Лек BlokMAX Rapid je индикован за краткотрајну, симптоматску терапију благог до умереног бола као што су главобоља, мигрена, зубобоља, дисменореја, болови у мишићима, болови у леђима, реуматски болови, повишена телесна температура и симптоми повезани са прехладом и грипом.

Лек BlokMAX Rapid је индикован за употребу код одраслих, адолесцената старијих од 12 година и телесне масе веће од 40 kg.

Дозирање

За ублажавање симптома потребно је користити најмању ефективну дозу у што краћем временском периоду.

Одрасли и адолесценти ≥ 40 kg телесне масе (12 година и старији):

Ако је лек потребно примењивати дуже од 3 дана код деце и адолесцената узраста од 12-18 година или ако се симптоми наставе или погоршају треба се консултовати са лекаром.

Код одраслих особа, ако је лек потребно узимати дуже од 3 дана у случају мигрене или повишене телесне температуре, односно дуже од 5 дана за терапију бола, или ако се симптоми наставе или погоршају треба консултовати лекарa.

Препоручена појединачна доза је 1 таблета коју треба узети са водом, до 3 пута дневно уколико је потребно.

Интервал између две дозе не треба да буде краћи од 6 сати.

Не сме се узети више од 3 таблете (1200 mg) у периоду од 24 сата.

Нежељена дејства се могу умањити применом најмање ефективне дозе у најкраћем временском периоду неопходном за контролу симптома (видети одељак 4.4).

Посебне групе пацијената

Педијатријска популација

Лек није намењен адолесцентима телесне масе мање од 40 kg или деци млађој од 12 година (видети одељак 4.3).

Старији пацијенти

Није потребно посебно прилагођавање дозе. Потребно је пажљивије праћење стања старијих пацијената због могућих нежељених дејстава (видети одељак 4.4).

Пацијенти са оштећењем функције бубрега:

Код пацијената са благим до умереним оштећењем функције бубрега није потребно прилагођавање дозе (за пацијенте са тешком инсуфицијенцијом бубрега, видети одељак 4.3).

Пацијенти са оштећењем функције јетре (видети одељак 5.2)

Код пацијената са благим до умереним оштећењем функције јетре није потребно прилагођавање дозе (за пацијенте са тешком инсуфицијенцијом јетре, видети одељак 4.3).

Начин примене:

За оралну употребу.

Филм таблету треба узети са водом.

Препоручује се да пацијенти који имају осетљив стомак узимају лек са храном.

• Преосетљивост на ибупрофен или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1.

• Пацијенти који су раније имали реакције преосетљивости (нпр. бронхоспазам, астма, ринитис, ангиоедем или уртикарија) као одговор на ацетилсалицилну киселину или друге нестреоидне антиинфламаторне лекове (НСАИЛ).

• Активна или раније понављана појава пептичког улкуса/крварења (две или више различитих епизода доказане улцерације или крварења).

• Гастроинтестинално крварење или перфорација у анамнези, повезани са ранијим НСАИЛ терапијама.

• Тешка срчана инсуфицијенција (NYHA IV), инсуфицијенција бубрега или инсуфицијенција јетре (видети одељак 4.4).

• Последњи триместар трудноће (видети одељак 4.6).

• Пацијенти са цереброваскуларним или другим активним крварењем.

• Пацијенти са неразјашњеним поремећајима хематопоезе.

• Пацијенти са тешком дехидратацијом (узроковано повраћањем, дијарејом или недовољним уносом течности).

• Адолесценти телесне масе мање од 40 kg или деца млађа од 12 година.

Нежељена дејства лека се могу умањити применом најмање ефективне дозе у најкраћем временском периоду неопходном за контролу симптома (видети у наставку текста кардиоваскуларне и гастроинтестиналне ризике).

Код старијих особа је повећана учесталост нежељених реакција на НСАИЛ, посебно гастроинтестинална крварења и перфорације, које могу бити потенцијално са смртним исходом.

Респираторни поремећаји

Бронхоспазам се може јавити код пацијената који имају бронхијалну астму или алергијске болести или их имају у анамнези.

Други нестероидни антиинфламторни лекови:

Истовремена употреба ибупрофена и нестероидних антиинфламаторних лекова укључујући селективне инхибиторе циклооксигеназе-2 треба да се избегава (видети одељак 4.5).

Системски еритемaтозни лупус (SLE) и мешовита обољења везивног ткива:

Пацијенти са системским еритематозним лупусом (енгл. systemic lupus erythematosus, SLE) као и пацијенти са мешовитим обољењем везивног ткива имају повећани ризик од асептичног менингитиса (видети одељак 4.8).

Оштећења функције бубрега:

Оштећење бубрега као и функција бубрега се може додатно погоршати (видети одељке 4.3 и 4.8).

Оштећења функције јетре:

Оштећења функције јетре (видети одељке 4.3 и 4.8).

Кардиоваскуларни и цереброваскуларни утицаји:

Потребан је опрез (консултација са лекаром или фармацеутом) пре започињања лечења пацијената са историјом повишеног крвног притиска и/или срчане инсуфицијенције, с обзиром на то да су задржавање течности, повишени притисак и едем пријављени у вези са НСАИЛ терапијом.

Клиничко испитивање наводи да примена ибупрофена, посебно у великим дозама (2400 mg дневно) може бити повезана са благо повећаним ризиком од артеријских тромботичких догађаја (нпр. инфаркт миокарда или мождани удар). У целини, епидемиолошке студије не наводе да су мале дозе ибупрофена (нпр. ≤ 1200 mg дневно) повезане са повећаним ризиком од артеријских тромботичких догађаја.

Пацијенти са неконтролисаном хипертензијом, конгестивном срчаном инсуфицијенцијом (NYHA II- III), дијагностикованом исхемијом срца, периферном артеријском болести, и/или цереброваскуларном болести се могу лечити ибупрофеном само након пажљивог разматрања, а примену великих доза (2400 mg/дан) треба избегавати.

Примену лека такође треба пажљиво размотрити пре почетка дуготрајне терапије код пацијената са факторима ризика за кардиоваскуларне догађаје (нпр. хипертензија, хиперлипидемија, дијабетес мелитус, пушење), посебно уколико су потребнe велике дозе ибупрофена (2400 mg/дан).

Случајеви Коунисовог синдрома пријављени су код пацијената лечених ибупрофеном. Коунисов синдром дефинисан је као скуп кардиоваскуларних симптома насталих као последица алергијске или реакције преосетљивости повезане са констрикцијом коронарних артерија која може довести до инфаркта миокарда.

Оштећење плодности код жена:

Постоје неки докази да лекови који инхибирају синтезу циклооксигеназе/простагландина могу изазвати оштећење плодности код жена деловањем на овулацију. Ово је реверзибилно након прекида терапије.

Гастроинтестинални поремећаји:

НСАИЛ треба пажљиво давати пацијентима са гастроинтестиналним обољењима у анамнези (улцерозни колитис, Кронова болест), јер може доћи до њиховог погоршања (видети одељак 4.8). Гастроинтестинално крварење, улцерација или перфорација, који могу бити са смртним исходом,

пријављени су са свим НСАИЛ у било ком тренутку за време лечења, са или без симптома упозорења или раније историје гастроинтестиналних стања.

Ризик од гастроинтестиналног крварења, улцерације или перфорације је већи са повећањем доза НСАИЛ, код пацијената са чиром у анамнези, посебно са компликацијама крварења или перфорацијом (видети одељак 4.3) и код старијих особа. Ти пацијенти би требало да започну лечење најмањом доступном дозом.

Пацијенти са историјом гастроинтестиналне токсичности, посебно старије особе, треба да пријаве све неуобичајене абдоминалне симптоме (посебно гастроинтестинално крварење), посебно у почетним фазама лечења.

Саветује се опрез пацијенатима који истовремено узимају лекове који могу повећати ризик од улцерације или крварења, као што су орални кортикостероиди, антикоагуланси као што је варфарин, селективни инхибитори преузимања серотонина или антитромботици као што је ацетилсалицилнa киселинa (видети одељак 4.5).

Када дође до гастроинтестиналног крварења или улцерације код пацијената који узимају ибупрофен, терапију треба прекинути.

Тешке кожне нежељене реакције (SCAR) :

Тешке кожне нежељене реакције (енгл. severe cutaneous adverse reaction, SCAR), укључујући ексфолијативни дерматитис, мултиформни еритем, Steven-Johnson-ов синдром (SJS), и токсичну епидермалну некролизу (енгл. Toxic Epidermal Necrolysis, TEN), реакцију на лек са еозинофилијом и системским симптомима (енгл. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS) и акутну генерализовану егзантематозну пустулозу (енгл. acute generalized exanthematous pustulosis, AGEP) које могу бити опасне по живот или имати смртни исход, пријављене су у вези са употребом ибупрофена (видети одељак 4.8). У највећем броју случајева јављају се током првог месеца лечења.

Ако се појаве знакови и симптоми који упућују на те реакције, примену ибупрофена треба одмах прекинути и размотрити алтернативно лечење (према потреби).

У ретким случајевима може доћи до тешких кожних инфекција и компликација меких ткива током инфекције варичелом. До данас, допринос улоге НСАИЛ у погоршању ових инфекција се не може искључити. Стога је препоручљиво да се избегне примена ибупрофен лизина у случају варичеле.

Остале напомене:

Потребан је опрез код пацијената:

• са конгениталним поремећајем метаболизма порфирина (нпр. акутна интермитентна порфирија),

• непосредно након већег хируршког захвата,

• са дехидратацијом,

• са преосетљивошћу или који су већ имали алергијску реакцију на друге супстанце, с обзиром на то да повећан ризик за реакције преосетљивости постоји при примени овог лека,

• који пате од поленске грознице, са назалним полипима или хроничном опструктивном болешћу плућа, због повећаног ризика за појаву алергијске реакције. Могу се испољити као напади астме (тзв. аналгетска астма), Quincke-oв едем или уртикарија.

Озбиљне акутне реакције преосетљивости (нпр. анафилактички шок) ретко су уочене. Терапију треба прекинути при првим знацима преосетљивости након примене лека BlokMAX Rapid. Медицинске мере морају бити пружене од стране стручних лица и у складу са симптомима.

Ибупрофен, активна супстанца лека BlokMAX Rapid, може привремено инхибирати функцију тромбоцита (агрегација тромбоцита). Потребно је надгледати пацијенте са поремећајем коагулације. Код продужене примене лека BlokMAX Rapid неопходне су редовне контроле функције јетрe и бубрега, као и крвне слике.

При продуженој примени било ког лека из групе аналгетика у терапији главобоље, може доћи до њеног погоршања. Уколико дође до појаве такве ситуације или сумње на њу потребно је затражити савет и прекинути терапију. Уколико пацијенти имају честе или свакодневне главобоље упркос редовној примени лекова против главобоље, потребно је размотрити постојање претеране употребе лекова при главобољи (енгл. Medication Overuse Headache, MOH).

Уопштено, уобичајени унос лекова против болова, посебно комбинација различитих аналгетских супстанци, може довести до трајног оштећења бубрега са ризиком од инсуфицијенције бубрега (аналгетска нефропатија). Овај ризик се може повећати физичким напором који је повезан са губитком соли и дехидратацијом.

Употребу алкохола треба избегавати, јер може појачати нежељене ефекте НСАИЛ, нарочито оне који погађају гастроинтестинални тракт или централни нервни систем.

НСАИЛ могу маскирати симптоме инфекције и грознице.

Маскирање симптома постојећих инфекција

Лек BlokMAX Rapid може маскирати симптоме инфекције, што може одложити увођење одговарајуће терапије и тако довести до погоршања исхода инфекције. Ово је примећено код ванболнички стечене бактеријске пнеумоније и код бактеријских компликација варичеле. Када се лек BlokMAX Rapid користи за снижавање повишене телесне температуре или за ублажавање бола код инфекција, саветује се праћење инфекције. У ванболничким условима, пацијент треба да се консултује са лекаром уколико симптоми трају или се погоршавају.

Педијатријска популација

Постоји опасност од оштећења функције бубрега, посебно код дехидрираних адолесцената.

Посебна упозорења о помоћним супстанцама

Овај лек садржи мање од 1 mmol (23 mg) натријума по таблети, тј. суштински је „без натријума”.

Ацетилсалицилна киселина: Истовремена примена ибупрофена и ацетилсалицилне киселине се углавном не препоручује због потенцијалног повећања нежељених реакција, осим ако мале дозе ацетилсалицилне киселине (не веће од 75 mg дневно) није саветовао лекар (видети одељак 4.4).

Експериментални подаци наводе да ибупрофен може компетитивно да инхибира дејство малих доза (ацетилсалицилне киселине на агрегацију тромбоцита када се примењују истовремено. Иако постоје неизвесности у погледу екстраполације ових података на клиничку праксу, не може се искључити могућност да редовна, дуготрајна употреба ибупрофена може смањити кардиопротективно дејство мале дозе ацетилсалицилне киселине. Нема клинички релевантног дејства које се сматра вероватним код повремене употребе ибупрофена (видети одељак 5.1).

Други НСАИЛ, укључујући селективне инхибиторе циклооксигеназе-2: Потребно је избегавати истовремену употребу два или више НСАИЛ, јер то може повећати ризик од нежељених реакција (видети одељак 4.4).

Кортикостероиди: јер они могу повећати ризик од гастроинтестиналне улцерације или крварења (видети одељак 4.4).

Антихипертензиви (ACE инхибитори, бета-блокатори и ангиотензин II антагонисти) и диуретици: јер НСАИЛ могу да умање дејство тих лекова. Код неких пацијената са оштећеном функцијом бубрега (нпр. дехидрирани пацијенти или старији пацијенти са оштећеном функцијом бубрега), истовремена примена АСЕ инхибитора, бета-блокатора или антагониста ангиотензина II и агенаса који инхибирају циклооксигеназу можe да резултује даљим погоршањем функције бубрега, укључујући могуће акутно оштећење функције бубрега, које је обично реверзибилно. Стога, комбинација лекова треба да се примењује уз опрез, посебно код старијих особа. Пацијенте би требало адекватно хидрирати и требало би узети у обзир праћење бубрежне функције по започињању истовремене терапије, а периодично и касније. Истовремена примена лека BlokMAX Rapid и диуретика који штеде калијум може довести до хиперкалемије.

Антикоагуланси: НСАИЛ могу да појачају дејство антикоагуланаса, као што је варфарин (видети одељак 4.4).

Антиагрегациони лекови и селективни инхибитори преузимања серотонина (ССРИ): повећани ризик од гастроинтестиналног крварења (видети одељак 4.4).

Дигоксин, фенитоин, литијум: Истовремена примена ибупрофена са дигоксином, фенитоином или литијумом може повећати концентарције ових лекова у серуму. Контрола концентрације дигоксина, литијума и фенитоина у серуму по правилу није потребна током правилне примене (максимално током 3 дана).

Метотрексат: Употреба лека BlokMAX Rapid унутар 24 сата пре или после употребе метотрексата може довести до повећања концентрације метотрексата и повећања његових токсичних утицаја.

Пробенецид и сулфинпиразон: Лекови који садрже пробенецид и сулфинпиразон могу одложити излучивање ибупрофена.

Деривати сулфонилурее: Клиничка испитивања су показала интеракције између НСАИЛ и оралних антидијабетика (деривата сулфонилурее). Ретки случајеви хипогликемија су описани током истовремене примене ибупрофена и деривата сулфонилурее. Препоручује се провера концентрација глукозе у крви приликом истовремене примене, као мера опреза.

Циклоспорин: Повећан ризик од нефротоксичности.

Мифепристон: НСАИЛ не треба користити 8-12 дана након примене мифепристона, јер НСАИЛ може да умањи дејство мифепристона.

Такролимус: Могући повећан ризик од нефротоксичности када се НСАИЛ примењују са такролимусом.

Зидовудин: Повећан ризик од хематолошке токсичности када се НСАИЛ примењује са зидовудином. Постоји доказ за повећан ризик од хемартрозе и хематома код ХИВ (+) особа оболелих од хемофилије који примају истовремену терапију зидовудином и ибупрофеном.

Хинолонски антибиотици: Подаци на животињама наводе да НСАИЛ могу да повећају ризик од конвулзија који је повезан са хинолонским антибиотицима. Пацијенти који узимају НСАИЛ и хинолоне могу да имају повећан ризик од настанка конвулзија.

Биљни екстракти: Гинкго билоба може повећати ризик од крварења при терапији НСАИЛ.

CYP2C9 инхибитори: Истовремена примена са CYP2C9 инхибиторима може повећати изложеност ибупрофену (CYP2C9 супстрат). У студији са вориконазолом и флуконазолом (CYP2C9 инхибитори), уочено је повећање изложености S(+)- ибупрофену за око 80 – 100%. Смањење дозе ибупрофена треба да буде размотрено када се истовремено примењују снажни CYP2C9 инхибитори, нарочито када се примењују вeлике дозе ибупрофена са вориконазолом или флуконазолом.

Трудноћа

Инхибиција синтезе простагландина може неповољно да утиче на трудноћу и/или ембрио/фетални развој. Подаци из епидемиолошких студија наводе повећан ризик од побачаја и срчаних малформација и гастрошизе након коришћења инхибитора синтезе простагландина у раној трудноћи. Апсолутни ризик за срчане малформације је био повећан за мање од 1% до око 1,5%. Верује се да се ризик повећава са дозом и трајањем терапије.

Код животиња се показало да давање инхибитора синтезе простагландина резултује повећаним губитком плода пре и после имплантације и ембриофеталном смрћу. Уз то, повећан број случајева различитих малформација, укључујући кардиоваскуларне, пријављен је код животиња којима је дат инхибитор синтезе простагландина током периода органогенезе.

Након 20. недеље трудноће, примена лека BlokМAX Rapid може узроковати олигохидрамнион који је последица бубрежне дисфункције фетуса. То се може догодити убрзо након почетка лечења и обично је реверзибилно након прекида лечења. Осим тога, пријављена су сужења ductus arteriosus-а након лечења у другом триместру, од којих се већина повукла након престанка лечења. Стога лек BlokMAX Rapid не треба давати током првог и другог триместра трудноће, осим ако је неопходно. Ако лек BlokMAX Rapid користе жене које покушавају да затрудне, или током првог и другог триместра трудноће, требало би давати најмању дозу током најкраћег периода неопходног за лечење.

Антенатално праћење ради откривања могуће појаве олигохидрамниона и сужења ductus arteriosus-а треба размотрити након изложености леку BlokМAX Rapid током неколико дана након 20. гестацијске недеље надаље. Примена лека BlokМAX Rapid мора се прекинути ако се утврди олигохидрамнион или сужење ductus arteriosus-а.

За време трећег триместра трудноће, сви инхибитори синтезе простагландина могу изложити

• фетус:

  • кардиопулмонарној токсичности (уз прерано сужење/затварање ductus arteriosus -а и плућну хипертензију);

  • поремећају бубрежне функције који може прогредирати до инсуфицијенције бубрега са олигохидроамниомом (видети горе наведено).

• мајку и новорођенче, на крају трудноће:

• могућем продуженом крварењу, антикоагулантно дејство које може да се испољи чак и са веома малим дозама;

• инхибицији контракција материце што резултује одложеним или продуженим порођајем.

Као последица тога, лек BlokMAX Rapid је контраиндикован за време трећег триместра трудноће (видети oдељке 4.3 и 5.3).

Дојење

У ограниченом броју студија, ибупрофен се појављује у мајчином млеку у веома малој концентрацији и није вероватно да ће утицати неповољно на одојче.

Плодност

Видети одељак 4.4 који се односе на плодност жена.

Лек BlokMAX Rapid нема или има занемарљив утицај на способност управљања возилима и руковања машинама. Међутим, при великим дозама се могу јавити нежељени утицаји повезани са централним нервним ситемом као што су умор и вртоглавица, што у индивидуалним случајевима може да има утицај на способност реаговања и активног учешћа у саобраћају као и способност руковања машинама. Ови утицаји су потенцирани истовременом применом алкохола.

Cписак следећих нежељених дејстава се односи на сва нежељена дејства која су пријављена током лечења ибупрофеном, као и она при дуготрајној терапији вeликим дозама код пацијената са реуматизмом. Наведене учесталости, које се односе на категорије учесталости веће од „веома ретко“, односе се на краткотрајну примену дневних доза до максимално 1200 mg ибупрофена за оралне облике дозирања и максимално 1800 mg за супозиторије.

Треба узети у обзир да су наведена нежељена дејства претежно дозно зависна и варирају интер- индивидуално.

Најчешћа нежељена дејства су поремећаји гастроинтестиналног тракта. Могу се јавити пептички улкус, перфорације или гастроинтестинално крварење, понекад са смртним исходом, посебно код старијих пацијената (видети одељак 4.4). Наузеја, повраћање, дијареја, флатуленција, констипација, диспепсија, абдоминални бол, мелена, хематемеза, улцерозни стоматитис, егзацербација колитиса и Кронове болести (видети одељак 4.4) су пријављени након употребе ибупрофена. Ређе, запажен је и гастритис. Посебно ризик за појаву гастроинтестиналног крварења који зависи од дозе и дужине примене.

Едем, хипертензија и срчана инсуфицијенција су пријављени удружено са применом НСАИЛ.

Клиничке студије упућују да употреба ибупрофена, посебно великих доза (2400 mg/дан) може бити повезана са малим повећаним ризиком од артеријских тромботичних догађаја (на пример инфаркта миокарда или можданог удара) (видети одељак 4.4).

Процена нежељених дејстава базирана је на следећој учесталости: Веома често (≥ 1/10)

Често (≥ 1/100 до < 1/10) Повремено (≥ 1/1000 до < 1/100) Ретко (≥ 1/10000 до < 1/1000) Веома ретко (< 1/10000)

Непозната учесталост (не може се проценити на основу доступних података)

Пријављивање нежељених реакција

Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):

Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу Војводе Степе 458, 11221 Београд

Република Србија

факс: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

е-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Појава симптома предозирања је мало вероватна при дозама мањим од 100 mg/kg.

Симптоми

Код већине пацијената који су узели клинички значајне количине НСАИЛ се неће испољити други симптоми осим мучнине, повраћања, епигастричног бола или ређе, дијареје. Зујање у ушима, главобоља и гастроинтестинално крварење су такође могући. Код тежег тровања, примећена је токсичност централног нервног система, која се манифестује као поспаност, повремена узбуђеност и

дезоријентисаност или кома. Понекад се код пацијената јављају конвулзије. Код деце може доћи до појаве миоклоничних напада. Код тешког тровања може доћи до метаболичке ацидозе, а протромбинско време/INR може бити продужено, вероватно услед ометања дејства фактора коагулације у крвотоку. Продужена употреба већих доза од препоручених или предозирање може да доведе до реналне тубуларне ацидозе и хипокалемије. Може доћи до акутне инсуфицијенције бубрега, оштећења јетре, несвестице, хипотензије, нистагмуса, хипотермије, депресије дисања и цијанозе. Погоршање астме је могуће код астматичара.

Терапија

Не постоји специфичан антидот у случају предозирања.

Терапија би требало да буде симптоматска и супортивна и да укључује одржавање дисајних путева проходним и праћење срчаних и других виталних знакова, док се не стабилизују. Размотрити оралну примену активног угља ако се пацијент појави у року од сат времена од узимања потенцијално токсичне количине. Ако су конвулзије учестале или дуготрајне, треба их лечити интравенском применом диазепама или лоразепама. Дати бронходилататоре за терапију астме.