ZEPILEN® 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - ZEPILEN 1g
Lek ZEPILEN je indikovan za lečenje teških infekcija kod odraslih i dece uzrasta iznad 1 meseca (videti odeljke 4.2 i 4.4) izazvanih mikroorganizmima osetljivim na cefazolin (videti odeljak 5.1):
-
Infekcije respiratornog trakta čiji su izazivači: S. pneumoniae, Klebsiella, H. influenzae, S. aureus
(penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitički streptokok grupe A.
-
Infekcije urogenitalnog trakta čiji su izazivači: E. coli, P. mirabilis i Klebsiella.
-
Infekcije bilijarnog trakta čiji su izazivači: E. coli, razni sojevi streptokoka, P. mirabilis, Klebsiella i S. aureus.
-
Infekcije kože i mekih tkiva čiji su izazivači: S. aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi), beta-hemolitički streptokok grupe A, kao i drugi sojevi streptokoka.
-
Infekcije kostiju i zglobova čiji je izazivač S. aureus.
-
Septikemija čiji su izazivači: S. pneumoniae, S. aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi), P. mirabilis, E. coli i Klebsiella.
-
Endokarditis čiji su izazivači: S. aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta- hemolitički streptokok grupe A.
Perioperativna profilaksa: preoperativna, intraoperativna i postoperativna profilaksa radi smanjenja učestalosti određenih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.
Treba uzeti u obzir zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.
Doziranje
Doziranje, način primene i interval doziranja zavise od težine infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanja pacijenta (npr. funkcije bubrega).
Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega
Infekcije izazvane veoma osetljivim patogenima
Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1-2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).
Infekcije izazvane ma nje osetljivim patogenima
Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3-4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).
Kod teških infekcija i infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g dnevno, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).
Perioperativna profilaktička primena
Za perioperativnu profilaksu kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:
-
1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se 30 minuta do 1 sat pre početka operacije;
-
za dugotrajne hirurške intervencije (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1g intravenski ili intramuskularno, tokom operacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);
-
500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno, svakih 6-8 sati, u toku 24 sata postoperativno ili nakon operacija gde bi infekcija predstavljala poseban rizik, u periodu od 3-5 dana.
Značajno je da se:
-
preoperativna doza primeni neposredno pre početka operacije (30 minuta do 1 sat), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
-
cefazolin primeni, ako je potrebno, u odgovarajućim intervalima tokom operacije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.
Odrasli pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Odraslim osobama sa oštećenjem funkcije bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.
U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin. Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, režim lečenja zavisi od uslova dijalize. Videti odeljak 4.4.
Cefazolin se može koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega uz sledeće prilagođavanje doza:
Klirens kreatinina (mL/min) Serumski kreatinin (mg/100 mL) Dnevna doza Interval doziranja ≥ 55 ≤ 1,5 uobičajena doza nepromenjen 35-54 1,6-3,0 uobičajena doza najmanje na svakih 8 sati 11-34 3,1-4,5 polovina uobičajene doze svakih 12 sati ≤ 10 ≥ 4,6 polovina uobičajene doze svakih 18-24 sata Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina
Kod dece uzrasta iznad 1 meseca života, ukupna dnevna doza od 25 do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u 3 do 4 pojedinačne doze, efikasna je za većinu umereno teških infekcija. Za teške infekcije, ukupna dnevna doza se može povećati do 100 mg/kg telesne mase.
Deca sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i odraslima) može da bude potrebna manja doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja
koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kratinina.
U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.
Klirens kreatinina (mL/min) Procenat uobičajene dnevne doze 70 - 40 60% uobičajene dnevne doze, podeljene na 2 jednake pojedinačne doze, primenjene na svakih 12 sati 40 - 20 25% uobičajene dnevne doze, podeljene na 2 jednake pojedinačne doze, primenjene na svakih 12 sati 20 - 5 10% uobičajene dnevne doze, koja se primenjuje na svaka 24 sata Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1 meseca)
Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje. Videti odeljak 4.4.
Starije osobe
Kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze.
Način primene
Lek ZEPILEN se može primenjivati kao intramuskularna injekcija, intravenska injekcija ili intravenska infuzija. Nije namenjen za intratekalnu primenu.
Ukupna dnevna doza je ista bez obzira na način primene.
Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.
Intramuskularna primena
Nakon pripreme, rastvor treba primeniti duboko intramuskularno u veliku mišićnu masu.
Intravenska primena
Nakon pripreme, rastvor treba primeniti sporo tokom 3-5 minuta. Vreme injiciranja ne sme biti kraće od 3 minuta. Lek se može primeniti direktno u venu ili preko sistema ukoliko pacijent prima neki od infuzionih rastvora navedenih u odeljku 6.6.
-
Preosetljivost na cefazolin ili na druge cefalosporinske antibiotike.
-
Teške reakcije preosetljivosti na peniciline ili druge beta-laktamske antibiotike u anamnezi.
Reakcije preosetljivosti
Potreban je poseban oprez kod pacijenata sa alergijskom dijatezom, bronhijalnom astmom ili alergijskim rinitisom. Pre početka terapije cefazolinom potrebno je utvrditi da li se u anamnezi navode reakcije preosetljivosti na druge beta-laktamske antibiotike (peniciline ili cefalosporine).
Kod pacijenata kod kojih se razvije alergijska reakcija primenu leka treba obustaviti i primeniti adekvatnu simptomatsku terapiju. Treba uzeti u obzir mogućnost povremene pojave ukrštene alergijske reakcije sa drugim cefalosporinima i penicilinima. Ukoliko je poznato da postoji preosetljivost na peniciline mora se uzeti u obzir ukrštena alergijska reakcija sa drugim beta-laktamima, npr. cefalosporinima.
Za vreme terapije cefazolinom u retkim slučajevima može doći do poremećaja koagulacije krvi. Posebno su ugroženi pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do deficita vitamina K ili utiču na ostale mehanizme koagulacije (parenteralna ishrana, neuhranjenost, poremećaj funkcije jetre ili bubrega, trombocitopenija). Isto važi i za pacijente sa komorbiditetima koji mogu prouzrokovati ili pogoršati krvarenje (npr. hemofilija, gastrični ili duodenalni ulkusi). Stoga je u ovakvim slučajevima potrebno odrediti protrombinsko vreme, i ukoliko je smanjeno, uvesti terapiju vitaminom K (10 mg nedeljno).
Prekomerno razmnožavanje rezistentnih mikroorganizama
Pri primeni skoro svih antibiotika prijavljeni su slučajevi kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, čija težina može biti blaga do životno ugrožavajuća (videti odeljak 4.8). Stoga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja dijareje tokom ili nakon upotrebe antibiotika. Ukoliko dođe do razvoja kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, terapija cefazolinom se mora odmah obustaviti, i uz konsultaciju lekara započeti primenu adekvatne terapije. U ovakvoj situaciji je kontraindikovana primena antiperistaltika.
Pri dugotrajnoj primena cefazolina može doći do prekomernog razmnožavanja neosetljivih mikroorganizama. Stoga je od izuzetnog značaja stalno praćenje stanja pacijenta. Ukoliko tokom terapije dođe do razvoja superinfekcije treba primeniti odgovarajuće mere.
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, čija je vrednost glomerularne filtracije manja od 55 mL/min, treba očekivati akumulaciju cefazolina, pa je zbog toga potrebno smanjenje doze ili produženje intervala doziranja (videti odeljak 4.2).
Cefazolin nije pogodan za terapiju meningitisa zbog slabog prelaska u likvor.
Dugotrajna terapija ili terapija velikim dozama
Tokom dugotrajne terapije ili terapije velikim dozama savetuje se redovno praćenje funkcija sistema organa, uključujući bubrege, jetru i hematopoezu. Prijavljeni su slučajevi povećanih vrednosti enzima jetre i promena krvnih ćelija (videti odeljak 4.8).
Kod pacijenata sa hipertenzijom ili srčanom insuficijencijom mora se uzeti u obzir sadržaj natrijuma u rastvoru za injekciju/infuziju.
Cefazolin ne treba primenjivati kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi jer nema dovoljno iskustva i bezbednost primene nije još uvek utvrđena.
Uticaj na laboratorijske analize
Primena cefazolina može dovesti do pojave lažno pozitivnih rezultata laboratorijskih analiza glukoze u urinu pri upotrebi Benedict-ovog reagensa, Fehling-ovog rastvora ili Clinitest tableta, što nije slučaj ako se za detekciju koriste enzimske metode.
Indirektni i direktni Coombs-ov test takođe može dati lažno pozitivne rezultate. Do ovoga može doći i kod novorođenčadi čije su majke primale cefalosporine pre porođaja.
Lek ZEPILEN nije namenjen za intratekalnu primenu. Nakon intratekalne primene cefazolina prijavljeni su slučajevi teške toksičnosti na nivou centralnog nervnog sistema (uključujući konvulzije).
Lek ZEPILEN sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Antibiotici
Cefazolin se ne sme primenjivati istovremeno sa bakteriostatskim antibioticima (npr. tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol) jer je u in vitro ispitivanjima uočeno antagonističko delovanje.
Istovremena primena se ne preporučuje
Probenecid
Pri istovremenoj primeni sa probenecidom smanjuje se renalni klirens cefazolina.
Istovremena primena uz mere opreza
Antikoagulansi
U veoma retkim slučajevima cefalosporini mogu izazvati poremećaje koagulacije krvi (videti odeljak 4.4). Praćenje parametara koagulacije je neophodno ukoliko se istovremeno primenjuju oralni antikoagulansi ili heparin u velikim dozama.
Nefrotoksične supstance
Ne može se isključiti da cefazolin pojačava nefrotoksični efekat antibiotika (npr. aminoglikozida, kolistina, polimiksina B) i diuretika (npr. furosemida). Pri istovremenoj primeni sa cefazolinom potrebno je pažljivo praćenje parametara funkcije bubrega.
Vitamin K1
Neki cefalosporini, kao što su cefamandol, cefazolin i cefotetan, mogu da utiču na metabolizam vitamina K1, posebno u slučajevima nedostatka ovog vitamina. Stoga može biti potrebno uvođenje terapije vitaminom K1.
Trudnoća
Nema dovoljno iskustva o primeni cefazolina kod trudnica. Zbog toga cefazolin treba primenjivati tokom trudnoće samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika. Ovo se posebno odnosi na prvi trimestar.
Dojenje
Cefazolin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Kod dojene dece čije su majke na terapiji ovim lekom može doći do senzibilizacije, promena u crevnoj flori kao i infekcije gljivicama roda Candida. U ovakvim slučajevima treba prekinuti dojenje tokom terapije cefazolinom.
Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, može doći do pojave neželjenih dejstava (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica) koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).
Neželjena dejstva opisana u nastavku su navedena saglasno MedDRA konvenciji, razvrstana prema klasama sistema organa i sledećim kategorijama učestalosti:
veoma često (≥ 1/10); često (≥1/100 do < 1/10);
povremeno (≥1/1000 do < 1/100); retko (≥1/10 000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10 000) i
nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| Klasa sistema organa | Često | Povremeno | Retko | Veoma retko | Nepoznato |
| Infekcije i infestacije | dugotrajna ili ponovljena primena može dovesti do superinfekcije ili kolonizacije rezistentnim bakterijama ili gljivicama (oralna kandidijaza, vaginalna kandidijaza) | ||||
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | trombocitopenija, neutropenija, leukopenija, eozinofilija, agranulocitoza, hemolitička anemija | poremećaji koagulacije krvi, krvarenja* | |||
| Poremećaji imunskog sistema | alergijske reakcije na koži kao što su eritem, urtikarija i pruritus | teške reakcije preosetljivosti kao što su angioneurotski edem i povišena telesna temperatura izazvana lekom | životno ugrožavajući anafilaktički šok** | ||
| Poremećaji nervnog sistema | glavobolja, vertigo, parestezije, ekscitacija centralnog nervnog sistema, mioklonija, konvulzije§ | ||||
| Gastro- intestinalni poremećaji | dijareja, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, meteorizam, bol u stomaku# | pseudome- mbranozni kolitis+ | |||
| Hepatobili- jarni poremećaji | blago prolazno povećanje vrednosti AST, ALT i alkalne fosfataze | reverzibilni hepatitis i holestatska žutica | |||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | intersticijalni nefritis i druga oboljenja bubrega$ | ||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | flebitis, tromboflebitis |
* Ugroženi su pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do deficita vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije krvi, kao i pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju ili pogoršavaju krvarenja.
** Može zahtevati hitnu medicinsku pomoć.
§ Posebno u slučaju predoziranja ili neadekvatnog doziranja kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.
# U većini slučajeva, simptomi su blagi i često se povlače tokom ili nakon obustave terapije.
+ U slučaju teške i uporne dijareje tokom ili nakon terapije cefazolinom, neophodna je konsultacija lekara
zato što ovo može biti znak ozbiljnog oboljenja (pseudomembranozni kolitis) koje se mora odmah lečiti. Pacijente treba savetovati da ne koriste lekove koji usporavaju crevnu peristaltiku.
$ Uglavnom uočeno kod teško bolesnih pacijenata koji su bili na terapiji više od jednim lekom.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Predoziranje cefazolinom može izazvati bol, zapaljenje i flebitis na mestu primene leka.
Primena veoma velikih doza cefalosporina parenteralnim putem može da ima za posledicu vrtoglavicu, parestezije, ekscitaciju centralnog nervnog sistema, miokloniju i glavobolju. Nakon predoziranja cefalosporinima mogu se javiti konvulzije, pogotovo kod pacijenata sa oboljenjima bubrega. Nakon predoziranja, može doći do pojave sledećih odstupanja od referentnih opsega u rezultatima laboratorijskih analiza: povećanje koncentracije kreatinina, azotnih materija u krvi (engl. blood urea nitrogen, BUN), enzima jetre i bilirubina, pozitivan Coombs-ov test, trombocitoza, trombocitopenija, eozinofilija, leukopenija i produženje protrombinskog vremena.
Terapija
Ukoliko nastupe konvulzije, primenu cefazolina treba odmah obustaviti. Može biti potrebna primena antikonvulzivne terapije. Potrebno je pažljivo praćenje vitalnih funkcija i odgovarajućih vrednosti laboratorijskih analiza. U slučaju teškog predoziranja, naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kombinacija hemodijalize i hemoperfuzije može biti od koristi ukoliko druge terapijske mere ne daju rezultate. Međutim, nema dovoljno dostupnih podataka koji bi potkrepili ovakvu vrstu lečenja. Peritonealna dijaliza nije efikasna.
Farmakološki podaci - ZEPILEN 1g
Farmakoterapijska grupa: Antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu; ostali beta-laktam antibakterijski lekovi; cefalosporini, I generacija.
ATC šifra: J01DB04
Cefazolin je beta-laktamski antibiotik iz grupe cefalosporina za parenteralnu primenu.
Mehanizam dejstva
Mehanizam delovanja cefazolina zasniva se na inhibiciji sinteze ćelijskog zida bakterije (tokom faze rasta) blokiranjem penicilin-vezujućih proteina (engl. penicillin-binding proteins, PBPs), kao npr. transpeptidaza, a rezultat toga je baktericidno dejstvo.
Veza između farmakokinetike i farmakodinamike
Efikasnost u suštini zavisi od vremena tokom kog je nivo aktivne supstance iznad minimalne inhibitorne koncentracije (engl. minimum inhibitory concentration, MIC) uzročnika.
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na cefazolin može da se zasniva na sledećim mehanizmima:
-
Inaktivacija beta-laktamazama: cefazolin poseduje visok stepen stabilnosti u odnosu na penicilinaze Gram-pozitivnih bakterija, ali samo nisku stabilnost prema brojnim plazma-kodiranim beta- laktamazama, tzv. beta-lakatamaze sa proširenim spektrom (engl. extended spectrum betalactamases, ESBLs) ili hromozomski kodiranim beta-laktamazama tipa AmpC.
-
Redukovani afinitet PBP prema cefazolinu: stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka zasniva se na modifikacijama postojećih PBP kao posledica mutacije. Za rezistenciju kod stafilokoka rezistentnih na meticilin (oksacilin) odgovorno je stvaranje dodatnog PBP sa smanjenim afinitetom prema cefazolinu.
-
Nedovoljna penetracija cefazolina kroz spoljni zid ćelije kod Gram-negativnih bakterija može da dovede do toga da PBP ne budu u dovoljnoj meri blokirani.
-
Cefazolin može efluksnim pumpama aktivno da se transportuje iz ćelije.
Postoji parcijalna ili potpuna unakrsna rezistencija cefazolina sa drugim cefalosporinima i penicilinima.
Granične vrednosti
Ispitivanje osetljivosti na cefazolin je sprovedeno korišćenjem dilucionog metoda. Utvrđene su sledeće vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija za osetljive i rezistentne mikroorganizme.
EUCAST (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing) granične vrednosti su prikazane u tabeli:
Mikroorganizam Senzitivan Rezistentan Viridans grupa streptococci ≤ 0,5 mg/L > 0,5 mg/L Granične vrednosti koje nisu specifične za vrste* (izuzetak: Staphylococcus spp.1)) ≤ 1 mg/L > 2 mg/L * Bazirajući se prvenstveno na farmakokinetici u serumu.
1) Za Staphylococcus spp. preuzima se rezultat testiranja oksacilina, odn. cefoksitina. Meticilin (oksacilin)- rezistentne stafilokoke se nezavisno od rezultata testa vrednuju kao rezistentne na cefalosporine.
Prevalenca stečene rezistencije
Prevalenca stečene rezistencije pojedinih vrsta može lokalno i tokom vremena da varira, pa su zbog toga potrebne lokalne informacije o situaciji rezistentnosti – pogotovo radi adekvatnog lečenja teških infekcija. Ako je usled lokalne situacije rezistentnosti delotvornost cefazolina dovedena u pitanje, onda je potrebna konsultacija sa stručnjacima u vezi sa terapijom. Kod teških infekcija ili kod neuspeha terapije treba težiti mikrobiološkoj dijagnozi sa dokazivanjem uzročnika i njegove osetljivosti na cefazolin.
Prevalenca stečene rezistencije u Nemačkoj na osnovu podataka tokom poslednjih 5 godina iz nacionalnih projekata i studija nadzora rezistencije (stanje: januar 2016).
Uobičajeno osetljive vrste Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Staphylococcus aureus (osetljiv na meticilin) Staphylococcus saprophyticus° Streptococcus agalactiae° Streptococcus pneumoniae° Streptococcus pyogenes° Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem prilikom primene leka Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Staphylococcus aureusɛ Staphylococcus epidermidis+ Staphylococcus haemolyticus+ Staphylococcus hominis+ Streptococcus pneumoniae (intermedijeran na penicilin) Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Escherichia coli Haemophilus influenzae$ Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Proteus mirabilis Prirodno rezistentne vrste Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Enterococcus spp. Staphylococcus aureus (rezistentan na meticilin) Streptococcus pneumoniae (rezistentan na penicilin) Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Acinetobacter spp. Citrobacter freundii Enterobacter spp. Legionella spp. Morganella morganii Moraxella catarrhalis Proteus vulgaris Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens Stenotrophomonas maltophilia Anaerobni mikroorganizmi Bacteroides fragilis Ostali mikroorganizmi Chlamydia spp. Chlamydophilia spp. Mycoplasma spp. ° Prilikom objavljivanja tabele, nisu postojali podaci. U primarnoj literaturi, standardnim radovima i preporukama terapije pretpostavlja se da su osetljivi.
$ Prirodna osetljivost većine izolata je u intermedijarnom području.
+ U najmanje jednom regionu, stopa rezistencije iznosi preko 50%.
ɛ U ambulantnoj oblasti, stopa rezistencije je < 10%.
Koncentracija u serumu (mikrograma/mL) nakon primene intramuskularnom injekcijom
| Doza | Nakon½ sata | Nakon 1 sata | Nakon 2 sata | Nakon 4 sata | Nakon 6 sati | Nakon 8 sati |
| 250 mg | 15,5 | 17 | 13 | 5,1 | 2,5 | |
| 500 mg | 36,2 | 36,8 | 37,9 | 15,5 | 6,3 | 3 |
| 1g*) | 60,1 | 63,8 | 54,3 | 29,3 | 13,2 | 7,1 |
*) Prosečna vrednost iz dve studije.
Koncentracija u serumu (mikrograma/mL) nakon primene intravenskom injekcijom; doza od 1 g
| Nakon 5 min. | Nakon 15 min. | Nakon 30min. | Nakon 1 sata | Nakon 2 sata | Nakon 4 sata |
| 188,4 | 135,8 | 106,8 | 73,7 | 45,6 | 16,5 |
Posle intravenske primene, poluvreme eliminacije iznosi oko 1,4 sata.
Resorpcija
Posle intravenske infuzije cefazolina u dozi od 3,5 mg/kg telesne mase (oko 250 mg) u trajanju od jednog sata, a zatim doze od 1,5 mg/kg telesne mase (oko 100 mg) u trajanju od 2 sata, došlo je do postizanja ravnomerne koncentracije leka u serumu od oko 28 mikrograma/mL u toku trećeg sata.
Kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi (2 L/sat), srednje koncentracije leka u serumu posle 24-satne instilacije rastvora koncentracije 50 mg/L, odnosno 150 mg/L, iznose 10 mikrograma/mL, odnosno 30 mikrograma/mL.
Kod primene rastvora koncentracije 50 mg/L, srednja maksimalna koncentracija cefazolina iznosila je 29 mikrograma/mL (3 pacijenta) odnosno kod primene rastvora koncentracije 150 mg/L, 72 mikrograma/mL
(6 pacijenata).
Distribucija
Vezivanje za proteine plazme je 65 do 92%. Volumen distribucije je približno 11 L/1,73 m2.
Prilikom primene cefazolina pacijentima bez opstrukcije žučnih kanala, cefazolin se pojavljuje u tkivu žučne kese i u žučnoj kesi u koncentracijama koje su značajno veće od koncentracija u serumu. Ukoliko, međutim, postoji opstrukcija žučnih puteva, onda je koncentracija leka u žuči znatno manja nego u serumu.
Cefazolin slabo prolazi u cerebrospinalnu tečnost (čak i u slučaju meningitisa) i u očnu vodicu.
Cefazolin prolazi inflamiranu sinovijalnu membranu, a koncentracija koja je postignuta u području zgloba, može se uporediti sa koncentracijom u serumu.
Cefazolin prolazi kroz placentalnu barijeru, prelazi u krv pupčane vrpce i plodovu vodu. Cefazolin se u veoma maloj koncentraciji nalazi u majčinom mleku.
Biotransformacija i eliminacija
Cefazolin se nepromenjen izlučuje urinom i to uglavnom putem glomerularne filtracije, a manjim delom tubularnom sekrecijom. Nakon intramuskularne injekcije doze od 500 mg, 56-89% cefazolina se izluči tokom prvih 6 sati, a 80% do skoro 100% se izluči u roku od 24 sata. Nakon intramuskularne primene od 500 mg i 1 g, mogu se postići koncentracije u urinu od više od 1000, odnosno više od 4000 mikrograma/mL.
Cefazolin se može ukloniti iz krvi dijalizom (hemodijaliza i peritonealna dijaliza). Ekstrakcija kod šestosatne dijalize iznosi 23%.
Farmaceutski podaci - ZEPILEN 1g
U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Cefazolin je inkompatibilan sa aminoglikozidima, amobarbital-natrijumom, askorbinskom kiselinom, bleomicin-sulfatom, kalcijum-glukoheptonatom, kalcijum-glukonatom, cimetidinom, kolistin-metansulfonat- natrijumom, eritromicin-glukoheptonatom, lidokain-hidrohloridom, pentobarbital-natrijumom, polimiksin B- sulfatom, tetraciklinima (videti odeljak 4.5).
Rok upotrebe pre otvaranja bočice: 3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije: rastvor dobijen nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah.
Fizička i hemijska stabilnost pripremljenog rastvora nakon rekonstitucije za sve načine primene leka je potvrđena za 24 sata na temperaturi od 2 do 8IC. Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 do 8IC osim ukoliko se rekonstitucija ne sprovodi u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Čuvati na temperaturi do 25ºC.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna bočica od borsilikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tipa I, sa čepom od brombutil gume i aluminijumskim zatvaračem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1 g) i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Rastvor za intramuskularnu primenu se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) rastvori u 2,5 mL vode za injekcije. Dobro promućkati do potpunog rastvaranja. Primeniti intramuskularno, duboko u mišić.
Rastvor za intravensku primenu putem injekcije se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) prvo rastvori u 2,5 mL vode za injekcije, a zatim dalje razblaži vodom za injekcije do 10 mL do potpunog rastvaranja. Primeniti sporo, direktno u venu ili u kanilu, tokom 3-5 minuta (ni u kom slučaju primena ne sme biti kraća od 3 minuta).
Rastvor za intravensku primenu putem infuzije se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) rastvori u 2,5 mL vode za injekcije do potpunog rastvaranja, a zatim dalje razblaži u 100 mL jednog od sledećih rastvarača:
-
0,9 % natrijum-hlorid;
-
0,9 % natrijum-hlorid i 5 % glukoza;
-
laktatni Ringer-ov rastvor.