Lek Lastet Cap. 50 je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima koji se koriste u terapiji recidiva ili refraktornog tumora testisa kod odraslih.

Lek Lastet Cap. 50 je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima koji se koriste za terapiju mikrocelularnog karcinoma pluća kod odraslih.

Lek Lastet Cap. 50 je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima koji se koriste za terapiju Hočkinovog limfoma, kao druga linjija terapije kod odraslih.

Lek Lastet Cap. 50 je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima koji se koriste za terapiju relapsa ili refraktornog non-Hočkinovog limfoma kod odraslih.

Lek Lastet Cap. 50 je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima koji se koriste za terapiju kod relapsa ili refraktorne akutne mijeloidne leukemije kod odraslih.

Lek Lastet Cap. 50 je indikovan u kombinaciji sa drugim odobrenim hemioterapijskim lekovima koji se koriste

za terapiju neepitelijalnog tumora ovarijuma kod odraslih.

Lek Lastet Cap. 50 je indikovan za terapiju rezistentnog na platinu/refraktornog epitelijalnog tumora ovarijuma kod odraslih.

Terapija lekom Lastet Cap. 50 započinje se i sprovodi samo pod nadzorom kvalifikovanog lekara koji ima iskustva sa primenom antineoplastičnih lekova (videti odeljak 4.4).

Doziranje

Doza leka Lastet Cap. 50 zasniva se na preporučenoj intravenskoj dozi etopozida, uzimajući u obzir dozno zavisnu bioraspoloživost. Oralna doza od 100 mg, može se uporediti sa intravenskom dozom od 75 mg; a oralna doza od 400 mg, sa intravenskom dozom od 200 mg. Intraindividualna (odnosno između ciklusa) varijabilnost izloženosti je veća kod oralne primene u odnosu na intravensku primenu (vidite odeljak 4.4. i 5.2.)

Monoterapija

Uobičajena doza za lek Lastet Cap. 50 je 100-200 mg/m² na dan, tokom 5 uzastopnih dana, ili 200 mg/m² na dan 1, 3. i 5. dana svake 3-4 nedelje. Dnevna doza veća od 200 mg deli se i daje 2 puta dnevno.

Kombinovana terapija

Uobičajena doza za lek Lastet Cap. 50, data oralno je 100-200 mg/m² na dan, tokom 5 uzastopnih dana, ili 200 mg/m² na dan 1, 3. i 5. dana svake 3-4 nedelje u kombinaciji sa drugim odobrenim lekovima za lečenje odgovarajuće bolesti.

Potrebno je prilagoditi doziranje, uzimajući u obzir mijelosupresivni efekat drugih lekova koji se primenjuju u kombinovanoj terapiji, ili efekat prethodne radioterapije ili hemioterapije (videti odeljek 4.4), koje mogu kompromitovati rezerve koštane srži. Doze posle inicijalne doze potrebno je prilagoditi ukoliko je broj neutrofila manji od 500 ćelija/m³ u periodu dužem od 5 dana. Pored toga, doze se prilagođavaju u slučaju pojave groznice, infekcije ili ako je broj trombocita manji od 25000 ćelija/m³, a koje nisu uzrokovane bolešću. Naredne doze prilagoditi u slučaju nastanka toksičnosti gradusa 3. i 4. ili ukoliko je renalni klirens kreatinina manji od 50 mL/min. U slučaju kada je klirens kreatinina smanjen na 15-50 mL/min, preporučuje se smanjenje doze za 25%.

Druga šema doziranja

Druga šema doziranja leka Lastet Cap. 50, je 50mg/m² na dan, u trajanju od 2-3 nedelje, sa ponavljanjem ciklusa nakon nedelju dana pauze ili nakon oporavka od mijelosupresije.

Neutropenija i trombocitopenija

Novi ciklus terapije lekom Lastet Cap. 50, ne treba započinjati ukoliko je broj neutrofila manji od 1500 ćelija/m², ili ukoliko je broj trombocita manji od 100000 ćelija/m³, osim ukoliko je to uzrokovano malignom bolešću.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata ( starijih od 65 godina) nije neophodno prilagođavanje doziranja, osim onog koje je zasnovano na funkciji bubrega (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost oralno primenjenog etopozida nije ustanovljena kod pacijenata mlađih od 18 godina. Trenutno dostupni podaci o primeni etopozida opisani su u odeljku 5.2, ali nije moguće dati preporuke o doziranju.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, potrebno je razmotriti sledeće korekcije inicijalne doze zasnovane na izmerenom klirensu kreatinina.

Veći od 50 mL/min 100% doze

15-50 mL/min 75% doze

Kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 15 mL/min i koji su na dijalizi verovatno će se zahtevati dodatno smanjenje doza s obzirom na to da se klirens etopozida dodatno smanjuje kod ovih pacijenata. Naknadno doziranje kod umerenog i teškog oštećenja funkcije bubrega zasniva se na podnošljivosti kod pacijenta i kliničkom dejstvu (videti odeljak 4.4). Kako se etopozid i njegovi metaboliti ne mogu eliminisati dijalizom, on se može primenjivati pre i posle hemodijalize (videti odeljak 4.9).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena upotreba vakcine protiv žute groznice ili drugih živih vakcina je kontraindikovana kod imunokompromitovanih pacijenata (videti odeljak 4.5.).

Laktacija (videti odeljak 4.6.)

Lek Lastet Cap. 50 treba primenjivati i pratiti samo pod nadzorom kvalifikovanog lekara koji ima iskustva u primeni antineoplastičnih lekova. U svim slučajevima kada se za hemioterapiju razmatra primena leka Lastet Cap. 50, lekar mora da proceni potrebu i korist leka u odnosu na rizik od neželjenih reakcija. Većina tih neželjenih reakcija je reverzibilna ako se otkriju u ranoj fazi. Ako dođe do ozbiljnih neželjenih reakcija, treba smanjiti dozu leka ili prekinuti primenu. Takođe se moraju preduzeti odgovarajuće korektivne mere u skladu sa kliničkom procenom lekara. Ponovno uvođenje leka Lastet Cap. 50 treba sprovoditi oprezno i uz odgovarajuće razmatranje dalje potrebe za lekom i posebnom pažnjom zbog mogućeg recidiva toksičnosti.

Varijabilnost kod pacijenta

Dostupni podaci o efikasnosti etopozida u različitim indikacijama uglavnom su zasnovani na studijama u kojima je etopozid primenljivan intravenski. Varijabilnost izloženosti pacijenta (tj. između ciklusa) veća je

kod oralne primene nego nakon intravenske primene leka. Koeficijent varijacije je oko 30% nakon oralne primene u odnosu na 10% nakon intravenske primene (varijabilnost između pacijenata je slična nakon intravenske ili oralne primene, tj. 30 do 40%). Povećana varijabilnost izloženosti pacijenta može dovesti do veće varijabilnosti u odnosu doza-odgovor, tj., dovesti do veće varijabilnosti u osetljivosti pacijenata na toksičnost, koja je povezana sa lečenjem, kod svakog narednog ciklusa i potencijalno uticati na ukupnu efikasnost lečenja kod nekih pacijenata. Iz tog razloga, ključno je da se prednosti oralne primene pažljivo odmere u odnosu na nedostatke, zbog veće varijabilnosti izloženosti pacijenta nakon oralne primene. Da bi se postigao bolji efekat lečenja treba, koristiti intravensku formulaciju (videti odeljak 5.2.).

Mijelosupresija

Najznačajnija toksičnost povezana sa terapijom lekom Lastet Cap. 50 je supresija koštane srži koja ograničava dozu. Prijavljena je fatalna mijelosupresija nakon primene leka Lastet CAp. 50. Pacijente koji se leče lekom Lastet Cap. 50 treba pažljivo i često kontrolisati i tokom i nakon lečenja zbog moguće mijelosupresije. Na početku terapije i pre svake sledeće doze leka Lastet Cap. 50 treba izmeriti sledeće hematološke parametre: broj trombocita, hemoglobin, broj leukocita i diferencijalnu formulu. Ako je pre početka terapije etopozidom primenjivana radioterapija ili hemioterapija, treba ostaviti da prođe odgovarajući vremenski period za oporavak koštane srži. Lek Lastet Cap. 50 ne treba primenjivati kod

pacijenata čiji je broj neutrofila manji od 1500 ćelija/mm³ ili je broj trombocita manji od 100000 ćelija/mm³,

osim ako je to izazvano malignom bolešću. Doze koje se primenjuju nakon početne doze treba prilagoditi ako je broj neutrofila manji od 500 ćelija/mm³ tokom više od 5 dana ili je udružen sa groznicom ili infekcijom, ako se broj trombocita smanji na manje od 25000 ćelija/mm³ ili ako se razvije toksičnost 3. ili 4. gradusa ili ako je klirens bubrega manji od 50 mL/min.

Može doći do teške mijelosupresije sa posledičnom infekcijom ili krvarenjem. Pre terapije lekom Lastet Cap. 50, bakterijske infekcije treba staviti pod kontrolu.

Sekundarna leukemija

Pojava akutne leukemije do koje može doći sa ili bez mijelodisplastičnog sindroma, opisana je kod pacijenata lečenih hem ioterapijskim režimima koji sadrže etopozid. Nisu poznati kumulativni rizik ni predisponirajući faktori povezani sa razvojem sekundarne leukemije. Smatra se da određenu ulogu mogu imati i raspored primene i kumulativne doze etopozida, ali to nije jasno definisano.

U nekim slučajevima sekundarne leukemije kod pacijenata koji su primali epipodofilotoksine uočena je abnormalnost hromozoma 11q23. Ova abnormalnost je takođe uočena kod pacijenata kod kojih je došlo do razvoja sekundarne leukemije nakon terapije hemioterapijskim režimima koji ne sadrže epipodofilotoksine i kod novonastale leukemije. Čini se da je druga karakteristika udružena sa sekundarnom leukemijom kod pacijenata koji su primali epipodofilotoksine, kratak latentni period, sa medijanom vremena do razvoja leukemije od približno 32 meseca

Preosetljivost

Lekari treba da budu svesni mogućnosti javljanja anafilaktičke reakcije na lek Lastet Cap. 50, čiji su znaci jeza, pireksija, tahikardija, bronhospazam, dispnea i hipotenzija, koja može imati smrtni ishod. Terapija je simptomatska. Odmah treba prekinuti primenu leka Lastet Cap.50 i nakon toga primeniti lekove sa presornim dejstvom, kortikosteroide, antihistaminike ili ekspandere volumena, prema odluci lekara.

Mala koncentracija albumina u serumu

Mala koncentracija albumina u serumu udružena je sa većom izloženošću etopozidu. Zato pacijenti sa malom koncentracijom albumina u serumu mogu imati veći rizik od toksičnosti udružene sa etopozidom.

Oštećena funkcija bubrega

Pacijentima sa umerenim (CrCl = 15 do 50 mL/min) ili teškim (CrCl manji od 15 mL/min) oštećenjem funkcije bubrega koji su na dijalizi, etopozid treba davati u smanjenoj dozi (videti odeljak 4.2). Treba izmeriti hematološke parametre i razmotriti prilagođavanje doze u narednim ciklusima na osnovu

hematološke toksičnosti i kliničkog dejstva kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećena funkcija jetre

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre treba redovno da kontrolišu funkciju jetre zbog rizika od akumulacije

Sindrom lize tumora

Sindrom lize tumora (ponekad fatalan) je prijavljivan kod pacijenata koji su bili na kombinovanoj terapiji etopozidom i drugim hemioterapijskim lekovima. Potrebno je pažljivo praćenje pacijenata kako bi se detektovali rani znaci sindroma lize tumora, naročito kod pacijenata sa faktorima rizika kao što su veliki tumori osetljivi na terapiju i bubrežna insuficijenca. Potrebno je takođe razmotriti adekvatne preventivne mere kod pacijenata sa rizikom za ove komplikacije terapije.

Mutageni potencijal

S obzirom na mutageni potencijal etopozida, potrebna je efektivna kontracepcija kod pacijenata oba pola tokom terapije i do 6 meseci nakon završetka terapije. Pacijentima koji nakon završetka terapije žele da imaju decu preporučuje se genetsko savetovanje. Budući da etopozid može smanjiti plodnost muškaraca, treba razmotriti prezervaciju sperme radi kasnijeg očinstva (videti odeljak 4.6)

Lek Lastet Cap. 50 sadrži sorbitol. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek Lastet Cap. 50 sadrži propil parahidroksibenzoat i parahidroksibenzoat koji mogu izazvati alergijske reakcije (moguće odložene).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost Leka Lastet Cap. 50 kod pedijatrijskih pacijenata nije sistematski proučavana.

Dejstva drugih lekova na farmakokinetiku etopozida

Velika doza ciklosporina koja dovodi do koncentracije u plazmi veće od 2000 nanograma/mL, primenjena sa oralnim etopozidom, dovela je do 80%-tnog povećanja izloženosti etopozidu (PIK) sa 38%-tnim smanjenjem ukupnog telesnog klirensa etopozida u poređenju sa monoterapijom etopozidom.

Istovremena primena cisplatina udružena je sa smanjenim ukupnim telesnim klirensom etopozida.

Istovremena terapija fenitoinom udružena je sa povećanim klirensom etopozida i smanjenom efikasnošću, a terapija drugim antiepilepticima koji indukuju enzime može biti udružena sa povećanjem klirensa leka Lastet Cap. 50 i smanjenom efikasnošću.

Vezivanje za proteine plazme in vitro je 97%. Fenilbutazon, natrijum-salicilat i acetilsalicilna kiselina mogu istisnuti etopozid sa proteina plazme.

Dejstvo etopozida na farmakokinetiku drugih lekova

Istovremena primena antiepileptičnih lekova i leka Lastet Cap.50 može dovesti do smanjenja kontrole konvulzija zbog farmakokinetičkih interakcija između tih lekova.

Istovremena primena varfarina i etopozida može dovesti do povećanja internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. international normalized ratio, INR). Preporučuje se pažljivo praćenje INR.

Farmakodinamske interakcije

Postoji povećani rizik od fatalne sistemske vakcinalne bolesti usled primene vakcine protiv žute groznice. Primena živih vakcine je kontraindikovana kod imunokompromitovanih pacijenata (videti odeljak 4.3).

Može se očekivati da će prethodna ili istovremena primena drugih lekova sa sličnim mijelosupresivnim delovanjem koje ima etopozid imati aditivna ili sinergistička dejstva (videti odeljak 4.4).

U pretkliničkim ispitivanjima je prijavljena unakrsna rezistencija između antraciklina i etopozida.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su vršena samo kod odraslih.

Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija kod muškaraca i žena

Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste odgovarajuće kontraceptivne mere za izbegavanje trudnoće tokom terapije etopozidom. Pokazalo se da je etopozid teratogen kod miševa i pacova (videti odeljak 5.3). S obzirom na mutageni potencijal etopozida, potrebna je efektivna kontracepcija kod pacijenata oba pola tokom terapije i do 6 meseci nakon završetka terapije (videti odeljak 4.4). Pacijentima koji nakon završetka terapije žele da imaju decu preporučuje se genetsko savetovanje.

Trudnoća

Ne postoje ili su ograničeni podaci o primeni etopozida kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Etopozid generalno može da ima štetne posledice po fetus kada se daje trudnicama. Lastet Cap. 50 ne treba koristiti tokom trudnoće osim ako kliničko stanje žene ne zahteva terapiju etopozidom. Ženama u reproduktivnom periodu treba savetovati da izbegavaju trudnoću. Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efektivnu kontracepciju tokom i do 6 meseci nakon terapije. Ako se ovaj lek koristi tokom trudnoće ili ako pacijentkinja ostane u drugom stanju tokom primanja ovog leka, treba je informisati o mogućoj opasnosti za fetus.

Dojenje

Etopozid se izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Postoji mogućnost razvoja ozbiljnih neželjenih dejstava leka Lastet Cap.50 kod novorođenčadi/odojčadi. Treba doneti odluku da li prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju lekom Lastet Cap. 50, uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist terapije za majku (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Budući da etopozid može da smanji plodnost kod muškaraca, potrebno je razmotriti prezervaciju sperme radi kasnijeg očinstva.

Nismo uspeli da konvertujemo ovo poglavlje Sažetka karakteristika leka (SPC). Proverite PDF dokument.

Sažetak bezbednosnog profila

Najznačajnija toksičnost udružena sa terapijom etopozidom je supresija koštane srži koja ograničava dozu. U kliničkim studijama u kojima je Lek Lastet Cap. 50 davan kao monoterapija, oralno ili injekciono, najčešće neželjene reakcije bilo koje težine bile su leukopenija (60 do 91%), trombocitopenija (22 do 41%), mučnina i/ili povraćanje (31 do 43%) i alopecija (8 do 66%).

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

U kliničkim studijama i tokom postmarketinškog iskustva, prijavljene su sledeće neželjene reakcije na etopozid. Ove neželjene reakcije su prikazane po klasama sistema organa i učestalosti i definisane su po sledećim kategorijama: veoma često (≥1/10), često (≥1/100, <1/10), povremeno (≥1/1000, <1/100), retko (≥1/10000, <1/ 1000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Opis odabranih neželjenih reakcija

U nastavku teksta su incidence neželjenih reakcija prikazane kao srednji procenat i one su izvedene iz studija u kojima se lek Lastet Cap. 50 koristio kao monoterapija.

Hematološka toksičnost

Mijelosupresija (videti odeljak 4.4) sa smrtnim ishodom je prijavljena nakon primene etopozida. Mijelosupresija najčešće ograničava dozu. Oporavak koštane srži je obično kompletan i nastupa do 20. dana a kumulativna toksičnost nije zabeležena. Najniže zabeležene vrednosti broja granulocita i trombocita obično se javljaju otprilike 10 do 14 dana nakon primene etopozida, u zavisnosti od načina primene i terapijske sheme. Najniže zabeležene vrednosti javljaju se ranije kod intravenske primene u poređenju sa oralnom

primenom. Leukopenija i teška leukopenija (manje od 1000 ćelija/mm³) uočene su kod 60 do 91%, odnosno

3 do 17% pacijenata za etopozid. Trombocitopenija i teška trombocitopenija (manje od 50000 trombocita/mm³) uočene su kod 22-41%, odnosno 1-20% pacijenata za etopozid. Prijavljivanje povišene

temperature i infekcije takođe je bilo veoma često kod pacijenata sa neutropenijom lečenih etopozidom. Prijavljeno je krvarenje.

Gastrointestinalna toksičnost

Glavne gastrointestinalne toksičnosti etopozida su mučnina i povraćanje. Mučnina i povraćanje obično se mogu kontrolisati terapijom antiemeticima

Alopecija

Reverzibilna alopecija, koja ponekad napreduje do totalne ćelavosti, primećena je kod do 66% pacijenata lečenih etopozidom.

Hipertenzija

U kliničkim studijama koje uključuju etopozid, prijavljene su epizode hipertenzije. Ako dođe do klinički značajne hipertenzije kod pacijenata koji primaju etopozid, treba započeti odgovarajuću potpornu terapiju.

Preosetljivost

Anafilaktičke reakcije koje se manifestuju jezom, groznicom, tahikardijom, bronhospazmom, dispnejom i hipotenzijom koja može biti fatalna, mogu se javiti sa početnom dozom etopozida. Prijavljene su akutne fatalne reakcije povezane sa bronhospazmom kod etopozida. Sinkopa, edem lica, otok lica, edem jezika i otok jezika takođe se mogu javiti kod etopozida.

Metaboličke komplikacije

Sindrom lize tumora (ponekad smrtonosan) je primećen nakon upotrebe etopozida sa drugim hemioterapijskim lekovima (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost Leka Lastet Cap. 50 kod pedijatrijskih pacijenata nije sistematski proučavana.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ukupne doze od 2,4 g/m² do 3,5 g/m² primenjene intravenski tokom tri dana izazvale su teški mukozitis i

mijelotoksičnost. Kod pacijenata koji su primali intravenske doze etopozida veće od preporučenih, prijavljene su metabolička acidoza i slučajevi teške hepatotoksičnosti. Slične toksičnosti mogu se očekivati i sa oralnom formulacijom. Specifičan antidot nije dostupan. Terapija stoga treba da bude simptomatska i potporna, a pacijente treba pažljivo pratiti. Etopozid i njegovi metaboliti se ne mogu eliminisati dijalizom.