ZONOTTE® 7.5mg film tableta

Lek ZONOTTE je indikovan za kratkotrajno lečenje nesanice kod odraslih.

Lek ZONOTTE je indikovan samo za lečenje teškog poremećaja koji ograničava aktivnost pacijenta ili ga izlaže značajnom stresu.

Koristiti najmanju efikasnu dozu. Dozu treba uzeti odjednom i ne sme se uzimati ponovo tokom iste noći. Doziranje

Odrasli

Preporučena doza za odrasle je 7,5 mg pre spavanja. Ova doza od 7,5 mg se ne sme prekoračiti.

Trajanje terapije ovim lekom treba da traje što kraće. Generalno, trajanje terapije može da varira od nekoliko dana do dve nedelje, a maksimalno do četiri nedelje uključujući period postepenog smanjivanja doze.

U nekim slučajevima se može produžiti trajanje terapije ukoliko je potrebno. U tom slučaju maksimalno trajanje terapije se ne sme produžavati bez neophodne ponovne procene stanja pacijenta, jer rizik od zloupotrebe i zavisnosti raste sa dužinom trajanja terapije (videti odeljak 4.4).

Lek treba uzimati uveče, neposredno pre odlaska na spavanje.

Posebne populacije pacijenata

Oštećenje funkcije jetre

Preporučuje se početna doza od 3,75 mg zopiklona, povećavajući, ako je potrebno, na 7,5 mg.

Oštećenje funkcije bubrega

Preporučuje se početna doza od 3,75 mg, iako nije zabeleženo nakupljanje zopiklona ili njegovih metabolita kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Hronična respiratorna insuficijencija

Lečenje pacijenata sa hroničnom respiratornom insuficijencijom treba započeti dozom od 3,75 mg zopiklona, po potrebi povećavajući je na 7,5 mg.

Pedijatrijska populacija

Zopiklon se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina jer nije utvrđena efikasnost i bezbednost primene zopiklona u ovoj populaciji (videti odeljak 4.4.).

Stariji pacijenti (≥65 godina)

Terapiju kod starijih pacijenata treba započeti dozom od 3,75 mg zopiklona, povećavajući, ako je potrebno, na 7,5 mg.

Način primene

Oralna upotreba.

Zopiklon je kontraindikovan kod pacijenata:

• sa poznatom preosetljivošću na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.;

• sa miastenijom gravis;

• sa respiratornom insuficijencijom;

• sa sindromom teške apneje u snu;

• sa teškim oštećenjem funkcije jetre;

• koji su prethodno imali neobična ponašanja tokom spavanja nakon uzimanja zopiklona.

Uzrok nesanice treba utvrditi, kad god je to moguće i lečiti faktore koji su doveli do nesanice pre propisivanja hipnotika.

Depresija disanja

Hipnotici mogu da utiču na funkciju disanja pa treba biti oprezan prilikom propisivanja zopiklona kod pacijenata sa ugroženom funkcijom disanja (videti odeljak 4.8.).

Oštećenje psihomotorne funkcije

Kao i drugi sedativi/hipnotici i zopiklon ima depresivno dejstvo na funkcije centralnog nervnog sistema (CNS).

Rizik od oštećenja psihomotorne funkcije, uključujući smanjenje sposobnosti upravljanja vozilima, povećava se ukoliko:

• ovaj lek uzimate u toku 12 sati pre obavljanja aktivnosti koje zahtevaju mentalnu budnost,

• uzimate dozu veću od preporučene doze ili

• uzimate lek ZONOTTE istovremeno sa drugim depresorima CNS-a, alkoholom ili drugim lekovima koji povećavaju koncentraciju zopiklona u krvi (videti odeljak 4.5.).

Pacijentima treba savetovati da izbegavaju obavljanje opasnih aktivnosti koje zahtevaju potpunu mentalnu budnost ili motoričku koordinaciju, poput rukovanja mašinama i upravljanja vozilima, nakon uzimanja zopiklona, a posebno u toku 12 sati nakon uzimanja leka ZONOTTE.

Rizik od istovremene upotrebe sa opioidima

Istovremena upotreba zopiklona sa opioidima može da dovede do sedacije, respiratorne depresije, kome ili smrti. Zbog ovih rizika, propisivanje istovremene primene sedativnih lekova, kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi kao što je zopiklon, sa opioidima, treba da bude rezervisan za pacijente za koje alternativna terapijska opcija nije moguća.

Ukoliko se pacijentima propisuje zopiklon istovremeno sa opioidima, treba propisati najmanju efikasnu dozu i dužina terapije mora da bude što je moguće kraća (videti opšte preporuke o doziranju u odeljku 4.2).

Pacijente takođe treba pažljivo pratiti zbog pojave znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. Zbog toga se preporučuje informisati pacijente i njihovu okolinu da budu svesni ovih znakova i simptoma (videti odeljak 4.5).

Tolerancija

Produžena primena hipnotika/sedativa tokom nekoliko nedelja može da dovede do smanjenjene efikasnosti leka (tolerancije). Međutim, nije utvrđena značajnija tolerancija na zopiklon pri lečenju u trajanju do 4 nedelje.

Zavisnost

Primena zopiklona može da dovede do razvoja zloupotrebe i/ili fizičke i psihičke zavisnosti.

Rizik od zavisnosti raste sa povećanjem doze i dužinom trajanja terapije. Slučajevi zavisnosti češće su zabeleženi kod pacijenata lečenih zopiklonom duže od 4 nedelje. Rizik od zavisnosti takođe je veći kod pacijenata sa anamnezom psihijatrijskih poremećaja i/ili zloupotrebe alkohola, droga ili lekova. Posebnu pažnju prilikom propisivanja zopiklona treba obratiti na pacijente sa trenutnom ili ranijom zloupotrebom alkohola, droga ili lekova ili sa zavisnošću.

Kada se razvije fizička zavisnost, nagli prekid terapije dovodi do apstinencijalnih simptoma kao što su glavobolja, bolovi u mišićima, jaka anksioznost, napetost, nemir, stanje konfuzije i razdražljivost. Kod težih slučajeva mogu da se jave: promenjena percepcija stvarnosti, depersonalizacija, hiperakuzija, utrnulost i trnci u ekstremitetima, preosetljivost na svetlost, buku i fizički kontakt, halucinacije ili epileptički napadi.

Povratna („rebound”) nesanica

Nakon obustavljanja terapije može da se javi prolazni sindrom gde se simptomi zbog kojih je započeto lečenje, ponovo javljaju i to čak u pojačanoj formi. Ovaj sindrom može da bude praćen drugim reakcijama, uključujući promene raspoloženja, anksioznost ili poremećaj spavanja i nemir.

S obzirom na to da se rizik od ove pojave pokazao jačim nakon naglog prekida lečenja zopiklonom, a posebno nakon dugotrajnog lečenja, preporučuje se postepeno smanjenje doza do konačnog prestanka uzimanja i savetovanja pacijenata.

Dužina terapije

Dužina terapije treba da bude što je moguće kraća (videti odeljak 4.2.). Lečenje ne sme trajati duže od 4 nedelje uključujući i vreme potrebno za postepeno smanjenje doze.

Terapija se nikada ne sme produžiti bez ponovne procene stanja pacijenta.

Na početku lečenja, pacijenta treba informisati da je lečenje ograničenog trajanja i precizno objasniti kako će doza biti postepeno smanjivana. Takođe je važno da pacijent bude svestan mogućnosti pojave povratne nesanice, što će smanjiti njegovu anksioznost zbog simptoma koji se mogu pojaviti kada se lek prestane primenjivati.

Amnezija

Može se javiti anterogradna amnezija, posebno kada je spavanje isprekidano ili kada se nakon uzimanja tablete odlaže odlazak na spavanje.

To se češće događa nekoliko sati nakon primene leka, zbog toga da bi se smanjio rizik povezan sa anterogradnom amnezijom, pacijenti treba da:

• obezbede neometan san tokom 7-8 sati (pun noćni san) (videti odeljak 4.8.),

• uzmu tabletu neposredno pre spavanja.

Druge psihijatrijske i paradoksalne reakcije

Poznato je da se kod primene sedativnog/hipnotičkog leka kao što je zopiklon javljaju i druge psihijatrijske i paradoksalne reakcije kao što su nemir, uznemirenost, razdražljivost, agresija, delirijum, napadi besa, noćne more, halucinacije, psihoze, neprimereno ponašanje i drugi štetni efekti na ponašanje (videti odeljak 4.8.).

Lečenje zopiklonom treba prekinuti ako se pojavi bilo koji od gore navedenih simptoma. Ove reakcije se češće javljaju kod starijih pacijenata.

Somnabulizam i povezano ponašanje

Prijavljeni su somnabulizam i druga složena ponašanja kod pacijenata koji su uzimali zopiklon a nisu bili u potpunosti budni, kao što su „vožnja u snu“, pripremanje i konzumiranje hrane, teleforniranje ili seksualni odnos tokom spavanja, kojih se pacijent ne seća.

Ti se događaji mogu pojaviti nakon prve ili bilo koje naknadne primene zopiklona. Ako pacijent ima složena ponašanja u spavanju, lečenje zopiklonom treba odmah prekinuti zbog rizika za pacijente i druge (videti odeljak 4.3). Istovremena primena alkohola i drugih depresora CNS-a uz zopiklon, kao i primena zopiklona u dozama većim od preporučenih, može povećati učestalost ovih ponašanja.

Suicidalne ideje, pokušaji suicida/suicid i depresija

Neke epidemiološke studije ukazuju na povećanu učestalost suicidalnih ideja, pokušaja suicida i suicida kod pacijenata sa ili bez depresije, koji su bili nas terapiji benzodiazepinima i drugim hipnoticima, uključujući zopiklon. Međutim, uzročno-posledična veza nije uspostavljena.

Kao i kod drugih sedativnih/hipnotičkih lekova, zopiklon mora da se uzima sa oprezom kod pacijenata koji imaju simptome depresije. Suicidalne sklonosti mogu da budu prisutne, zato ovim pacijentima treba propisivati i izdavati najmanje moguće doze leka kako bi se izbegla mogućnost namernog predoziranja od strane pacijenta. Tokom uzimanja zopiklona može se otkriti već postojeća depresija. S obzirom na to da nesanica može da bude jedan od simptoma depresije, pacijenta treba ponovo pregledati, ako se nesanica nastavi.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti

Stariji pacijenti bi trebali da uzimaju manju dozu leka ZONOTTE.

Pacijenti sa respiratornom insuficijencijom

Preporučuje se upotreba manjih doza leka kod pacijenata sa respiratornom insuficijencijom zbog povezanog rizika od respiratorne depresije.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Zopiklon se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, zbog povećanog rizika od razvoja encefalopatije.

Pacijenti sa psihozom

Zopiklon se ne preporučuje kao primarna terapija psihotičnih poremećaja.

Zopiklon se ne sme primenjivati sam za lečenje anksioznosti povezane sa depresijom (rizik od samoubistva).

Pacijenti sa istorijom zloupotrebe lekova i alkohola

Zopiklon se mora primenjivati izuzetno oprezno kod pacijenata koji u anamnezi imaju zloupotrebu droga ili alkohola.

Pedijatrijska populacija

Zopiklon se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina jer efikasnost i bezbednost primene u ovoj populaciji nije utvrđena.

Informacije o pomoćnim supstancama sa potvrđenim dejstvom

Lek ZONOTTE sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim poremećajem intolerancije galaktoze, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju da koriste ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je “bez natrijuma”.

Istovremena primena se ne preporučuje:

Alkohol

Istovremeno uzimanje leka sa konzumiranjem alkohola se ne preporučuje. Sedativni efekat zopiklona može da bude pojačan kod istovremene primene leka sa konzumiranjem alkohola, što može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Istovremena primena koja zahteva oprez:

Istovremena upotreba leka ZONOTTE sa depresorima CNS-a

Istovremena primena sa antipsihoticima (neurolepticima), hipnoticima, anksioliticima/sedativima, antidepresivima, opioidnim analgeticima, antiepilepticima, anesteticima i sedativnim antihistaminicima može da pojača depresivni efekat na CNS.

Kod istovremene primene opioidnih analgetika može da bude pojačano euforično raspoloženje, što može da dovede do pojačanja psihičke zavisnosti.

Inhibitori i induktori CYP450

Delovanje eritromicina na farmakokinetiku zopiklona ispitivan je kod 10 zdravih ispitanika. Vrednosti PIK zopiklona bila je povećana za 80% kada se istovremeno primenjivao eritromicin, što ukazuje na to da eritromicin može inhibirati metabolizam lekova koji se metabolišu pomoću CYP3A4 inhibitora. Kao rezultat toga, može se pojačati hipnotičko dejstvo zopiklona.

S obzirom na to da se zopiklon metaboliše putem izoenzima citohroma P450 (CYP) 3A4 (videti odeljak 5.2.), koncentracije zopiklona u plazmi mogu se povećati ako se istovremeno primenjuje sa inhibitorima CYP3A4 kao što su eritromicin, klaritromicin, ketokonazol, itrakonazol i ritonavir.

Kada se zopiklon istovremeno primenjuje sa inhibitorima CYP3A4, dozu zopiklona će možda biti potrebno smanjiti. Nasuprot tome, koncentracije zopiklona u plazmi mogu se smanjiti kada se primenjuje istovremeno sa induktorima CYP3A4, poput rifampicina, karbamazepina, fenobarbitala, fenitoina i kantariona. Možda će biti potrebno povećati dozu zopiklona kada se daje istovremeno sa induktorima CYP3A4 (videti odeljak 4.4).

Opioidi

Istovremena primena sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, npr. zopiklon, sa opioidima

povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog dodatnih depresornih efekata na CNS. Doziranje i trajanje istovremene primene terapije treba da bude ograničeno (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Primena zopiklona tokom trudnoće se ne preporučuje.

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne i indirektne štetne efekte na reproduktivnu toksičnost. Zopiklon prolazi kroz placentu.

Brojni podaci (više od 1000 ishoda trudnoća) prikupljenih u kohortnim studijama nisu pokazali povezanost sa povećanjem rizika od pojave malformacija nakon izloženosti benzodiazepinima ili lekovima sličnim benzodiazepinima tokom prvog trimestra trudnoće. Međutim, određene studije iz kliničke prakse („case-control“ studije) prijavile su povećanu incidencu rascepa usne i nepca povezanih sa primenom benzodiazepina tokom trudnoće.

Opisani su slučajevi smanjene pokretljivosti fetusa i varijabilnosti srčanog ritma fetusa nakon primene benzodiazepina ili lekova sličnih benzodiazepinima tokom drugog i/ili trećeg trimestra trudnoće. Primena benzodiazepina ili njihovih analoga poput zopiklona u kasnoj trudnoći ili porođaja povezana je sa efektima na novorođenčad, kao što su hipotermija, hipotonija, poteškoće sa hranjenjem („sindrom hipotoničnog novorođenčeta") i respiratorna depresija zbog farmakološkog dejstva leka. Zabeleženi su slučajevi teške depresije disanja kod novorođenčadi.

Kod novorođenčadi čije su majke dug vremenski period bile na terapiji sedativima/hipnoticima u kasnijim fazama trudnoće može da se razvije fizička zavisnost i mogu da budu pod povećanim rizikom od razvoja simptoma obustave u postnatalnom periodu. Preporučuje se odgovarajuće praćenje novorođenčadi u postnatalnom periodu.

Ukoliko je zopiklon propisan ženi u reproduktivnom periodu, treba je upozoriti da se posavetuje sa lekarom o prekidu uzimanja leka ako planira trudnoću ili ako postoji mogućnost da je trudna.

Dojenje

Iako je koncentracija zopiklona u majčinom mleku veoma mala, zopiklon se ne sme primenjivati tokom perioda dojenja.

Zopiklon izaziva san. Može izmeniti sposobnost reagovanja, otežati koncentraciju i prouzrokovati amneziju, posebno na početku lečenja ili nakon povećanja doze. Takođe, pospanost može potrajati i ujutro nakon uzimanja leka. Nije preporučljivo upravljati vozilima ili rukovati mašinama čija upotreba zahteva posebnu pažnju ili koncentraciju, sve dok se ne proveri da to ne utiče na sposobnost izvođenja ovih aktivnosti.

Zbog svojih farmakoloških svojstava i delovanja na CNS, zopiklon može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rad na mašinama.

Rizik od poremećaja psihomotorne funkcije, uključujući smanjenu sposobnost upravljanja vozilima, povećava se ukoliko:

• ovaj lek uzimate tokom 12 sati pre izvođenja aktivnosti koje zahtevaju mentalnu budnost,

• uzimate veću dozu od preporučene ili

• uzimate zopiklon istovremeno sa drugim depresorima CNS-a, lekovima koji povećavaju koncentraciju leka zopiklon u krvi ili uz konzumiranje alkohola (videti odeljak 4.5.).

Pacijente treba savetovati da ne obavljaju aktivnosti koje zahtevaju potpunu mentalnu budnost ili motoričku koordinaciju, poput upravljanja vozilima ili rada na mašinama, posebno tokom 12 sati nakon uzimanja zopiklona.

Ovaj rizik se povećava istovremenim konzumiranjem alkohola (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Uzevši u obzir prisustvo perioda nedovoljnog spavanja, može se pojačano smanjiti budnost.

Učestalost pojave neželjenih reakcija je sledeća: veoma često (≥1/10), često (≥1/100, <1/10), povremeno (≥1/1.000, <1/100), retko (≥1/10.000, <1/1.000), veoma retko (<1/10.000), nepoznata učestalost (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Zavisnost

Primena zopiklona (čak i u terapijskim dozama) može dovesti do razvoja fizičke zavisnosti: prekid lečenja može dovesti do razvoja simptoma obustave ili ponovnog javljanja nesanice (videti odeljak 4.4).

Može se pojaviti psihička zavisnost. Zabeleženi su slučajevi zloupotrebe hipnotika, uključujući i zopiklon.

Sindrom obustave

Sindrom obustave je prijavljen nakon prekida terapije zopiklonom (videti odeljak 4.4). Simptomi obustave variraju i mogu uključivati ponovno javljanje nesanice, bolove u mišićima,

uznemirenost, drhtanje, znojenje, nemir, zbunjenost, glavobolju, palpitacije, tahikadriju, delirijum, noćne more i razdražljivost. Kod težih slučajeva mogu da se jave: promenjena percepcija stvarnosti, depersonalizacija, hiperakuzija, utrnulost i trnci u ekstremitetima, preosetljivost na svetlost, buku i fizički kontakt, halucinacije. U veoma retkim slučajevima mogu da se jave napadi (konvulzije).

Depresija

Primena zopiklona može podstaknuti već postojeću depresiju. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Znaci i simptomi

Simptomi predoziranja obično se manifestuju kao različiti stepen depresije CNS-s od pospanosti do kome, u zavisnosti od upotrebljene doze leka. Kod umerenih slučajeva, simptomi koji se javljaju uključuju pospanost, zbunjenost i letargiju; u težim slučajevima simptomi mogu uključivati ataksiju, hipotoniju, hipotenziju, methemoglobinemiju, respiratornu depresiju i komu.

Kao i kod benzodiazepina, predoziranje zopiklonom najčešće ne predstavlja opasnost po život pacijenta, osim ako se ne kombinuje sa drugim depresorima CNS-a, uključujući alkohol.

Ostali faktori rizika, poput komorbiditeta i lošeg stanja pacijenta, mogu pogoršati simptome i veoma retko mogu da dovedu do smrtnog ishoda.

U terapiji predoziranja bilo kojim lekom, treba uvek imati na umu mogućnost da je pacijent uzeo više lekova.

Terapija

Nakon predoziranja zopiklonom, potrebno je izazvati povraćanje (u roku od jednog sata) ako pacijent ostane pri svesti ili ispiranje želuca uz održavanje disajnih puteva ukoliko je pacijent bez svesti. Ukoliko ispiranje želuca ne da rezultate, potrebno je primeniti aktivni ugalj radi smanjenja apsorpcije. Ispiranje želuca ili upotreba aktivnog uglja korisna je samo ako se sprovede brzo nakon uzimanja prekomerne doze.

Preporučuje se simptomatsko i suportivno lečenje u odgovarajućem kliničkom centru. Posebnu pažnju treba obratiti na respiratorne i kardiovaskularne funkcije ako pacijent zahteva prijem u jedinicu intenzivne nege.

Hemodijaliza nije od koristi jer zopiklon ima veliki volumen distribucije. Flumazenil može biti od koristi kao antidot.