Ibuprofen Kabi 400mg/100mL rastvor za infuziju

Ibuprofen Kabi je indikovan za primenu kod odraslih pacijenata:

-Za kratkotrajnu simptomatsku terapiju akutnog umerenog bola i

-Za kratkotrajnu simptomatsku terapiju povišene telesne temperature,

kada je primena intravenskim putem klinički opravdana i kada drugi načini primene nisu mogući.

Doziranje

Neželjena dejstva se mogu minimizirati primenom najmanjih terapijskih doza, u toku najkraćeg vremena potrebnog za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4).

Pacijenti moraju preći na oralnu upotrebu ibuprofena što je pre moguće.

Ovaj lek je indikovan samo za kratkotrajnu akutnu terapiju i ne treba da se primenjuje duže od 3 dana.

Potrebno je održavati odgovarajuću hidrataciju pacijenta, kako bi se sveo rizik na najmanju moguću meru od nastanka mogućih neželjenih dejstava na nivou bubrega.

Odrasli pacijenti

Preporučena doza je 400 mg ibuprofena, svakih 6 do 8 sati, po potrebi. Preporučena maksimalna dnevna doza je 1200 mg i ne treba da se prekorači.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Treba preduzeti mere opreza pri lečenju starijih pacijenata jer su oni skloniji pojavi neželjenih reakcija (videti odeljke 4.4 i 4.8) i veća je verovatnoća da će se kod njih ispoljiti poremećaj renalne, hepatične ili kardiovaskularne funkcije, kao i da istovremeno koriste druge lekove. Terapiju treba proveravati u redovnim vremenskim intervalima i isto tako treba je prekinuti ukoliko se ne primti pozitivno dejstvo leka ili ako se pojavi intolerancija.

Oštećenje funkcije bubrega

Treba preduzeti mere opreza kada se kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega primenjuju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega, potrebno je smanjiti početnu dozu i pratiti funkciju bubrega. Ovaj lek je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.3)

Oštećenje funkcije jetre

Treba preduzeti mere opreza kada se kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre primenjuju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) iako nisu primećene razlike u farmakokinetičkom profilu. Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre treba započeti terapiju smanjenom dozom i oni treba da budu pod pažljivim nadzorom. Ovaj lek je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Ibuprofen Kabi kod dece i adolescenata još uvek nije utvrđena. Lek Ibuprofen Kabi ne treba primenjivati kod dece i adolescenata.

Način primene

Za intravensku upotrebu.

Rastvor treba primeniti kao intravensku infuziju tokom 30 minuta.

Lek Ibuprofen Kabi ne treba primenjivati:

• kod pacijenata preosetljivih na aktivnu supstancu ibuprofen ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• kod pacijenata koji su u anamnezi imali reakcije preosetljivosti bronhospazam, astmu, rinitis, angioedem ili koprivnjaču, povezane sa uzimanjem acetilsalicilne kiseline (ASA), ibuprofena ili drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL);

• kod pacijenata kod kojih postoji povećana tendencija krvarenja ili aktivno krvarenja, poput trombocitopenije;

• kod pacijenata sa aktivnim ili u istoriji bolesti poznatim rekurentnim peptičkim ulkusom ili krvarenjem (dve ili više odvojenih epizoda potvrđene ulceracije ili krvarenja);

• kod pacijenata sa istorijom gastrointestinalnih krvarenja ili perforacija, povezanih sa prethodnom terapijom nesteroidnim antiinflamatornim lekovima NSAIL;

• kod pacijenata sa cerebrovaskularnim ili drugim aktivnim krvarenjem;

• kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili teškim oštećenjem funkcije bubrega;

• kod pacijenata sa teškom insuficijencijom srca (NYHA klase IV);

• kod pacijenata sa teškom dehidratacijom (koja može biti posledica povraćanja, dijareje ili nedovoljnim unosom tečnosti);

• kod pacijentkinja tokom poslednjeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6).

Neželjena dejstva se mogu minimizirati na najmanju moguću meru primenom najmanjih efektivnih terapijskih doza, u što kraćem vremenskom periodu potrebnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.8).

Treba izbegavati istovremenu primenu ibuprofena sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2).

Učestalost neželjenih dejstava prilikom primene NSAIL je povećana kod starijih pacijenata, naročito na nivou gastrointestinalnih krvarenja i perforacija koje mogu biti sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8).

Gastrointestinalna podnošljivost

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, koje mogu biti sa smrtnim ishodom, prijavljeni su tokom primene svih NSAIL, mogu se javiti u bilo kom trenutku tokom terapije sa ili bez simptoma upozorenja ili prethodne istorije ozbiljnih gastrointestinalnih događaja.

Rizik od pojave gastrointestinalnog krvarenja, ulceracije ili perforacije je veći sa povećanjem doze NSAIL, kod pacijenata sa istorijom ulkusne bolesti u anamnezi, naročito sa komplikacijama krvarenja ili perforacijom (videti odeljak 4.3) ili kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti najmanjom dostupnom dozom.

Kombinovana terapija, sa zaštitnim lekovima (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe), treba da se razmotri kod ovih pacijenata kao i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju male doze acetilsalicilne kiseline (ASA) ili drugih lekova za koje je poznato da povećavaju rizik od gastrointestinalnih komplikacija (videti u nastavku i odeljak 4.5).

Pacijenti sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja, naročito u starijoj dobi, treba da prijave sve neuobičajne abdominalne simptome (pre svega gastrointestinalno krvarenje), naročito na početku terapije.

Preporučuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno primenjuju lekove koji mogu povećati rizik od pojave ulceracija ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za oralnu upotrebu, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili antiagregacijski lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (ASA) (videti odeljak 4.5).

Pri pojavi gastrointestinalnog krvarenja i ulceracija kod pacijenata koji su na terapiji ibuprofenom lečenje treba prekinuti (videti odeljak 4.3).

Poseban oprez potreban je pri primeni NSAIL kod pacijenata sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja (ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti) jer se ova stanja mogu pogoršati (videti odeljak 4.8).

Kardiovaskularna i cerebrovaskularna dejstva

Kliničke studije ukazuju na to da primena ibuprofena, naročito u velikim dozama (2400 mg/dan), može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičnih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar). Uopšteno, epidemiološka ispitivanja ne upućuju da je primena manjih doza ibuprofena (npr.

≤ 1200 mg/dan) povezana sa povećanim rizikom od arterijskih trombotičnih događaja.

Kod pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA stepena II-III), postojećom ishemijskom bolesti srca, perifernom arterijskom bolešću i/ili cerebrovaskularnom bolešću ibuprofen treba primenjivati samo nakon pažljive procene, velike doze (2400 mg/dan) treba izbegavati.

Pre započinjanja dugotrajne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika od nastanka kardiovaskularnih događaja (npr, hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje), takođe treba obaviti pažljivu procenu, naročito ako su potrebne velike doze ibuprofena (2400 mg/dan).

Teške reakcije kože

Teške kožne reakcije, neke od njih i sa smrtnim ishodom, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens- Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu (Lyell-ov sindrom), veoma retko su prijavljene prilikom upotrebe NSAIL (videti odeljak 4.8.). Najveći rizik za pojavu ovih reakcija kod pacijenata je u ranoj fazi primene terapije, u većini slučajeva do reakcija dolazi tokom prvog meseca terapije. Prijavljena je akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (engl. Acute generalised exanthematous pustulosus, AGEP) prilikom primene lekova koji sadrže ibuprofen. Terapiju lekom Ibuprofen Kabi treba odmah prekinuti pri prvoj pojavi znakova i simptoma teških reakcija na koži, lezija na sluzokoži ili drugih znakova preosetljivosti.

Insuficijencija jetre i bubrega

Ibuprofen treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa oboljenjima jetre ili bubrega u istoriji bolesti, naročito tokom istovremene primene diuretika jer inhibicija prostaglandina može prouzrokovati zadržavanje rastvora i oštećenje funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata, ibuprofen treba primenjivati u najmanjoj mogućoj dozi, a funkciju bubrega treba redovno kontrolisati.

U slučaju dehidratacije, mora se osigurati dovoljan unos tečnosti. Poseban oprez potreban je kod pacijenata kod kojih se javila dehidratacija, npr. usled uporne dijarejei dugotrajnog povraćanja, jer dehidratacija može biti pokretač zastoja rada bubrega.

Redovna primena analgetika, naročito njihovih kombincija, može dovesti do oštećenja funkcije bubrega, sa rizikom od nastanka bubrežne insuficijencije (analgetske nefropatije). Rizik je veći kod starijih pacijenata, zatim kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, zastojem srca, oštećenom funkcijom jetre, kod pacijenata koji uzimaju diuretike ili ACE inhibitore. Nakon obustave terapije NSAIL, obično se stanje pacijenta normalizuje kao pre početka tretmana.

Ibuprofen može dovesti do blagih i prolaznih povećanja vrednosti parametara funkcije jetre, ali i značajnijih povećanja vrednosti transaminaza. U slučaju značajnih povećanja ovih parametara, terapiju treba obustaviti (videti odeljak 4.3).

Anafilaktičke reakcije

Kao standardna praksa prilikom primene intravenske infuzije, preporučuje se pažljivo praćenje pacijenta, naročito na početku primene infuzije, kako bi se uočila bilo koja anafilaktička reakcija izazvana aktivnom supstancom ili pomoćnim supstancama.

Teške akutne reakcije preosetljivosti (npr. anafilaktički šok) zabeležene su veoma retko. Terapija se mora prekinuti kod prvih znakova preosetljivosti nakon primene ibuprofena i u što kraćem roku primeniti simptomatsku terapiju. Stručno medicinsko osoblje mora da preduzme potrebne mere u skladu sa simptomima.

Respiratorni poremećaji

Potreban je oprez ukoliko se ovaj lek primenjuje kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju bronhijalnu astmu, hronični rinitis ili alergijske reakcije, jer kod pacijenata koji uzimaju NSAIL može doći do bronhospazma, urtikarije ili angioedema.

Hematološka dejstva

Ibuprofen može privremeno inhibirati funkciju krvnih pločica (agregaciju trombocita), što produžava vreme krvarenja i povećava rizik od krvarenja.

Ibuprofen treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata koji uzimaju acetilsalicilnu kiselinu u cilju inhibicije agregacije trombocita (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Pacijente sa poremećajima koagulacije ili pacijente koji treba da se podvrgnu nekoj hirurškoj intervenciji treba podvrgnuti dodatnom praćenju. Poseban oprez je potreban prilikom primene ovih lekova kod pacijenata neposredno nakon većih hiruških intervencija.

Tokom produžene primene ibuprofena, potrebna je redovna provera parametara funkcije jetre, bubrega i krvne slike.

Kod pacijenata sa urođenim poremećajem metabolizma porfirina (npr. akutne intermitentne porfirije) ibuprofen treba primeniti samo nakon stroge procene odnosa koristi i rizika.

Pri istovremenoj primeni alkohola uz NSAIL, može doći do pojačanja izvesnih neželjena dejstvau vezi sa aktivnom supstancom kao što su ona koja utiču na gastrointestinalni trakt ili centralni nervni sistem.

Potreban je poseban oprez kod pacijenata u određenim stanjima, koja se mogu pogoršati:

• Kod pacijenata sa prethodnim alergijskim reakcijama na druge lekove, pošto kod njih postoji povećani rizik od pojave reakcija preosetljivosti pri primeni ovog leka.

• Kod pacijenata koji imaju polensku kijavicu, nazalne polipe ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća, zbog povećanog rizika od pojave alergijskih reakcija. One mogu da se ispolje kao napadi astme (tzv. analgetska astma), Quincke-ov edem ili urtikarija.

  Aseptički meningitis

  Pojedini slučajevi aseptičkog meningitisa zabeleženi su prilikom primene ibuprofena kod pacijenata sa sistemskim eritematoznim lupusom (SLE). Iako se to češće dešava kod pacijenata sa SLE i mešovitom bolešću vezivnog tkiva, slični slučajevi su zabeleženi i kod pacijenata koji nisu imali hronične bolesti. Ovo treba uzeti u obzir prilikom primene ovog leka (videti odeljak 4.8).

  Maskiranje simptoma postojećih infekcija

  Lek Ibuprofen Kabi može maskirati simptome infekcije, što može odložiti uvođenje odgovarajuće terapije i tako dovesti do pogoršanja ishoda infekcije. Ovo je primećeno kod vanbolničke stečene bakterijske pneumonije i kod bakterijskih komplikacija varičele (vodenih kozica). Ukoliko se lek Ibuprofen Kabi primenjuje u terapiji povišene telesne temperature ili za ublažavanje bola povezanih sa infekcijom, savetuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim uslovima, pacijent treba da se konsultuje sa lekarom, ukoliko simptomi ne prolaze ili se pogoršaju.

  Oftalmološka dejstva

  Zamućen vid, pogoršanje vida, skotom i promene u načinu raspoznavanja boja prijavljeni su prilikom oralne upotrebe ibuprofena. Primenu ibuprofena treba prekinuti ako se kod pacijenata jave takve tegobe, a pacijente treba uputiti na oftalmološki pregled koji uključuje proveru vidnog polja i testove vida za raspoznavanje boja.

  Ostale napomene

  Produžena primena lekova protiv bolova može prouzrokovati glavobolju, koja se ne sme lečiti većim dozama leka.

  Izuzetno, varičele mogu izazvati ozbiljne infektivne komplikacije kože i vezivnog tkiva. Do danas, uloga antiinflamatornih nesteroidnih lekova NSAIL u pogoršanju tih infekcija se ne može isključiti. Zbog toga se savetuje izbegavanje istovremene primene ibuprofena kod varičela (vodenih kozica). Antiinflamatorni nesteroidni lekovi NSAIL mogu maskirati simptome istovremeno prisutnih infekcija.

  Uticaj na laboratorijske testove

• Vreme krvarenja (može biti produženo za jedan dan nakon obustave terapije);

• Koncentracija glukoze u krvi (može biti smanjena);

• Klirens kreatinina (može biti smanjen);

• Hematokrit ili hemoglobin (mogu biti smanjeni);

• Koncentracije azota, uree i kalijuma u serumu mogu biti smanjene kao i vrednosti kreatinina;

• Testovi funkcije jetre: povišene vrednosti transaminaza

Pomoćne supstance

Lek Ibuprofen Kabi, sadrži 371 mg natrijuma po boci, što odgovara 18,6% maksimalnog dnevnog unosa koji prema preporuci SZO iznosi 2 g natrijuma za odrasle.

Drugi NSAIL, uključujući COX-2 inhibitore i salicilate

Kao rezultat sinergističkog delovanja, istovremena primena nekoliko NSAIL može povećati rizik od ulceracija i krvarenja u gastrointestinalnom traktu. Zbog toga je potrebno izbegavati istovremenu primenu ibuprofena sa drugim NSAIL lekovima (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena ibuprofena sa acetilsalicilnom kiselinom se generalno ne preporučuje, zbog potencijalnog povećanja rizika od neželjenih dejstava. Eksperimentalni podaci ukazuju na to da ibuprofen može kompetitivno inhibirati dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita, kada se primenjuju istovremeno. Iako postoje određene nejasnoće u vezi sa ekstrapolacijom ovih podataka u odnosu kliniču praksu, mogućnost da redovna, dugotrajna primena ibuprofena može da redukuje kardioprotektivno dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline se ne može isključiti. Smatra se da nema klinički relevantnog efekta kod povremene primene ibuprofena (videti odeljak 5.1).

Litijum

Istovremena primena leka Ibuprofen Kabi i lekova sa litijumom može povećati koncentraciju tih lekova u serumu. Pri pravilnoj primeni leka Ibuprofen Kabi nije potrebno redovno praćenje koncentracije litijuma u serumu (najviše 3 dana).

Digoksin

Istovremena primena leka Ibuprofen Kabi i lekova koji sadrže digoksin može povećati koncentraciju digoksina u serumu. Pri pravilnoj primeni leka Ibuprofen Kabi nije potrebno redovno praćenje koncentracije digoksina u serumu (najviše 3 dana).

Fenitoin

Istovremena primena leka Ibuprofen Kabi i lekova koji sadrže fenitoin može povećati koncentraciju fenitoina u serumu. Pri pravilnoj primeni leka Ibuprofen Kabi nije potrebno redovno praćenje koncentracije fenitoina u serumu (najviše 3 dana).

Antihipertenzivima (diuretici, ACE inhibitori, blokatori beta receptora i antagonisti angiotenzina II) Diuretici mogu povećati nefrotoksičnost NSAIL-a. NSAIL mogu smanjiti dejstvo diuretika i drugih antihipertenziva kao što su ACE inhibitori i blokatori beta receptora. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega) istovremena primena ACE inhibitora ili antagonista angiotenzina II i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do daljeg pogoršanja funkcije bubrega, uključujući i moguću akutnu insuficijenciju bubrega, što je obično reverzibilno. Zbog toga se ova kombinacija lekova mora primenjivati sa oprezom, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba savetovati da unose dovoljnu količinu tečnosti i treba razmotriti povremeno praćenje funkcije bubrega nakon započinjanja kombinovane terapije. Istovremena primena ibuprofena i ACE inhibitora može dovesti do hiperkalemije.

Diuretici koji štede kalijum

Istovremena primena leka Ibuprofen Kabi i diuretika koji štede kalijum može dovesti do hiperkalemije (preporučuje se provera koncentracije kalijuma u serumu).

Kaptopril

Eksperimentalne studije pokauju da ibuprofen inhibira dejstvo kaptoprila u izlučivanju natrijuma.

Kortikosteroidi

Istovremena primena leka Ibuprofen Kabi i kortikosteroida povećava rizik od gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

Antiagregacioni lekovi (npr. klopidogrel i tiklopidin) i selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) Povećan rizik od pojave gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4). NSAIL ne treba kombinovati sa tiklopidinom zbog rizika od aditivnog antiagregacionog dejstva.

Metotreksat

NSAIL lekovi mogu inhibirati tubularnu sekreciju metotreksata, pa se mogu javiti određene metaboličke interakcije koje za rezultat imaju smanjenje klirensa metotreksata. Primena ibuprofena unutar 24 sata pre ili nakon primene metrotreksata može dovesti do povećanih koncentracija metrotreksata i povećanja njegovog toksičnog dejstva. Zbog toga se mora izbegavati istovremena primena NSAIL i velikih doza metotreksata. Takođe se mora uzeti u obzir mogući rizik interakcija pri primeni malih doza metotreksata, pogotovo kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Kod kombinovane terapije, potrebno je pratiti funkciju bubrega.

Ciklosporin

Rizik od oštećenja funkcije bubrega ciklosporinom povećan je kod istovremene primene sa određenim NSAIL. Ovo dejstvo se ne može isključiti ni kod kombinovane primene ciklosporina i ibuprofena.

Antikoagulansi

NSAIL mogu pojačati dejstvo antikoagulanasa, kao što je varfarin (videti odeljak 4.4). U slučaju istovremene primene, preporučuje se praćenje koagulacije.

Derivati sulfoniluree

Klinički podaci su pokazali interakcije između nesteroidnih antiinflamatornih lekova i oralnih antidijabetičnih lekova (derivata sulfoniluree). Iako do sada nisu opisane interakcije ibuprofena i derivata sulfoniluree, pri istovremenoj primeni se kao mera predostrožnosti savetuje provera koncentracije glukoze u krvi.

Takrolimus

Moguć je povećan rizik od nefrotoksičnosti u slučaju istovremene primene NSAIL i takrolimusa.

Zidovudin

Postoje indicije za povećan rizik od nastanka hemartroza i hematoma kod pacijenata sa hemofilijom koji su HIV-pozitivni, koji istovremeno uzimaju zidovudin i ibuprofen. Može doći do povećanja rizika hematološke toksičnosti kada se NSAIL primenjuju istovremeno sa zidovudinom. Preporučuje se provera krvne slike 1-2 nedelje nakon započinjanja istovremene terapije.

Probenecid i sulfinpirazon

Lekovi koji sadrže probenecid i sulfinpirazon mogu da odlože izlučivanje ibuprofena.

Hinolonski antibiotici

Podaci ispitivanja na životinjama ukazuju na povećan rizik od konvulzija pri istovremenoj primeni NSAIL i hinolonskih antibiotika. Pacijenti koji uzimaju istovremeno NSAIL i hinolonske antibiotike mogu imati povećan rizik za nastanak konvulzivnih napada.

CYP2C9 inhibitori

Istovremena primena ibuprofena i CYP2C9 inhibitora može povećati izloženost ibuprofena (CYP2C9 supstrat). U studiji sa vorikonazolom i flukonazolom (CYP2C9 inhibitori) pokazano je povećano izlaganje S(+) ibuprofenu za približno 80 do 100%. Treba razmotriti smanjenje doze ibuprofena kada se istovremeno primenjuju snažni CYP2C9 inhibitori, pogotovo kada se primenjuju velike doze ibuprofena zajedno sa vorikonazolom ili flukonazolom.

Mifepriston

Ako se NSAIL primenjuje tokom 8 do12 dana nakon primene mifepristona, može doći do smanjenja dejstva mifepristona.

Alkohol

Mora se izbegavati primena ibuprofena kod osoba koje konzumiraju veće količine alkohola (14 do 20 pića dnevno ili više) zbog povećanog rizika od značajnih nuspojava gastrointestinalnog trakta, uključujući i krvarenje.

Aminoglikozidi

NSAIL mogu smanjiti izlučivanje aminoglikozida i povećati njihovu toksičnost.

Biljni ekstrakti

Istovremena upotreba leka Ginkgo biloba sa NSAIL može povećati rizik od krvarenja.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećanje rizika od pobačaja, srčanih malformacija i gastrošize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija povećan je sa manje od 1% na približno 1,5%. Pretpostavlja se da se rizik povećava sa povećanjem doze i trajanjem lečenja.

Kod životinja je dokazano, da primena inhibitora sinteze prostaglandina rezultuje povećanim gubitkom ploda pre i posle implantacije i povećava embrio/fetalnu smrtnost. Pored toga, povećana incidenca raznih malformacija, uključujući kardiovaskularne, uočena je na životinjama koje su dobijale inhibitore sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze (videti odeljak 5.3).

Od 20. nedelje trudnoće nadalje, upotreba ibuprofena može da izazove oligohidroamnion kao rezultat bubrežne disfunkcije fetusa. Ovo se može desiti ubrzo nakon započinjanja terapije i obično je reverzibilno nakon obustave terapije. Pored toga, bilo je izveštaja o konstrikciji ductus arteriosus-a nakon uzimanja terapije tokom drugog trimestra, od kojih je većina nestala nakon obustave terapije. Zbog toga, tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, ibuprofen se ne sme primeniti osim ako to nije nužno. Ukoliko se ibuprofen primenjuje kod žena koje pokušavaju da zatrudne ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, potrebno je primeniti najmanju dozu u najkraćem mogućem periodu. Antenatalno praćenje oligohidroamniona i konstrikcije ductus arteriosus-a treba razmotriti nakon izlaganja ibuprofenu nekoliko dana od 20. nedelje gestacije nadalje. Primenu ibuprofena treba prekinuti ukoliko se dijagnostikuje oligohidroamnion li konstrikcija ductus arteriosus-a.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti sedećim rizicima:

Fetus:

-kardiopulmonalnoj toksičnosti (preuranjeno zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija);

-poremećaju funkcije bubrega, što može da progredira u insuficijenciju bubrega s oligohidroamnionom (videti iznad).

Na kraju trudnoće majku i novorođenče:

-mogućem produženom vremenu krvarenja, antiagregacijsko dejstvo koje može da se ispolji čak i sa veoma malim dozama;

-inhibiciji kontrakcija uterusa, što može dovesti do odlaganja ili prolongiranja porođaja. Posledično, ibuprofen je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Ibuprofen i njegovi metaboliti mogu da se izluče u majčino mleko u malim količinama. Pošto do danas nisu poznata bilo kakva štetna dejstva odojčad i novorođenčad, obično nije potrebno da se prekine dojenje tokom kratkotrajne primene ibuprofena u preporučenim dozama.

Plodnost

Postoje određeni dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu/sintezu prostaglandina mogu smanjiti plodnost žena delovanjem na ovulaciju. Ovo dejstvo je reverzibilno po prekidu terapije.

Lek Ibuprofen Kabi, nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim pojava relevantnih neželjenih dejstava, kao što su umor i vrtoglavica, mogu da ugroze sposobnost upravljanja vozilima i/ili rukovanja mašinama. Ovo se posebno odnosi na situacije kada se lek primenjuje u kombinaciji sa alkoholom.

Podaci o učestalosti neželjenih dejstava zasnovani su na sledećim kategorijama: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 i <1/10), povremeno (≥1/1000 i <1/100), retko (≥1/10 000 i <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti iz dostupnih podataka).

Najčešća zabeležena neželjena dejstva su gastrointestinalne prirode. Mogu se javiti peptički ulkus, perforacije ili gastrointestinalno krvarenje, ponekad sa smrtnim ishodom, naročito kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4). Mučnina, povraćanje, dijareja, nadutost, konstipacija, dispepsija, bolovi u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerozni stomatitis, gastrointestinalna hemoragija, egzacerbacija kolitisa i Crohn-ove bolesti (videti odeljak 4.4.) mogu se javiti posle primene ibuprofena. Povremeno je zabeležena i pojava gastritisa. Rizik od nastanka gastrointestinalnog krvarenja posebno je zavistan od raspona doze i dužine trajanja terapije. Veoma retko su zabeležene teške reakcije preosetljivosti (uključujući reakcije na mestu infuzije, anafilaktičke reakcije) i ozbiljna neželjena dejstva na koži kao što su bulozne reakcije uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu (Lyell-ov sindrom), eritemu multiforme i alopeciju.

Zabeležene su egzacerbacije inflamacija povezanih sa infekcijama (npr. razvoj nekrotizirajućeg fascilitisa) tokom primene NSAIL, što je verovatno povezano za mehanizam delovanja NSAIL.

Fotoosetljivost, alergijski vaskulitis, a u izuzetnim slučajevima, teške infekcije kože i komplikacije mekih tkiva mogu se javiti tokom infekcije varičelom (vodene kozice) (videti odeljak 4.4).

Tokom primene NSAIL zabeležena je pojava edema, hipertenzije i zastoj srca. Kliničke studije ukazuju na povezanost primene ibuprofena, naročito u velikim dozama (2400 mg/dan) sa malim povećanjem rizika od nastanka arterijskih trombolitičkih događaja (npr. infarkta miokarda ili moždanog udara) (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Kao simptomi predoziranja mogu se javiti poremećaji centralnog nervnog sistema, koji uključuju glavobolju, tinitus, konfuziju, nistagmus, vrtoglavicu, zamućen vid, nesvesticu, konvulzije (uglavnom kod dece) i ataksiju, kao i abdominalni bol, mučnina i povraćanje. Dodatno, moguća je pojava gastrointestinalnog krvarenja, kao i funkcionalnih poremećaja jetre. Mogu se javiti i hipotenzija, hiperkalemija, hipotermija, respiratorna depresija i cijanoza.

Kod ozbiljne intoksikacije može doći do pojave metaboličke acidoze.

Terapijske mere pri predoziranju

Terapija je simptomatska i nema specifičnog antidota.

Terapijske mere kod intoksikacije zavise od opsega, stepena i kliničkih simptomi pacijenta i primenjuju se prema uobičajnoj praksi u jedinicama intenzivne nege.