Fiasp® Penfill® 100j./mL rastvor za injekciju u ulošku
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Fiasp 100j
Lečenje dijabetes melitusa kod odraslih osoba, adolescenata i dece uzrasta od 1 godine i starije.
Doziranje
Lek Fiasp Penfill je insulin koji se koristi uz obrok, namenjen za supkutanu primenu do 2 minuta pre početka obroka, uz mogućnost primene do 20 minuta nakon početka obroka (videti odeljak 5.1).
Doziranje leka Fiasp Penfill je individualno i određuje se prema potrebama pacijenta. Fiasp Penfill primenjen supkutanom injekcijom bi trebalo koristiti u kombinaciji sa insulinima srednje dugog ili dugog dejstva, primenjenim najmanje jednom dnevno. U bazal-bolusnom insulinskom terapijskom režimu približno 50% ovih potreba se može obezbediti primenom leka Fiasp Penfill, a ostatak primenom insulina srednje dugog ili dugog dejstva.
Individualna ukupna dnevna potreba za insulinom kod odraslih, adolescenata i dece može varirati i obično se kreće u rasponu između 0,5 i 1 jedinica/kg/dan.
Za postizanje optimalne regulacije glikemije preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi i prilagođavanje doze insulina.
Prilagođavanje doze može biti neophodno ako pacijent poveća fizičku aktivnost, promeni uobičajeni režim ishrane ili u slučaju uporednog oboljenja. U ovim uslovima, potrebno je odgovarajuće praćenje koncentracije glukoze u krvi.
Trajanje dejstva će varirati u zavisnosti od primenjene doze, mesta ubrizgavanja, prokrvljenosti predela tela gde je ubrizgan, telesne temperature i stepena fizičke aktivnosti.
Pacijentima u bazal-bolusnom terapijskom režimu koji zaborave da primene dozu uz obrok preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi da bi doneli odluku da li je potrebno primeniti dozu insulina. Pacijenti treba da nastave sa uobičajenim režimom doziranja uz sledeći obrok.
Kod insulinskih analoga, uključujući i Fiasp Penfill, jačina je izražena u jedinicama. Jedna (1) jedinica leka Fiasp Penfill odgovara 1 internacionalnoj jedinici humanog insulina ili 1 jedinici drugih brzodelujućih insulinskih analoga.
Brz nastup delovanja leka Fiasp se mora uzeti u obzir prilikom njegovog propisivanja (videti odeljak 5.1).
Početak primene
Pacijenti sa dijabetes melitusom tip 1
Preporučena početna doza kod pacijenata sa dijabetesom tip 1 koji prethodno nisu lečeni insulinom iznosi približno 50% ukupne dnevne doze insulina i treba da bude podeljena između obroka zavisno od njihove veličine i sadržaja. Preostali deo ukupne dnevne doze insulina treba primeniti kao insulin srednje dugog ili dugog dejstva. Prilikom izračunavanja početne ukupne dnevne doze insulina kod pacijenata sa dijabetesom tip 1 koji prethodno nisu lečeni insulinom, kao opšte pravilo može se koristiti 0,2 do 0,4 jedinice insulina po kilogramu telesne mase.
Pacijenti sa dijabetes melitusom tip 2
Preporučena početna doza je 4 jedinice uz jedan ili više obroka. Broj injekcija i naknadna titracija će zavisiti od individualnog glikemijskog cilja, kao i veličine i sadržaja obroka.
Može se razmatrati dnevno prilagođavanje doze na osnovu vrednosti glukoze u plazmi koju je pacijent samostalno izmerio (engl. self-measured plasma glucose, SMPG) prethodnog dana u skladu sa Tabelom 1.
-
Dozu pre doručka treba prilagoditi u skladu sa samostalno izmerenom glukozom u plazmi (SMPG) pre ručka prethodnog dana
-
Dozu pre ručka treba prilagoditi u skladu sa samostalno izmerenom glukozom u plazmi (SMPG) pre večere prethodnog dana
-
Dozu pre večere treba prilagoditi u skladu sa samostalno izmerenom glukozom u plazmi (SMPG) pre spavanja prethodnog dana.
Tabela 1 Prilagođavanje doze
| Samostalno izmerena glukoza u plazmi (videti gore) | Prilagođavanje doze | |
| mmol/L | mg/dL | Jedinica |
| <4 | <71 | -1 |
| 4-6 | 71-108 | Bez prilagođavanja doze |
| >6 | >108 | + 1 |
Posebne populacije
Stariji pacijenti (≥ 65 godina)
Bezbednost i efikasnost leka Fiasp Penfill ustanovljene su kod starijih pacijenata od 65 do 75 godina. Preporučuje se stroga kontrola vrednosti glukoze, dok je dozu insulina potrebno individualno prilagoditi (videti odeljke 5.1 i 5.2). Terapijsko iskustvo kod pacijenata starosti ≥75 godina je ograničeno.
Oštećenje funkcije bubrega
Oštećenje funkcije bubrega može umanjiti potrebu pacijenta za insulinom. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega treba pojačano pratiti nivo glukoze u krvi i individualno prilagoditi dozu (videti odeljak 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Oštećenje funkcije jetre može umanjiti potrebu pacijenta za insulinom. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre treba pojačano pratiti nivo glukoze u krvi i individualno prilagoditi dozu (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Lek Fiasp se može primenjivati kod adolescenata i dece uzrasta od 1 godine i starije (videti odeljak 5.1). Nema kliničkog iskustva sa primenom leka Fiasp kod dece mlađe od 2 godine.
Preporučuje se da lek Fiasp bude primenjen pre obroka (0-2 minuta), ali u situacijama kada postoji neizvesnost oko unosa obroka može se primeniti i do 20 minuta nakon početka obroka.
Prevođenje sa drugih insulina
Tokom prevođenja sa drugih insulina koji se uzimaju uz obrok i u prvim nedeljama nakon toga preporučuje se strogo praćenje glikemije. Prevođenje sa drugog insulina koji se uzima uz obrok može se sprovesti uzimajući jednak broj jedinica. Prevođenje pacijenata sa insulina druge vrste, drugog zaštićenog imena ili drugog proizvođača na Fiasp Penfill mora se sprovesti pod strogim nadzorom lekara i može rezultirati potrebom za promenom doze.
Možda će biti potrebno prilagođavanje doze i vremena primene istovremeno primenjivanih insulina srednje dugog ili dugog dejstva ili druge uporedno primenjivane antidijabetičke terapije.
Način primene
Supkutana injekcija
Preporučuje se primena leka Fiasp Penfill supkutanom injekcijom u trbušni zid ili nadlakticu (videti odeljak 5.2). Mesta ubrizgavanja treba uvek menjati unutar istog predela kako bi se umanjio rizik od lipodistrofije i kutane amiloidoze (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Primena pomoću pena za primenu insulina za višekratnu upotrebu
Ako je neophodno primeniti lek pomoću šprica, intravenske injekcije ili infuzione pumpe, potrebno je koristiti Fiasp u bočici (videti odeljak 6.6).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Sledljivost
Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, naziv leka i broj serije primenjenog leka treba jasno zabeležiti.
Hipoglikemija
Izostavljanje obroka ili neplanirana naporna fizička aktivnost mogu dovesti do hipoglikemije.
Hipoglikemija može nastupiti ako je doza insulina prevelika u odnosu na potrebu za insulinom (videti odeljke 4.8 i 4.9).
Kod pacijenata kod kojih se regulacija glukoze u krvi znatno poboljšala, npr. intenziviranom insulinskom terapijom, uobičajeni upozoravajući simptomi hipoglikemije se mogu promeniti, pa ih shodno tome treba posavetovati da obrate pažnju. Uobičajeni upozoravajući simptomi hipoglikemije mogu nestati kod pacijenata koji dugo boluju od dijabetesa.
Trenutak nastupa hipoglikemije obično odražava profil vremena/delovanja primenjene formulacije insulina. Hipoglikemija može nastupiti ranije nakon davanja injekcije/infuzije u poređenju sa drugim insulinima koji se uzimaju uz obrok zbog bržeg početka delovanja leka Fiasp Penfill (videti odeljak 5.1).
S obzirom na to da Fiasp Penfill treba primeniti do 2 minuta pre početka obroka, sa mogućnošću primene do 20 minuta nakon početka obroka, potrebno je imati u vidu vreme do početka delovanja kada se propisuje pacijentima koji boluju od uporednih bolesti ili su podvrgnuti lečenju kod kojeg se može očekivati usporena resorpcija hrane.
Pedijatrijska populacija
Preporučuje se pažljivo praćenje nivoa glukoze u krvi ako se lek primeni nakon početka poslednjeg obroka u danu, kako bi se izbegla noćna hipoglikemija.
Hiperglikemija i dijabetesna ketoacidoza
Neadekvatno doziranje ili prekid terapije, naročito kod pacijenata kojima je potreban insulin, mogu dovesti do hiperglikemije i dijabetesne ketoacidoze; stanja koja mogu biti smrtonosna.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Pacijenti moraju biti obavešteni da kontinuirano kružno menjaju mesto injektovanja kako bi smanjili rizik od nastanka lipodistrofije i kutane amiloidoze. Postoji potencijalni rizik od odložene resorpcije insulina i pogoršanja kontrole glikemije nakon injektovanja insulina na regije sa ovim reakcijama. Prijavljeno je da iznenadna promena mesta injektovanja na netaknuto područje rezultuje hipoglikemijom.
Preporučeno je praćenje koncentracije glukoze nakon promene mesta injektovanja sa korišćenog na netaknuto područje, kao i razmatranje prilagođavanja doze antidijabetika.
Prevođenje sa drugih insulinskih lekova
Prevođenje pacijenta na drugu vrstu insulina ili na insulin drugog proizvođača, treba sprovesti pod strogim medicinskim nadzorom. Promene u jačini, nazivu insulina (proizvođača), vrsti, poreklu (životinjski, humani insulin ili analog humanog insulina) i/ili načinu proizvodnje (rekombinantna DNK u odnosu na insulin životinjskog porekla) mogu rezultirati potrebom za promenom doze. Pacijentima koji su sa druge vrste insulina prešli na lek Fiasp, možda će biti potrebna drugačija doza u odnosu na onu koju su primenjivali koristeći svoj uobičajeni insulinski lek.
Uporedne bolesti
Uporedne bolesti, naročito infekcije i stanja praćena groznicom, obično povećavaju potrebu pacijenta za insulinom. Uporedne bolesti bubrega, jetre ili one koje zahvataju nadbubrežnu žlezdu, hipofizu ili štitastu žlezdu mogu usloviti promenu doze insulina.
Kombinacija pioglitazona i insulinskih lekova
Prijavljeni su slučajevi kongestivne srčane insuficijencije kada se pioglitazon koristio u kombinaciji sa insulinom, naročito kod pacijenata koji su imali faktore rizika za razvoj kongestivne srčane insuficijencije. Ovu činjenicu bi trebalo imati na umu ako se razmatra kombinovana terapija pioglitazona i insulinskih lekova. Ukoliko se kombinovana terapija ovih lekova primenjuje, kod pacijenata bi trebalo pratiti pojavu znakova i simptoma kongestivne srčane insuficijencije, povećanja telesne mase i edema. Lečenje pioglitazonom treba prekinuti ako dođe do bilo kakvog pogoršanja srčanih simptoma.
Početak primene insulina i intenziviranje regulacije glikemije
Intenziviranje ili brzo poboljšanje regulacije glikemije povezano je sa privremenim, reverzibilnim poremećajem oftalmološke refrakcije, pogoršanjem dijabetesne retinopatije, akutnom bolnom perifernom neuropatijom i perifernim edemom. Međutim, dugoročna regulacija glikemije smanjuje rizik od dijabetesne retinopatije i neuropatije.
Antitela na insulin
Primena insulina može uzrokovati pojavu insulinskih antitela. U retkim slučajevima, prisustvo takvih antitela na insulin može zahtevati prilagođavanje doze insulina kako bi se korigovala tendencija ka hiperglikemiji ili hipoglikemiji.
Izbegavanje slučajnih zamena/medicinskih grešaka
Pacijente treba uputiti da uvek, pre svakog ubrizgavanja, proveravaju oznake na insulinu kako bi se izbegla slučajna zamena ovog leka i drugih insulina.
Pacijenti moraju vizuelno proveriti odabrane jedinice doze pre primene. Zbog toga, sposobnost očitavanja skale doziranja je uslov za samostalnu primenu od strane pacijenta. Pacijente koji su slepi ili slabovidi treba uputiti da uvek potraže pomoć od osobe sa očuvanim vidom koja je obučena za korišćenje insulina.
Putovanja između vremenskih zona
Pre putovanja između različitih vremenskih zona, pacijent treba da zatraži savet lekara. Pomoćne supstance
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.
Poznato je da mnogi lekovi utiču na metabolizam glukoze. Sledeći lekovi mogu smanjiti potrebe za insulinom:
Oralni antidijabetici, inhibitori monoamino oksidaze (MAO inhibitori), beta blokatori, inhibitori angiotenzin
konvertujućeg enzima (ACE inhibitori), salicilati, anabolički steroidi, sulfonamidi i agonisti GLP-1 receptora.
Sledeći lekovi mogu povećati potrebe za insulinom:
Oralni kontraceptivi, tiazidi, glukokortikoidi, tireoidni hormoni, simpatomimetici, hormon rasta i danazol. Beta blokatori mogu prikriti simptome hipoglikemije.
Oktreotid/lanreotid mogu ili povećati ili smanjiti potrebu za insulinom. Alkohol može pojačati ili smanjiti hipoglikemijsko dejstvo insulina.
Trudnoća
Lek Fiasp Penfill se može primenjivati u trudnoći.
Podaci iz dva randomizovana kontrolisana klinička ispitivanja sprovedena sa insulin aspartom (322 + 27 izloženih trudnoća) ne ukazuju na pojavu štetnih uticaja insulin asparta na trudnoću, ili na zdravlje fetusa/novorođenčeta u poređenju sa rastvorljivim humanim insulinom.
Tokom trudnoće, kao i prilikom planiranja trudnoće preporučuje se intenzivirana regulacija glikemije i praćenje trudnica sa dijabetesom (tip 1, tip 2 ili gestacijskim dijabetesom). Potreba za insulinom obično opada u toku prvog trimestra, a postepeno se povećava u toku drugog i trećeg trimestra trudnoće. Nakon porođaja, potrebe za insulinom obično se brzo vraćaju na vrednosti pre trudnoće.
Dojenje
Ne postoje ograničenja u lečenju dijabetesa lekom Fiasp Penfill tokom dojenja. Lečenje dojilje insulinom ne predstavlja rizik za dete. Međutim, može biti potrebno prilagođavanje doze.
Plodnost
Reproduktivna ispitivanja na životinjama nisu pokazala nikakve razlike između insulin asparta i humanog insulina vezano za plodnost.
Sposobnost koncentracije i reagovanja pacijenta može biti smanjena kao posledica hipoglikemije. Ovo može predstavljati rizik u situacijama u kojima su takve sposobnosti od posebnog značaja (na primer, prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama).
Pacijentima treba savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju tokom vožnje. Ovo je naročito važno kod pacijenata sa uočljivim smanjenjem ili odsustvom sposobnosti prepoznavanja upozoravajućih znakova hipoglikemije, kao i kod pacijenata sa čestim epizodama hipoglikemije. U ovakvim slučajevima treba proceniti da li je uopšte preporučljivo upravljati vozilom.
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće prijavljivana neželjena reakcija tokom lečenja je hipoglikemija (videti odeljak „Opis odabranih neželjenih reakcija” u nastavku teksta).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije navedene u daljem tekstu (Tabela 2) su zasnovane na podacima iz 6 završenih ispitivanja sprovedenih sa ciljem potvrde terapijskog dejstva kod odraslih osoba. Kategorije učestalosti definisane su prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Tabela 2 Neželjene reakcije iz kliničkih ispitivanja
| MedDRA klasifikacijasistema organa | Veoma često | Često | Povremeno | Nepoznato |
| Poremećaji imunskogsistema | Preosetljivost | Anafilaktičkereakcije | ||
| Poremećaji metabolizma iishrane | Hipoglikemija | |||
| Poremećaji kože ipotkožnog tkiva | Alergijskereakcije na koži | Lipodistrofija | Kutanaamiloidoza† | |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestuprimene | Reakcije na mestuinjekcije/infuzije |
† neželjena reakcija iz postmarketinških izvora. Opis odabranih neželjenih reakcija
Alergijske reakcije
Alergijske reakcije na koži prijavljene u vezi sa lekom Fiasp Penfill (1,8% prema 1,5% za komparator) uključuju ekcem, osip, pruritus praćen osipom, urtikariju i dermatitis.
Generalizovane reakcije preosetljivosti (u obliku generalizovanog osipa na koži i edema lica) na lek Fiasp Penfill prijavljivane su povremeno (0,2% prema 0,3% za komparator).
Hipoglikemija
Hipoglikemija se može javiti ukoliko je doza insulina suviše velika u odnosu na potrebe za insulinom. Teška hipoglikemija može dovesti do gubitka svesti i/ili konvulzija, i može prouzrokovati privremeno ili trajno oštećenje funkcije mozga, pa čak i smrt. Simptomi hipoglikemije se obično javljaju iznenada. Oni uključuju: hladan znoj, hladnu bledu kožu, malaksalost, nervozu ili drhtavicu, anksioznost, neuobičajen zamor ili slabost, konfuziju, teškoće u koncentraciji, pospanost, izrazitu glad, poremećaj vida, glavobolju, mučninu i palpitacije (videti odeljke 4.4 i 5.1). Hipoglikemija može nastupiti ranije nakon primene injekcije leka Fiasp Penfill u poređenju sa drugim insulinima koji se uzimaju uz obrok, zbog bržeg početka delovanja.
Promene na koži i potkožnom tkivu
Lipodistrofija (uključujući lipohipertrofiju i lipoatrofiju) i kutana amiloidoza se mogu javiti na mestu ubrizgavanja i odložiti lokalnu resorpciju insulina. Kod pacijenata lečenih lekom Fiasp Penfill prijavljena je lipodistrofija na mestu injekcije (0,5% prema 0,2% za komparator). Stalno kružno menjanje mesta ubrizgavanja u okviru datog predela tela predviđenog za ubrizgavanje može doprineti smanjenju ili prevenciji ovih reakcija (videti odeljak 4.4).
Reakcije na mestu injekcije
Reakcije na mestu injekcije (uključujući osip, crvenilo, zapaljenje, bol i modrice) prijavljene su kod pacijenata lečenih lekom Fiasp Penfill (1,3% prema 1,0% za komparator). Ove reakcije su obično blage i prolazne, a najčešće nestaju tokom kontinuiranog lečenja.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost su ispitivane u kliničkom ispitivanju sprovedenom sa ciljem potvrde terapijskog dejstva kod dece sa dijabetesom tip 1 uzrasta od 2 godine do manje od 18 godina. U tom ispitivanju je 519 pacijenata bilo lečeno lekom Fiasp. Uopšteno posmatrano, učestalost, tip i ozbiljnost neželjenih reakcija kod pedijatrijske populacije ne ukazuju na razlike u odnosu na iskustvo u odrasloj populaciji. U ovom ispitivanju sa pedijatrijskim pacijentima, lipodistrofija (uključujući lipohipertrofiju, lipoatrofiju) na mestu injekcije prijavljivana je češće nego u ispitivanjima sprovedenim kod odraslih (videti u tekstu iznad). U pedijatrijskoj populaciji prijavljena učestalost lipodistrofije iznosila je 2,1% uz lek Fiasp, u poređenju sa 1,6% uz lek NovoRapid.
Ostale posebne populacije
Na osnovu rezultata dobijenih iz kliničkih ispitivanja sa insulin aspartom, uopšteno posmatrano nema razlike u pogledu učestalosti, vrste i ozbiljnosti neželjenih reakcija zapaženih kod starijih pacijenata i pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre u odnosu na šire iskustvo u opštoj populaciji. Bezbednosni profil kod veoma starih pacijenata (≥ 75 godina) ili pacijenata s umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre je ograničen. Lek Fiasp je primenjivan kod starijih pacijenata radi ispitivanja farmakokinetičkih svojstava (videti odeljak 5.2).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Specifično predoziranje insulinom se ne može definisati; međutim, ukoliko je pacijent primio veću dozu insulina nego što je potrebno, može se razviti hipoglikemija kroz sledeće stadijume:
-
Blage epizode hipoglikemije mogu se lečiti oralnom primenom glukoze ili drugih proizvoda koji sadrže šećer. Zbog toga se pacijentu obolelom od dijabetesa preporučuje da uvek sa sobom nosi proizvode koji sadrže glukozu.
-
Teške hipoglikemijske epizode kada pacijent nije u mogućnosti da pomogne sam sebi, mogu se lečiti glukagonom (0,5 do 1 mg) koji intramuskularno ili supkutano daje osoba koja je prethodno dobila odgovarajuća uputstva, ili glukozom koju intravenski primenjuje medicinsko osoblje. Ako pacijent ne reaguje na primenu glukagona u roku od 10 do 15 minuta, mora se intravenski primeniti glukoza. Kada se pacijentu povrati svest, preporučuje se peroralna primena ugljenih hidrata, kako bi se sprečila ponovna hipoglikemijska kriza.
Farmakološki podaci - Fiasp 100j
Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici), insulini i analozi, parenteralni, brzog dejstva
ATC šifra: A10AB05 Mehanizam dejstva
Lek Fiasp je brzodelujuća formulacija insulin asparta.
Primarna aktivnost leka Fiasp je regulacija metabolizma glukoze. Insulini, uključujući i insulin aspart, aktivnu supstancu leka Fiasp, specifično deluju vezivanjem na receptore insulina. Insulin se vezuje za receptore i snižava koncentraciju glukoze u krvi olakšavanjem unosa glukoze u ćelije skeletnih mišića i masno tkivo, kao i inhibicijom otpuštanja glukoze iz jetre. Insulin inhibira lipolizu u adipocitima, inhibira proteolizu i poboljšava sintezu proteina.
Farmakodinamsko dejstvo
Lek Fiasp je formulacija insulin asparta koja se uzima uz obrok, a kojoj je dodat nikotinamid (vitamina B3) što dovodi do brže početne resorpcije insulina u poređenju sa lekom NovoRapid.
Početak delovanja bio je 5 minuta brži, a vreme do postizanja maksimalne brzine infuzije glukoze nastupilo je 11 minuta ranije sa lekom Fiasp nego sa lekom NovoRapid. Maksimalano dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze primenom leka Fiasp nastupilo je između 1 i 3 sata nakon ubrizgavanja. Uticaj na smanjenje koncentracije glukoze tokom prvih 30 minuta (PIKGIR,0-30min) iznosio je 51 mg/kg sa lekom Fiasp, a 29 mg/kg sa lekom NovoRapid (odnos Fiasp/NovoRapid: 1,74 [1,47; 2,10]95%CI). Ukupan uticaj na smanjenje koncentracije glukoze i maksimalan (GIRmax) uticaj na smanjenje koncentracije glukoze između lekova Fiasp i NovoRapid bili su uporedivi. Ukupan i maksimalni uticaj na smanjenje koncentracije glukoze leka Fiasp linearno se povećavaju sa povećanjem doze unutar terapijskog raspona doza.
Lek Fiasp ima brži početak delovanja u poređenju sa lekom NovoRapid (videti odeljak 5.2), pa je njegov uticaj na rano smanjenje koncentracije glukoze izraženiji. To se mora uzeti u obzir prilikom propisivanja leka Fiasp.
Trajanje dejstva bilo je kraće za lek Fiasp u poređenju sa lekom NovoRapid, i traje 3-5 sati.
Intraindividualna varijabilnost dejstva na smanjenje koncentracije glukoze dan za danom bila je kod pacijenata niska za lek Fiasp, kako za rani (PIKGIR,0-1h, CV~26%), tako i za ukupni (PIKGIR,0-12h, CV~18%) i za maksimalni uticaj na smanjenje koncentracije glukoze (GIRmax, CV~19%).
Klinička efikasnost i bezbednost
Lek Fiasp je ispitivan kod 2068 odraslih pacijenata sa dijabetesom tip 1 (1143 pacijenta) i dijabetesom tip 2 (925 pacijenata) u 3 randomizovana ispitivanja efikasnosti i bezbednosti (tokom 18–26 nedelja lečenja). Osim toga, lek Fiasp je ispitivan kod 777 pedijatrijskih ispitanika sa dijabetesom tip 1 u randomizovanom ispitivanju efikasnosti i bezbednosti (tokom 26 nedelja lečenja). U ispitivanju nije bilo randomizovano nijedno dete mlađe od 2 godine.
Pacijenti sa dijabetes melitusom tip 1
Efekat lečenja lekom Fiasp u postizanju glikemijske kontrole procenjivan je prilikom primene leka uz obrok ili nakon obroka. Lek Fiasp, koji je primenjen uz obrok, pokazao je neinferirornost u poređenju sa lekom NovoRapid u snižavanju HbA1c, a poboljšanje HbA1c statistički je značajno išlo u korist leka Fiasp. Lek Fiasp primenjen nakon obroka postigao je slično sniženje HbA1c kao lek NovoRapid primenjen za vreme obroka (Tabela 3).
| Fiasp uz obrok + insulin detemir | Fiasp nakon obroka + insulindetemir | NovoRapid uz obrok +insulin detemir | |
| N | 381 | 382 | 380 |
| HbA1c (%)Početna vrednost 🠆 Kraj ispitivanja | 7,6 🠆 7,3 | 7,6 🠆 7,5 | 7,6 🠆 7,4 |
| Prilagođena promena od početne vrednosti Procenjena razlika u lečenju | -0,32-0,15 [-0,23;-0,07]CE | -0,130,04 [-0,04;0,12]D | -0,17 |
| HbA1c (mmol/mol)Početna vrednost 🠆 Kraj ispitivanja | 59,7 🠆 56,4 | 59,9 🠆 58,6 | 59,3 🠆 57,6 |
| Prilagođena promena od početne vrednosti Procenjena razlika u lečenju | -3,46-1,62 [-2,50;-0,73]CE | -1,370,47 [-0,41;1,36]D | -1,84 |
| Povećanje glukoze 2 h nakon obroka (mmol/L)APočetna vrednost 🠆 Kraj ispitivanja | 6,1 🠆 5,9 | 6,1 🠆 6,7 | 6,2 🠆 6,6 |
| Prilagođena promena od početne vrednostiProcenjena razlika u lečenju | -0,29-0,67 [-1,29;-0,04]CE | 0,670,30 [-0,34;0,93]D | 0,38 |
| Povećanje glukoze 1 h nakon obroka (mmol/L)APočetna vrednost 🠆 Kraj ispitivanja | 5,4 🠆 4,7 | 5,4 🠆 6,6 | 5,7 🠆 5,9 |
| Prilagođena promena od početne vrednostiProcenjena razlika u lečenju | -0,84-1,18 [-1,65;-0,71]CE | 1,270,93 [0,46;1,40]D | 0,34 |
| Telesna masa (kg)Početna vrednost 🠆 Kraj ispitivanja | 78,6 🠆 79,2 | 80,5 🠆 81,2 | 80,2 🠆 80,7 |
| Prilagođena promena od početne vrednostiProcenjena razlika u lečenju | 0,670,12 [-0,30;0,55]C | 0,700,16 [-0,27;0,58]D | 0,55 |
| Zabeležena stopa teške ili GK potvrđenehipoglikemijeB po pacijent-godini | |||
| izloženosti (procenat pacijenata)Procenjen odnos stopa | 59,0 (92,7)1,01 [0,88;1,15]C | 54,4 (95,0) | 58,7 (97,4) |
Tabela 3 Rezultati 26-nedeljnog kliničkog ispitivanja bazal-bolus terapije kod pacijenata sa dijabetesom tip 1
0,92 [0,81;1,06]D
Početne vrednosti, vrednosti na kraju ispitivanja dobijene su na osnovu srednjih poslednjih dostupnih zabeleženih vrednosti. 95%
-tni interval pouzdanosti naveden je u ‘[]’
A Test sa obrokom
B Teška hipoglikemija (epizoda u kojoj je potrebna pomoć druge osobe) ili hipoglikemija potvrđena izmerenim vrednostima glukoze u krvi (GK) definisanim kao epizode potvrđene vrednošću glukoze u plazmi < 3,1 mmol/L bez obzira na simptome
C Razlika za Fiasp uz obrok – NovoRapid uz obrok
D Razlika za Fiasp nakon obroka – NovoRapid uz obrok
E Statistički značajno u korist leka Fiasp uz obrok
33,3% pacijenata lečenih lekom Fiasp primenjenim uz obrok postigli su ciljni HbA1c od < 7% u poređenju sa 23,3% pacijenata lečenih lekom Fiasp primenjenim nakon obroka i 28,2% pacijenata lečenih lekom NovoRapid primenjenim uz obrok. Procenjeni izgledi za postizanje HbA1c < 7% statistički su značajno veći sa lekom Fiasp primenjenim uz obrok nego sa lekom NovoRapid primenjenim uz obrok (odnos mogućnosti (engl. odds ratio): 1,47 [1,02; 2,13]95%CI). Nije pokazana statistički značajna razlika između leka Fiasp nakon obroka i leka NovoRapid uz obrok.
Lek Fiasp koji je primenjen uz obrok doveo je do značajno nižeg povećanja glukoze 1 i 2 sata nakon obroka u poređenju sa lekom NovoRapid primenjenim uz obrok. Lek Fiasp primenjen nakon obroka postigao je veće povećanje koncentracije glukoze 1 sat nakon obroka i uporedivo povećanje koncentracije glukoze 2 sata nakon obroka u poređenju sa lekom NovoRapid primenjenim uz obrok (Tabela 3).
Medijana ukupne doze bolus insulina na kraju ispitivanja bila je slična za lek Fiasp primenjen uz obrok, lek Fiasp primenjen nakon obroka i lek NovoRapid primenjen uz obrok (promena od početnih vrednosti do kraja ispitivanja: Fiasp uz obrok: 0,33→0,39 jedinica/kg/dan; Fiasp nakon obroka: 0,35→0,39 jedinica/kg/dan; i NovoRapid uz obrok: 0,36→0,38 jedinica/kg/dan). Promene u medijani ukupne doze bazalnog insulina od početka ispitivanja do kraja ispitivanja bile su uporedive za Fiasp primenjen uz obrok (0,41→0,39 jedinica/kg/dan), Fiasp primenjen nakon obroka (0,43→0,42 jedinica/kg/dan) i NovoRapid primenjen uz obrok (0,43→0,43 jedinica/kg/dan).
Pacijenti sa dijabetes melitusom tip 2
Snižavanje HbA1c od početnih vrednosti do kraja ispitivanja je bilo neinferiorno u poređenju sa onim postignutim sa lekom NovoRapid (Tabela 4).
Tabela 4 Rezultati 26-nedeljnog kliničkog ispitivanja bazal-bolus terapije sa dijabetesom tip 2
Fiasp + insulin glargin NovoRapid + insulin glargin N 345 344 HbA1c (%)Početna vrednost 🠆 Kraj ispitivanja Prilagođena promena od početne vrednosti Procenjena razlika u lečenju
HbA1c (mmol/mol)Početna vrednost 🠆 Kraj ispitivanja Prilagođena promena od početne vrednosti Procenjena razlika u lečenju
Povećanje glukoze 2 h nakon obroka (mmol/L)APočetna vrednost 🠆 Kraj ispitivanja Prilagođena promena od početne vrednosti Procenjena razlika u lečenju
Povećanje glukoze 1 h nakon obroka (mmol/L)APočetna vrednost 🠆 Kraj ispitivanja Prilagođena promena od početne vrednosti Procenjena razlika u lečenju
Telesna masa (kg)Početna vrednost 🠆 Kraj ispitivanja
Prilagođena promena od početne vrednosti Procenjena razlika u lečenju
Zabeležena stopa teške ili GK potvrđene hipoglikemijeB po pacijent-godini izloženosti (procenat8,0 🠆 6,6
-1,38
63,5 🠆 49,0
-15,10
7,6 🠆 4,6
-3,24
6,0 🠆 4,1
-2,14
89,0 🠆 91,6
2,68
-0,02 [-0,15;0,10]
-0,24 [-1,60;1,11]
-0,36 [-0,81;0,08]
-0,59 [-1,09;-0,09]C
0,00 [-0,60;0,61]
7,9 🠆 6,6
-1,36
62,7 🠆 48,6
-14,86
7,3 🠆 4,9
-2,87
5,9 🠆 4,6
-1,55
88,3 🠆 90,8
2,67
pacijenata) 17,9 (76,8) 16,6 (73,3)
1,09 [0,88;1,36]
Procenjen odnos stopa
Početne vrednosti, vrednosti na kraju ispitivanja dobijene su na osnovu srednjih poslednjih dostupnih zabeleženih vrednosti. 95% -tni interval pouzdanosti naveden je u ‘[]’
A Test sa obrokom
B Teška hipoglikemija (epizoda u kojoj je potrebna pomoć druge osobe) ili hipoglikemija potvrđena izmerenim vrednostima glukoze u krvi (GK) definisanim kao epizode potvrđene vrednošću glukoze u plazmi < 3,1 mmol/L bez obzira na simptome
C Statistički značajno u korist leka Fiasp
Doziranje nakon obroka nije ispitivano kod pacijenata sa dijabetesom tip 2.
74,8% pacijenata lečenih lekom Fiasp postigli su ciljni HbA1c od < 7% u poređenju sa 75,9% pacijenata lečenih lekom NovoRapid. Nije postojala statistički značajna razlika između lekova Fiasp i NovoRapid u procenjenim mogućnostima postizanja HbA1c < 7%.
Medijana ukupne doze bolus insulina na kraju ispitivanja bila je slična za lek Fiasp i lek NovoRapid (promena od početnih vrednosti do kraja ispitivanja: Fiasp: 0,21→0,49 jedinica/kg/dan i NovoRapid: 0,21→0,51 jedinica/kg/dan). Promene u medijani ukupne doze bazalnog insulina od početka do kraja ispitivanja bile su uporedive za Fiasp (0,56→0,53 jedinica/kg/dan) i NovoRapid (0,52→0,48 jedinica/kg/dan).
Stariji pacijenti
U tri kontrolisana klinička ispitivanja, 192 od 1219 (16%) pacijenata sa dijabetes melitusom tip 1 ili dijabetes melitusom tip 2 lečenih lekom Fiasp imali su ≥ 65 godina, a njih 24 od 1219 (2%) imali su ≥ 75 godina. Nisu zabeležene ukupne razlike u bezbednosti ili efikasnosti između starijih i mlađih pacijenata.
Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost leka Fiasp ispitivane su tokom 26 nedelja u 1:1:1 randomizovanom, aktivno kontrolisanom kliničkom ispitivanju kod dece i adolescenata sa dijabetesom tip 1 uzrasta od 1 do 18 godina (N=777). U tom ispitivanju upoređivane su efikasnost i bezbednost leka Fiasp primenjenog uz obrok (0-2 minuta pre obroka) ili nakon obroka (20 minuta nakon početka obroka) i leka NovoRapid primenjenog uz obrok. Oba leka su primenjivana u kombinaciji sa insulin degludekom.
Grupa koja je primala lek Fiasp uz obrok uključivala je 16 dece uzrasta od 2 do 5 godina, 100 dece uzrasta od 6 do 11 godina i 144 adolescenta uzrasta od 12 do 17 godina. Grupa koja je primala lek Fiasp nakon obroka uključivala je 16 dece uzrasta od 2 do 5 godina, 100 dece uzrasta od 6 do 11 godina i 143 adolescenta
uzrasta od 12 do 17 godina.
Lek Fiasp primenjen uz obrok pokazao je superiornu regulaciju glikemije u odnosu na lek NovoRapid primenjen uz obrok, u pogledu promene HbA1c (procenjena razlika između lečenja: -0,17% [-0,30; -0,03]95%CI). Lek Fiasp primenjen nakon obroka ostvario je neinferiornu regulaciju glikemije u poređenju sa lekom NovoRapid primenjenim uz obrok (procenjena razlika između lečenja: 0,13% [-0,01; 0,26]95%CI).
Lek Fiasp primenjen uz obrok doveo je do statistički značajnog poboljšanja srednje vrednost porasta koncentracije glukoze 1 sat nakon obroka za sva tri glavna obroka u poređenju sa lekom NovoRapid (prema samostalno izmerenoj koncentraciji glukoze u plazmi). Kod primene leka Fiasp nakon obroka, poređenje je išlo u korist leka NovoRapid primenjenog uz obrok.
Nije zapažen ukupan povećan rizik od teške hipoglikemije ili hipoglikemije potvrđene izmerenim koncentracijama glukoze u krvi u poređenju sa lekom NovoRapid.
Zapaženi efekti i bezbednosni profili bili su uporedivi u svim starosnim grupama.
Resorpcija
Lek Fiasp je formulacija insulin asparta koja se uzima uz obrok, u kojoj dodatak nikotinamida (vitamina B3) dovodi do brže početne resorpcije insulina. Insulin se pojavio u cirkulaciji otprilike 4 minuta nakon primene (Slika 1). Nastup pojave bio je dvostruko brži (što odgovara pojavi 5 minuta ranije), vreme do 50%-tne maksimalne koncentracije bilo je 9 minuta kraće sa lekom Fiasp u poređenju sa lekom NovoRapid, pri čemu
Koncentracija insulin asparta (pmol/L)
je tokom prvih 15 minuta bilo dostupno četiri puta više insulina, a tokom prvih 30 minuta dvostruko više insulina.
Fiasp
NovoRapid
Vreme (min)
Slika 1 Profil srednje koncentracije insulina kod pacijenata sa dijabetesom tip 1 nakon supkutane injekcije.
Ukupna izloženost insulinu bila je uporediva između lekova Fiasp i NovoRapid. Srednja vrednost Cmax za dozu od 0,2 jedinice/kg telesne mase iznosi 298 pikomol/L i uporediva je sa lekom NovoRapid.
Ukupna izloženost i maksimalna koncentracija insulina proporcionalno se povećava sa povećanjem supkutane doze leka Fiasp unutar terapijskog raspona doze.
Apsolutna bioraspoloživost insulin asparta nakon supkutane primene leka Fiasp u abdomen, deltoidni mišić i bedreni predeo iznosila je otprilike 80%.
Nakon primene leka Fiasp brz nastup pojave se održava nezavisno od mesta ubrizgavanja. Vreme do postizanja maksimalne koncentracije i ukupna izloženost insulin aspartu bili su uporedivi za abdomen, nadlakticu i bedreni predeo. Rana izloženost insulinu i maksimalna koncentracija bile su uporedive za abdomen i nadlakticu, dok je vrednost za bedreni predeo bila manja.
Distribucija
Insulin aspart ima niski afinitet vezivanja za proteine plazme (< 10%), slično kao kod običnog humanog insulina.
Volumen distribucije (Vd) nakon intravenske primene iznosio je 0,22 L/kg (npr, 15,4 L za ispitanika koji ima 70 kg) što odgovara ekstracelularnom volumenu tečnosti u organizmu.
Biotransformacija
Razgradnja insulin asparta slična je razgradnji humanog insulina; svi nastali metaboliti su neaktivni. Eliminacija
Poluvreme eliminacije nakon supkutane primene leka Fiasp iznosi 57 minuta i uporedivo je sa lekom NovoRapid.
Posebne populacije pacijenata
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata sa dijabetesom tip 1 lek Fiasp je pokazao raniji nastup izloženosti i veću ranu izloženost insulinu, pri čemu se održala slična ukupna izloženost i maksimalna koncentracija u poređenju sa lekom NovoRapid.
Ukupna izloženost insulin aspartu i maksimalna koncentracija nakon primene leka Fiasp bila je 30% veća kod starijih ispitanika u poređenju sa mlađim odraslim ispitanicima.
Pol
Uticaj pola na farmakokinetiku leka Fiasp ispitan je pomoću unakrsne analize farmakokinetičkih studija. Lek Fiasp je pokazao uporediv raniji nastup izloženosti i veću ranu izloženost insulinu, pri čemu se održala slična ukupna izloženost i maksimalna koncentracija u poređenju sa lekom NovoRapid za pacijente ženskog i muškog pola sa dijabetesom tip 1.
Rana i maksimalna izloženost insulinu leka Fiasp bila je uporediva za pacijente ženskog i muškog pola sa dijabetesom tip 1. Međutim, ukupna izloženost insulinu bila je veća kod pacijenata ženskog pola nego kod pacijenata muškog pola sa dijabetesom tip 1.
Gojaznost
Početna brzina resorpcije bila je niža kako je ITM bio veći, a ukupna izloženost bila je slična za različite nivoe ITM-a. U poređenju sa lekom NovoRapid, uticaj ITM-a na repsorpciju bio je manje izražen za lek Fiasp, što je dovelo do relativno veće početne izloženosti.
Rasa i etnička pripadnost
Uticaj rase i etničke pripadnosti (pacijenti crne rase u poređenju sa belcima i pacijenti hispanskog porekla u poređenju sa pacijentima koji nisu hispanskog porekla) na ukupnu izloženost insulinu leka Fiasp zasniva se na rezultatima iz populacione farmakokinetičke analize kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 1. Nije utvrđena razlika u izloženosti leku Fiasp među ispitivanim rasnim i etničkim grupama.
Oštećenje funkcije jetre
Ispitivanje farmakokinetike pojedinačne doze insulin asparta sprovedeno je sa lekom NovoRapid kod 24 ispitanika sa normalnom do teško oštećenom funkcijom jetre. Kod ispitanika sa oštećenjem funkcije jetre, brzina resorpcije bila je smanjena i varijabilnija.
Oštećenje funkcije bubrega
Ispitivanje farmakokinetike pojedinačne doze insulin asparta sprovedeno je sa lekom NovoRapid na 18 ispitanika sa normalnom do teško oštećenom funkcijom bubrega. Nije bilo vidljivog učinka vrednosti klirensa kreatinina na PIK, Cmax, CL/F i Tmax insulin asparta. Podaci o pacijentima sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega bili su ograničeni. Ispitivanjem nisu bili obuhvaćeni pacijenti sa insuficijencijom bubrega kojima je potrebna dijaliza.
Pedijatrijska populacija
U poređenju sa lekom NovoRapid, kod dece (6-11 godina) i adolescenata (12-18 godina) lek Fiasp je pokazao raniji nastup izloženosti i veću ranu izloženost insulinu, pri čemu se održala slična ukupna izloženost i maksimalna koncentracija.
Nastup i rana izloženost insulinu leka Fiasp kod dece i adolescenata bili su slični onima kod odraslih. Ukupna izloženost leku Fiasp nakon primene doze od 0,2 jedinice/kg telesne mase bila je niža kod dece i
adolescenata u poređenju sa odraslim osobama, dok je maksimalna koncentracija insulin asparta u serumu bila slična u okviru starosnih grupa.
Farmaceutski podaci - Fiasp 100j
Fenol Metakrezol Glicerol Cink-acetat
Natrijum-hidrogenfosfat, dihidrat Arginin-hidrohlorid
Nikotinamid (vitamin B3)
Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekcije
Rok upotrebe neotvorenog leka (pre primene): 30 meseci.
Nakon prvog otvaranja ili kad se lek nosi kao rezervni, lek se može čuvati najviše 4 nedelje. Čuvati na temperaturi do 30°C. Ne odlagati u frižider. Ne zamrzavati. Ako se uložak nosi kao rezervni i nije iskorišćen, uložak treba čuvati u spoljašnjem pakovanju (kartonskoj kutiji) radi zaštite od svetlosti.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati. Držati dalje od elementa za zamrzavanje. Uložak čuvati u spoljašnjem pakovanju (kartonskoj kutiji) radi zaštite od svetlosti.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja ili ako se lek nosi kao rezervni, videti odeljak 6.3.
i posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka
Uložak (staklo tip I) sa klipom (halobutil) i zatvaračem (halobutil/poliizopren) u kutiji. Svaki uložak sadrži 3 mL rastvora.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 5 uložaka i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Lek Fiasp Penfill se ne sme primeniti ako rastvor nije bistar i bezbojan. Lek Fiasp Penfill koji je bio zamrznut se ne sme primeniti.
Uložak (Penfill) je namenjen za upotrebu sa penovima za primenu insulina za višekratnu upotrebu kompanije Novo Nordisk i iglama za injekciju koje su u skladu sa ISO standardima za igle dužine od 4 mm do 8 mm i promera između 30G i 32G, a koje su namenjene samo za primenu supkutane injekcije.
Igle i ulošci se ne smeju deliti. Uložak se ne sme ponovno puniti. Nakon svakog ubrizgavanja, pacijent treba da baci iglu u otpad.
Uklanjanje
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.