Kataldi 50mg tableta

Lek Kataldi je indikovan kod odraslih pacijenata za lečenje:

• arterijske hipertenzije, kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima,

• edema specifičnog uzroka:

  • edemi uzrokovani insuficijencijom bubrega,

  • ascites zbog ciroze jetre kod stabilnih pacijenata pod strogim nadzorom.

• diabetes insipidus-a.

Doziranje

Doza leka se uvek mora individualno prilagoditi.

Potrebno je koristiti najmanju dozu za održavanje optimalne efikasnosti, posebno kod starijih pacijenata.

Hipertenzija (odrasli)

Kod blage hipertenzije često je dovoljna doza od 25 mg na dan ili 50 mg tri puta nedeljno. Ako je potrebno, doza se može povećati na 50 mg na dan. Ako se krvni pritisak ne smanji dovoljno, preporučuje se kombinovana terapija sa drugim antihipertenzivima (npr. beta blokatori, vazodilatatori, antagonisti kalcijuma, ACE inhibitori, rezerpin), tako da se, generalno, može koristiti mala doza svake od komponenti.

Edemi specifičnog uzroka

Najmanja efikasna doza se određuje progresivnom titracijom doze. Ne preporučuje se da primenjena doza bude veća od 50 mg na dan. Ako se ne postigne željeni odgovor, ako je to potrebno, treba primeniti lek sa pozitivnim inotropnim dejstvom ili inhibitor angiotenzin-konvertujućeg enzima.

Diabetes insipidus (odrasli)

Početna doza: 100 mg hlortalidona, dva puta dnevno. Za dozu održavanja obično je dovoljno 50 mg dnevno.

Posebne populacije Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata preporučuje se primena najmanje efikasne doze hlortalidona.

Kod tih pacijenata, hlortalidon se eliminiše sporije nego kod zdravih mladih odraslih osoba, iako je resorpcija jednaka.

Zato se preporučuje stroga kontrola doze i učestalosti primene u zavisnosti od stepena funkcionalne nesposobnosti pacijenta.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega preporučuje se najmanja moguća uobičajena efektivna doza.

Hlortalidon i tiazidni diuretici gube svoje dejstvo kada je klirens kreatinina manji od 30 ml/min.

Pedijatrijska populacija

Hlortalidon se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 12 godina.

Treba koristiti najmanju efikasnu dozu. Na primer, koristiti početnu dozu od 0,5 mg/kg/48 h i maksimalnu dozu od 1,7 mg/kg/48 h.

Način primene

Preporučuje se uzimanje jednokratne doze leka, ujutru uz doručak.

• preosetljivost na hlortalidon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

• anurija,

• teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 30 ml/min),

• teško oštećenje funkcije jetre,

• hipokalemija rezistentna na terapiju ili stanja sa povećanim gubitkom kalijuma,

• hiponatremija,

• hiperkalcemija,

• simptomatska hiperurikemija,

• hipertenzija tokom trudnoće,

• Adisonova bolest.

Upozorenja

Hlortalidon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili progresivnom bolešću jetre, jer i najmanje promene u ravnoteži tečnosti i elektrolita zbog primene tiazidnih diuretika mogu dovesti do hepatične kome, posebno kod pacijenata sa cirozom jetre (videti odeljak 4.3).

Pacijente koji uzimaju hlortalidon i soli litijuma treba pratiti, jer diuretici mogu da smanje izlučivanje litijuma i tako povećaju njegovu koncentraciju u plazmi (videti odeljak 4.5).

Za pacijente sa teškom bolešću koronarnih arterija ili cerebralnom arteriosklerozom, preporučuje se oprezan režim doziranja, kao i kod drugih antihipertenzivnih lekova.

Odnos koristi i rizika treba proceniti u sledećim kliničkim stanjima: dijabetes melitus (potrebe za hipoglikemijskim lekovima se mogu promeniti), giht u anamnezi, hiperholesterolemija i hipertrigliceridemija, sistemski eritemski lupus u anamnezi (kod primene tiazidnih diuretika strukturno sličnih hlortalidonu postoji mogućnost akutne egzacerbacije ili aktivacije sistemskog eritemskog lupusa), pankreatitis, osetljivost na tiazidne diuretike ili druge lekove derivate sulfonamida (postoji rizik od reakcija preosetljivosti kod pacijenata sa alergijama ili bronhijalnom astmom u anamnezi), simpatektomija (može pojačati antihipertenzivne efekte) i odojčad sa žuticom zbog rizika od hiperbilirubinemije.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, tiazidi mogu da izazovu azotemiju, a njihova ponovljena primena može da dovede do kumulativnog efekta leka.

Elektroliti

Lečenje tiazidnim diureticima povezano je sa promenama elektrolita kao što su hipokalemija, hipomagnezemija, hiperkalcemija i hiponatremija (pacijenti lečeni hlortalidonom ne bi trebalo da budu na strogoj dijeti sa smanjenim unosom soli). Hipokalemija može preterano da pojača odgovor srca na toksične efekte digitalisa.

Kao i kod svih tiazidnih diuretika, izlučivanje kalijuma urinom indukovano hlortalidonom zavisi od doze i razlikuje se među ispitanicima. Primena 25-50 mg na dan dovodi do prosečnog smanjenja koncentracije kalijuma u serumu za 0,5 mmol/l. U slučaju dugotrajne terapije, koncentracija kalijuma u serumu mora se odrediti na početku terapije, a zatim nakon 3-4 nedelje. Posle toga, sve dok nije pod uticajem dodatnih faktora (npr. povraćanje, dijareja, promena bubrežne funkcije i drugo), koncentracija kalijuma u serumu mora da se određuje na svakih 4-6 meseci.

Ako je potrebno, hlortalidon se može kombinovati sa oralnim suplementima kalijuma ili diureticima koji štede kalijum (npr. spironolakton ili triamteren). U slučaju kombinovane terapije, potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma u serumu. Ako je hipokalemija praćena kliničkim simptomima (npr. mišićna slabost, pareza i promene na EKG-u), terapija hlortalidonom se mora prekinuti.

Kombinaciju hlortalidona i suplemenata kalijuma ili diuretika koji štede kalijum, treba izbegavati kod pacijenata koji istovremeno dobijaju ACE inhibitore ili inhibitore angiotenzina II.

Kod starijih pacijenata, pacijenata sa ascitesom zbog ciroze jetre i pacijenata sa edemom uzrokovanim nefrotskim sindromom posebno je indikovano praćenje elektrolita u serumu. U slučaju edema uzrokovanog nefrotskim sindromom, kod normokalemijskih pacijenata bez znakova deplecije volumena, hlortalidon treba primenjivati samo pod strogim nadzorom.

Stariji pacijenti su osetljiviji na hipotenzivne efekte i efekte elektrolita, sa gubitkom kalijuma i posedičnim rizikom od toksičnosti digitalisa. Takođe, kod starijih pacijenata snažan i dugotrajan diuretski efekat hlortalidona može uzrokovati stanje urinarne inkontinencije.

Metabolički efekti

Koncentracija mokraćne kiseline u serumu mogla bi da se poveća tokom terapije hlortalidonom. Međutim, akutni napadi gihta su se retko događali tokom terapije.

Iako bi lečenje hlortalidonom moglo negativno da utiče na toleraciju glukoze, retko dolazi do pojave dijabetesa melitusa tokom lečenja.

Kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji tiazidima i diureticima sličnim tiazidima, zapažena su manja i delimično reverzibilna povećanja koncentracije ukupnog holesterola, triglicerida ili LDL holesterola u plazmi. Klinički značaj ovih nalaza još uvek je predmet diskusije.

Hlortalidon se ne koristi kao lek prve linije u lečenju pacijenata sa dijabetesom melitusom ili kod osoba na terapiji hiperholesterolemije (dijeta ili kombinacija).

Horoidalni izliv, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

Sulfonamidi i derivati sulfonamida mogu da izazovu idiosinkrazijsku reakciju koja može da dovede do izliva u horoidei sa poremećajem u vidnom polju, prolaznom miopijom i akutnim glaukomom zatvorenog ugla. Simptomi obuhvataju akutno smanjenje oštrine vida ili bolove u očima i javljaju se, u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja po započinjanju terapije. Nelečeni akutni glaukom zatvorenog ugla može da dovede do trajnog gubitka vida. Primarna mera lečenja je, što je pre moguće, prekinuti primenu leka. Hitna medicinska ili hirurška intervencija može da se uzme u obzir ukoliko je očni pritisak nekontrolisan. Alergija na sulfonamide ili penicilin u anamnezi spada u faktore rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla.

Ostali efekti

Antihipertenzivni efekat ACE inhibitora ili blokatora receptora angiotenzina II potencira se supstancama koje povećavaju aktivnost renina u plazmi (diureticima). Zbog toga se preporučuje smanjiti dozu diuretika ili prekinuti lečenje diureticima 2-3 dana pre početka lečenja ACE inhibitorom ili blokatorima receptora angiotenzina II.

Tokom lečenja hlortalidonom ne preporučuje se dugotrajno izlaganje suncu, jer postoji rizik od pojave fotosenzitivnosti.

Interakcije sa laboratorijskim analizama

Interakcije sa dijagnostičkim testovima:

• bentiromid: istovremena primena tiazidnih diuretika za vreme bentiromidnog testa poništava rezultate testa budući da se tiazidni diuretici takođe metabolišu u arilamine i zbog toga povećavaju procenat obnovljene paraaminobenzoeve kiseline (PABA),

• test izlučivanja fenolsuftaleina (FSF),

• testovi na fentolamin i tiramin.

  Interakcije sa fiziološkim/laboratorijskim vrednostima koncentracije:

• bilirubina,

• kalcijuma,

• holesterola, lipoproteina niske gustine i triglicerida,

• kreatinina (koncentracija u serumu se može povećati),

• mokraćne kiseline,

• klacijuma u urinu (može se povećati).

Primena kod sportista

Pacijente treba upozoriti da ovaj lek sadrži hlortalidon koji može dati pozitivne rezultate na doping testovima.

Pomoćne supstance sa potvđenim dejstvom

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Na delovanje hlortalidona može da utiče primena sledećih lekova:

• kortikosteroida, adenokortikotropnog hormona (ACTH), β² agonista, amfotericina i karbenoksolona. Primena ovih lekova može povećati hipokalemijski efekat diuretika, uz rizik od srčanih i/ili mišićnih promena.

• nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. indometacin): Istovremena primena određenih nesteroidnih antiinflamatornih lekova može smanjiti diuretski i antihipertenzivni efekat diuretika. Zabeleženi su izolovani slučajevi oštećenja bubrežne funkcije kod predisponiranih pacijenata.

• antiholinergika (npr. atropin, biperiden): Mogu uzrokovati povećanje bioraspoloživosti tiazidnih diuretika, verovatno zbog smanjene gastrointestinalne pokretljivosti i smanjenog gastričnog pražnjenja.

• anjonsko izmenjivačkih smola (npr. holestiramin). Može doći do promene resorpcije tiazidnih diuretika. U tom slučaju se može očekivati smanjenje farmakološkog efekta. Međutim, razdvajanje primene doze hlortalidona i smola, na način da se hlortalidon primenjuje najmanje 4 sata pre ili 4-6 sati nakon primene smola, može potencijalno smanjiti interakciju među njima.

  Primena hlortalidona može uticati na delovanje sledećih lekova:

• digitalisa: Hipokalemija ili hipomagnezemija uzrokovana diureticima pogoduje pojavi srčanih aritmija uzrokovanih primenom digitalisa (videti odeljak 4.4),

• antidijabetika: Možda će biti potrebno prilagoditi dozu insulina ili oralnih antidijabetika, zbog rizika od smanjenja hipoglikemijskog efekta, zbog mogućeg smanjenog oslobađanja insulina iz pankreasa zbog hipokalemijskog efekta,

• soli litijuma: Diuretici mogu smanjiti izlučivanje litijuma i time povećati njegovu koncentraciju u plazmi. Budući da diuretici povećavaju koncentraciju litijuma u krvi, kod pacijenata koji uzimaju litijum i hlortalidon, potrebno je pratiti koncentracije litijuma. Tokom istovremene primene diuretika, kod pacijenata sa poliurijom uzrokovanom primenom litijuma, uočen je paradoksalni antidiuretski efekat,

• neuromuskularnih blokatora koji su derivati kurarea: Hipokalemija uzrokovana diureticima pojačava neuromuskularno blokirajuće delovanje derivata kurarea,

• diuretici pojačavaju delovanje antihipertenziva (gvanetidina, metildope, beta blokatora, vazodilatatora, antagonista kalcijuma, ACE inhibitora),

• alopurinola: Istovremena primena tiazidnih diuretika može povećati učestalost reakcija preosetljivosti na alopurinol,

• amantadina: Istovremena primena tiazidnih diuretika može povećati rizik od neželjenih reakcija uzrokovanih amantadinom,

• diazoksida: Istovremena primena tiazidnih diuretika može povećati hiperglikemijski efekat diazoksida,

• citotoksičnih lekova (nrp. ciklofosfamida, metotreksata): Istovremena primena tiazidnih diuretika može smanjiti njihovo izlučivanje putem urina i pojačati mijelosupresivne efekte,

• vitamina D ili kalcijumovih soli: Primena tiazidnih diuretika može pojačati povećanje koncentracije kalcijuma u serumu zbog inhibicije njegovog izlučivanja urinom,

• ciklosporina: Istovremeno lečenje ciklosporinom može povećati rizik od hiperurikemije i komplikacija gihta,

• ketanserina: Istovremena primena ketanserina povećava rizik od hipokalemije i produžetka QT intervala.

Trudnoća

Hlortalidon je kontraindikovan kod hipertenzije u trudnoći.

Nema podataka, ili su oni ograničeni, o primeni hlortalidona kod trudnica. Međutim, hlortalidon bi, poput drugih diuretika, mogao da smanji perfuziju placente. Tiazidi bi takođe mogli da pređu u krvotok fetusa i da uzrokuju poremećaj elektrolita. Kod novorođenčadi je zabeležena trombocitopenija tokom lečenja tiazidom. Takođe je moguće da tiazidni diuretici imaju direktan efekat na glatke mišiće i inhibiraju porođaj. Zato treba izbegavati primenu hlortalidona tokom trudnoće.

Ispitivanja na životinjama su nedovoljna u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Dojenje

Hlortalidon se izlučuje u majčino mleko takvom brzinom da se očekuje da ima efekat na dojenje novorođenčadi/odojčadi.

Kod majki lečenih sa dozom od 50 mg hlortalidona dnevno, pre i nakon porođaja, koncentracije leka u krvi fetusa bile su približno 15% onih pronađenih u krvi majke. Koncentracije hlortalidona u amnionskoj tečnosti i majčinom mleku odgovarale su približno 4% koncentracije u krvi majke.

Hlortalidon se u malim količinama izlučuje u majčino mleko (odnos mleko/plazma, 0,05%) budući da tiazidni diuretici mogu potisnuti laktaciju tokom prvog meseca. Zbog mogućih teorijskih štetnih efekata na odojče, njegovu primenu kod dojilja treba izbegavati.

Tokom lečenja hlortalidonom potrebno je prekinuti dojenje.

Plodnost

Primena hlortalidona se ne preporučuje kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju, osim ako klinička situacija žene ne zahteva lečenje hlortalidonom.

Malo je verovatno da će hlortalidon uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, kao i drugi antihipertenzivi, hlortalidon može izazvati vrtoglavicu ili pospanost kod nekih osoba, naročito na početku terapije, kod promene doze ili konzumiranja alkohola. Pacijente koji uzimaju hlortalidon treba upozoriti da ne upravljaju vozilima ili rukuju mašinama ako osete vrtoglavicu ili pospanost.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće neželjene reakcije su povezane sa poremećajima elektrolita kao što su hipokalemija, hipomagnezemija, hiperkalcemija i hiponatremija i primenom velikih doza.

Tabelarni sažetak neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije su dobijene iz više izvora, uključujući i iskustvo nakon stavljanja leka u promet, i navedene su prema MedDRA klasifikaciji sistema organa. Unutar svake grupe sistema organa, neželjene reakcije su razvrstane prema učestalosti, počevši od najčešćih neželjenih reakcija. Učestalosti su definisane na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Zabeleženi su slučajevi horoidalnog izliva sa poremećajem vidnog polja nakon primene tiazida i diuretika sličnih tiazidima.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Znaci i simptomi

Kod trovanja zbog predoziranja hlortalidonom javljaju se sledeći znaci i simptomi: vrtoglavica, mučnina, pospanost, hipovolemija, hipotenzija i promene elektrolita povezane sa srčanim aritmijama i grčevima u mišićima.

Lečenje

Izazivanje povraćanja ili ispiranje želuca i davanje aktivnog uglja ako je pacijent pri svesti. Takođe je indikovana intravenska primena tečnosti i nadoknada elektrolita.