Rapidex® HOT 650mg+10mg+4mg granule za oralni rastvor

Lek Rapidex HOT je indikovan za uklanjanje simptoma prehlade i gripa, praćenih bolom, visokom telesnom temperaturom, kongestijom i sekrecijom iz nosa kod odraslih i dece starije od 14 godina.

Doziranje

Odrasli i deca starija od 14 godina:

Jedna kesica na 4-6 sati, po potrebi. Maksimalna dnevna doza je 4 kesice, i ne sme se prekoračiti.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre:

Pacijenti kod kojih je ustanovljeno oštećenje funckije jetre moraju potražiti savet lekara pre upotrebe ovog leka. Kod blagog do umerenog oštećenja funkcije jetre, preporučuje se smanjenje pojedinačne doze ili povećanje vremenskog intervala između dve doze na 6 do 8 sati. Maksimalna dnevna doza paracetamola ne sme da bude veća od 2 g (3 kesice dnevno). Lek je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega:

Pacijenti kod kojih je ustanovljeno oštećenje funkcije bubrega moraju potražiti savet lekara pre upotrebe ovog leka. Kod blagog do umerenog oštećenja funkcije bubrega, preporučuje se smanjenje pojedinačne doze ili

povećanje vremenskog intervala između dve doze na 6 do 8 sati. Maksimalna dnevna doza paracetamola ne sme da bude veća od 2 g (3 kesice dnevno).

Lek je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Stariji pacijenti (≥ 65 godina):

Jedna kesica na 4-6 sati, po potrebi. Maksimalna dnevna doza je 3 kesice, i ne sme se prekoračiti. (videti odeljak 4.4).

Uzimanje velikih doza paracetamola u dužem vremenskom periodu treba izbegavati, s obzirom na to da se time povećava rizik od oštećenja jetre.

Posebna klinička stanja

Najmanju moguću dozu, bez postizanja doze od 60 mg/kg/dan (ne više od 2 g paracetamola na dan), treba primeniti kod:

• odraslih čija je telesna masa manja od 50 kg

• Gilbert-ovog sindroma (nasledna nehemolitička žutica)

• hroničnog alkoholizma

• hronične malnutricije

• dehidratacije.

Način primene:

Lek Rapidex HOT je namenjen za oralnu upotrebu.

Sadržaj kesice treba potpuno rastvoriti u malo tečnosti, preporučuje se u pola čaše vode.

Dejstvo ovog leka ne zavisi od uzimanja hrane.

Lek ne treba uzimati duže od 3 dana u kontinuitetu bez prethodne konsultacije sa lekarom. Uvek uzimati najmanju moguću efikasnu dozu leka.

Ne treba konzumirati alkohol pri primeni ovog leka (videti odeljak 4.5).

• Preosetljivost na aktivne supstance (paracetamol, fenilefrin, hlorfenamin) ili bilo koju od pomoćnih supstanci, navedenih u odeljku 6.1.

• Arterijska hipertenzija.

• Hipertireoidizam.

• Dijabetes melitus.

• Teško oštećenje funkcije jetre

• Teško oštećenje funkcije bubrega

• Teška kardiovaskularna oboljenja (kao što su koronarna bolest, angina pektoris).

• Tahikardija.

• Pacijenti na terapiji inhibitorima monoaminooksidaze (inhibitori MAO) (videti odeljak 4.5).

• Pacijenti na terapiji ostalim simpatomimeticima.

• Pacijenti na terapiji beta-blokatorima.

• Glaukom.

• Deca mlađa od 14 godina.

S obzirom na sadržaj paracetamola u ovom leku, uvek treba proceniti odnos koristi i rizika, izbegavajući produženu primenu kod pacijenata sa anemijom, bolestima srca ili pluća ili sa insuficijencijom jetre (u ovom poslednjem slučaju povremena primena je prihvatljiva, ali produžena upotreba velikih doza može da poveća rizik od neželjenih reakcija na bubrezima).

Procena odnosa koristi i rizika treba da se izvrši i kod astmatičnih pacijenata osetljivih na acetilsalicilnu kiselinu, s obzirom na to da je bilo prijavljenih slučajeva pojave bronhospazma na paracetamol (unakrsna reakcija) kod ovih pacijenata, iako su se isti manifestovali kod manje od 5 % ispitanih.

Neophodno je proceniti odnos koristi i rizika i u sledećim slučajevima: bolesti bubrega ili pluća, hipertrofija prostate, opstrukcija vrata mokraćne bešike, sklonost retenciji urina, bronhijalna astma, kardiovaskularne bolesti kao što su bradikardija, idiopatska ortostatska hipotenzija, cerebralna arterioskleroza, pankreatitis, stenozni peptički ulkus, piloroduodenalna opstrukcija, anemija, bolesti štitaste žlezde, pacijenti osetljivi na sedativne efekte i pacijenti sa epilepsijom, pošto mogu uticati na lekove koji se primenjuju u ovim stanjima ili stupiti u interakcije sa takvim lekovima.

Istovremena upotreba više od jednog leka koji sadrži paracetamol može dovesti do trovanja (videti odeljak 4.9). Toksična stanja povezana sa paracetamolom može izazvati i primena jedne prekomerne doze paracetamola kao i primena prekomerne doze paracetamola više puta.

Prijavljivani su i slučajevi hepatotoksičnosti sa dnevnim dozama paracetamola manjim od 4 grama.

Kada uzimaju hlorfenamin, pacijenti koji se leče tricikličnim antidepresivima, maprotilinom ili drugim lekovima sa antiholinergičkim dejstvom moraju u što kraćem roku da prijave bilo kakve gastrointestinalne probleme, ukoliko ih bude, s obzirom na to da može doći do pojave paralitičkog ileusa.

Samomedikaciju paracetamolom treba ograničiti tokom trajanja terapije antikonvulzivima, jer se istovremenom primenom povećava hepatotoksičnost, a bioraspoloživost paracetamola se smanjuje, posebno pri terapiji velikim dozama paracetamola.

Može doći i do unakrsne osetljivosti; pacijenti koji su preosetljivi na jedan antihistaminik mogu da budu preosetljivi i na druge antihistaminike.

Zbog rizika od depresije CNS, pacijenta treba upozoriti da izbegava konzumiranje alkoholnih pića ili uzimanje depresora CNS (barbiturati ili lekovi za smirenje) istovremeno sa ovim lekom.

Upotreba paracetamola kod pacijenata koji redovno konzumiraju alkohol (tri ili više alkoholnih pića dnevno - pivo, vino, žestoka pića i slično) može izazvati oštećenje jetre.

Hroničnim alkoholičarima ne treba davati više od 2 g (3 kesice) paracetamola dnevno. Preporučena doza se ne sme prekoračiti.

Pedijatrijska populacija:. ovaj lek je kontraindikovan kod dece mlađe od 14 godina.

Stariji pacijenti: zbog sadržaja fenilefrina i hlorfenamina, stariji pacijenti treba da uzimaju ovaj lek sa oprezom. Posebno štetan može biti kod pacijenata sa bradikardijom i usporenim srčanim ritmom. Krvni pritisak treba posebno pratiti kod starijih pacijenata sa srčanim oboljenjima (videti odeljak 4.8). Kod starijih osoba se češće ispoljavaju sledeći simptomi: vrtoglavica, sedacija, konfuzija, hipotenzija ili paradoksalna reakcija koju karakteriše hiperekscitabilnost; Posebno su podložni antiholinergičkim efektima antihistaminika, poput suvih usta i retencije urina. Ako su ovi efekti kontinuirani ili ozbiljni, može biti potreban prekid terapije ovim lekom.

Ukoliko pacijent uzima i neki drugi lek koji sadrži paracetamol, treba voditi računa da se ne prekorači maksimalna doza paracetamola od 3 g dnevno, uzimajući u obzir njegov sadržaj u svim lekovima koje koristi pacijent.

Savetuje se oprez ako se paracetamol primenjuje istovremeno sa flukloksacilinom, zbog povećanog rizika od metaboličke acidoze sa povećanim anjonskim zjapom (eng. high anion gap metabolic acidosis, HAGMA), naročito kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, sepsom, malnutricijom i drugim uzrocima nedostatka glutationa (npr. hronični alkoholizam), kao i kod onih koji primenjuju maksimalne dnevne doze paracetamola. Preporučuje se pažljivo praćenje, uključujući i određivanje 5-oksoprolina u urinu.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom: boja Sunset yellow, aspartam, benzilalkohol, natrijum. Ovaj lek sadrži boju Sunset yellow koja može izazvati alergijske reakcije.

Lek Rapidex HOT sadrži 30 mg aspartama po kesici. Nakon oralne primene aspartam hidrolizuje u gastrointestinalnom traktu, pri čemu je jedan od glavnih proizvoda hidrolize fenilalanin koji može biti štetan za osobe koje boluju od feniketonurije.

Ovaj lek sadrži 0,65 mg benzilalkohola po kesici/dozi (ulazi u sastav arome pomorandže). Benzilalkohol može izazvati alergijske reakcije. Velike količine benzilalkohola treba primenjivati sa oprezom i samo ukoliko je to neophodno kod trudnica i dojilja, kao i kod osoba sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza).

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.

Interakcije sa paracetamolom:

Paracetamol se intenzivno metaboliše u jetri, tako da su moguće interakcije sa drugim lekovima koji se metabolišu istim putevima ili koji mogu da inhibiraju ili indukuju te puteve. Neki od njegovih metabolita su hepatotoksični, tako da istovremena primena sa snažnim induktorima enzima (rifampicin, određeni antikonvulzivi, itd.) može dovesti do hepatotoksičnih reakcija, posebno kada se uzimaju velike doze paracetamola.

Među potencijalno najrelevantnijim interakcijama mogu se izdvojiti sledeće:

• Etanol: pojačava toksičnost paracetamola zbog potencijalne indukcije stvaranja hepatotoksičnih proizvoda koji su derivati paracetamola.

• Oralni antikoagulansi (acenokumarol, varfarin): moguće povećanje antikoagulantnog dejstva inhibicijom sinteze faktora koagulacije u jetri. Međutim, s obzirom na očiglednu oskudnu kliničku relevantnost ove interakcije kod većine pacijenata, razmatra se terapijska analgetska alternativa sa salicilatima kada se uzima antikoagulantna terapija. U svakom slučaju, doza i trajanje terapije treba da budu što je moguće manji, uz periodično praćenje INR.

• Antikonvulzivi (fenitoin, fenobarbiton, metilfenobarbiton, primidon): smanjenje bioraspoloživosti paracetamola, kao i pojačavanje hepatotoksičnosti usled predoziranja, zbog indukcije metabolizma u jetri.

• Diuretici Henleove petlje: dejstvo diuretika može biti smanjeno, jer paracetamol može smanjiti izlučivanje prostaglandina putem bubrega i aktivnost renina u plazmi.

• Izoniazid: smanjuje klirens paracetamola, uz mogućnost pojačavanja njegovog dejstva i/ili toksičnosti, zbog inhibicije metabolizma u jetri.

• Lamotrigin: smanjena bioraspoloživost lamotrigina uz moguće smanjenje njegovog dejstva, zbog potencijalne indukcije metabolizma u jetri.

• Metoklopramid i domperidon: usled dejstva ovih lekova na pražnjenje želuca povećava se resorpcija paracetamola u tankom crevu.

• Probenecid: povećava poluvreme eliminacije paracetamola, smanjujući degradaciju i izlučivanje metabolita putem urina.

• Propranolol: povećava koncentraciju paracetamola u plazmi, zbog moguće inhibicije metabolizma u jetri.

• Jonoizmenjivačke smole (holestiramin): smanjena resorpcija paracetamola uz mogućnost inhibicije njegovog dejstva, usled fiksiranja paracetamola u crevima.

• Potreban je oprez pri istovremenoj primeni paracetamola i flukloksacilina, jer je istovremena primena ovih lekova povezana sa metaboličkom acidozom sa povećanim anjonskim zjapom, posebno kod pacijenata kod kojih su prisutni faktori rizika (videti odeljak 4.4).

  Interakcije sa fenilefrinom:

• Inhibitori monoaminooksidaze (MAOI): treba izbegavati istovremenu primenu ili upotrebu fenilefrina treba početi najmanje 15 dana nakon prestanka terapije ovim lekovima (vreme koje se smatra neophodnim da se MAO enzimi oporave od inhibitornog efekta MAOI, što smanjuje metabolizam fenilefrina), a isto je primenjivo i na antidepresive i fenelzin, izokarboksazid, nialamid, tranilcipromin ili moklobemid, kao i na lekove za terapiju Parkinsonove bolesti kao što je selegilin, ili na druge, kao što je furazolidon; može da se poveća dejstvo na rad srca i na krvni pritisak, kao i rizik od hipertenzivne krize.

• Alfa-adrenergički blokatori, poput fenilefrina: ne preporučuje se istovremena upotreba sa lekovima sa sličnim efektima kao što su dihidroergotamin, metilergometrin, ergotamini (lekovi protiv migrene), oksitocin (induktor pri porođaju), jer može doći do povećanja vazokonstriktornih efekata. Osim toga, antihipertenzivni alfa- blokatori ili lekovi koji se koriste za benignu hiperplaziju prostate antagonizuju efekte alfa receptora, ali ne sprečavaju efekte beta blokatora, što može dovesti do povećanog rizika od hipotenzije i tahikardije.

• Beta-adrenergički blokatori: njihovi terapijski efekti mogu biti inhibirani, uz mogućnost povećanja arterijskog pritiska. Osim toga, beta-adrenergička blokada može dovesti do nezavršene alfa-adrenergičke aktivnosti, povećavajući time rizik od hipertenzije i prekomerne bradikardije.

• Triciklični antidepresivi, kao što su amitriptilin, amoksapin, klomipramin, desipramin i doksepin, ili tetraciklični, kao što je maprotilin: istovremena upotreba može pojačati dejstvo fenilefrina.

• Inhalacioni anestetici, kao što je ciklopropan ili halotan: mogu povećati rizik od aritmija.

• Antihipertenzivi, naročito oni koji su povezani sa simpatičkim nervnim sistemom: neophodno je njihovo oprezno uzimanje, jer se njihovo hipotenzivno dejstvo može antagonizovati (kao što je metildopa, koja ima centralno dejstvo, i gvanetidin, antihipertenzivni blokator neuronskog adrenergika) i može doći do teške hipertenzije.

• Lekovi koji izazivaju gubitak kalijuma, kao što su neki diuretici, poput furosemida: može doći do povećanja hipokalemije i smanjenja osetljivosti arterija na vazopresore, poput fenilefrina.

• Lekovi koji utiču na sprovodni sistem srca, kao što su kardiotonični glikozidi i antiaritmici: neophodan je oprez.

• Hormoni štitaste žlezde: neophodan je oprez.

• Lekovi koji su blokatori oba receptora, i alfa i beta-adrenergičkih receptora, kao što su labetalol i karvedilol: može doći do složenih interakcija uz istovremenu upotrebu sa fenilefrinom, što može povećati toksična dejstva antagonizmom na nivou beta receptora.

• Atropin-sulfat: blokira refleksnu bradikardiju uzrokovanu fenilefrinom i povećava dejstvo fenilefrina na krvni pritisak.

• Retko, i samo pri uzimanju veoma velikih doza, fenilefrin u interakciji sa glikozidima digitalisa može da poveća rizik od aritmije.

  Interakcije sa hlorfenaminom:

• Alkohol i lekovi koji dovode do depresije centralnog nervnog sistema (npr: triciklični antidepresivi, barbiturati, anestetici, prokarbazin, itd.) mogu povećati depresivni efekat ovih lekova ili antihistaminika, kao što je hlorfenamin, i mogu izazvati simptome predoziranja.

• Inhibitori monoaminooksidaze (inhibitori MAO), uključujući furazolidon (antibakterijski lek) i prokarbazin (antikancerogeni lek): istovremena upotreba se ne preporučuje, jer mogu produžiti i pojačati antiholinergična i depresorna dejstva antihistaminika na centralni nervni sistem.

• Triciklični antidepresivi ili maprotilin (tetraciklični antidepresiv) ili drugi lekovi sa antiholinergičkim dejstvom (kao što su alkaloidi beladone): mogu se pojačati antiholinergička dejstva ovih lekova ili antihistaminika, poput hlorfenamina. Ako se pojave gastrointestinalni problemi, pacijente treba savetovati da što pre o tome obaveste lekara, budući da može doći do paralitičkog ileusa (videti odeljak 4.4).

• Fosfenitoin i fenitoin: povećan rizik od toksičnog dejstva fenitoina (ataksija, hiperrefleksija, nistagmus, tremor).

• Ototoksični lekovi: simptomi ototoksičnosti kao što su tinitus, vrtoglavica i nesvestica mogu biti maskirani.

• Fotosenzibilišući lekovi: mogu se ispoljiti dodatni efekti fotosenzitizacije.

Interakcije sa dijagnostičkim testovima

Hlorfenamin može da utiče na kožne testove u kojima se koriste alergeni. Preporučuje se prekid primene ovog leka najmanje 3 dana pre početka testiranja.

Paracetamol može da dovede do promene vrednosti mokraćne kiseline i glukoze u analizama.

Trudnoća

Paracetamol:

Mnogobrojni podaci na trudnicama ukazuju da ne postoje malformacije ili feto/neonatalna toksičnost. Epidemiološke studije o neurološkom razvoju dece koja su bila izložena paracetamolu in utero pokazuju rezultate na osnovu kojih se ne može doneti zaključak. Ukoliko je klinički potrebno, paracetamol se može koristiti tokom trudnoće, ali ga treba koristiti u najnižoj efektivnoj dozi tokom najkraćeg mogućeg perioda uz najmanju moguću učestalost doziranja.

Fenilefrin:

Nisu sprovedene kontrolisane studije kod trudnica.

Hlorfenamin:

Ispitivanja sprovedena na životinjama nisu pokazala štetne efekte na fetus. Nisu sprovedene kontrolisane studije kod trudnica.

Lek Rapidex HOT ne treba koristiti u periodu trudnoće, osim ako potencijalne koristi opravdavaju bilo koji potencijalni rizik za fetus.

Dojenje

Paracetamol:

Nakon uzimanja paracetamola tokom dojenja, kod odojčadi nisu prijavljena neželjena dejstva. Iako su u majčinom mleku, u roku od 1 ili 2 sata nakon unosa pojedinačne doze od 650 mg, izmerene maksimalne koncentracije od 10 do 15 mikrograma /mL (od 66,2 do 99,3 mikromola/L), paracetamol i njegovi metaboliti nisu detektovani u urinu odojčadi. Poluvreme eliminacije iz majčinog mleka iznosi od 1,35 do 3,5 sati. Paracetamol se može koristiti kod dojilja, ako se preporučena doza ne prekorači. Treba biti oprezan u slučaju produžene upotrebe.

Fenilefrin:

Informacije vezane za izlučivanje fenilefrina u humano mleko ili mleko životinja su ograničene. Ne može se isključiti rizik za odojče.

Hlorfenamin:

Pošto se male količine antihistaminika izlučuju u majčino mleko, postoji rizik od pojave neželjenih dejstava kod dece, kao što je neouobičajena ekscitacija. Hlorfenamin može i da inhibira laktaciju zbog svojih antiholinergičkih dejstava.

Lek Rapidex HOT ne treba koristiti u periodu dojenja.

Ovaj lek može izazvati pospanost, menjajući mentalnu i/ili fizičku sposobnost, potrebnu za obavljanje potencijalno opasnih aktivnosti, kao što su upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama. Pacijente treba upozoravati da ne voze ili koriste mašine ako se osećaju pospanim sve dok se ne dokaže da ovaj lek više ne utiče na sposobnost obavljanja pomenutih aktivnosti.

Tokom upotrebe kombinacije paracetamola, fenilefrina i hlorfenamina, prijavljene su sledeće neželjene reakcije, čija se učestalost ne može tačno utvrditi.

Neželjena dejstva povezana sa fenilefrinom:

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Poremećaji nervnog sistema: uznemirenost, anksioznost, nervoza, slabost, vrtoglavica, tremor, nesanica, razdražljivost, glavobolja (uz upotrebu velikih doza ili kao simptom hipertenzije); pri primeni velikih doza može doći do konvulzija, parestezija i psihoza sa halucinacijama.

• Vaskularni poremećaji: hipertenzija (obično pri primeni velikih doza ili kod osetljivih pacijenata), periferna vazokonstrikcija sa smanjenim protokom krvi do vitalnih organa (vazokonstriktivni efekti se najčešće ispoljavaju kod pacijenata sa hipovolemijom); hladni ekstremiteti, naleti crvenila, hipotenzija. Kod dugotrajne upotrebe može doći do smanjenja volumena plazme.

• Kardiološki poremećaji: bol ili nelagodnost u grudima, teška bradikardija, ubrzan rad srca zbog povećanog perifernog arterijskog otpora, koji posebno utiče na starije osobe ili pacijente sa lošom cerebralnom ili koronarnom cirkulacijom, moguća indukcija ili pogoršanje insuficijencije srca povezane sa oboljenjima srca, palpitacije (sa velikim dozama).

• Poremećaji bubrega i urinarnog sistema: smanjena perfuzija bubrega i potencijalno smanjenje produkcije urina, retencija urina.

• Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: dispnea, respiratorni distres sindrom.

• Poremećaji kože i potkožnog tkiva: bledilo kože, piloerekcija, povećano znojenje.

• Gastrointestinalni poremećaji: povraćanje (sa velikim dozama).

• Poremećaji metabolizma i ishrane: hiperglikemija.

• Ispitivanja: hipokalemija, metabolička acidoza.

  Retka neželjena dejstva (≥ 1/10000 do < 1/1000):

• Kardiološki poremećaji: infarkt miokarda, ventrikularna aritmija.

• Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: plućni edem (obično pri velikim dozama ili kod osetljivih osoba).

• Vaskularni poremećaji: cerebralna hemoragija (obično pri velikim dozama ili kod osetljivih osoba).

  Neželjena dejstva povezana sa hlorfenaminom:

  Česta neželjena dejstva (≥ 1/100 do <1/10):

• Poremećaji nervnog sistema: depresija CNS sa efektima kao što su blaga pospanost, vrtoglavica i slabost mišića, što kod nekih pacijenata nestaje nakon 2-3 dana od početka primene leka; diskinezija lica, diskoordinacija (nespretnost), tremor, parestezija.

• Gastrointestinalni poremećaji: suva usta, gubitak apetita, promena ukusa ili mirisa, gastrointestinalne nelagodnosti (mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija, epigastrični bol), što se može smanjiti primenom leka uz hranu.

• Poremećaji bubrega i urinarnog sistema: retencija urina ili otežano mokrenje.

• Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: suv nos i grlo, gust sekret.

• Poremećaji kože i potkožnog tkiva: ekfolijativni dermatitis, pojačano znojenje.

• Poremećaji oka: zamagljen vid, diplopija.

  Povremena neželjena dejstva (≥ 1/1000 do < 1/100) ili retka neželjena dejstva (≥ 1/10000 do < 1/1000):

• Poremećaji nervnog sistema: povremeno paradoksalno uzbuđenje, naročito pri velikim dozama i kod dece i starijih, što karakterišu uznemirenost, nesanica, tremor, nervoza, delirijum, palpitacije ili povremene konvulzije.

• Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: stezanja u grudnom košu, otežano disanje.

• Kardiološki poremećaji: obično uz predoziranje - aritmija srca, palpitacije, tahikardija.

• Hepatobilijarni poremećaji: retko se javljaju holestaza, hepatitis ili drugi poremećaji funkcije jetre (uz abdominalni bol, taman urin, itd).

• Poremećaji imunskog sistema: reakcije preosetljivosti uključujući osip na koži, anafilaktičke reakcije (kašalj, poteškoće pri gutanju, ubrzan rad srca, svrab, oticanje kapaka ili predela oko očiju, lica i jezika, dispneja, zamor itd.), fotosenzitivnost, unakrsna osetljivost na lekove slične hlorfenaminu.

• Poremećaji krvi i limfnog sistema: retko se javljaju krvne diskrazije (agranulocitoza, leukopenija, aplastična anemija ili trombocitopenija), sa simptomima kao što su neobična krvarenja, bol u grlu i zamor.

• Vaskularni poremećaji: hipotenzija, hipertenzija, edem.

• Poremećaji uha i labirinta: tinitus, akutni labirintitis.

• Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: impotencija, preuranjena menstruacija.

Neželjena dejstva povezana paracetamolom:

a. Bezbednosni profil

Najčešće prijavljena neželjena dejstva prilikom uzimanja paracetamola su: hepatotoksičnost, renalna toksičnost, promene u parametrima krvne slike, hipoglikemija i alergijski dermatitis.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi predoziranja uključuju konfuziju, ekscitiranost, uznemirenost, nervozu, razdražljivost, vrtoglavicu, povraćanje, gubitak apetita, žuticu, bol u abdomenu i insuficijenciju bubrega i jetre. Kod dece izaziva pospanost ili promene u hodu.

Veoma je važno identifikovati predoziranje paracetamolom u ranoj fazi, kako zbog ozbiljnosti samih simptoma, tako i zbog primene mogućeg tretmana.

Ukoliko je došlo do predoziranja paracetamolom, pacijent treba odmah da ode u najbližu medicinsku ustanovu, čak i ako nema značajnih simptoma ili znakova. Jer, iako mogu izazvati smrt, simptomi se često ne manifestuju odmah nakon unosa prekomerne doze, nego tek nakon trećeg dana. Smrt može da nastupi usled nekroze jetre. Takođe, može se ispoljiti i akutna bubrežna insuficijencija.

Simptomi predoziranja paracetamolom se ispoljavaju u četiri faze, koje počinju od momenta unosa prekomerne doze:

FAZA I (12-24 sati): mučnina, povraćanje, znojenje i anoreksija;

FAZA II (24-48 sati): kliničko poboljšanje; počinju da se povećavaju vrednosti AST, ALT, bilirubina i protrombina

FAZA III (72-96 sati): vrhunac hepatotoksičnosti; vrednosti AST mogu dostizati 20000 FAZA IV (7-8 dana): oporavak.

Može se javiti hepatotoksičnost. Minimalna toksična doza je 6 g kod odraslih i više od 100 mg/kg kod dece. Doze veće od 20-25 g potencijalno dovode do smrtnog ishoda. Simptomi hepatotoksičnosti uključuju mučninu, povraćanje, anoreksiju, slabost, znojenje, bol u abdomenu i dijareju. Hepatotoksičnost se manifestuje tek nakon 48-72 sata od momenta unosa prekomerne doze. Ukoliko je uneta doza bila veća od 150 mg/kg ili se ne može utvrditi tačna količina unetog paracetamola, količinu paracetamola u serumu treba utvrditi u roku od 4 sata od uzimanja leka.

U slučaju da dođe do hepatotoksičnosti, potrebno je uraditi testove funkcije jetre i ponavljati ih u intervalima od 24 sata. Insuficijencija jetre može izazvati encefalopatiju, komu i smrt. Koncentracija paracetamola u plazmi veća od 300 mikrograma/mL nakon 4 sata od uzimanja prekomerne doze paracetamola povezan je sa oštećenjem jetre kod 90% pacijenata. Do ovoga dolazi kada su koncentracije paracetamola u plazmi posle 4 sata manje od 120 mikrograma/mL ili manje od 30 mikrograma/mL 12 sati nakon unosa.

Hronična primena doza većih od 4 g dnevno može rezultirati prolaznom hepatotoksičnošću. Bubrezi mogu oboleti od tubularne nekroze, a može da dođe i do oštećenja miokarda.

Terapija: u svim slučajevima uzimanja prekomerne doze se vrši aspiracija i ispiranje želuca, poželjno u roku od 4 sata nakon ingestije.

Postoji specifičan antidot za toksičnost izazvanu paracetamolom: N-acetilcistein. Preporučuje se 300 mg/kg N- acetilcisteina (ekvivalentno 1,5 mL/kg 20% vodenog rastvora N-acetilcisteina, pH: 6,5), koji se ubrizgava intravenskim putem u trajanju od 20 sati i 15 minuta, na osnovu sledeće šeme:

1. Odrasli

   • Početna doza: 150 mg/kg (ekvivalentno 0,75 mL/kg 20% vodenog rastvora N-acetilcisteina, pH: 6,5), sporo intravenski ili razblaženo u 200 mL 5% glukoze, u periodu od 15 minuta

   • Doza održavanja:

     1. Inicijalno 50 mg/kg (ekvivalentno 0,25 mL/kg 20% vodenog rastvora N-acetilcisteina, pH: 6,5) u 500 mL 5% glukoze, spora infuzija tokom 4 sata

     2. Posle toga, 100 mg/kg (ekvivalentno 0,50 mL/kg 20% vodenog rastvora N-acetilcisteina, pH: 6,5) u 1000 mL 5% glukoze, spora infuzija tokom 16 sati

2. Deca

Zapreminu rastvora 5% glukoze za infuziju treba prilagoditi na osnovu uzrasta i telesne mase deteta, kako bi se sprečila vaskularna kongestija pluća.

Efikasnost antidota je maksimalna ako se primeni u prvih 8 sati nakon predoziranja. Efikasnost se progresivno smanjuje od osmog sata i prestaje da bude efikasna nakon što prođe 15 sati od momenta intoksikacije.

Primena 20% vodenog rastvora N-acetilcisteina može da se prekine ako rezultati testova krvi pokazuju koncentraciju paracetamola u krvi manju od 200 mikrograma/mL. Ukoliko dođe do konvulzija, treba dati benzodiazepin intravenski ili rektalno, u zavisnosti od uzrasta.

Neželjena dejstva intravenske primene N-acetilcisteina: retko su opaženi osip i anafilaksa, obično u intervalu između 15 minuta i 1 sat od početka primene infuzije.

Ako se primenjuje oralno, neophodno je dati antidot N-acetilcistein u roku od 10 sati od momenta unosa prekomerne doze. Preporučena doza antidota za odrasle je:

• Početna doza: 140 mg/kg telesne mase

• 17 doza od po 70 mg/kg telesne mase, jedna na svakih 4 sata

Svaka doza treba da bude razblažena do 5% pićem poput kole, sokom od grožđa, sokom od pomorandže ili vodom, pre nego što se popije, zbog neprijatnog mirisa i iritirajućih ili sklerozirajućih svojstava. Ako pacijent u roku od jednog sata povrati unetu dozu, treba ponoviti proces. Ukoliko je to potrebno, antidot (razblažen vodom) se može primeniti i duodenalnom intubacijom.

Fenilefrin i hlorfenamin:

Prekomerna doza fenilefrina izaziva povećanu stimulaciju simpatičkog nervnog sistema, uz efekte kao što su: anksioznost, strah, uznemirenost, glavobolja (može biti simptom hipertenzije), konvulzije, nesanica, konfuzija, razdražljivost, tremori, anoreksija, mučnina, povraćanje, psihoza sa halucinacijama (češće kod dece), kao i efekte na kardiovaskularni sistem, poput hipertenzije (ponekad sa cerebralnom hemoragijom i plućnim edemom), aritmije, palpitacije, periferne i visceralne vazokonstrikcije, smanjen dotok krvi u vitalne organe, što može smanjiti perfuziju bubrega i dovesti do smanjenja proizvodnje urina i metaboličke acidoze; ubrzan rad srca zbog povećanog perifernog arterijskog otpora; teži vazokonstriktorni efekti mogu se javiti kod hipovolemičnih pacijenata, teške bradikardije. Kod dugotrajne upotrebe može doći do smanjenja volumena plazme. Osim ovih, mogu se ispoljiti i drugi simptomi povezani sa prekomernom dozom hlorfenamina, na primer: antiholinergički efekti (nespretnost ili nestabilnost, teška pospanost, suva usta, ozbiljna zapaljenja nosa ili grla, naleti crvenila, dispneja), srčane aritmije, stimulacija ili depresija CNS, hipotenzija (osećaj nesvestice); verovatnoća stimulacije centralnog nervnog sistema je veća kod dece i starijih osoba, uzrokujući ataksiju, uzbuđenje, tremor, psihozu, halucinacije, konvulzije i nesanicu, a može se pojaviti i hiperpireksija; Kod odraslih je češća depresija CNS, uz pospanost, komu i konvulzije, što dalje može da se razvije do respiratorne insuficijencije i kardiovaskularnog kolapsa.

Terapija predoziranja hlorfenaminom i fenilefrinom je simptomatska i suportivna.