Varilrix® 10exp3.3 PFU/0.5mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju

Vakcina Varilrix je indikovana za aktivnu imunizaciju protiv varičele kod:

• zdrave dece uzrasta od 9 do 11 meseci (videti odeljak 5.1), pod posebnim okolnostima;

• zdrave dece uzrasta od 12 meseci i starijih (videti odeljak 5.1);

• u profilaksi nakon izlaganja ako se daje zdravim, osetljivim osobama izloženim varičeli u roku od 72 sata od izlaganja (videti odeljke 4.4 i 5.1);

• kod osoba izloženih visokom riziku od teškog oblika varičele (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1). Vakcina Varilrix treba da se primenjuje u skladu sa zvaničnim preporukama.

Doziranje

Kalendar imunizacije vakcinom Varilrix treba da se zasniva na zvaničnim preporukama.

Zdrave osobe

Deca uzrasta od 9 do 11 meseci (uključujući decu starosti od 11 meseci)

Deca uzrasta od 9 do 11 meseci (uključujući decu starosti od 11 meseci) treba da prime dve doze vakcine Varilrix kako bi se obezbedila optimalna zaštita protiv varičele (videti odeljak 5.1). Drugu dozu vakcine treba primeniti nakon perioda od najmanje 3 meseca (videti odeljak 5.1).

Deca uzrasta iznad 12 meseci i više, adolescenti i odrasle osobe

Kod dece uzrasta od 12 meseci i više, adolsecenata i odraslih osoba, treba primeniti dve doze vakcine Varilrix, kako bi se osigurala optimalna zaštita protiv varičele (videti odeljak 5.1). Preporučuje se da se druga doza vakcine primeni najranije 6 nedelja nakon primene prve doze. Interval između pojedinačnih doza vakcine ni pod kojim uslovima ne sme biti kraći od 4 nedelje.

Osobe izložene visokom riziku od teškog oblika varičele

Osobe izložene visokom riziku od teškog oblika varičele mogu imati koristi od revakcinacije prema rasporedu sa dve doze (videti odeljak 5.1). Periodično merenje antitela protiv varičele nakon imunizacije može biti indikovano kako bi se identifikovale one osobe koje bi mogle imati koristi od ponovne imunizacije. Interval između pojedinačnih doza vakcine ni pod kojim uslovima ne sme biti kraći od 4 nedelje.

Ostala pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost vakcine Varilrix kod dece mlađe od 9 meseci, još uvek nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Međusobna zamenljivost

• Pojedinačna doza vakcine Varilrix se može primeniti kod osoba koje su već primile pojedinačnu dozu vakcine koja sadrži vakcinalni varicella soj.

• Nakon primene pojedinačne doze vakcine Varilrix, može biti primenjena pojedinačna doza druge vakcine koja sadrži vakcinalni varicella soj.

Način primene

Vakcina Varilrix se primenjuje supkutano ili intramuskularno u deltoidnu regiju ruke ili anterolateralnu regiju butine.

Vakcinu Varilrix treba primenjivati supkutano kod osoba sa poremećajima krvarenja (npr. trombocitopenija ili bilo koji poremećaj koagulacije).

Za uputstva o rekonstituciji vakcine pre primene, videti odeljak 6.6.

Vakcina Varilrix je kontraindikovana kod osoba sa teškom humoralnom ili ćelijskom (primarnom ili stečenom) imunodeficijencijom kao što su (videti takođe odeljak 4.4):

• osobe sa stanjem imunodeficijencije sa ukupnim brojem limfocita manjim od 1200 po mm³;

• osobe kod kojih postoje znakovi drugih nedostataka ćelijske imunološke kompetencije (npr. pacijenti sa leukemijom, limfomima, krvnim diskrazijama, klinički manifestnom HIV infekcijom);

• osobe koje primaju imunosupresivnu terapiju uključujući visoke doze kortikosteroida;

• teška kombinovana imunodeficijencija;

• agamaglobulinemija;

• SIDA ili simptomatska HIV infekcija ili starosnospecifični procenat CD4+ T-limfocita kod dece mlađe od 12 meseci: CD4+ <25%; deca uzrasta između 12-35 meseci: CD4+ < 20%; deca uzrasta između 36-59 meseci: CD4+ < 15%.

  Vakcina Varilrix je kontraindikovana kod osoba koje su preosetljive na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci vakcine koje su navedene u odeljku 6.1 ili na neomicin. Međutim, istorija kontaktnog dermatitisa izazvana neomicinom, nije kontraindikacija.

  Vakcina Varilrix je kontraindikovana kod osoba kojima su se javili znaci preosetljivosti nakon prethodne primene vakcine protiv varičele.

  Trudnoća. Osim toga, trudnoću treba izbegavati 1 mesec nakon vakcinacije (videti odeljak 4.6).

Sledljivost

U cilju poboljšanja praćenja bioloških lekova, potrebno je jasno zabeležiti broj serije i naziv primenjenog leka.

Kao i kod drugih vakcina, primenu vakcine Varilrix treba odložiti kod osoba koje pate od akutne teške febrilne bolesti. Međutim, prisustvo manje infekcije, kao što je prehlada, ne bi trebalo da dovede do odlaganja vakcinacije.

Tokom ili čak pre primene bilo koje vakcine može doći do sinkope (nesvestice) kao psihogene reakcije na ubod iglom, naročito kod adolescenata. Može je pratiti nekoliko neuroloških znakova, kao što su prolazni poremećaji vida, parestezija i toničko-klonički pokreti udova tokom oporavka. Važno je da su uspostavljene odgovarajuće mere kojima se izbegavaju povrede u slučaju nesvestice.

Kao i kod svih vakcina koje se primenjuju injekcionim putem, neophodno je da na raspolaganju uvek bude dostupno odgovarajuće medicinsko lečenje i nadzor u slučaju retke anafilaktičke reakcije nakon primene vakcine.

Alkohol ili druga dezinfekciona sredstva moraju potpuno da ispare sa kože pre primene vakcine, jer oni mogu inaktivirati atenuisane viruse u vakcini.

Vakcinisanjem u roku od 72 sata od izlaganja prirodno stečenoj bolesti može se postići ograničena zaštita protiv varičele (videti odeljak 5.1).

Kao i kod drugih vakcina, zaštitni imunski odgovor možda se neće postići kod svih vakcinisanih osoba.

Kao i kod drugih vakcina protiv varičele, zabeleženi su slučajevi da su od varičele obolele osobe koje su prethodno bile vakcinisane vakcinom Varilrix. Ti probojni slučajevi bolesti su obično blagi, sa manjim brojem lezija i nižom temperaturom u poređenju sa slučajevima bolesti kod nevakcinisanih osoba.

Transmisija

Zabeležena je vrlo niska stopa prenosa virusa varičele (Oka soj) sa vakcinisanih osoba kod kojih se razvio osip na koži na seronegativne kontakte. Ne može se isključiti mogućnost prenosa virusa varičele (Oka soj) sa vakcinisane osobe kod koje se nije razvio osip na seronegativne kontakte.

U poređenju sa zdravim vakcinisanim osobama, kod pacijenata sa leukemijom je veća verovatnoća da će razviti papulozikularni osip (videti takođe odeljak 4.8). I u ovim slučajevima, tok bolesti među kontaktima je bio blag.

Vakcinisane osobe, čak i one kod kojih se ne razvije osip sličan varičeli, treba da, kad god je to moguće, izbegavaju kontakt sa visokorizičnim osobama podložnim varičeli tokom perioda do 6 nedelja nakon vakcinacije. U okolnostima kada se kontakt sa visokorizičnim osobama ne može izbeći, treba proceniti potencijalni rizik od prenosa virusa varičele sadržanog u vakcini u odnosu na rizik od zaraze i prenosa virusa varičele divljeg tipa.

Visokorizične osobe podložne varičeli uključuju:

• Imunokompromitovane osobe (videti odeljke 4.3 i 4.4);

• Trudnice bez dokumentovane pozitivne istorije ovčijih boginja (varičele) ili laboratorijskog dokaza o prethodnoj infekciji;

• Novorođenčad majki bez dokumentovane pozitivne istorije ovčijih boginja ili laboratorijskog dokaza o prethodnoj infekciji.

  Blaga priroda osipa kod zdravih kontakata ukazuje na to da virus ostaje oslabljen nakon prolaska kroz ljudskog domaćina.

  Osobe izložene visokom riziku od teškog oblika varičele

  Dostupni su samo ograničeni podaci iz kliničkih ispitivanja vakcine Varilrix (formulacija koja se čuva na +4 °C) kod osoba sa visokim rizikom od teškog oblika varičele.

  Vakcinacija se može razmotriti kod pacijenata sa određenim imunodeficijencijama kod kojih korist prevazilazi rizik (npr. kod osoba sa asimptomatskom HIV infekcijom, deficijencijama IgG podklase, kongenitalnom neutropenijom, hroničnom granulomatoznom bolešću i bolestima deficijencije komplementa).

  Imunokompromitovani pacijenti kod kojih nema kontraindikacija za primenu vakcine Varilrix (videti odeljak 4.3) možda neće ostvariti jednako dobar odgovor kao imunokompetentne osobe, zato se neki od tih pacijenata u slučaju kontakta mogu zaraziti varičelom, iako su adekvatno vakcinisani. Ove pacijente je potrebno pažljivo pratiti zbog mogućeg razvoja znakova varičele.

  Ako se razmatra vakcinisanje osoba izloženih visokom riziku od teškog oblika varičele, preporučuje se sledeće:

• kod pacijenata u akutnoj fazi leukemije, potrebno je prekinuti hemioterapiju održavanja nedelju dana pre i nedelju dana posle primanja vakcine. Pacijenti koji primaju radioterapiju ne bi trebalo da se vakcinišu tokom faze lečenja. Imunizacija pacijenata se u načelu sprovodi kada se oni nalaze u fazi potpune hematološke remisije.

• ukupan broj limfocita treba biti najmanje 1.200/mm³ ili ne sme biti drugih znakova nedostatka ćelijske imunokompetencije.

• kod pacijenata koji se podvrgavaju transplantaciji organa (npr. bubrega) vakcinaciju treba sprovesti nekoliko nedelja pre početka imunosupresivne terapije.

Postoje veoma malobrojni izveštaji o diseminaciji varičele uz zahvaćenost unutrašnjih organa nakon vakcinisanja vakcinom protiv varičele koja sadrži soj Oka, uglavnom kod imunokompromitovanih osoba.

Vakcina Varilrix se ne sme primeniti intravaskularno ili intradermalno. Sadržaj fenilalanina

Vakcina sadrži 331 mikrogram fenilalanina po dozi. Fenilalanin može biti štetan kod osoba sa

fenilketonurijom.

Ukoliko se mora primeniti tuberkulinski kožni test, mora se sprovesti ili pre ili istovremeno sa vakcinacijom, jer je prijavljeno da žive virusne vakcine mogu privremeno da smanje osetljivost kože na tuberkulin. Budući da ta smanjena reakcija može trajati najviše 6 nedelja, tuberkulinski test ne bi trebalo sprovoditi unutar tog perioda nakon vakcinacije kako bi se izbegli lažno negativni rezultati.

Primenu vakcine Varilrix treba odložiti najmanje tri meseca nakon primene imunoglobulina ili nakon transfuzije krvi, s obzirom da se može desiti da vakcinacija neće dati adekvatne rezultate zbog pasivno stečenih varičela antitela.

Prijavljena je pojava Rejovog sindroma nakon primene salicilata tokom infekcije prirodnim virusom varičele. Stoga, salicilate treba izbegavati 6 nedelja nakon vakcinacije virusom varičele.

Istovremena primena sa drugim vakcinama

Zdrave osobe

Kliničke studije sa varičela vakcinama podržavaju istovremenu primenu vakcine Varilrix sa bilo kojom od sledećih monovalentnih ili kombinovanih vakcina: vakcinom protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR), vakcinom protiv difterije, tetanusa i pertusisa (acelularna) (DTPa), vakcinom protiv difterije, tetanusa i pertusisa (acelularna) sa smanjenim sadržajem antigena (dTpa), vakcinom protiv Haemophilus influenzae tipa b (Hib), inaktivisanom vakcinom protiv poliomijelitisa (IPV), vakcinom protiv hepatatisa B (HBV), heksavalentnom vakcinom (DTPa-HBV-IPV/Hib), vakcinom protiv hepatitisa A (HAV), vakcinom protiv meningokoka serogrupe B (Bexsero), konjugovanom vakcinom protiv meningokoka serogrupe C (MenC), konjugovanom vakcinom protiv meningokoka serogrupa A, C, W i Y (MenACWY) i konjugovanom vakcinom protiv pneumokoka (PCV).

Različite vakcine koje se primenjuju injekcionim putem uvek treba primeniti na različitim injekcionim mestima.

Ako se vakcina protiv morbila ne primenjuje istovremeno sa vakcinom Varilrix, potreban je razmak od najmanje mesec dana između primene tih vakcina jer vakcina protiv morbila može izazvati kratkotrajnu supresiju ćelijskog imunskog odgovora.

Osobe izložene visokom riziku od teškog oblika varičele

Vakcinu Varilrix ne treba primenjivati u isto vreme sa drugim živim, atenuisanim vakcinama. Inaktivisane vakcine mogu se primeniti istovremeno ili u bilo kojem vremenskom razmaku u odnosu na vakcinu Varilrix, ukoliko nije utvrđena kontraindikacija. Različite vakcine koje se primenjuju injekcionim putem uvek treba primeniti na različitim injekcionim mestima uboda.

Trudnoća

Trudnice ne smeju da se vakcinišu vakcinom Varilrix.

Međutim, nije dokumentovano oštećenje ploda u slučajevima kad su trudnice primile vakcinu protiv varičele.

Žene u reproduktivnom dobu

Potrebno je izbegavati trudnoću tokom mesec dana nakon vakcinacije. Ženama koje planiraju trudnoću treba savetovati da je odlože.

Dojenje

Nema podataka o upotrebi vakcine Varilrix kod dojilja.

Budući da teoretski postoji rizik od prenosa soja virusa iz vakcine sa majke na dete, vakcina Varilrix se generalno ne preporučuje dojiljama (videti takođe odeljak 4.4). Vakcinaciju izloženih žena koje nisu imale varičelu ili za koje se zna da su seronegativne na varičelu treba procenjivati individulano.

Plodnost

Nisu dostupni podaci o uticajima vakcine Varilrix na plodnost.

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja vakcine Varilrix na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Vakcina Varilrix nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rada na mašinama. Međutim, neka od dejstava pomenutih u odeljku 4.8 ,,Neželjena dejstva”, mogu privremeno uticati na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Podaci iz kliničkih ispitivanja

Zdrave osobe

Više od 7900 ispitanika je učestvovalo u kliničkim studijama u kojima se procenjivao profil reaktogenosti vakcine primenjene supkutano, bilo samostalno ili istovremeno sa drugim vakcinama.

Bezbedonosni profil vakcine Varilrix prikazan u nastavku, zasniva se na rezultatima od ukupno 5369 doza vakcine Varilrix primenjenih kao monoterapija kod dece, adolescenata i odraslih osoba.

Učestalost pojave neželjenih dejstva definisana je kao:

Veoma česta: (≥1/10)

Česta: (≥1/100 do <1/10) Povremena: (≥1/1000 do, <1/100) Retka: (≥1/10000 do, <1/1000) Veoma retka: (<1/10000)

Unutar svake kategorije učestalosti, neželjene reakcije su navedene u padajućem nizu prema ozbiljnosti.

Prema terminologiji Medicinskog rečnika za regulatorne poslove (MedDRA)

† Oticanje na mestu primene injekcije i povišena telesna temperatura su veoma često prijavljivani u studijama sprovedenim na adolescentima i odraslima. Oticanje je takođe veoma često prijavljivano posle druge doze kod dece mlađe od 13 godina.

Uočen je trend povećane incidence bola, crvenila i otoka nakon druge doze u poređenju sa prvom dozom vakcine.

Nije primećena razlika u profilu reaktogenosti između inicijalno seropozitivnih i inicijalno seronegativnih ispitanika.

U kliničkom ispitivanju, 328 dece uzrasta od 11 do 21 meseca primilo je GlaxoSmithKline (GSK) kombinovanu vakcinu protiv malih boginja, zauški, rubeola i varičele (koja sadrži isti soj varičele kao i Varilrix) primenjenu supkutanim ili intramuskularnim putem. Bezbednosni profil bio je uporediv kod oba načina primene.

Osobe izložene visokom riziku od teškog oblika varičele

Dostupni su samo ograničeni podaci iz kliničkih ispitivanja o osobama sa visokim rizikom od razvoja teškog oblika varičele. Međutim, reakcije povezane sa primenom vakcine (uglavnom papulo- vezikularne erupcije i povišena telesna temperatura) su obično blage. Kao i kod zdravih osoba, reakcije na mestu injekcije (crvenilo, oticanje, bol) su generalno blage i prolazne.

Podaci dobijeni nakon postmarketinškog praćenja

Tokom postmarketinškog praćenja u retkim slučajevima su utvrđene sledeće dodatne neželjene reakcije. Budući da su one prijavljene dobrovoljno iz populacije nepoznate veličine, njihova učestalost se ne može tačno proceniti.

Prema terminologiji Medicinskog rečnika za regulatorne poslove (MedDRA) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prijavljeni su slučajevi slučajne primene veće doze vakcine Varilrix od preporučene. U nekim od tih slučajeva prijavljeni su sledeći neželjeni događaji: letargija i konvulzije. U ostalim prijavljenim slučajevima predoziranja nije bilo pratećih neželjenih događaja.