.2). Zbog toga je potrebno primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.

Način primene

Infiltracija i perineuralna primena u usnoj šupljini.

Lokalne anestetike treba oprezno ubrizgavati kada na mestu primene postoji zapaljenski proces i/ili infekcija. Brzina ubrizgavanja treba da bude veoma mala (1 mL/min).

Mere opreza koje je potrebno preduzeti pre rukovanja lekom ili pre primene leka

Ovaj lek treba da se primenjuje isključivo od strane ili pod nadzorom lekara ili stomatologa koji su dovoljno obučeni i upoznati sa dijagnostifikovanjem i lečenjem sistemske toksičnosti. Pre indukcije regionalne anestezije lokalnim anesteticima, potrebno je obezbediti dostupnost odgovarajuće opreme i lekova za reanimaciju kako bi se omogućilo brzo lečenje bilo koje respiratorne i kardiovaskularne krize. Stanje svesti pacijenta treba pratiti nakon svake injekcije lokalnog anestetika.

Kada se primenjuje lek ARTINIBSA 4% za infiltraciju ili regionalnu blok anesteziju, injekcija uvek treba da bude spora i uz prethodnu aspiraciju.

Za uputstvo o rukovanju lekom pre primene, videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.

• Pacijenti sa epilepsijom koja nije kontrolisana lekovima.

Pre primene ovog leka, važno je:

• Raspitati se o terapiji koju pacijent trenutno prima kao i anamnezi pacijenta;

• Održavati verbalni kontakt sa pacijentom;

• Imati pri ruci opremu za reanimaciju (videti odeljak 4.9).

  Posebna upozorenja

  Ovaj lek se mora primenjivati sa posebnom pažnjom kod pacijenata sa sledećim poremećajima, a ako je stanje teško i/ili nestabilno, treba razmotriti odlaganje stomatološke intervencije.

  Pacijenti sa kardiovaskularnim poremećajima:

  Najmanju dozu koja dovodi do efikasne anestezije treba primeniti u slučaju:

  • Poremećaja u formiranju srčanog impulsa i provodljivosti (npr. atrioventrikularni blok drugog ili trećeg stepena, izražena bradikardija)

  • Akutne dekompenzacione srčane insuficijencije (akutna kongestivna insuficijencija srca)

  • Hipotenzije

  • Pacijenata sa paroksizmalnom tahikardijom ili apsolutnom aritmijom sa brzim otkucajima srca

  • Pacijenata sa nestabilnom anginom ili nedavnim infarktom miokarda (manje od 6 meseci)

  • Pacijenata sa nedavnim (3 meseca) bajpasom koronarne arterije

  • Pacijenata koji uzimaju ne-kardioselektivne beta blokatore (npr. propranolol) (rizik od hipertenzivne krize ili teške bradikardije) (videti odeljak 4.5)

  • Pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom

  • Istovremenog lečenja tricikličkim antidepresivima, jer ove aktivne supstance mogu pojačati kardiovaskularne efekte epinefrina (adrenalina) (videti odeljak 4.5).

    Ovaj lek se mora oprezno koristiti kod pacijenata sa sledećim poremećajima:

    Pacijenti sa epilepsijom:

    Zbog njihovog konvulzivnog delovanja, sve lokalne anestetike treba koristiti vrlo oprezno.

    Pacijenti sa nedostatkom holinesteraze u plazmi:

    Na nedostatak holinesteraze u plazmi može se posumnjati kada se pojave klinički znaci predoziranja uobičajenom dozom anestezije i kada je isključena vaskularna injekcija. U ovom slučaju, sledeću injekciju treba davait oprezno i primeniti smanjenu dozu.

    Pacijenti sa oboljenjem bubrega:

    Treba primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.

    Pacijenti sa teškim oboljenjem jetre:

    Ovaj lek treba koristiti oprezno u prisustvu oboljenja jetre bez obzira što se 90% artikaina prvo inaktivira nespecifičnom esterazom plazme u tkivu i u krvi.

    Pacijenti sa miastenijom gravis lečeni inhibitorima acetilholinesteraze:

    Treba primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.

    Pacijenti sa porfirijom:

    Kod pacijenata sa akutnom porfirijom lek ARTINIBSA 4% treba koristiti samo kada nema sigurnije alternative. Kod svih pacijenata sa porfirijom treba preduzeti odgovarajuće mere predostrožnosti, jer ovaj lek može da izazove porfiriju.

    Pacijenti istovremeno lečeni halogeniranim inhalacionim anesteticima:

    Treba primeniti najnižu dozu leka koja omogućava efikasnu anesteziju (videti odeljak 4.5).

    Pacijenti koji primaju antitrombotike/antikoagulanse:

    Kod pacijenata koji koriste antitrombotike/antikoagulanse ili imaju poremećaj koagulacije, lek ARTINIBSA 4% treba primenjivati sa povećanim oprezom zbog većeg rizika od krvarenja. Veći rizik od krvarenja je više povezan sa procedurom primene, nego sa samim lekom.

    Stariji pacijenti:

    Povećana koncentracija leka u plazmi može se pojaviti kod starijih pacijenata, naročito nakon ponovljene primene. U slučaju da je potrebno ponoviti injekciju, pacijenta treba pažljivo nadgledati kako bi se identifikovao bilo koji znak relativnog predoziranja (videti odeljak 4.9).

    Zbog toga treba koristiti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.

    Upotrebu leka koji sadrži artikain 40 mg/mL + epinefrin (adrenalina) 0,005 mg/mL, rastvor za injekciju, treba razmotriti zbog njegovog nižeg sadržaja epinefrina (adrenalina) od 0,005 mg/mL kod:

  • Pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima (npr. srčana insuficijencija, koronarna bolest srca, istorija infarkta miokarda, srčana aritmija, hipertenzija)

  • Pacijenata sa poremećajem cerebralne cirkulacije, istorija moždanog udara

    Preporučuje se da se primena artikaina/epinefrina (adrenalina) odloži za šest meseci zbog povećanog rizika od ponovljenih moždanih udara.

  • Pacijenata sa nekontrolisanim dijabetesom:

    Ovaj lek treba koristiti oprezno zbog hiperglikemijskog dejstva epinefrina (adrenalina) .

  • Pacijenata sa tireotoksikozom:

    Ovaj lek treba koristiti oprezno zbog prisustva epinefrina (adrenalina).

  • Pacijenata sa feohromocitomom:

    Ovaj lek treba koristiti oprezno zbog prisustva epinefrina (adrenalina).

  • Pacijenata koji su podložni akutnom glaukomu zatvarenog ugla:

    Ovaj lek treba koristiti oprezno zbog prisustva epinefrina (adrenalina). Treba primeniti najmanju dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.

    Ovaj lek se mora upotrebljavati bezbedno i efikasno i u odgovarajućim uslovima:

    Epinefrin (adrenalin) smanjuje protok krvi u desnima, što potencijalno može izazvati lokalnu nekrozu tkiva. Zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajne ili nepovratne povrede nerava i gubitka čula ukusa nakon mandibularne blok analgezije.

    Lokalna anestetička dejstva se mogu smanjiti ako se ovaj lek ubrizgava u područja pod zapaljenskim procesom ili infekcijom.

    Doza se takođe mora smanjiti u slučaju hipoksije, hiperkalemije i metaboličke acidoze.

    Postoji rizik od traume ujeda (usne, obrazi, sluzokoža i jezik), posebno kod dece; pacijentu treba reći da izbegava žvakanje ili jelo sve dok se ne uspostavi normalna osetljivost.

    Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, suštinski je bez natrijuma.

    Ovaj lek sadrži natrijum - metabisulfit (E223). Retko može izazvati teške hipersenzitivne reakcije i bronhospazam.

    Upotreba kod sportista

    Treba napomenuti da ovaj lek sadrži artikain i epinefrin (adrenalin) koji mogu dati pozitivan rezultat na testovima doping kontrole.

    Ako postoji rizik od alergijske reakcije, izaberite drugi lek za anesteziju (videti odeljak 4.3).

    Mere opreza pri upotrebi

    Rizik povezan sa slučajnom intravaskularnom injekcijom:

    Slučajna intravaskularna injekcija može izazvati iznenadno povećanje vrednosti epinefrina (adrenalina) i artikaina u sistemskoj cirkulaciji. Ovo može biti povezano sa teškim neželjenim reakcijama, kao što su konvulzije, praćene centralnom nervnom i kardiorespiratornom depresijom i komom, koja napreduje do zastoja disanja i cirkulacije.

    Stoga, kako bi se osiguralo da igla ne prodre u krvni sud tokom ubrizgavanja, aspiriranje treba obaviti pre ubrizgavanja lokalnog anestetika. Međutim, odsustvo krvi u špricu ne garantuje da je intravaskularna injekcija izbegnuta.

    Rizik povezan sa intraneuralnom injekcijom:

    Slučajna intraneuralna injekcija može dovesti do retrogradnog kretanja leka duž nerva.

    Da bi se izbegla intraneuralna injekcija i sprečile povrede nerva vezane za blokadu nerva, iglu uvek treba lagano povući ako pacijent oseti strujni udar tokom ubrizgavanja ili ako je injekcija posebno bolna. Ako dođe do povrede nerva igalom, neurotoksični efekat može biti pogoršan potencijalnom hemijskom neurotoksičnošću artikaina i prisustvom epinefrina (adrenalina) koji može poremetiti perineuralno snabdevanje krvlju i sprečiti lokalno ispiranje artikaina.

Interakcije sa artikainom

Interakcije koje zahtevaju mere predostrožnosti:

Ostali lokalni anestetici

Toksičnost lokalnih anestetika je aditivna.

Ukupna doza svih lokalno primenjenih anestetika ne sme prelaziti maksimalnu preporučenu dozu lekova koji se koriste.

Sedativi (depresori centralnog nervnog sistema, npr. benzodiazepin, opioidi)

Ako se sedativi koriste za smanjenje straha pacijenta, treba koristiti smanjene doze anestetika, jer su lokalna sredstva za anesteziju, poput sedativa, depresori centralnog nervnog sistema koja u kombinaciji mogu imati aditivni efekat (videti odeljak 4.2).

Interakcije sa epinefrinom (adrenalinom)

Interakcije koje zahtevaju mere predostrožnosti:

Halogenovani isparljivi anestetici (npr. halotan):

Zbog preosetljivosti srca na aritmogeni efekti kateholamina potrebno je koristiti smanjene doze ovog leka: rizik od teške ventrikularne aritmije.

Preporučuju se konsultacije sa anesteziologom pre lokalne primene anestetika tokom opšte anestezije.

Postganglionski agensi koji blokiraju epinefrin (adrenalin) (npr. gvanadrel, gvanetidin i rauvolfia alkaloidi):

Zbog mogućeg pojačanog odgovora na adrenergičke vazokonstriktore potrebno je koristiti smanjene doze ovog leka, pod strogim nadzorom lekara i pažljivo aspirirati: rizik od hipertenzije i drugi kardiovaskularni efekti.

Neselektivni beta-adrenergički blokatori (npr. propranolol, nadolol):

Zbog mogućeg porasta krvnog pritiska i povećanog rizika od bradikardije potrebno je koristiti smanjene doze ovog leka.

(TCA) Triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin, desipramin, imipramin, nortriptilin, maprotilin i protriptilin):

Doza i brzina primene ovog leka treba da se smanje zbog povećanog rizika od teške hipertenzije.

COMT inhibitori (inhibitori katehol-O-metil transferaze) (npr. entakapon, tolkapon):

Mogu se pojaviti aritmije, ubrzan rad srca i variranje krvnog pritiska.

Kod pacijenata koji su na terapiji COMT inhibitorima potrebno je smanjiti količinu epinefrina (adrenalina) u stomatološkoj anesteziji.

MAO inhibitori (A-selektivni (npr. moklobemid) i neselektivni (npr. fenelzin, tranilcipromin, linezolid)):

Ako se istovremena upotreba ne može izbeći, dozu i brzinu primene ovog leka treba smanjiti i koristiti ga

pod strogim lekarskim nadzorom zbog mogućeg potenciranja efekata epinefrina (adrenalina) koji vodi ka riziku od hipertenzivne krize.

Lekovi koji izazivaju aritmiju (npr. antiaritmici kao što su digitalis, kinidin):

Primenjena doza ovog leka treba da se smanji zbog povećanog rizika od aritmija kada se istovremeno uzimaju i epinefrin (adrenalin) i digitalni glukozidi. Preporučuje se pažljiva aspiracija pre primene.

Oksitotski lekovi ergot tipa (npr. metisergid, ergotamin, ergonovin):

Ovaj lek koristite pod strogim lekarskim nadzorom zbog aditivnog ili sinergističkog povećanja krvnog pritiska i/ili ishemijskog odgovora.

Simpatomimetički vazopresori (npr. uglavnom kokain, ali takođe i amfetamini, fenilefrin, pseudoefedrin, oksimetazolin):

Postoji rizik od adrenergičke toksičnosti.

Ako je bilo koji simpatomimetički vazopresor primenjen u prethodna 24 sata, planirana stomatološka intervencija treba da bude odložena.

Fenotiazini (i drugi neuroleptici):

Ovaj lek koristite sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju fenotiazine zbog rizika od hipotenzije usled moguće inhibicije efekta epinefrina (adrenalina).

Trudnoća

Studije na životinjama sa artikainom 40 mg/mL + epinefrin (adrenalin) 0,01 mg/mL, kao i samo sa artikainom, nisu pokazale štetne efekte na trudnoću, embrionalni /fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).

Studije na životinjama pokazale su da je epinefrin (adrenalin) toksičan za reprodukciju u dozama većim od maksimalne preporučene doze (videti odeljak 5.3).

Nema iskustva sa upotrebom artikaina kod trudnica, osim tokom porođaja. Epinefrin (adrenalin) i artikain prelaze placentnu barijeru, mada artikain to čini u manjoj meri od ostalih lokalnih anestetika.

Koncentracije artikaina u serumu izmerene kod novorođenčadi bile su približno 30% vrednosti izmerenih kod majki. U slučaju nenamerne intravaskularne primene kod majke, epinefrin (adrenalin) može smanjiti perfuziju materice.

Tokom trudnoće, lek ARTINIBSA 4% treba koristiti samo nakon pažljive analize odnosa koristi i rizika. Dojenje

Kao rezultat brzog pada koncentracije u serumu i brze eliminacije, u majčinom mleku ne mogu se naći klinički značajne količine artikaina. Epinefrin (adrenalin) prelazi u majčino mleko, ali ima kratako poluvreme eliminacije.

Obično nije potrebno obustaviti dojenje za kratkotrajnu upotrebu, počevši od 5 sati nakon anestezije.

Plodnost

Ispitivanja na životinjama sa artikainom od 40 mg/mL + epinefrin (adrenalin) 0,0 1 mg/mL nisu pokazala da postoje bilo kakvi efekti na plodnost (videti odeljak 5.3). U terapijskim dozama, neželjena dejstva na plodnost kod ljudi se ne očekuju.

Kombinacija artikain-hidroklorida sa adrenalin-tartaratom u rastvoru za injekcije može imati neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Vrtoglavica (uključujući vertigo, poremećaj vida i umor) se može pojaviti nakon primene leka ARTINIBSA 4% (videti odeljak 4.8).

Dakle, pacijenti ne bi trebalo da napuštaju stomatološku ordinaciju sve dok nakon stomatološke procedure ne povrate svoje sposobnosti (uglavnom u roku od 30 minuta).

1. Sažetak bezbednosnog profila

   Neželjene reakcije nakon primene artikaina/epinefrina (adrenalina) slične su onima koje su primećene sa drugim lokalnim amidnim anesteticima/vazokonstriktorima. Ove neželjene reakcije su, uglavnom, povezane sa dozom. One takođe mogu biti posledica preosetljivosti, idiosinkrazije ili smanjene tolerancije od strane pacijenta. Poremećaji nervnog sistema, lokalna reakcija na mestu ubrizgavanja, preosetljivost, srčani poremećaji i vaskularni poremećaji su najčešće neželjene reakcije. Ozbiljne neželjene reakcije su uglavnom sistemske.

2. Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

   Prijavljene neželjene reakcije su ili spontano prijavljene ili potiču iz kliničkih studija i literature. Klasifikacija učestalosti sledi MedDRA konvenciju: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do < 1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

   MedDRA klasa sistema organa	Učestalost	Neželjene reakcije
   Infekcije i infestacije	često	Gingivitis
   Poremećaji imunskog sistema	retko	Alergija1, anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije
   Psihijatrijski poremećaji	retko	Nervoza/anksioznost4
   	nepoznato	Euforično raspoloženje
   Poremećaji nervnog sistema	često	Neuropatije:Neuralgija (neuropatski bol) Hipoestezija/utrnulost (oralno i perioralno)4HiperestezijaDizestezija (orano i perioralno), uključujući dizgeziju (npr. metalni ukus, poremećaj ukusa)Agezija AlodinijaTermohiperestezija Glavobolja
   	povremeno	Osećaj peckanja
   	retko	Poremećaj facijalnog nerva 2 (oduzetost, paraliza i pareza)Hornerov sindrom (ptoza očnog kapka, enoftalmus, mioza).Somnolencija (pospanost)Nistagmus
   	veoma retko	Parestezija3 (perzistentna hipoestezija i gubitak čulaukusa) nakon mandibularne ili blokade donjeg alveolarnog nerva
   Poremećaji oka	retko	Diplopija (paraliza okulomotornih mišića4 Poremećaj vida (privremeno slepilo)4 PtozaMioza Enoptalmus

   Poremećaji uha i labirinta	retko	HiperakuzijaTinitus4
   Kardiološki poremećaji	često	BradikardijaTahikardija
   	retko	Palpitacije
   	nepoznato	Poremećaj provodljivosti (atrioventrikularni blok)
   Vaskularni poremećaji	često	Hipotenzija (sa mogućim cirkulatornm kolapsom)
   	povremeno	Hipertenzija
   	retko	Naleti vrućine
   	nepoznato	Lokalna / regionalna hiperemija VazodilatacijaVazokonstrikcija
   Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji	retko	Bronhospazam / astmaDispneja2
   	nepoznato	Disfonija (promuklost)1
   Gastrointestinalni poremećaji	često	Otok jezika, usne, desni
   	povremeno	Stomatitis, glositisMučnina, povrećanje, dijareja
   	retko	Eksfolijacija gingive/oralne sluzokože (ljuskanje)/ ulceracije
   	nepoznato	Disfagija Otok obrazaGlosodinija
   Poremećaji kože i potkožnog tkiva	povremeno	Osip (erupcija)Pruritus
   	retko	Angioedem (lice / jezik / usne / grlo / grkljan / Periorbitalni edem)Urtikarija
   	nepoznato	EritemHiperhidroza
   Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva	povremeno	Bol vrata
   	retko	Grčenje mišića4
   	nepoznato	Pogoršanje neuromuskularnih manifestacija kodKearns-Sayre-ovog sindromaTrizmus
   Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene	povremeno	Bol na mestu ubrizgavanja
   	retko	Eksfolijacija na mestu primene / nekrozaUmor, astenija (slabost) / drhtavica
   	nepoznato	Lokalni otok Osećaj toplote, Osećaj hladnoće

3. Opis odabranih neželjenih reakcija

   1Alergijske reakcije ne treba pomešati sa epizodama sinkope (srčana palpitacija zbog epinefrina (adrenalina)).

   2Opisano je dvonedeljno kašnjenje pojave facijalne paralize nakon primene artikaina u kombinaciji sa epinefrinom, a stanje nije promenjeno 6 meseci kasnije.

   3Ove neuronske patologije mogu se pojaviti sa različitim simptomima abnormalnih senzacija.

   Parestezija se može definisati kao spontani abnormalni, obično bezbolni, osećaj (npr. peckanje, bockanje, trnjenje ili svrab) znatno kasnije od očekivanog trajanja anestezije. Većina slučajeva parestezije prijavljenih nakon stomatološkog zahvata su prolazni i nestaju u roku od par dana, nedelja ili meseci.

   Perzistentnu paresteziju, uglavnom posle blokade nerva u mandibuli, karakteriše spor, nepotpun ili nepostojeći oporavak.

   4Pre depresije CNS, kao znaci upozorenja, mogu se pojaviti pojedina neželjena dejstva, kao što su uznemirenost, anksioznost/nervoza, tremor, poremećaj govora. Ukoliko su ovi znaci prisutni, od pacijenata treba zatražiti da hiperventilira i započeti nadzor (videti odeljak 4.9).

4. Pedijatrijska populacija

U objavljenim studijama, profil bezbednosti kod dece i adolescenata od 4 do 18 godina bio je sličan kao kod odraslih osoba. Međutim, mnogo češće su primećene slučajne povrede mekog tkiva naročito kod dece od 3 do 7 godina, zbog produžene anestezije mekog tkiva.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Vrste predoziranja

Lokalno predoziranje anesteticima u najširem smislu se često koristi za opisivanje:

• apsolutnog predoziranja,

• relativnog predoziranja kao što su:

• slučajno ubrizgavanje u krvni sud, ili

• abnormalno brza absorpcija u sistemsku cirkulaciju, ili

• odložen metabolizam i eliminacija leka.

U slučaju relativnog predoziranja, pacijenti uglavnom pokazuju simptome u prvim minutima, dok se u slučaju apsolutnog predoziranja, znaci toksičnosti, u zavisnosti od mesta ubrizgavanja, pojavljuju kasnije nakon injekcije.

Simptomi

Zbog prevelike doze (apsolutne ili relativne), a kako uzbuđenje može biti prolazno ili odsutno, prve manifestacije mogu biti pospanost koja se stapa sa nesvesticom i zastoj disanja.

Zbog artikaina:

Simptomi su dozno zavisni i imaju progresivan intenzitet u oblasti neuroloških manifestacija (presinkopa, sinkopa, glavobolja, nemir, uznemirenost, konfuzno stanje, dezorijentacija, vrtoglavica (osećaj lebdenja), tremor, stupor, duboka depresija CNS-a, gubitak svesti, koma, konvulzije (uključujući tonično-klonični napad), poremećaj govora (npr. dizartrija, logoreja), vertigo, poremećaj ravnoteže (disekvilibrijum)), očnih manifestacija (midrijaza, zamagljen vid, poremećaj akomodacije) praćenih vaskularnom (bledilo (lokalno,

regionalno, opšte)), respiratornom (apneja (respiratorni zastoj), bradipneja, tahipneja, zevanje, respiratorna depresija) i na kraju srčanom (srčani zastoj, depresija miokarda) toksičnošću. Acidoza pojačava toksične efekte lokalnih anestetika.

Zbog epinefrina (adrenalina):

Simptomi su dozno zavisni i imaju progresivan intenzitet u oblasti neuroloških manifestacija (nemir, uznemirenost, presinkopa, sinkopa) praćenih vaskularnom (bledilo (lokalno, regionalno, opšte)), respiratornom (apneja (respiratorni zastoj), bradipneja, tahipneja, respiratorna depresija) i konačno srčanom (srčani zastoj, depresija miokarda) toksičnošću.

Lečenje predoziranja

Pre primene lokalnih anestetika za regionalnu anesteziju, potrebno je obezbediti dostupnost opreme za reanimaciju i lekova, kako bi se omogućilo brzo lečenje bilo koje respiratorne i kardiovaskularne hitne situacije.

Ozbiljnost simptoma predoziranja treba da podstakne lekare/stomatologe da primenjuju protokole koji predviđaju neophodnost blagovremenog obezbeđenja disajnih puteva i obezbeđivanja potpomognute ventilacije.

Stanje svesti pacijenta treba nadgledati nakon svake lokalne injekcije anestetika.

Ako se pojave znaci akutne sistemske toksičnosti, ubrizgavanje lokalnog anestetika treba odmah prekinuti. Promeniti položaj pacijenta u ležeći, ako je potrebno.

CNS simptomi (konvulzije, depresija CNS-a) se moraju odmah lečiti odgovarajućom podrškom disajnih / respiratornih puteva i davanjem antikonvulzivnih lekova.

Optimalna oksigenacija i ventilaciona i cirkulaciona podrška kao i lečenje acidoze mogu sprečiti srčani zastoj.

Ako dođe do kardiovaskularne depresije (hipotenzija, bradikardija), potrebno je razmotriti odgovarajuću intravensku primenu tečnosti, vazopresornih i/ili inotropnih lekova. Deci treba davati doze proporcionalne uzrastu i telesnoj masi.

U slučaju srčanog zastoja, potrebno je odmah izvršiti kardiopulmonalnu reanimaciju.