Memando® 20mg film tableta

Terapija pacijenata sa umerenim do teškim oblikom Alchajmerove bolesti.

Terapiju treba da uvede i nadzire lekar sa iskustvom u dijagnozi i tretmanu Alchajmerove demencije. Doziranje

Terapiju treba započeti samo ako je prisutan negovatelj koji će redovno nadzirati uzimanje leka od strane pacijenta. Dijagnozu treba postaviti u skladu sa važećim smernicama.

Podnošljivost i doziranje memantina je potrebno redovno procenjivati, po mogućstvu unutar 3 meseca od započinjanja terapije. Nakon toga, klinička korist primene memantina i podnošljivost terapije od strane pacijenta treba da budu redovno ponovo procenjivani u skladu sa važećim kliničkim vodičima. Terapija održavanja može se nastaviti tokom dužeg vremenskog perioda ako postoji terapijska korist i dok pacijent dobro podnosi terapiju memantinom. Prekid terapije memantinom treba razmotriti kada više ne postoji dokaz o terapijskom dejstvu ili ako pacijent loše podnosi terapiju.

Odrasli:

Titracija doze

Maksimalna dnevna doza je 20 mg dnevno. U cilju smanjivanja rizika od neželjenih dejstava, doza održavanja se postiže postepenim povećanjem doze od 5 mg nedeljno tokom prve 3 nedelje, na sledeći način:

Prva nedelja (dani 1-7):

Pacijent treba da uzima 5 mg dnevno tokom 7 dana, tj. jednu polovinu tablete od 10 mg.

Druga nedelja (dani 8-14):

Pacijent treba da uzima jednu film tabletu od 10 mg dnevno tokom 7 dana.

Treća nedelja (dani 15-21):

Pacijent treba da uzima 15 mg dnevno tokom 7 dana, tj. 1,5 tabletu od 10 mg.

Od četvrte nedelje nadalje:

Pacijent treba da uzima dve film tablete od 10 mg (ukupno 20 mg), ili jednu film tabletu od 20 mg dnevno.

Doza održavanja:

Preporučena doza održavanja iznosi 20 mg dnevno.

Stariji pacijenti:

Na osnovu kliničkih ispitivanja, preporučena doza za pacijente starije od 65 godina je 20 mg dnevno (dve film tablete od 10 mg ili jedna film tableta od 20 mg), kao što je prethodno opisano.

Oštećenje funkcije bubrega:

Kod pacijenata sa blago oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina 50-80 mL/min) nije potrebno prilagođavanje doze.

Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina 30-49 mL/min), dnevna doza treba da iznosi 10 mg. Ako se ova doza dobro podnosi nakon najmanje 7 dana terapije, doza se može povećati do 20 mg/dan, u skladu sa standardnom šemom titracije.

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina 5-29 mL/min) dnevna doza treba da bude 10 mg.

Oštećenje funkcije jetre:

Kod pacijenata sa blago ili umereno oštećenom funkcijom jetre (Child-Pugh A i Child-Pugh B) nije potrebno prilagođavanje doze. Nisu dostupni podaci o primeni memantina kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre. Memando se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Pedijatrijska populacija

Nema dostupnih podataka.

Način primene

Lek Memando treba da se primenjuje jednom dnevno, svakog dana u isto vreme. Film tablete se mogu uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Preporučuje se oprez kod pacijenata sa epilepsijom, konvulzijama u anamnezi i kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima za epilepsiju.

Treba izbegavati istovremenu primenu antagonista N-metil-D-aspartat (NMDA-antagonistima) receptora, kao što su amantadin, ketamin ili dekstrometorfan. Ove supstance deluju na isti receptorski sistem kao memantin i zato neželjena dejstva (uglavnom u vezi sa centralnim nervnim sistemom (CNS-om) mogu biti češća ili izraženija (videti takođe odeljak 4.5).

Faktori koji dovode do povećanja pH urina (videti odeljak 5.2 „Eliminacija“), zahtevaju pažljivo praćenje pacijenta. Ovi faktori uključuju drastične promene u ishrani, npr. prelaz sa ishrane koja sadrži meso na vegetarijansku ishranu, ili unos velikih količina želudačnih pufera za alkalizaciju. Osim toga, pH urina mogu povećati stanja renalne tubularne acidoze (RTA) ili teških infekcija urinarnog trakta uzrokovanih bakterijama vrste Proteus.

U većini kliničkih ispitivanja bili su isključeni pacijenti sa skorašnjim infarktom miokarda, dekompenzovanom kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA III-IV) ili nekontrolisanom hipertenzijom. Usled toga, dostupni podaci su ograničeni i pacijente sa ovim stanjima treba pažljivo nadzirati.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Memando sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim bolestima intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Usled farmakoloških efekata i mehanizma dejstva memantina, mogu se javiti sledeće interakcije:

• Mehanizam dejstva sugeriše da uporedna primena NMDA-antagonista kao što je memantin može da pojača efekte L-dope, dopaminergičkih agonista i antiholinergika. Efekti barbiturata i neuroleptika mogu biti smanjeni. Istovremena primena memantina sa antispazmolitičkim lekovima dantrolenom ili baklofenom može da modifikuje njihove efekte, tako da može biti neophodno prilagođavanje doze.

• Treba izbegavati uporednu primenu memantina i amantadina, zbog rizika od farmakotoksične psihoze.

  Obe supstance su hemijski srodni NMDA-antagonisti. Isto se može odnositi i na ketamin i dekstrometorfan (videti, takođe, odeljak 4.4). Objavljen je jedna publikovana studija slučaja o mogućem riziku od kombinovanja memantina i fenitoina.

• Drugi lekovi kao što su cimetidin, ranitidin, prokainamid, hinidin, hinin i nikotin, koji koriste isti katjonski transportni sistem u bubregu kao i amantadin, mogli bi takođe da stupe u interakciju sa memantinom, sa potencijalnim rizikom od povećanja njegove koncentracija u plazmi.

• Postoji mogućnost smanjivanja koncentracije hidrohlortiazida u serumu kada se memantin primeni istovremeno sa hidrohlortiazidom ili nekom kombinacijom koja sadrži ovaj diuretik.

• U postmarketinškom periodu praćenja zapaženi su izolovani slučajevi povećanja vrednosti internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. international normalized ratio INR) kod pacijenata koji su istovremeno primali varfarin. Iako uzročna povezanost nije utvrđena, preporučljivo je pažljivo praćenje protrombinskog vremena ili vrednosti INR kod pacijenata koji istovremeno primaju oralne antikoagulanse.

  U farmakokinetičkim studijama sa primenom pojedinačne doze kod mladih, zdravih ispitanika, nije uočena značajna interakcija memantina sa gliburidom/metforminom ili donepezilom.

  U kliničkoj studiji na mladim zdravim ispitanicima nije uočen značajan efekat memantina na farmakokinetiku galantamina.

  Memantin ne inhibira enzime CYP 1A2, 2A6, 2C9, 2D6, 2E1, 3A, monooksigenaze koje sadrže flavin, epoksid hidrolazu ili sulfataciju u in vitro uslovima.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni memantina kod trudnica ograničeni. Ispitivanja na životinjama ukazuju na potencijal smanjivanja intrauterinog rasta pri izloženosti dozama istim ili nešto većim od izloženosti kod ljudi (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat. Memantin ne treba uzimati tokom trudnoće, osim ukoliko je to neophodno.

Dojenje

Nije poznato da se memantin izlučuje u majčino mleko, ali uzimajući u obzir njegova lipofilna svojstva, verovatno se izlučuje. Žene koje uzimaju memantin ne treba da doje.

Plodnost

Nisu zabeležena neželjena dejstva memantina u pretkliničkim studijama fertiliteta kod mužjaka i ženki.

Umerena do teška Alchajmerova bolest obično za posledicu ima smanjenje sposobnosti za upravljanje vozilima i rukovanje mašinama. Osim toga, lek Memando ima mali do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, tako da pacijente na vanbolničkom lečenju treba upozoriti da budu oprezni pri izvođenju ovih radnji.

Sažetak bezbednosnog profila

U kliničkim ispitivanjima sprovedenim kod pacijenata sa blagom do teškom demencijom, u koja su bila uključena 1784 pacijenta koji su uzimali memantin i 1595 pacijenata koji su primali placebo, ukupna učestalost neželjenih dejstava kod pacijenata koji su uzimali memantin nije se razlikovala od one kod pacijenata koji su primali placebo; neželjena dejstva su obično bila blagog do umerenog intenziteta.

Najčešća neželjena dejstva, čija je učestalost u grupi koja je dobijala memantin bila veća od učestalosti u grupi koja je dobijala placebo bile su vrtoglavica (6,3% u odnosu na 5,6%), glavobolja (5,2% u odnosu na 3,9%), konstipacija (4,6% u odnosu na 2,6%), somnolencija (3,4% u odnosu na 2,2%) i hipertenzija (4,1% u

odnosu na 2,8%).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjena dejstva, navedena u tabeli ispod prikupljena su u kliničkim ispitivanjima i posle stavljanja leka u promet. U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Neželjena dejstva su navedena prema klasama sistema organa i prema učestalosti rangiranoj na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10 000 do

< 1/1000), veoma retko (< 1/10 000), nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).

1 Halucinacije su većinom zapažene kod pacijenata sa teškom Alchajmerovom bolešću.

2 Izolovani slučajevi prijavljeni su u postmarketinškom periodu praćenja.

Alchajmerova bolest je povezana sa depresijom, suicidalnim mislima i suicidom. U postmarketinškom periodu praćenja ovi događaji su bili registrovani kod pacijenata koji su bili na terapiji memantinom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškom periodu praćenja dostupne su ograničene informacije vezane za predoziranje.

Simptomi:

Predoziranje relativno velikim dozama (200 mg, odnosno 105 mg dnevno, tokom 3 dana) dovode se u vezu sa simptomima kao što su umor, slabost, i/ili dijareja, ili su simptomi izostali.

U slučajevima predoziranja kod kojih je doza bila manja od 140 mg, ili nije bila poznata, kod pacijenata se javljaju simptomi u vezi sa centralnim nervnim sistemom (konfuzija, pospanost, somnolencija, vrtoglavica, agitacija, agresija, halucinacije, poremećaj hoda) i/ili u vezi sa gastrointestinalnim traktom (povraćanje i dijareja).

U najtežem slučaju predoziranja, pacijent je preživeo oralni unos ukupno 2000 mg memantina, uz znake trovanja centralnog nervnog sistema (koma u trajanju od 10 dana, uz kasniju pojavu diplopije i agitacije). Pacijent je primio simptomatsku terapiju i primenjena je plazmafereza. Pacijent se oporavio bez trajnih posledica.

U drugom slučaju težeg predoziranja pacijent je takođe preživeo i oporavio se. Pacijent je primio dozu od 400 mg memantina oralno. Manifestovali su se simptomi trovanja centralnog nervnog sistema (nemir,

psihoza, vizuelne halucinacije, prokonvulzivno stanje, somnolencija, stupor i gubitak svesti).

Terapija:

U slučaju predoziranja, terapija treba da bude simptomatska. Ne postoji specifičan antidot za slučaj intoksikacije ili predoziranja. Primenjuju se standardne kliničke procedure za uklanjanje leka, kao što su gastrična lavaža, primena medicinskog uglja (prekid potencijalne enterohepatičke recirkulacije), acidifikacija urina, forsirana diureza.

U slučaju pojave simptoma i znakova preterane stimulacije centralnog nervnog sistema, treba pažljivo razmotriti adekvatno simptomatsko lečenje.