Pregabalin Viatris 150mg kapsula, tvrda
- pregabalin
- A+A1
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Pregabalin 150mg
Neuropatski bol
Lek Pregabalin Mylan je namenjen za terapiju perifernog i centralnog neuropatskog bola kod odraslih.
Epilepsija
Lek Pregabalin Mylan se primenjuje kao adjuvantna terapija parcijalnih konvulzija kod odraslih, sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Lek Pregabalin Mylan je namenjen za terapiju generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) kod odraslih.
Doziranje
Doza se kreće u rasponu od 150 do 600 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze.
Neuropatski bol
Lečenje pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300
mg dnevno posle intervala od 3 do7 dana, a ukoliko je potrebno, do maksimalne doze od 600 mg dnevno posle dodatnog intervala od 7 dana.
Epilepsija
Lečenje pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno nakon nedelju dana. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Raspon doza iznosi od 150 do 600 mg dnevno, podeljeno u dve ili tri pojedinačne doze. Potrebu za terapijom treba redovno ponovno procenjivati.
Početna doza pregabalina može biti 150 mg dnevno. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno nakon perioda od nedelju dana. Nakon perioda od još jedne nedelje, doza se može povećati na 450 mg dnevno. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.
Ukoliko odgovarajuću dozu leka nije moguće postići kapsulama od 75 mg i 150 mg treba koristiti odgovarajući lek dostupan na tržištu Republike Srbije.
Prekid primene pregabalina
U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, ukoliko je neophodan prekid terapije pregabalinom, preporučuje se postepeno ukidanje u toku najmanje 1 nedelje, nezavisno od indikacije (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Posebne populacije
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije primarno putem renalne ekskrecije u nepromenjenom obliku. Pošto je klirens pregabalina direktno proporcionalan sa klirensom kreatinina (videti odeljak 5.2), smanjenje doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega mora biti individualizovano prema vrednostima klirensa kreatinina (CLcr), kao što je navedeno u Tabeli 1, uz pomoć sledeće formule:
1,23 ·[140 –uzrast(godine)] x telesna masa kg
CLcr(mL/min) =koncentracija kreatinina u serumu mikromol / L
(x 0,85 za žene)
Pregabalin se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom (50% leka za 4 sata). Za pacijente na hemodijalizi dnevnu dozu pregabalina treba prilagoditi na osnovu funkcije bubrega. Uz dnevnu dozu, treba dati dopunsku dozu odmah nakon četvorosatnog postupka hemodijalize (videti Tabelu 1).
Tabela 1. Prilagođavanje doze pregabalina na osnovu funkcije bubrega
| Klirens kreatinina (CLcr) (mL/min) | Ukupna dnevna doza pregabalina | Režim doziranja | |
| Početna doza (mg/dan) | Maksimalna doza (mg/dan) | ||
| ≥ 60 | 150 | 600 | 2 ili 3 puta dnevno |
| ≥ 30 - <60 | 75 | 300 | 2 ili 3 puta dnevno |
| ≥ 15 - <30 | 25-50 | 150 | 1 ili 2 puta dnevno |
| <15 | 25 | 75 | 1 put dnevno |
| Dopunska doza nakon hemodijalize (mg) | |||
| 25 | 100 | 1 pojedinačna doza + | |
Ukupna dnevna doza (mg/dan) treba da bude podeljena prema režimu doziranja kako bi se odredili mg/dozi
+ Dopunska doza je pojedinačna dodatna doza
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene leka Pregabalin Mylan kod dece mlađe od 12 godina i adolescenata (uzrasta 12-17 godina) nije ustanovljena. Podaci koji su trenutno dostupni su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali se na osnovu njih ne mogu dati preporuke o doziranju.
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata može se zahtevati smanjenje doze pregabalina usled smanjenja funkcije bubrega (videti: Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega).
Način primene
Lek Pregabalin Mylan se može uzimati sa sa hranom ili bez nje. Lek Pregabalin Mylan je namenjen samo za oralnu upotrebu.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Reakcije kože
Retko su prijavljene teške neželjene reakcije kože (engl. Severe cutaneous adverse reactions, SCAR) povezane sa terapijom pregabalinom, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu (engl. toxic epidermal necrolysis, TEN), koje mogu biti opasne po život ili sa smrtnim ishodom. U trenutku propisivanja leka, pacijente je potrebno savetovati o znacima i simptomima i pažljivo ih pratiti zbog pojave reakcija kože. U slučaju pojave znakova i simptoma koji ukazuju na ove reakcije, potrebno je odmah obustaviti terapiju pregabalinom i razmotriti odgovarajuću drugu terapiju.
Pacijenti sa dijabetesom
U saglasnosti sa trenutnom kliničkom praksom, pojedinim pacijentima sa dijabetesom kod kojih dolazi do povećanja telesne mase tokom lečenja pregabalinom, može biti potrebno prilagoditi terapiju hipoglikemijskim lekovima.
Reakcije preosetljivosti
Tokom postmarketinškog praćenja pregabalina prijavljena je pojava reakcija preosetljivosti, uključujući slučajeve angioedema. Upotrebu pregabalina treba odmah prekinuti ukoliko se pojave simptomi angioedema, kao što su oticanje lica, područja oko usta ili gornjih disajnih puteva.
Vrtoglavica, pospanost, gubitak svesti, konfuzija i mentalni poremećaji
Tokom terapije pregabalinom javljaju se vrtoglavica i pospanost, što može povećati pojavu zadesnih povreda (padova) kod starije populacije. U postmarketinškim studijama prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, konfuzije i mentalnih poremećaja. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok se ne upoznaju sa potencijalnim dejstvima leka.
Dejstva povezana sa vidom
U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom terapije. U kliničkim studijama u kojima su sprovedena oftalmološka testiranja, učestalost pojave smanjene oštrine vida i promene vidnog polja bila je veća kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo; učestalost pojavljivanja promena na očnom dnu bila je veća kod pacijenata koji su primali placebo (videti odeljak 5.1).
Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je pojava neželjenih reakcija na čulo vida koje obuhvataju gubitak vida, zamućenje vida ili druge promene oštrine vida, od kojih su mnoge bile prolazne. Prekid terapije pregabalinom može dovesti do povlačenja ili poboljšanja tih simptoma.
Insuficijencija bubrega
Prijavljeni su slučajevi insuficijencije bubrega, a prekid terapije pregabalinom je u nekim slučajevima pokazao da su ove neželjene reakcije reverzibilne.
Obustavljanje istovremene primene drugih antiepileptika
Nema dovoljno podataka o obustavljanju istovremene primene drugih antiepileptika, posle postizanja kontrole epileptičkih napada sa pregabalinom kao dodatnim lekom, a u cilju prelaska na monoterapiju pregabalinom.
Simptomi obustave
Nakon prekida kratkotrajnog i dugotrajnog lečenja pregabalinom kod nekih pacijenata opaženi su simptomi obustave primene leka (withdrawal symptoms). Zabeleženi su sledeći događaji: nesanica, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, nervoza, depresija, bol, konvulzije, hiperhidroza i vrtoglavica, koji upućuju na fizičku zavisnost. Pacijenta treba o tome obavestiti na početku lečenja.
Moguća je pojava konvulzija, uključujući status epilepticus i grand mal konvulzije, u toku upotrebe ili ubrzo nakon prestanka terapije pregabalinom.
Što se tiče prekida dugotrajnog lečenja pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu dozno zavisni.
Kongestivna srčana insuficijencija
U postmarketinškom praćenju bilo je prijava o pojavi kongestivne srčane insuficijencije kod nekih pacijenata koji su primali pregabalin. Ove reakcije su najčešće primećene kod starijih kardiovaskularno kompromitovanih pacijenata tokom terapije pregabalinom za indikaciju neuropatskog bola. Kod ovih pacijenata, pregabalin treba uzimati sa oprezom. Prekid primene pregabalina može dovesti do povlačenja ovih reakcija.
Lečenje centralnog neuropatskog bola koji je posledica povrede kičmene moždine
Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija centralnog nervnog sistema i naročito pospanost. To se može pripisati aditivnom dejstvu zbog istovremene primene drugih lekova (npr. spazmolitika) koji su potrebni za terapiju ovog poremećaja. To treba uzeti u obzir kod propisivanja pregabalina za lečenje ovog poremećaja.
Respiratorna depresija
Prijavljena je teška respiratorna depresija povezana sa upotrebom pregabalina. Pacijenti sa kompromitovanom respiratornom funkcijom, respiratornim ili neurološkim oboljenjem, oštećenom funkcijom bubrega, kao i oni koji su na istovremenoj terapiji depresorima CNS-a i starije osobe, mogu biti izložene većem riziku od pojave te teške neželjene reakcije. Kod ovih pacijenata može biti potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2)
Suicidalne ideje i ponašanje
Suicidalne ideje i ponašanje je prijavljeno kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima kod nekoliko indikacija. Meta analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičnim lekovima je takođe pokazala malo povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika i dostupni podaci ne isključuju mogućnost za povećan rizik i kod upotrebe pregabalina.
Zbog toga treba pratiti pacijente zbog pojave znakova suicidalnih ideja i ponašanja i razmotriti primenu odgovarajuće terapije. Savetuje se pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja i ponašanja.
Smanjenje funkcije donjeg dela gastrointestinalnog trakta
U toku postmarketinškog praćenja prijavljeni su događaji povezani sa smanjenjem funkcije donjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. opstrukcija creva, paralitički ileus, konstipacija) prilikom istovremene primene pregabalina sa lekovima koji mogu da izazovu konstipaciju, kao što su opioidni analgetici. Kada se pregabalin i opioidi primenjuju u kombinaciji, mogu se razmotriti mere za sprečavanje pojave konstipacije (posebno kod žena i starijih pacijenata).
Istovremena upotreba sa opioidima
Savetuje se oprez pri propisivanju pregabalina istovremeno sa opioidima zbog rizika od depresije CNS -a (videti odeljak 4.5). Jedna kontrolisana studija slučaja (engl. case-control study) sa pacijenatima koji su uzimali opioide, pokazala je da je kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i neki opioid, povećan rizik od smrtnog ishoda povezanog sa opioidima, u poređenju sa onima koji su uzimali samo opioid (prilagođeni odnos verovatnoća (engl. adjusted odds ratio, aOR), 1,68 [95% CI, 1,19 – 2,36]). Ovaj povećani rizik je primećen prilikom primene malih doza pregabalina (≤ 300 mg, aOR 1,52 [95% CI, 1,04 - 2,22]) i postojala je tendencija povećavanja rizika prilikom primene velikih doza pregabalina (> 300 mg, aOR 2,51 [95% CI 1,24 - 5,06]).
Pogrešna upotreba, potencijal za zloupotrebu ili zavisnost
Prijavljeni su slučajevi pogrešne upotrebe leka, zloupotrebe leka i zavisnosti. Potreban je oprez pri primeni leka kod pacijenata sa istorijom zloupotrebe supstanci koje izazivaju zavisnost i takve pacijente treba pratiti kako bi se uočili simptomi pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti od pregabalina (prijavljeni su slučajevi razvoja tolerancije, povećanja doze i kompulzivne potrebe za lekom).
Encefalopatija
Prijavljeni su slučajevi encefalopatije, uglavnom kod pacijenata sa postojećim stanjima koja mogu da izazovu encefalopatiju.
Žene u reproduktivnom periodu/kontracepcija
Upotreba pregabalina u prvom trimestru trudnoće može izazvati velike urođene mane kod nerođenog deteta. Lek Pregabalin Mylan se ne treba koristiti tokom trudnoće osim ako je korist za majku jasno veća od potencijalnog rizika za fetus. Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivnu kontracepciju tokom lečenja (videti odeljak 4.6).
Sadržaj natrijuma
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po kapsuli, tako da je suštinski „bez natrijuma“.
Budući da se pregabalin pretežno izlučuje nepromenjen u urinu, da je metabolizam ovog leka kod ljudi zanemarljiv (< 2% doze se otkriva u urinu u obliku metabolita), da ne inhibira metabolizam lekova in vitro i ne vezuje se ni za proteine plazme, malo je verovatno da može izazvati ili biti podložan farmakokinetičkim interakcijama.
In vivo studije i populaciona farmakokinetička analiza
U skladu sa prethodno navedenim, u in vivo studijama nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke interakcije između pregabalina i fenitoina, karbamazepina, valproinske kiseline, lamotrigina, gabapentina, lorazepama, oksikodona ili etanola. Populaciona farmakokinetička analiza ukazuje da oralni antidijabetici, diuretici, insulin, fenobarbital, tiagabin i topiramat nemaju klinički značajan uticaj na klirens pregabalina.
Oralni kontraceptivi, noretisteron i/ili etinilestradiol
Istovremena upotreba pregabalina sa oralnim kontraceptivima noretisteronom i/ili etinilestradiolom ne utiče na farmakokinetiku ni jednog od ovih lekova u stanju ravnoteže.
Lekovi koji utiču na centralni nervni sistem
Pregabalin može da potencira dejstva etanola i lorazepama.
Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljene su pojava respiratorne insuficijencije, kome i smrti kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i opioide i/ili druge depresore centralnog nervnog sistema
(CNS-a). Izgleda da pregabalin ima aditivno dejstvo na oštećenje kognitivne i grube motorne funkcije izazvane oksikodonom.
Interakcije kod starijih osoba
Nisu sprovedene specifične studije farmakodinamskih interakcija kod starijih dobrovoljaca. Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.
Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija
Žene u reproduktivnom periodu moraju koristiti efektivne kontraceptivne mere tokom terapije (videti odeljak 4.4).
Trudnoća
Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).
Pokazalo se da pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova (videti odeljak 5.2). Pregabalin može proći kroz humanu placentu.
Glavne urođene malformacije
Podaci iz nordijske opservacijske studije na više od 2700 trudnoća izloženih pregabalinu tokom prvog trimestra pokazali su veću prevalencu velikih kongenitalnih malformacija (engl. major congenital malformations, MCM) među pedijatrijskom populacijom (živom ili mrtvorođenom) izloženu pregabalinu u poređenju sa neeksponiranom populacijom (5,9% u odnosu na 4,1%).
Rizik od MCM među pedijatrijskom populacijom izloženu pregabalinu tokom prvog trimestra bio je nešto veći u poređenju sa neeksponiranom populacijom (prilagođeni odnos prevalence i 95% interval poverenja: 1,14 (0,96-1,35)) i u poređenju sa populacijom izloženu lamotriginu (1,29 (1,01) –1,65)) ili duloksetinu (1,39
(1,07–1,82)).
Analize specifičnih malformacija su pokazale veći rizik od malformacija nervnog sistema, oka, orofacijalnih rascepa, urinarnih malformacija i genitalnih malformacija, ali su brojke bile male i procene neprecizne.
Lek Pregabalin Mylan ne treba koristiti u trudnoći, osim ukoliko je to neophodno (korist za majku jasno prevazilazi potencijalni rizik za plod).
Dojenje
Pregabalin se izlučuje u mleku kod ljudi (videti odeljak 5.2). Dejstvo pregabalina na novorođenčad/odojčad nije poznato. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija pregabalinom mora se doneti, uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije pregabalinom za majku.
Plodnost
Nisu dostupni klinički podaci o dejstvima pregabalina na plodnost žena.
U kliničkim ispitivanjima koja su procenjivala dejstvo pregabalina na pokretljivost spermatozoida, zdravi muški ispitanici su bili izloženi pregabalinu u dozama od 600 mg na dan. Nakon 3 meseca terapije, nisu uočena dejstva na pokretljivost spermatozoida.
Ispitivanje plodnosti na ženkama pacova je pokazala neželjena dejstva na proces reprodukcije. Ispitivanje plodnosti na mužjacima pacova su pokazale neželjena dejstva na reprodukciju i razvoj. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat (videti odeljak 5.3).
Lek Pregabalin Mylan može da ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Lek Pregabalin Mylan može da izazove vrtoglavicu i pospanost i samim tim može da
utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje da ne upravljaju vozilima ili složenim mašinama, niti da se bave potencijalno opasnim aktivnostima sve dok se ne utvrdi da li terapija utiče na njihove sposobnosti da obavljaju ove poslove.
Kliničkim programom ispitivanja pregabalina obuhvaćeno je preko 8900 pacijenata koji su izloženi pregabalinu, od kojih je preko 5600 učestvovalo u dvostruko slepim, kontrolisanim studijama uz primenu placeba. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su bile vrtoglavica i pospanost. Neželjene reakcije su obično bile blagog do umerenog intenziteta. U svim kontrolisanim studijama, učestalost prekida terapije usled neželjenih reakcija iznosila je 12% za pacijente koji su dobijali pregabalin i 5% za pacijente koji su primali placebo. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije kod pacijenata u grupi koji su lečeni pregabalinom bili su vrtoglavica i pospanost.
U tabeli 2 u nastavku, navedene su sve neželjene reakcije koje su se javile sa većom učestalošću u odnosu na placebo i kod više od jednog pacijenta, klasifikovane prema klasi sistema organa i učestalosti pojavljivanja: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do
<1/1000), veoma retko (< 1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj grupi prema učestalosti, neželjena dejstva navedena su od najozbiljnijih do najblažih.
Navedene neželjene reakcije takođe mogu biti povezane sa postojećim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.
Kod lečenja centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija CNS-a i naročito somnolencije (videti odeljak 4.4).
Dodatne reakcije dobijene iz postmarketinškog iskustva su uključene u tabeli u nastavku (italic).
Tabela 2. Neželjene reakcije pregabalina
| Klasa sistema organa Neželjene reakcije |
| Infekcije i infestacijeČesto Nazofaringitis |
| Poremećaji krvi i limfnog sistemaPovremeno Neutropenija |
| Poremećaji imunskog sistemaPovremeno PreosetljivostRetko Angioedem, alergijske reakcije |
| Poremećaji metabolizma i ishraneČesto Povećanje apetitaPovremeno Anoreksija, hipoglikemija |
| Psihijatrijski poremećajiČesto Euforija, konfuzija, razdražljivost, dezorijentacija, nesanica, smanjenje libidaPovremeno Halucinacije, napad panike, nemir, agitacija, depresija, depresivno raspoloženje, porast raspoloženja, agresija, promene raspoloženja, depersonalizacija, poteškoće sa izražavanjem, neuobičajeni snovi, povećanje libida, anorgazmija, apatija DezinhibicijaRetko |
| Poremećaji nervnog sistema |
| Klasa sistema organa Neželjene reakcije |
| Veoma često Vrtoglavica, pospanost, glavoboljaČesto Ataksija, poremećaj koordinacije, tremor, dizartrija, amnezija, poremećaj pamćenja, poremećaj pažnje, parestezija, hipoestezija, sedacija, poremećaj ravnoteže, letargijaPovremeno Sinkopa, stupor, mioklonus, gubitak svesti, psihomotorna hiperaktivnost, diskinezija, posturalna vrtoglavica, intencioni tremor, nistagmus, kognitivni poremećaji, poremećaj mentalnih sposobnosti, poremećaj govora, hiporefleksija, hiperestezija, osećaj žarenja, ageuzija, osećaj slabostiRetko Konvulzije, parosmija, hipokinezija, disgrafija, parkinsonizam |
| Poremećaji okaČesto Zamućen vid, diplopijaPovremeno Gubitak perifernog vida, poremećaji vida, otok oka, suženje vidnog polja, smanjena oštrina vida, bol u oku, astenopija, fotopsija, suvo oko, pojačano suzenje, iritacija okaRetko Gubitak vida, keratitis, oscilopsija, izmenjena percepcija dubine, midrijaza, strabizam, vizuelna svetlina |
| Poremećaji uha i labirintaČesto VertigoPovremeno Hiperakuzija |
| Kardiološki poremećajiPovremeno Tahikardija, atrioventrikularni blok prvog stepena, sinusna bradikardija, kongestivna srčana insuficijencijaRetko Produženje QT intervala, sinusna tahikardija, sinusna aritmija |
| Vaskularni poremećajiPovremeno Hipotenzija, hipertenzija, naleti vrućine, naleti crvenila, hladnoćaperifernih delova tela |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećajiPovremeno Dispnea, epistaksa, kašalj, nazalna kongestija, rinitis, hrkanje, suvoća sluzokože nosaRetko Plućni edem, stezanje u grluNepoznato Respiratorna depresija |
| Gastrointestinalni poremećajiČesto Povraćanje, mučnina, konstipacija, dijareja, flatulencija, distenzija abdomena, suvoća ustaPovremeno Gastroezofagealna refluksna bolest, pojačano lučenje pljuvačke, hipoestezija oralne sluzokožeRetko Ascites, pankreatitis, otok jezika, disfagijaHepatobilijarni poremećajiPovremeno Povećane vrednosti enzima jetre*Retko ŽuticaVeoma retko Insuficijencija jetre, hepatitis |
| Poremećaji kože i potkožnog tkivaPovremeno Papularni osip, urtikarija, pojačano znojenje, svrabRetko Stevens Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, hladan znoj |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkivaČesto Grčevi u mišićima, artralgija, bol u leđima, bol u ekstremitetima, cervikalni spazamPovremeno Otoci zglobova, mialgija, trzaji mišića, bol u vratu, ukočenost mišića |
| Klasa sistema organa Neželjene reakcije |
| Retko Rabdomioliza |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistemaPovremeno Inkontinencija urina, dizurijaRetko Insuficijencija bubrega, oligurija, retencija urina |
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojkiČesto Erektilna disfunkcijaPovremeno Seksualna disfunkcija, odložena ejakulacija, dismenoreja, bolovi u dojkamaRetko Amenoreja, iscedak iz dojki, uvećanje dojki, ginekomastija |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primeneČesto Periferni edem, edem, nepravilan hod, pad, osećaj pijanstva, neuobičajeni osećaji, zamorPovremeno Generalizovani edem, otok lica, stezanje u grudima, bol, pireksija,žeđ, jeza, astenija |
| IspitivanjaČesto Povećana telesna masaPovremeno Povećane vrednosti kreatinin fosfokinaze u krvi, hiperglikemija, smanjen broj trombocita, povećane koncentracije kreatinina u krvi, smanjena koncentracija kalijuma u krvi, smanjena telesna masaRetko Smanjenje broja belih krvnih zrnaca |
*povećane vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST)
Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije pregabalinom kod nekih pacijenata opaženi su simptomi obustave primene leka (engl. withdrawal symptoms). Zabeležene su sledeće reakcije: nesanica, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, konvulzije, nervoza, depresija, bol, hiperhidroza i vrtoglavica, koji upućuju na fizičku zavisnost. Pacijenta o tome treba obavestiti na početku terapije.
Što se tiče prekida dugotrajnog lečenja pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu povezani sa dozom.
Pedijatrijska populacija
Bezbednosni profil pregabalina, praćen u pet pedijatrijskih studija kod pacijenata sa parcijalnim konvulzijama sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje (12 nedelja duga studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta 4 do 16 godina, n=295; 14 dana duga studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine, n=175; (farmakokinetička studija i studija podnošljivosti, n=65; i dve jednogodišnje otvorene studije praćenja bezbednosti, n=54 i n=431) bio je sličan posmatranom u studiji kod odraslih pacijenta sa epilepsijom. Najčešći neželjeni događaji posmatrani u 12 nedelja dugoj studiji sa pregabalinom bili su pospanost, pireksija, infekcije gornjeg respiratornog trakta, povećan apetit, povećana telesna masa i nazofaringitis. Najčešći neželjeni događaji uočeni u 14 dana dugoj studiji terpije pregabalinom su bili pospanost, infekcija gornjih disajnih puteva i pireksija (videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Tokom postmarketinškog praćenja, najčešće prijavljene neželjene reakcije kod predoziranja pregabalinom uključuju pospanost, stanje konfuzije, agitaciju i nemir. Takođe su prijavljeni i konvulzije.
U retkim prilikama, prijavljeni su slučajevi kome. Terapija
Terapija predoziranja pregabalinom treba da obuhvati opšte suportivne mere i može uključiti hemodijalizu ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Farmakološki podaci - Pregabalin 150mg
Farmakoterapijska grupa: antiepileptici, ostali antiepileptici
ATC šifra: N03AX16
Aktivna supstanca, pregabalin, je analog gama-amino buterne kiseline [(S)-3-(aminometil)-5-metil heksanoična kiselina].
Mehanizam dejstva
Pregabalin se vezuje za pomoćnu subjedinicu (alfa2-delta protein) voltažno-zavisnih kalcijumovih kanala u centralnom nervnom sistemu.
Klinička efikasnost i bezbednost
Neuropatski bol
Efikasnost je pokazana u ispitivanjima kod pacijenata sa dijabetesnom neuropatijom, postherpetičnom neuralgijom i povredom kičmene moždine. Efikasnost nije ispitivana kod drugih modela neuropatskog bola.
Pregabalin je ispitivan u 10 kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima je primenjivan 2 puta dnevno, najviše do 13 nedelja i tri puta dnevno, najviše do 8 nedelja. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta dnevno i tri puta dnevno bili su slični.
U kliničkim ispitivanjima koja su trajala do 12 nedelja, i za periferni i za centralni neuropatski bol, smanjenje bola zapaženo je u toku prve nedelje i održavalo se tokom čitavog perioda lečenja.
U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima za periferni neuropatski bol 35% pacijenata lečenih pregabalinom i 18% pacijenata koji su primali placebo imalo je poboljšanje od 50% na skali procene bola. Za pacijente koji nisu osetili pospanost, ovo poboljšanje zapaženo je kod 33% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 18% pacijenata koji su primali placebo. Za pacijente koji su osetili pospanost, procenat onih koji su odgovorili na lečenje je bio 48% u grupi koja je primala pregabalin i 16% u grupi koja je primala placebo.
U kontrolisanom kliničkom ispitivanju za indikaciju centralni neuropatski bol, 22% pacijenata lečenih pregabalinom i 7% pacijenata koji su primali placebo je imalo poboljšanje od 50% na skali procene bola.
Epilepsija
Adjuvantna terapija
Pregabalin je ispitivan u 3 kontrolisana klinička ispitivanja u trajanju od 12 nedelja, sa režimom doziranja dva puta dnevno ili tri puta dnevno. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta dnevno i tri puta dnevno bili su slični.
Smanjenje učestalosti konvulzija zapaženo je od prve nedelje.
Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost pregabalina kao dodatne terapije za lečenje epilepsije kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 12 godina i adolescenata nisu utvrđene. U studiji koja je ispitiviala farmakokinetiku i podnošljivost kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 16 godina (n=65) sa parcijalnim napadima, neželjeni događaji su bili slični onima koji su primećeni kod odraslih. Rezultati placebom kontrolisane studije u trajanju od 12 nedelja koja je uključivala 295 pedijatrijskih pacijenata, uzrasta od 4 do 16 godina i placebo kontrolisane studije u trajanju od 14 dana koja je uključivala 175 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine, sprovedenih radi procene efikasnosti i bezbednosti pregabalina kao dodatne terapije za lečenje parcijalnih napada, i dve jednogodišnje, otvorene studije bezbednosti kod 54 i 431 pedijatrijskog pacijenta, uzrasta od 3 meseca do 16 godina sa epilepsijom, ukazuju da su neželjeni događaji pireksija i infekcije gornjeg respiratornog trakta primećeni češće nego u studijama sprovedenim na odraslim pacijentima sa epilepsijom (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.2).
U placebo kontrolisanoj studiji u trajanju od 12 nedelja, pedijatrijskim pacijentima (uzrasta od 4 do 16 godina) je dat pregabalin u dozi 2,5 mg/kg/dan (maksimalno 150 mg/dan), pregabalin u dozi 10 mg/kg/dan (maksimalno 600 mg/dan) ili placebo. Procenat ispitanika sa najmanje 50%-tnom redukcijom parcijalnih napada u poređenju sa početnim bio je 40,6% ispitanika koji su primali pregabalin u dozi od 10 mg/kg/dan (p=0,0068 u poređenju sa placebo grupom), 29,1% ispitanika lečenih pregabalinom u dozi 2,5 mg/kg/dan (p=0,2600 u poređenju sa placebo grupom) i 22,6% ispitanika u grupi koja je primala placebo.
U placebo kontrolisanoj studiji u trajanju od 14 dana, pedijatrijskim pacijentima (uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine) ja dat pregabalin u dozi od 7 mg/kg/dan, pregabalin u dozi od 14 mg/kg/dan ili placebo. Medijane učestalosti napada tokom 24 sata na početku ispitivanja i prilikom poslednje posete su iznosile 4,7 i 3,8 za pacijente koji su primali pregabalin u dozi od 7 mg/kg/dan, 5,4 i 1,4 za pacijente koji su primali pregabalin u dozi od 14 mg/kg/dan i 2,9 i 2,3 za pacijente koji su primali placebo. Primena pregabalina u dozi od 14 mg/kg/dan značajno je smanjila logaritamski transformisanu učestalost parcijalnih napada u odnosu na placebo (p=0,0223); primena pregabalina u dozi od 7 mg/kg/dan nije dovela do poboljšanja u poređenju sa placebom.
U placebo kontrolisanoj studiji u trajanju od 12 nedelja, kod ispitanika sa primarno generalizovanim tonično- kloničnim napadima, 219 ispitanika (uzrasta od 5 do 65 godina, od kojih je 66 bilo uzrasta od 5 do 16 godina) primalo je pregabalin u dozi od 5 mg/kg/dan (maksimalno 300 mg/dan), pregabalin u dozi od 10 mg/kg/dan (maksimalno 600 mg/dan) ili placebo kao dodatnu terapiju. Procenat ispitanika sa najmanje 50%- tnom redukcijom primarno generalizovanih tonično-kloničnih napada je bio 41,3% u grupi koja je primala pregabalin u dozi od 5 mg/kg/dan, 38,9% u grupi koja je primala pregabalin u dozi od 10 mg/kg/dan i 41,7% u grupi koja je primala placebo.
Monoterapija (novodijagnostikovani pacijenti)
Pregabalin je ispitivan u jednom kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 56 nedelja sa režimom doziranja dva puta dnevno. Pregabalin nije postigao neinferiornost u poređenju sa lamotriginom u odnosu na parametar efikasnosti - odsustvo epileptičkog napada u toku 6 meseci. Pregabalin i lamotrigin su pokazali sličan profil bezbednosti i podnošljivosti.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Pregabalin je ispitivan u 6 kontrolisanih ispitivanja, koja su trajala 4-6 nedelja, u jednom ispitivanju kod starijih pacijenata u trajanju od 8 nedelja i jednom dugotrajnom ispitivanju prevencije relapsa sa dvostruko slepom fazom prevencije relapsa, u trajanju od 6 meseci.
Ublažavanje simptoma generalizovanog anksioznog poremećaja, prema skali HAM-A (engl. Hamilton Anxiety Rating Scale) zapaženo je u toku prve nedelje.
U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (trajanje 4-8 nedelja) 52% pacijenata lečenih pregabalinom i 38% pacijenata koji su primali placebo je na kraju ispitivanja imalo najmanje 50%-tno poboljšanje ukupnog rezultata na HAM-A skali u odnosu na početne vrednosti.
U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila nastavljanjem terapije.
U oftalmološkom testiranju u sklopu kontrolisanih kliničkih ispitivanja (uključujući testiranje oštrine vida, formalno ispitivanje vidnog polja i pregled dilatiranog očnog dna) bilo je obuhvaćeno preko 3600 pacijenata. Kod ovih pacijenata, smanjenje oštrine vida zabeleženo je kod 6,5% pacijenata lečenih pregabalinom i 4,8% pacijenata koji su primali placebo. Promene vidnog polja zabeležene su kod 12,4% pacijenata lečenih pregabalinom i 11,7% pacijenata koji su primali placebo. Promene na očnom dnu primećene su kod 1,7% pacijenata lečenih pregabalinom i 2,1% pacijenata koji su primali placebo.
Farmakokinetika pregabalina u stanju ravnoteže je slična kod zdravih dobrovoljaca, pacijenata sa epilepsijom koji primaju antiepileptike i pacijenata sa hroničnim bolom.
Resorpcija
Pregabalin se brzo resorbuje kada se primeni u stanju gladovanja i dostiže maksimalne koncentracije u plazmi u roku od 1 sat nakon primene jedne ili više doza leka. Procenjuje se da bioraspoloživost pregabalina posle oralne primene iznosi ≥ 90% i ne zavisi od doze. Posle ponovljene primene, stanje ravnoteže postiže se u roku od 24 do 48 sati. Kada se pregabalin uzima sa hranom smanjuje se stepen resorpcije što dovodi do smanjenja Cmax za približno 25-30% i odlaže tmax za približno 2,5 sata. Primena pregabalina sa hranom, međutim, nema klinički značajan uticaj na stepen resorpcije pregabalina.
Distribucija
U pretkliničkim studijama, pokazano je da pregabalin prolazi krvno-moždanu barijeru kod miševa, pacova i majmuna. Pokazano je da pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova i prisutan je u mleku pacova u laktaciji. Kod ljudi, volumen distribucije pregabalina posle oralne primene iznosi približno 0,56 L/kg. Pregabalin se ne vezuje za proteine plazme.
Biotransformacija
Metabolizam pregabalina kod ljudi je zanemarljiv. Nakon doze pregabalina obeleženog radioaktivnim izotopom, približno 98% radioaktivnosti otkrivene u urinu poticalo je od nepromenjenog pregabalina. Glavni metabolit pregabalina, N-metil derivat pregabalina, nađen je u urinu i predstavlja 0,9% doze. U pretkliničkim studijama, nije bilo znakova racemizacije S-enantiomera u R-enantiomer pregabalina.
Eliminacija
Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije uglavnom putem bubrega u nepromenjenom obliku. Prosečno poluvreme eliminacije pregabalina iznosi 6,3 sata. Klirens u plazmi i renalni klirens pregabalina su direktno srazmerni klirensu kreatinina (videti odeljak 5.2: Oštećenje funkcije bubrega).
Neophodno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Linearnost/nelinearnost
Farmakokinetika pregabalina je linearna u preporučenom rasponu dnevnih doza. Interindividualna varijabilnost farmakokinetike pregabalina je mala (<20%). Iz podataka dobijenih na osnovu primene jednokratne doze može se predvideti farmakokinetika višestrukih doza. Zbog toga, nema potrebe za rutinskim praćenjem koncentracije pregabalina u plazmi.
Pol
Klinička ispitivanja ukazuju da pol nema klinički značajan uticaj na koncentracije pregabalina u plazmi.
Oštećenje funkcije bubrega
Klirens pregabalina je direktno srazmeran klirensu kreatinina. Dodatno, pregabalin se efikasno uklanja iz plazme pomoću hemodijalize (nakon 4 sata hemodijalize, terapijske koncentracije pregabalina u plazmi smanjuju se za približno 50%). Kako je eliminacija putem bubrega glavni put eliminacije, potrebno je smanjiti dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i dati dopunsku dozu nakon hemodijalize (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Oštećenje funkcije jetre
Nisu sprovedene specifične farmakokinetičke studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Pošto se pregabalin samo neznatno metaboliše i uglavnom se izlučuje nepromenjen u urinu, ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre može značajno da promeni koncentracije pregabalina u plazmi.
Pedijatrijska populacija
Farmakokinetika pregabalina je procenjivana u studiji koja je ispitivala farmakokinetiku i podnošljivost kod pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom (uzrasna grupa: od 1 do 23 meseca, od 2 do 6 godina, od 7 do 11 godina i od 12 do 16 godina) sa dozama od 2,5; 5; 10 i 15 mg/kg dnevno.
Uopšteno, nakon oralne primene pregabalina, natašte, kod pedijatrijskih pacijenata, vreme potrebno za postizanje maksimalne koncentracije leka u plazmi je bilo slično u svim uzrasnim grupama i iznosilo je 30 minuta do 2 sata nakon doze.
Parametri Cmax i PIK za pregabalin su se linearno povećavali sa povećanjem doze u okviru svake uzrasne grupe. Vrednost PIK je bio manja za 30% kod pedijatrijskih pacijenata sa telesnom masom manjom od 30 kg zbog povećanog klirensa prilagođenog telesnoj masi od 43% kod ovih pacijenata, u poređenju sa pacijentima telesne mase ≥30 kg.
Terminalno poluvreme eliminacije pregabalina je u proseku otprilike 3 do 4 sata kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta do 6 godina i od 4 do 6 sati kod onih uzrasta od 7 godina i starijih.
Populacione farmakokinetičke analize su pokazale da je klirens kreatinina bio značajna kovarijabla klirensa pregabalina nakon oralne primene, telesna masa je bila značajna kovarijabla prividnog volumena distribucije pregabalina nakon oralne primene, a ovi odnosi su bili slični kod pedijatrijskih i odraslih pacijenata.
Farmakokinetika pregabalina kod pacijenata mlađih od 3 meseca nije ispitivana (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.1). Stariji pacijenti
Sa starenjem se klirens pregabalina smanjuje. Ovo smanjenje klirensa pregabalina primenjenog oralno u
skladu je sa smanjenjem klirensa kreatinina povezanim sa starenjem. Smanjenje doze pregabalina može biti neophodno kod pacijenata kod kojih je funkcija bubrega kompromitovana usled starosti (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Majke koje doje
Farmakokinetika pregabalina primenjenog u dozi od 150 mg svakih 12 sati (300 mg dnevna doza) je procenjivana kod 10 žena u periodu dojenja, najmanje 12 nedelja nakon porođaja. Dojenje je imalo mali ili neznatan uticaj na farmakokinetiku pregabalina. Pregabalin se izlučivao u majčino mleko u koncentracijama koje su u proseku iznosile 76% koncentaracije leka u plazmi majke u stanju ravnoteže. Procenjena doza koja dospeva iz majčinog mleka u organizam odojčeta (uz pretpostavku da je dnevni unos mleka 150 mL/kg/dan) iznosila bi 0,31 mg/kg/dan kada majka prima dozu od 300 mg/dan, odnosno 0,62 mg/kg/dan kada majka prima maksimalnu dozu od 600 mg/dan. Ove procenjene doze iznose približno 7% od ukupne dnevne doze izražene u mg/kg koju majka prima.
Farmaceutski podaci - Pregabalin 150mg
Pregabalin Mylan, 75 mg, kapsule, tvrde
Sadržaj kapsule:
hidroksipropilceluloza (LH-21), niskosupstituisana; skrob, kukuruzni;
talk.
Tvrda želatinska kapsula No. 4: Sastav tela i kape kapsule: gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); titan-dioksid (E171);
eritrozin (E127); želatin;
voda, prečošćena;
natrijum-laurilsulfat.
Sastav mastila za štampu:
Šelak;
etanol, bezvodni; izopropilalkohol; butilalkohol; propilenglikol;
rastvor amonijaka, koncentrovan; kalijum-hidroksid;
gvožđe(III)-oksid, crni (E172).
Pregabalin Mylan, 150 mg, kapsule, tvrde
Sadržaj kapsule:
hidroksipropilceluloza (LH-21), niskosupstituisana; skrob, kukuruzni;
talk.
Tvrda želatinska kapsula No. 2:
Sastav tela kapsule:
titan-dioksid (E171); želatin.
Sastav kape kapsule:
gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); titan-dioksid (E171);
eritrozin (E127); želatin;
natrijum-laurilsulfat.
Sastav mastila za štampu:
šelak;
etanol, bezvodni; izopropilalkohol; butilalkohol; propilenglikol;
rastvor amonijaka, koncentrovan; kalijum-hidroksid;
gvožđe(III)-oksid, crni (E172).
Unutrašnje pakovanje leka je blister (PVC/PVDC-Al) deljiv na pojedinačne doze koji sadrži 14 kapsula,
tvrdih.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 4 blistera deljiva na pojedinačne doze sa po 14 kapsula, tvrdih (ukupno 56 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.