Minirin® Melt 120mcg oralni liofilizat

• Terapija centralnog (kranijalnog) dijabetesa insipidusa, kao i post-hipofizektomijske poliurije/polidipsije.

• Terapija primarne nokturalne enureze kod dece od 5 godina ili starije sa normalnom koncentracijskom moći bubrega:

  • u okviru opšteg terapijskog koncepta, kada primena nefarmakoloških mera nije dala zadovoljavajuće rezultate ili nije prikladna;

  • prouzrokovane nokturalnim deficitom antidiuretičkog hormona (ADH)

• Simptomatska terapija nokturije kod odraslih, povezane sa nokturalnom poliurijom tj. nokturalnom produkcijom urina koja premašuje kapacitet mokraćne bešike.

Optimalna doza leka Minirin Melt, oralni liofilizat se individualno titrira.

Jedan Minirin Melt oralni liofilizat od 60 mikrograma odgovara jednoj Minirin tableti od 0,1 mg (100 mikrograma), dok oralni liofilizat od 120 mikrograma odgovara tableti od 0,2 mg (200 mikrograma) (videti odeljak 5.2).

Oralni liofilizat se uzima stavljanjem ispod jezika, gde se rastvara bez potrebe za vodom, i to u istom vremenskom razmaku u odnosu na vreme unosa hrane, budući da hrana smanjenjem resorpcije utiče na intenzitet i trajanje dejstva dezmopresina, posebno pri primeni manjih doza (videti odeljak 4.5).

Ukoliko se jave znaci retencije tečnosti i/ili hiponatremije (glavobolja, mučnina/povraćanje, povećanje telesne mase i u teškim slučajevima, konvulzije) lečenje treba obustaviti do potpunog oporavka bolesnika. Prilikom ponovnog nastavka lečenja obavezna je stroga restrikcija unosa tečnosti (videti odeljak 4.4).

Ukoliko se posle 4 nedelje primene leka u adekvatnim titriranim dozama ne postigne odgovarajući klinički efekat, lečenje treba prekinuti.

Preporuke specifične za indikaciju

Centralni dijabetes insipidus (CDI)

Doziranje je individualno, ali kliničko iskustvo pokazuje da se ukupna dnevna doza kreće u rasponu od 120 mikrograma do 720 mikrograma, sublingvalno. Preporučena početna doza za decu i odrasle je 60 mikrograma, primenjena sublingvalno, tri puta dnevno. Doziranje se potom prilagođava u zavisnosti od odgovora pacijenta. Kod većine bolesnika doza održavanja iznosi 60 mikrograma do 120 mikrograma, primenjena sublingvalno tri puta dnevno.

Primarna nokturalna enureza (PNE)

Preporučena početna doza je 120 mikrograma pre spavanja, primenjena sublingvalno. Ukoliko ova doza nije dovoljno efikasna, može se povećati do 240 mikrograma, datih sublingvalno. Unos tečnosti treba ograničiti. Lek Minirin Melt je namenjen za tri meseca lečenja, a potreba za daljim nastavkom terapije procenjuje se u toku prekida primene leka od najmanje jedne nedelje.

Nokturija

Preporučena početna doza je 60 mikrograma pre spavanja, primenjena sublingvalno. Ukoliko se tokom prve nedelje pokaže da primenjena doza nije efikasna, ona se može povećati u nedeljnim intervalima na 120 mikrograma, a zatim i na 240 mikrograma. Unos tečnosti mora biti ograničen.

Kod bolesnika sa nokturijom, najmanje tokom 2 noći pre početka primene leka treba pratiti odnos učestalosti i volumena mokrenja kako bi se postavila dijagnoza nokturalne poliurije. Nokturalnom poliurijom smatra

se noćna produkcija urina u volumenu većem od kapaciteta mokraćne bešike ili volumenu koji prevazilazi 1/3 od 24-časovne produkcije urina.

Posebna populacija

Stariji pacijenti:

Započinjanje terapije ne preporučuje se kod pacijenata starijih od 65 godina. Ukoliko se lek primenjuje kod starijih osoba, koncentracije natrijuma u serumu treba meriti pre početka i 3 dana nakon otpočinjanja terapije ili povećanja doze leka, kao i u toku lečenja, ukoliko lekar smatra da je potrebno.

Oštećenje bubrega: videti odeljak 4.3.

Oštećenje jetre: videti odeljak 4.5.

Pedijatrijska populacija: lek Minirin Melt je indikovan kod centralnog dijabetesa insipidusa (CDI) i primarne

nokturalne enureze (PNE), a preporučene pedijatrijske doze u ovim indikacijama iste su kao kod odraslih (videti preporuke specifične za indikaciju).

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

• Habitualna ili psihogena polidipsija (produkcija urina veća od 40 mL/kg/24 sata), polidipsija kod alkoholičara.

• Poznata ili suspektna srčana insuficijencija

• Patološka stanja kod kojih je neophodna terapija diureticima

• Umerena ili teška bubrežna insuficijencija (klirens kreatinina manji od 50 mL/min)

• Hiponatremija

• Sindrom neadekvatne sekrecije ADH (SIADH)

• Pacijenti starosti 65 godina i više, ako se dezmopresin koristi za lečenje nokturije.

Posebna upozorenja:

Pri lečenju bilo primarne nokturalne enureze ili nokturije, unos tečnosti treba da bude ograničen na najmanju moguću meru u periodu od 1 sat pre do 8 sati posle primene leka. Terapija bez istovremenog ograničenja unosa

tečnosti može da dovede do retencije vode i/ili hiponatremije, sa znakovima i simptomima upozorenja ili bez njih (glavobolja, mučnina, povraćanje, povećanje telesne mase) i u teškim slučajevima do cerebralnog edema koji je ponekad povezan sa zamućenjem svesti (konfuzija) do gubitka svesti..

Svim pacijentima ili njihovim negovateljima treba naglasiti da se moraju pridržavati ove restrikcije unosa tečnosti.

Mere predostrožnosti:

Dezmopresin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa blagom bubrežnom insuficijencijom.

Pre započinjanja terapije treba razmotriti mogućnost opstrukcije ili težih poremećaja funkcije mokraćne bešike (npr. benigna hiperplazija prostate, infekcija urinarnog trakta, kamenci i tumori mokraćne bešike). Kod starijih pacijenata sa koncentracijama natrijuma u serumu manjim od uobičajenih), postoji povećan rizik za razvoj hiponatremije.

Kod pacijenata sa stanjima koje karakteriše poremećaj ravnoteže elektrolita i tečnosti, dezmopresin treba oprezno primenjivati. Terapiju dezmopresinom treba prekinuti u toku akutne interkurentne bolesti koju karakteriše poremećaj ravnoteže elektrolita i tečnosti (npr. sistemska infekcija, visoka telesna temperatura tj. groznica ili gastroenteritis).

Kod pacijenata kod kojih postoji rizik za povećanje intrakranijalnog pritiska, potrebne su mere predostrožnosti.

Preporučuju se posebne mere opreza u cilju izbegavanja hiponatremije, uključujući smanjen unos tečnosti i češću kontrolu koncentracije natrijuma u serumu, u slučaju:

• istovremene terapije lekovima za koje se zna da izazivaju SIADH (triciklični antidepresivi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, hlorpromazin i karbamazepin)

• istovremene terapije nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL).

Koncentraciju natrijuma u serumu treba proveriti pre početka i tokom prva tri dana primene dezmopresina, kao i pri svakom povećanju doze, a kada se optimalna doza dezmopresina ustanovi - dalje praćenje koncentracije natrijuma u serumu nije više potrebno.

Istovremena primena lekova koji oslobađaju antidiuretski hormon, kao što su triciklični antidepresivi, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, hlorpromazin i karbamazepin, indometacin kao i neki oralni antidijabetici iz grupe derivati sulfoniluree i to posebno hlorpropamid, može intenzivirati antidiuretski efekat koji može dovesti do povećanog rizika od zadržavanja tečnosti/hiponatremije (videti odeljak 4.4).

NSAIL mogu da izazovu zadržavanje vode i/ili hiponatremiju (videti odeljak 4.4).

Istovremena terapija loperamidom može imati za posledicu trostruko povećanje koncentracije dezmopresina u plazmi, što može da dovede do povećanog rizika od zadržavanja vode i/ili hiponatremije. Mada nije ispitivano, pretpostavlja se da i drugi lekovi koji usporavaju intestinalni transport mogu imati slično dejstvo.

Malo je verovatno da dezmopresin stupa u interakciju sa lekovima koji utiču na hepatički metabolizam, budući da in vitro studije sa ljudskim mikrozomima nisu pokazale da dezmopresin podleže bilo kakvom metabolizmu u jetri. Međutim, formalne in vivo studije interakcija dezmopresina sa drugim lekovima nisu sprovedene.

Standardni obrok sa 27% masti, značajno smanjuje i usporava resorpciju oralno primenjenog dezmopresina. Nije primećen značajan uticaj na farmakodinamske karakteristike leka (proizvodnju urina ili osmolalnost).

Unos hrane može da utiče na intenzitet i trajanje antidiuretskog efekta pri manjim dozama dezmopresina (videti odeljak 4.2).

U slučaju istovremene primene oksitocina, treba uzeti u obzir pojačan antidiuretski efekat i smanjenu perfuziju materice.

Klofibrat, indometacin i karbamazepin mogu da pojačaju antiduretski efekat dezmopresina, dok ga glibenklamid može smanjiti.

Trudnoća

Potreban je oprez pri propisivanju ovog leka trudnicama. Ukoliko se lek propisuje trudnicama preporučuje se monitoring krvnog pritiska.

Postoje samo ograničeni podaci o primeni dezmopresina kod trudnica (53 trudnice sa dijabetesom insipidusom i 54 trudnice sa von Vilebrandovom bolešću).

Studije na eksperimentalnim životinjama ne ukazuju na postojanje štetnog delovanja u pogledu toksičnog efekta na reprodukciju.

Lek Minirin Melt treba propisivati trudnicama samo nakon precizne procene odnosa rizika i koristi.

Dojenje

Samo male količine dezmopresina prelaze u majčino mleko. Prilikom primene terapijskih doza dezmopresina, ne očekuju se efekti na novorođenče/dete.

Plodnost

Studije na životinjama na pacovima ne ukazuju na oštećenje plodnosti muškaraca i žena. Nema podataka o efektima dezmopresina na neplodnost kod ljudi.

Lek Minirin Melt nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Terapija lekom Minirin Melt bez ograničenja unosa tečnosti može da dovede do retencije tečnosti i/ili hiponatremije, sa ili bez karakterističnih znakova i simptoma (glavobolja, mučnina/povraćanje, povećanje telesne mase i u ozbiljnim slučajevima grčevi ponekad udruženi sa somnolencijom do produženog gubitka svesti). Ovo se posebno odnosi na malu decu do godinu dana ili starije osobe, u zavisnosti od njihovog ukupnog stanja.

Odrasli

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija dat je na osnovu učestalosti neželjenih reakcija prijavljenih u toku kliničkih ispitivanja oralnog dezmopresina, u terapiji nokturije kod odraslih pacijenata (N = 1.557), u kombinaciji sa postmarketinškim iskustvom u primeni ovog leka u svim indikacijama kod odraslih pacijenata, (uključujući i centralni dijabetes insipidus) gde su prijavljeni pojedinačni slučajevi nepoznate učestalosti.

* Hiponatremija može prouzrokovati glavobolju, abdominalni bol, mučninu, povraćanje, povećanje telesne mase, vrtoglavicu, konfuziju, malaksalost, poremećaj memorije, vertigo, padove konvulzije i komu.

** Zabeleženo/uočeno samo kod indikacije centralni dijabetes insipidus (CDI)

1 HLT (engl. High Level Term)

Deca i adolescenti

Tabelarni prikaz dat je na osnovu učestalosti neželjenih reakcija prijavljenih u toku kliničkih ispitivanja oralnog dezmopresina, u terapiji primarne nokturalne enureze kod dece i adolescenata (N = 1.923), Događaji uočeni samo nakon stavljanja leka u promet su dodati u kolonu nepoznate učestalosti)

* Hiponatremija može prouzrokovati glavobolju, abdominalni bol, mučninu, povraćanje, povećanje telesne mase, vrtoglavicu, konfuziju, malaksalost, poremećaj memorije, vertigo padove, konvulzije i komu.

** Postmarketinško prijavljivanje podjednako je zastupljeno kod dece i adolescenata <18 godina.

*** Postmarketinško prijavljivanje skoro isključivo se odnosilo na decu i adolescente <18 godina.

**** Postmarketinško prijavljivanje primarno se odnosilo na decu <12 godina.

1 HLT (engl. High Level Term)

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti (> 65 godina) i oni kod kojih se koncentracija natrijuma u serumu kreće u nižem rasponu od uobičajenih vrednosti, mogu imati povećan rizik od razvoja hiponatremije (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

1. Simptomi predoziranja

   Predoziranje dovodi do produženja dejstva leka, uz povećan rizik od retencije tečnosti i hiponatremije. Simptomi predoziranja se mogu javiti u sledećim situacijama:

   • ukoliko je primenjena prevelika doza

   • ukoliko je uzeta prevelika količina tečnosti u isto vreme ili ubrzo nakon primene dezmopresina.

   Simptomi predoziranja uključuju povećanje telesne mase (retenciju vode), glavobolju, mučninu i u težim slučajevima intoksikaciju vodom sa konvulzijama ponekad udruženim sa zamagljivanjem svesti do gubitka svesti.

2. Terapija predoziranja

U slučaju predoziranja, u zavisnosti od njegove težine, dozu treba smanjiti, interval između pojedinačnih doza treba povećati ili primenu leka treba prekinuti. Ukoliko postoji sumnja na cerebralni edem potrebno je hitno primiti pacijenta u jedinicu intenzivne nege. Ukoliko se pojave konvulzije takođe je neophodan hitan prijem u jedinicu intenzivne nege. Ne postoji poznat specifičan antidot za dezmopresin. Ako je indikovana diureza, mogu se koristiti diuretici kao što je furosemid uz praćenje koncentracije elektrolita u serumu.