Lek Propafen je indikovan za profilaksu i terapiju ventrikularnih aritmija.

Lek Propafen je takođe indikovan za profilaksu i terapiju paroksizmalnih supraventrikularnih tahiaritmija koje uključuju paroksizmalnu atrijalnu flater/fibrilaciju i paroksizmalnu re-entrant tahikardiju koja uključuje AV čvor ili akcesorne baj-pas puteve, kada je standardna terapija neefikasna ili kontraindikovana.

Doziranje

Savetuje se započinjanje terapije propafenonom u bolničkim uslovima i pod nadzorom lekara sa iskustvom u lečenju aritmija. Individualna doza održavanja treba da bude određena uz kardiološko praćenje, uključujući EKG monitoring i kontrolu arterijskog krvnog pritiska. Ako je QRS interval produžen za više od 20%, dozu je potrebno redukovati ili prekinuti primenu leka do normalizacije EKG-a.

Odrasli: inicijalna doza je 150 mg 3 puta dnevno. Ova doza se povećava u intervalima od najmanje tri dana na 300 mg 2 puta dnevno, a ako je neophodno, na maksimum od 300 mg 3 puta dnevno.

Doza leka se može povećati tek nakon 3 do 4 dana terapije ovim lekom.

Smanjenje ukupne dnevne doze se preporučuje kod pacijenata ispod 70 kg telesne mase.

Starije osobe: nisu zapažene razlike u bezbednosti ili efikasnosti leka kod starije populacije, ali je moguća povećana osetljivost pojedinih starijih pacijenata, zbog čega stanje ovih pacijenata treba pažljivo pratiti. Započinjanje terapije treba da bude postepeno, sa posebnim oprezom u periodu povećavanja doze leka.

Isto važi i za terapiju održavanja. Povećanje doze leka, koje može biti potrebno, ne sme se sprovoditi ukoliko nije prošlo 5 do 8 dana terapije.

Pedijatrijska populacija: adekvatna doza leka Propafen za decu nije dostupna.

Oštećenje funkcije jetre i/ili bubrega: kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega može doći do akumulacije propafenona nakon uobičajenih terapijskih doza leka. Bez obzira na to, kod ovih pacijenata doza propafenon-hidrohlorida može da se titrira uz praćenje EKG-a i koncentracije leka u plazmi.

Način primene:

Lek se primenjuje oralno.

Zbog gorkog ukusa i površinskog anestetičnog dejstva propafenona, film tablete treba progutati cele (bez žvakanja) sa dovoljno tečnosti.

Poznata preosetljivost na aktivnu supstancu, propafenon-hidrohlorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Lek Propafen je kontraindikovan kod osoba sa Brugada sindromom (videti odeljak 4.4).

Lek Propafen je kontraindikovan kod osoba sa značajnim strukturnim srčanim oboljenjima kao što su pacijenti koji su imali infarkt miokarda u poslednja 3 meseca, pacijenti sa dekompenzovanom kongestivnom srčanom insuficijencijom sa ejekcionom frakcijom manjom od 35%, kardiogenim šokom (ukoliko nije uzrokovan aritmijom), teškom simptomatskom bradikardijom, manifestnim poremećajem elektrolita (npr. poremećaj metabolizma kalijuma), teškim opstruktivnim oboljenjem pluća ili teškom hipotenzijom.

Lek Propafen može pogoršati miasteniju gravis.

Ukoliko pacijent nema ugrađeni pejsmejker (videti odeljak 4.4), lek Propafen ne treba koristiti ukoliko postoje:

• disfunkcije sinusnog čvora,

• atrijalnog defekta sprovođenja,

• drugog ili većeg stepena AV bloka,

• defekta Hisovog snopa ili

• distalnog bloka.

Usled mogućeg povećanja koncentracije u plazmi, istovremena primena ritonavira i propafenona je kontraindikovana.

Zbog negativnog inotropnog efekta propafenona, potreban je oprez kod pacijenata sa rizikom od nastanka srčane insuficijencije.

Kao i drugi antiaritmici, lek Propafen može da izmeni osetljivost i prag stimulacije. Kod pacijenata sa pejsmejkerom potrebno je posebno podešavanje doze.

Postoji rizik od prelaska paroksizmalne atrijalne fibrilacije u atrijalni flater udružen sa defektom sprovođenja u odnosu 2:1 ili 1:1 (videti odeljak 4.8).

Zbog beta-blokatorskog efekta potreban je oprez pri lečenju pacijenata sa opstruktivnom bolešću pluća ili astmom.

Kao i sa drugim antiaritmicima grupe IC, pacijenti sa značajnim strukturnim oboljenjem srca imaju predispoziciju za nastanak ozbiljnih neželjenih dejstava. Zbog toga je propafenon kontraindikovan kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.3).

Nakon izlaganja propafenonu, Brugada sindrom može biti otkriven ili promene u EKG-u slične Brugada sindromu mogu biti izazvane, kod osoba sa asimptomatskim Brugada sindromom u anamnezi. Nakon započinjanja terapije propafenonom, potrebno je uraditi EKG kako bi se isključile promene koje sugerišu postojanje Brugada sindroma.

Propafenon, kao i drugi antiaritmici, može imati proaritmogeni efekat, odnosno može izazvati nove ili pogoršati već postojeće aritmije (videti odeljak 4.8). Veoma je važno da svaki pacijent pre i tokom terapije propafenonom bude podvrgnut EKG pregledu i kliničkom ispitivanju, kako bi terapijski odgovor pacijenta opravdao kontinuiranu terapiju.

Ukoliko se propafenon primeni sa lokalnim anesteticima (npr. implantacija pejsmejkera, hirurgija ili stomatološke procedure) i drugim lekovima koja imaju inhibitorni efekat na srčanu radnju i/ili kontraktilnost miokarda (npr. beta-blokatori, triciklični antidepresivi) može doći do povećanja učestalosti neželjenih reakcija.

Istovremena primena propafenona i lidokaina nije imala značajnog efekta na njihovu farmakokinetiku. Međutim, istovremena primena propafenon-hidrohlorida sa lidokainom povećava rizik od nastanka neželjenih dejstava lidokaina na centralni nervni sistem.

Tokom terapije propafenonom primećeno je povećanje koncentracije propranolola, metoprolola, dezipramina, ciklosporina, teofilina i digoksina u plazmi i/ili krvi. Doze ovih lekova potrebno je smanjiti ukoliko se primete znaci predoziranja.

Može doći do povećanja koncentracije propafenona u plazmi kada se on istovremeno koristi sa selektivnim inhibitorima preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRIs), kao što su fluoksetin i paroksetin. Istovremena primena propafenona i fluoksetina kod brzih metabolizera, povećava vrednosti C^max i PIK S-propafenona za 39% odnosno 50% i C^max i PIK R-propafenona za 71% odnosno 50%. Zbog toga manje doze propafenona mogu biti dovoljne za postizanje željenog terapijskog odgovora.

Preporučuje se praćenje parametara koagulabilnosti krvi kod pacijenata koji istovremeno primaju oralne antikoagulanse (npr. fenprokumon, varfarin), budući da propafenon može dovesti do porasta koncentracija ovih lekova u plazmi što za posledicu ima povećanje protrombinskog vremena. Ukoliko je neophodno, doze ovih lekova treba prilagoditi.

Istovremena primena propafenon-hidrohlorida sa lekovima koji se metabolišu putem CYP2D6 enzima (kao što je venlafaksin) može dovesti do povećanja koncentracije ovih lekova u plazmi.

Lekovi koji inhibiraju CYP2D6, CYP1A2 i CYP3A4, kao što su ketokonazol, cimetidin, hinidin, eritromicin i sok od grejpfruta, mogu da povećaju koncentraciju propafenona u plazmi. Pri istovremenoj primeni propafenona i inhibitora ovih enzima, potrebno je pažljivo praćenje pacijenata i odgovarajuće prilagođavanje doze.

Kombinovana primena amjodarona i propafenon-hidrohlorida može uticati na sprovodljivost i repolarizaciju i može potencirati proaritmijske poremećaje. Na osnovu terapijskog odgovora može biti potrebno prilagođavanje doze oba leka.

Istovremena primena propafenona sa fenobarbitalom i/ili rifampicinom (CYP3A4 induktori) može oslabiti antiaritmijsko dejstvo propafenona kao rezultat smanjenja njegove koncentracije u plazmi. Zbog toga je

neophodan stalni monitoring terapijskog odgovora pacijenta tokom istovremene hronične primene propafenon-hidrohlorida sa fenobarbitalom i/ili rifampicinom.

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih osoba. Nije poznato da li je opseg interakcija kod pedijatrijskih pacijenata sličan kao kod odraslih.

Trudnoća:

Ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije sprovedene kod trudnica. Propafenon treba koristiti tokom trudnoće samo ako potencijalna korist opravdava potencijalni rizik za fetus.

Propafenon prolazi placentalnu barijeru kod ljudi. Koncentracije propafenona u pupčanoj vrpci su oko 30% od koncentracija u krvi majke.

Dojenje:

Izlučivanje propafenona u majčino mleko nije ispitivano. Ograničeni podaci ukazuju da se propafenon može izlučiti u mleko dojilja. Propafenon treba koristiti sa oprezom kod dojilja.

Propafenon može izazvati zamućenje vida, vrtoglavicu, umor i posturalnu hipotenziju, koji mogu uticati na brzinu reakcije i umanjiti sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbedonosnog profila:

Najčešće neželjene reakcije prilikom primene propafenona su vrtoglavica, poremećaji u srčanom sprovođenju i palpitacije.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Tabela u nastavku teksta prikazuje neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama u periodu nakon stavljanja propafenonoa u promet.

Neželjene reakcije i sa najmanjom verovatnoćom povezane sa primenom propafenona su prikazane po sistemima organa i učestalosti koristeći sledeću konvenciju: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100) i nepoznate učestalosti (neželjene reakcije iz postmarketinških studija; učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj grupi učestalosti neželjene reakcije su prikazane po opadajućoj ozbiljnosti kada je ozbiljnost neželjene reakcije procenjena. Učestalosti su bazirane na podacima iz kliničkih studija za propafenon sa produženim oslobađanjem. Očekuje se da su neželjene reakcije i učestalosti iste i u formulacijama sa trenutnim oslobađanjem.

1 Može se manifestovati kao holestaza, poremećaji krvi i osip.

2 Isključujući vertigo.

3 Uključujući sinoatrijalni blok, atrioventrikularni blok i intraventrikularni blok.

4 Propafenon može biti povezan sa proaritmogenim dejstvom koje se manifestuje kao ubrzana srčana radnja (tahikardija) ili ventrikularna fibrilacija. Neke od ovih aritmija mogu biti životno ugrožavajuće i zahtevati reanimaciju kako bi se prevenirali smrtni ishodi.

5 Može doći do pogoršanja postojeće srčane insuficijencije.

6 Ovaj termin obuhvata poremećaj testova funkcije jetre, kao što je povećanje vrednosti aspartat aminotransferaze, alanin aminotransferaze, gama-glutamiltransferaze i alkalne fosfataze.

7 Smanjen broj spermatozoida je reverzibilan nakon prestanka primene propafenona. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi predoziranja:

Miokardijalni simptomi: Efekat predoziranja propafenonom manifestuje se poremećajima nastanka i sprovođenja impulsa kao što su produženje PQ intervala, proširenje QRS kompleksa, supresija automatizma sinusnog čvora, AV blok, ventrikularna tahikardija, ventrikularna fibrilacija i srčani zastoj. Smanjena kontraktilnost (negativni inotropni efekat) može dovesti do hipotenzije, koja u teškim slučajevima može dovesti do kardiovaskularnog šoka.

Znaci i simptomi koji nisu kardijalnog porekla: prilikom predoziranja su prijavljeni metabolička acidoza, glavobolja, vrtoglavica, zamućenje vida, parestezije, tremor, mučnina, konstipacija, suva usta i konvulzije. Takođe je prijavljena i smrt.

U teškim slučajevima predoziranja mogu se javiti kloničko-toničke konvulzije, parestezije, somnolencija, koma i respiratorni zastoj.

Terapija:

Uz opšte mere hitne pomoći, potrebno je pratiti vitalne parametre pacijenta u uslovima intenzivne nege i ukoliko je potrebno primeniti adekvatnu terapiju.

Defibrilacija, kao i infuzija dopamina i izoproterenola su efikasne u kontroli srčanog ritma i krvnog pritiska. Konvulzije mogu biti ublažene primenom diazepama intravenski. Mogu biti neophodne opšte suportivne mere kao što su mehanička respiratorna ventilacija i masaža srca.

Eliminacija putem hemoperfuzije je ograničenog dejstva.

S obzirom na to da se propafenon u velikoj meri vezuje za proteine plazme (>95%) i na veliki volumen distribucije, hemodijaliza je neefikasna.