Zephir 20mcg+240mcg prašak za inhalaciju, tvrda kapsula

Lek Zephir je indikovan za primenu u redovnoj terapiji astme kod odraslih, u slučaju kada je opravdana primena kombinovanog preparata (dugodelujući beta-2-agonist (engl. long-acting beta-2-agonist, LABA) i inhalacioni kortikosteroid (engl. inhaled corticosteroid, ICS)) kod:

• pacijenata kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola simptoma primenom inhalacionih kortikosteroida i koji po potrebi uzimaju beta-2-agoniste

  ili:

• pacijenata kod kojih je već postignuta odgovarajuća kontrola simptoma inhalacionim

  kortikosteroidima i dugodelujućim beta-2-agonistima.

Lek Zephir se mora koristiti svakodnevno radi postizanja optimalne koristi, čak iako simptomi bolesti nisu prisutni.

Lek Zephir nije namenjen inicijalnoj terapiji astme. Doziranje leka Zephir je individualno i treba ga prilagoditi težini bolesti. Ovo treba uzeti u obzir ne samo kada se počinje sa terapijom kombinovanim preparatima, već i kada se prilagođava doza održavanja. Ako pacijent zahteva kombinaciju doza koje su različite od onih dostupnih u kombinovanom inhalatoru, potrebno je propisati odgovarajuće doze agonista beta-2-adrenergičkih receptora i/ili kortikosteroida, kao monokomponenti, u pojedinačnim inhalatorima.

Pacijenti treba da imaju redovne kontrole kod lekara, kako bi se osiguralo da primaju optimalnu terapiju i da je promena terapije moguća isključivo po savetu lekara. Dozu je potrebno titrirati do najmanje kojom se

održava efektivna kontrola simptoma. Jednom kada je kontrola simptoma astme postignuta, treba razmotriti da li pacijent treba da pređe samo na terapiju inhalacionim kortikosteroidom. Važno je da pacijenti, koji su prešli sa terapije kombinovanim preparatom na terapiju samo inhalacionim kortikosteroidom, budu redovno kontrolisani. Ako je potrebno dalje smanjivanje doze, mora se propisati drugi lek za oralnu inhalaciju.

Pacijentima treba da bude propisana jačina leka Zephir koja sadrži odgovarajuću dozu budesonida za terapiju njihove bolesti.

Lekari takođe treba da budu svesni da količina budesonida od 240 mikrograma sadržana u leku Zephir, dovodi do slične izloženosti leku u plućima kao i količina budesonida od 400 mikrograma, koja je sadržana u trrenutno postojećim formulacijama suvog praška za inhalaciju sa budesonidom (videti odeljak 5.2).

Lekari takođe treba da budu svesni da količina budesonida od 240 mikrograma sadržana u leku Zephir je približno ekvivalentna količini od 200 mikrograma flutikazon propionata, kao i da količina salmeterola od 20 mikrograma sadržana u leku Zephir je efikasna kao i količina salmeterola od 50 mikrograma, koja je sadržana u trenutno postojećim formulacijama suvog praška za inhalaciju sa salmeterolom (videti odeljak 5.2.).

Doziranje

Odrasli (18 godina i stariji)

Jedna inhalacija leka Zephir od 20 mikrograma/120 mikrograma * dva puta dnevno, ili jedna inhalacija leka Zephir od 20 mikrograma/240 mikrograma dva puta dnevno.

* Jačina leka Zephir 20 mikrograma/120 mikrograma nije registrovana na tržištu Republike Srbije.

Pacijentima treba savetovati da uvek pri sebi imaju odvojene bronhodilatatore sa brzim dejstvom za korišćenje u slučaju potrebe.

Kratkotrajna terapija lekom Zephir može biti inicijalna terapija održavanja kod odraslih sa umerenom perzistentnom astmom (definisani kao pacijenti sa dnevnim simptomima, svakodnevnom upotrebom lekova za brzo olakšavanje simptoma i umerenim do teškim ograničenjem protoka vazduha) kod kojih je hitna kontrola astme neophodna. U ovim slučajevima preporučena početna doza je 20 mikrograma salmeterola i 120 mikrograma budesonida dva puta dnevno*. Kada se postigne kontrola astme treba razmotriti da li pacijent treba da pređe samo na inhalacioni kortikosteroid. Redovan pregled ovakvih pacijenata je neophodan.

Pacijenti kod kojih je indikovana kombinacija kortikosteroida i dugodelujucih beta-agonista, a koji zahtevaju titriranje na manju dozu budesonida od one sadržane u leku Zephir od 20 mikrograma/120 mikrograma *, potrebno je prebaciti na drugu terapiju lekovima namenjenim za oralnu inhalaciju.

Jasna korist od primene leka Zephir u poređenju sa primenom samo inhalacionih kortikosteroida kao incijalne terapije održavanja nije pokazana, kada nedostaju jedan ili dva kriterijuma ozbiljnosti simptoma astme. Generalno, inhalacioni kortikosteroidi ostaju prva linija lečenja za većinu pacijenata. Lek Zephir nije namenjen za inicijalno lečenje pacijenata sa blagim oblikom astme. Lek Zephir jačine 20 mikrograma/120 mikrograma * nije prikladan kod odraslih sa teškim oblikom astme; preporučuje se uspostavljanje odgovarajuće doze inhalacionog kortikosteroida pre upotrebe bilo koje fiksne kombinacije kod pacijenata sa teškim oblikom astme.

* Jačina leka Zephir 20 mikrograma/120 mikrograma nije registrovana na tržištu Republike Srbije. Posebne grupe pacijenata

Stariji pacijenti (≥65 godina)

Nema potrebe za prilagođavanjem doze kod starijih pacijenata. Ipak, potrebno je obratiti pažnju tokom terapije, jer su informacije o efikasnosti i bezbeznosti primene leka Zephir kod ovih pacijenata ograničene.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre

Nema podataka o primeni leka Zephir kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega. Budući da se salmeterol i budesonid prvenstveno eliminišu iz krvi putem hepatičkog metabolizma, kod pacijanata sa teškom cirozom jetre moze se očekivati povećana izloženost.

Pacijenti sa repiratornim infekcijama

Dozu i potrebu za primenom inhalacionih kortikosteroida treba ponovo utvrditi kod pacijenata sa aktivnom ili inaktivnom plućnom tuberkulozom, gljivičnim i virusnim infekcijama disajnih puteva.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Zephir kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nije utvrđena. Nema podataka o primeni leka Zephir kod dece mlađe od 18 godina.

Način primene

Lek Zephir se koristiti isključivo za inhalacionu upotrebu. Lek Zephir, kapsule se ne smeju gutati.

Lek Zephir, inhalacioni prašak koristiti samo sa uređajem za inhalaciju koji se nalazi u pakovanju (videti odeljak 6.6).

Inhalator ima inspiracioni protok vazduha, što znači da udisajem kroz nastavak za usta, supstance ulaze sa udahnutim vazduhom u disajne puteve.

Pacijente treba obučiti kako da pravilno koriste inhalator (videti uputstvo za lek):

• Pacijent treba da pažljivo pročita uputstvo za upotrebu koje se nalazi u pakovanju zajedno sa inhalatorom.

• Pacijent treba da udahne snažno i duboko kroz nastavak za usta kako bi optimalna količina leka bila isporučena u pluća.

• Pacijent ne sme da izdiše kroz nastavak za usta.

• Pacijent treba da vrati poklopac na nastavak za usta nakon upotrebe.

• Pacijent treba da ispere usta vodom nakon inhalacije da bi se smanjio rizik od nastanka orofaringealne kandidijaze.

Preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Terapija astme

Terapiju astme treba postepeno uvoditi, a odgovor pacijenta treba pratiti klinički i putem testova funkcije pluća.

Lek Zephir nije namenjen za inicijalnu terapiju astme sve dok se ne utvrdi potreba za približnom dozom kortikosteroida. Pacijenti ne treba da započinju terapiju lekom Zephir tokom egzacerbacije astme ili ako imaju značajno ili akutno pogoršanje astme.

Kada se postigne kontrola simptoma astme, može se uzeti u obzir postepeno smanjenje doze leka Zephir. Važno je redovno pratiti pacijenta tokom smanjenja doze. Treba primeniti najmanju efektivnu dozu leka Zephir (videti odeljak 4.2).

Za vreme terapije lekom Zephir može doći do ozbiljnih neželjenih događaja vezanih za astmu i egzacerbacije astme. Pacijente treba savetovati da nastave lečenje, ali i da zatraže savet lekara ali da zatraže savet lekara ukoliko su simptomi astme i dalje nekontrolisani ili pogoršani nakon početka terapije lekom Zephir.

Lek Zephir ne treba koristiti za lečenje akutnih simptoma astme, za šta je potreban bronhodilatator brzog i kratkog dejstva. Pacijentima treba savetovati da uvek imaju na raspolaganju lek za ublažavanje akutnog napada astme.

Terapiju lekom Zephir ili drugim inhalacionim budesonidom ili dodatnim sistemskim kortikosteroidima ne treba naglo prekidati zbog rizika od egzacerbacije. Terapiju (dozu) treba postepeno smanjivati pod nadzorom lekara.

Paradoksalni bronhospazam

Nakon primene leka može doći do paradoksalnog bronhospazma uz iznenadno pogoršanje, zviždanje u grudima i nedostatak daha. Ako pacijent ima paradoksalni bronhospazam, odmah treba prekinuti primenu leka Zephir, te ponovno proceniti stanje pacijenta i po potrebi uvesti drugu terapiju. Paradoksalni bronhospazam treba odmah tretirati inhalacionim bronhodilatatorom brzog dejstva.

Nekontrolisana astma

Povećana upotreba zasebnog bronhodilatatora kratkog dejstva za olakšanje simptoma astme ukazuje na pogoršanje kontrole astme i te pacijente treba ponovo da pregleda lekar.

Ako pacijent smatra da je lečenje neefikasno ili da trenutna doza fiksne kombinacije nije dovoljna, treba da potraži savet lekara. Iznenadno i progresivno pogoršanje kontrole astme je potencijalno opasno po život, i pacijent mora da se podvrgne hitnoj medicinskoj proceni stanja. U ovoj situaciji treba razmotriti potrebu za povećanjem doze kortikosteroidne terapije ili za uvođenjem sistemske antiinflamatorne terapije, kao što je terapija oralnim kortikosteroidima ili teparija antibioticima ukoliko postoji infekcija.

Kandidijaza

Da bi se smanjio rizik od nastanka orofaringelane kandidijaze, pacijenta treba savetovati da ispere usta vodom posle svake upotrebe leka.

Sistemska dejstva

Mogu se javiti sistemska dejstva tokom primene inhalacionih kortikosteroida, posebno kad se propisuje u velikim dozama tokom dužeg vremenskog perioda. Pojava takvih dejstava manje je verovatna kad se koriste kortikosteroidi za inhalacionu primenu, nego kad se kortikosteroidi primenjuju per os. Moguća sistemska dejstva uključuju Cushing-ov sindrom, Cushing-oidni izgled, supresiju nadbubrežne žlezde, usporen rast kod dece i adolescenata, smanjenje mineralne gustine kostiju, kataraktu, glaukom, i redje niz psiholoških dejstava i poremećaja ponašanja, uključujući psihomotornu hiperaktivnost, poremećaj spavanja, anksioznost, depresiju ili agresivnost (pretežno kod dece). Zato je važno da se doza kortikosteroida za inhalacionu primenu prilagođena na najmanju dozu pri kojoj se ostvaruje efektivna kontrola simptoma astme.

Potencijalna dejstva na gustinu kostiju treba posebno uzeti u obzir kod pacijenata koji primenjuju velike doze tokom dužeg vremenskog perioda i imaju istovremeno faktore rizika za pojavu osteoporoze. Dugotrajna ispitivanja budesonida za inhalacionu primenu kod odraslih u dnevnim dozama od 800 mikrograma (izmerena doza), što odgovara terapiji lekom Zephir od 20 mikrograma/240 mikrograma dva puta dnevno, nisu pokazala nikakve značajne uticaje na mineralnu gustinu kostiju. Nisu dostupni podaci u vezi sa dejstvom leka Zephir pri većim dozama.

Ako ima bilo kakvog razloga da se pretpostavi da je funkcija nadbubrežne žlezde oštećena usled primene prethodne sistemske terapije kortikosteroidima, potreban je oprez prilikom prevođenja pacijenta na terapiju lekom Zephir. Prilikom prevođenja sa oralne terapije na terapiju lekom Zephir, smanjiće se sistemsko dejstvo kortikosteorida, što može dovesti do pojave alergijskih ili artritičnih simptoma kao sto su rinitis, ekcem i bol u mišićima i zglobovima. Ova stanja zahtevaju posebnu terapiju. Ukoliko, u retkim slučajevima, dođe do pojave simptoma kao što su umor, glavobolja, mučnina i povraćanje, treba posumnjati na glukokortikoidnu insuficijenciju. U ovim slučajevima je ponekad potrebno privremeno povećanje doze oralnih glukokortikosteroida.

Prednost inhlacione terapije budesonidom je to što obično smanjuje potrebu za oralnim kortikosteroidima, ali kod pacijenata koji prelaze sa terapije oralnim kortikosteroidima postoji rizik od oštećenja adrenalne rezerve tokom znatnog vremena. Pacijenti kod kojih je ranije bila neophodna hitna primena velikih doza

kortikosteroida, takođe mogu biti izloženi riziku. Situacije koje mogu potencijalno pokrenuti akutnu adrenalnu krizu uključuju povredu, operaciju, infekciju ili naglo smanjenje doze kortikosteroida. Tokom perioda stresa ili u slučaju elektivnog hiruškog zahvata treba razmotriti mogućnost dodatne sistemske terapije kortikosteroidima. Naglo smanjenje doze kortikosteroida moze izazvati akutnu adrenalnu krizu. Simptomi i znaci adrenalne krize mogu biti neodređeni, i mogu uključivati anoreksiju, bol u stomaku, gubitak telesne mase, umor, glavobolju, mučninu, povraćanje, smanjen stepen svesti, epileptične napade, hipotenziju i hipoglikemiju.

Retko, salmeterol može izazvati aritmije poput supraventrikularne tahikardije, ekstrasitole i atrijalne fibrilacije. Lek Zephir treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa tireotoksikozom, feohromocitomom, dijabetes melitusom, nelečenom hipokalemijom, hipertrofičnom opstruktivnom kardiomiopatijom, idiopatskom subvalvularnom aortnom stenozom, teškom hipertenzijom, aneurizmom ili drugim teškim kardiovaskularnim poremećajima, kao što su ishemijska bolest srca, aritmije ili teška srčana insuficijencija.

Potrebno je obratiti pažnju prilikom lečenja pacijenata sa produženim QTc-intervalom. Salmeterol može izazvati produženje QTc intervala.

Podaci iz velikog kliničkog ispitivanja (engl. the Salemterol Multi-Center Asthma Research Trial, SMART) ukazuju da kod afričko-američkih pacijenata postoji povećan rizik za nastanak ozbiljnih neželjenih događaja povezanih sa respiratornim sistemom ili smrtnih slučajeva prilikom primene salmeterola u poređenju sa placebom. Nije poznato da li je to zbog farmakogenetskih ili nekih drugih faktora. Prema tome, pacijente crne rase-afričkog ili afro-karipskog porekla treba da savetovati da nastave lečenje, ali da potraže savet lekara ukoliko se ne uspostavi kontrola simptoma astme ili se simptomi pogoršaju tokom primene leka Zephir.

Bilo je veoma retkih slučajeva povećanja koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak 4.8). Ovo treba uzeti u obzir kada se lek propisuje pacijentima koji imaju dijabetes melitus. Kod ovih pacijenata treba uraditi dodatne kontrole koncentracije glukoze u krvi.

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozo-galaktaznom malapsorpcijom, ne smeju da koriste ovaj lek.

Nisu rađena ispitivanja interakcija leka Zephir sa drugim lekovima, a sledeći navodi prikazuju dostupne podatke o interakcijama pojedinačnih aktivnih supstanci koje se nalaze u leku Zephir (salmeterol i budenosonid) sa drugim lekovima.

Interakcije relevantne za budesonid

Metabolizam budesonida je primarno posredovan pomoću CYP3A4, jednog od enzima citohroma P450. Inhibitori ovog enzima npr. ketokonazol, itrakonazol i inhibitori HIV proteaze mogu zato povećati sistemsku izloženost budesonidu.

Očekuje se da bi istovrmena terapija inhibitorima CYP3A, uključujući lekove koji sadrže kobicistat, mogla povećati rizik od sistemskih neželjenih dejstava. Ovakvu kombinaciju lekova treba izbegavati, osim u slučaju da koristi premašuju povećan rizik od sistemskih neželjenih dejstava glukokortikosteroida, i tada pacijente treba pratiti da bi se uočila pojava sistemskih neželjenih dejstava glukokortikosteroida.

Interakcije relevantne za salmeterol

Snažni CYP3A4 inhibitori

Istovremena primena ketokonazola ((u dozi od 400 mg oralno, jednom dnevno) i salmeterola (u dozi od 50 mikrograma inhalaciono, dva puta dnevno) kod 15 zdravih ispitanika tokom 7 dana, dovela je do značajnog povećanja izloženosti salmeterolu iz plazme (vrednost C^max povećana 1,4 puta, a vrednost PIK 15 puta). Ovo može imati za posledicu povećanje učestalosti drugih sistemskih dejstava terapije salmeterolom (npr. produženje QTc intervala i palpitacije) u poređenju sa pojedinačnom primenom salmeterola ili ketokonazola.

Potrebno je izbegavati istovremenu primenu ketokonazola ili drugih snažnih inhibitora CYP3A4 (npr. itrakonazol, telitromicin, ritonavir, atazanavir), osim ukoliko korist prevazilazi potencijalno povećan rizik za nastanak sistemskih neželjenih dejstava terapije salmeterolom.

Umereni CYP3A4 inhibitori

Istovremena primena eritromicina (u dozi od 500 mg oralno, tri puta dnevno) i salmeterola (u dozi od 50 mikrograma inhalaciono, dva puta dnevno) kod 15 zdravih ispitanika tokom 6 dana, dovela je do malog ali ne i statistički značajnog povećanja izloženosti salmeterolu (vrednost C^max povećan 1,4 puta, a vrednost PIK 1,2 puta). Istovremena primena sa eritromicinom nije bila udružena sa pojavom ozbiljnih neželjenih reakcija.

Drugi lekovi

Beta-adrenergički blokatori mogu oslabiti ili antagonizovati dejstvo salmeterola. Upotrebu kako neselektivnih, tako i selektivnih beta blokatora treba izbegavati, osim ako postoji opravdan razlog za njihovu primenu.

Kao rezultat terapije beta-2-agonistima, može se javiti potencijalno opasna hipokalemija. Poseban oprez se savetuje kod teškog oblika akutne astme, jer ovaj efekat može biti potenciran istovremenom primenom ksantinskih derivata, kortikosteroida i diuretika, s obzirom na to da oni mogu delovati aditivno na potencijalni hipokalemijski efekat beta-2-agonista. Poseban oprez se preporučuje kod nestabilne astme sa promenljivom primenom bronhodilatatora za brzo olakšavanje simptoma, zatim kod teškog oblika akutne astme, s obzirom na to da udruženi rizik može biti povećan usled hipoksije, kao i u drugim stanjima u kojima je verovatnoća za nastanak hipokalemijskih neželjenih reakcija povećana. U ovim okolnostima preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Istovremena primena salmeterola sa hinidinom, disopiramidom, prokainamidom, fenotiazinima, antihistaminicima (terfenadinom), MAO inhibitorima i tricikličnim antidepresivima moze produžiti QTc interval i povećati rizik od ventrikularnih aritmija. Pored toga, L-Dopa, L-tiroksin, oksitocin i alkohol mogu uticati na dejstvo beta-2-simpatomimetika na srce.

Istovremena primena sa inhibitorima monoaminooksidaze, uključujući i lekove sa sličnim osobinama kao sto su furazolidon i prokarbazin, može izazvati hipertenzivne reakcije.

Postoji povišen rizik od nastanka aritmija kod pacijenata koji istovremeno primaju halogenovane ugljovodonike u vidu anestezije.

Hipokalemija moze povećati sklonost ka nastanku aritmija kod pacijenata koji se leče glikozidima digitalisa.

Trudnoća

Lek Zephir

Nema dostupnih podataka o primeni leka Zephir ili kombinovanoj primeni salmeterola i budesonida kod trudnica. Kombinovana primena nije ispitivana u studijama reproduktivne toksičnosti. Potencijalni rizik za ljude nije poznat. U terapiji trudnica treba primenjivati najmanju efektivnu dozu leka Zephir koja je potrebna za održavanje odgovarajuće kontrole astme. Primenu leka Zephir tokom trudnoće treba razmotriti samo ukoliko je očekivana korist za majku veća od mogućeg rizika po fetus. Lek Zephir se moze koristiti u trudnoći samo ako očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.

Budesonid

Veliki broj podataka ukazuje na to da nema neželjenih reakcija po zdravlje fetusa/novorođenčeta nakon primene budesonida inhalacionim putem tokom trudnoći. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Salmeterol

Ograničeni podaci kod trudnica (manje od 300 slučajeva ishoda trudnoće) ne ukazuje na malformativno ili feto/neonatotoksično dejstvo salmeterola.

Studije na životinjama su ukazale na reproduktivnu toksičnost pri primeni veoma velikih doza ( videti odeljak 5.3).

Dojenje

Budesonid se izlučuje u malim količinama u majčino mleko. Nije poznato da li se salmeterol izlučuje u mleko kod ljudi. Salmeterol se izlučuje u mleko ženki pacova u laktaciji. Ne može se isključiti postojanje rizika za odojče. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija lekom Zephir mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije lekom.Zephir.

Plodnost

Nema podataka kod ljudi. Nije primećen uticaj na plodnost bilo budesonida bilo salmeterola u studijama reproduktivne toksičnosti.

Lek Zephir nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, treba uzeti u obzir da se tokom terapije može javiti tremor (videti odeljak 4.8).

Sažetak bezbednosnog profila

U III fazi kliničkog ispitivanja, preko 854 pacijenata je bilo izloženo kombinovanoj terapiji salmeterolom i budesonidom. Od tih pacijenata, kombinacija salmeterol, budesonid (20 mikrograma/120 mikrograma) je primenjivana kod 301 pacijenta, a salmeterol, budesonid (20 mikrograma/240 mikrograma) je primenjivana kod 553 pacijenta. Neželjene reakcije su bile obično blage i prolazne. Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su bronhitis, kandidijaza, oralna kandidijaza, hipokalemija, tremor, glavobolja, palpitacije i disfonija koje su se javljale od ≥1/100 do <1/10 pacijenata.

Tabelarna lista neželjenih reakcija

Neželjene reakcije povezane sa primenom leka Zephir u kliničkom ispitivanju, prijavljene od strane istraživača, navedene su u nastavku teksta.

Učestalost pojave neželjenih reakcija je definisana prema MedDRA konvenciji kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*Učestalost neželjenih reakcija odgovara ukupnoj učestalosti koja je povezana sa upotrebom medicinskih preparata koji sadrže salmeterol ili budesonid i koje su primećene u kliničkim ispitivanjima i dostupnom iskustvu nakon stavljanja leka u promet.

Dodatne informacije o pojedinačnim aktivnim supstancama fiksne kombinacije istih

S obzirom na to da lek Zephir sadrži salmeterol i budesonid, može doći do pojave istih neželjenih rekacija koje se javljaju i prilikom primene ovih supstanci. Neželjene reakcije koje su primećene u kliničkim ispitivanjima i prijavljane u periodu nakon stavljanja u promet lekova koji sadrže salmeterol ili budesonid, a koje se mogu potencijalno javiti prilikom primene leka Zephir navedene su u nastavku. Učestalost ovih reakcija se bazira na informacijama dobijenim iz Sažetka karakteristika lekova koji sadrže salmeterol ili budesonid odobrenih u Evropskoj uniji.

Zbog prisustva aktivne supstance budesonid u sastavu leka Zephir kod nekih pacijenata se može javiti promuklost i kandidijaza u ustima i grlu (videti odeljak 4.4).

Paradoksalni bronhospazam se može javiti veoma retko, manje od 1 u 10000 ljudi (videti odeljak 4.4). Tokom terapije lekom Zephir mogu se javiti ozbiljni neželjeni događaji povezani sa astmom i egzacerbacije astme (videti odeljak 4.4).

Terapija beta-2-agonistima može dovesti do povećanja koncentracije insulina, slobodnih masnih kiselina, glicerola i ketonskih tela u krvi.

Pedijatrijska populacija

Moguća sistemska neželjena dejstva uključuju Cushing-ov sindrom, Cushing-oidni izgled, supresija nadbubrežne žlezde i usporen rast kod dece (videti odeljak 4.4). Takođe se kod dece mogu javiti anksioznost, poremećaji spavanja i promene ponašanja, uključujući hiperaktivnost i razdražljivost.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjenje reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 (0)11 39 51 131

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema dostupnih podataka o predoziranju lekom Zephir, ali postoje podaci o predoziranju budesonidom i salmeterolom i navedeni su u nastavku:

Budesonid

Ne očekuje se da će akutno predoziranje budesonidom, čak i pri jako velikim dozama, dovesti do kliničkih problem. Kada se hronično koriste prekomerne doze, može doći do sistemskih glukokortikoidnih efekata i supresije nadbubrežne žlezde.

Salmeterol

Znaci i simptomi predoziranja salmeterolom su tremor, glavobolja i tahikardija. Poželjan antidot kod predoziranja je upotreba nekog od kardioselektivnih blokatora beta adrenergičkih receptora koje treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa bronhospazmom u anamnezi. Ako se terapija lekom Zephir mora prekinuti zbog predoziranja beta agonistom koji ulazi u njegov sastav, treba razmotriti obezbeđenje odgovarajuće zamene za kortikosteroid. Dodatno, može doći do hipokalemije i treba razmotriti nadoknadu kalijuma.