Artrocol® 100mg/2mL rastvor za injekciju

Terapijske indikacije potiču od analgetičke i antiinflamatorne aktivnosti ketoprofena. Kod odraslih osoba (starijih od 15 godina), ograničene su na:

• Kratkotrajnu simptomatsku terapiju:

  • inflamatornih reumatizama u fazi pogoršanja,

  • akutnih lumbalgija,

  • radikulalgija;

  • bolova neoplastičnog porekla

  • napada renalnih kolika.

Lek se primenjuje isključivo intramuskularno.

Za ublažavanje simptoma treba koristiti najmanju efektivnu dozu tokom najkraćeg mogućeg perioda (videti odeljak 4.4).

Odnos korist/rizik mora se pažljivo proceniti pre početka lečenja dnevnom dozom od 200 mg i doze koje su veće treba upotrebljavati isključivo u okviru lečenja renalnih kolika, poštujući maksimalno trajanje lečenja (takođe videti odeljak 4.4).

• Reumatski bolovi, bolovi neoplastičnog porekla: 1 do 2 ampule, odnosno 100 do 200 mg dnevno.

• Napadi renalnih kolika: 100 do 300 mg dnevno.

Trajanje terapije

• Reumatski bolovi, bolovi neoplastičnog porekla: 2 do 3 dana (ovo vreme omogućava, ukoliko je potrebno, prelazak na terapiju oralnim ili rektalnim putem).

• Napadi renalnih kolika: najviše 48 sati

  Učestalost primene

  Dnevnu dozu treba po mogućstvu podeliti na 2 do 3 injekcije.

  Pacijenti sa povećanim rizikom

  • Pacijenti koji imaju insuficijenciju bubrega i stariji pacijenti: preporučuje se smanjenje početne doze i njeno naknadno prilagođavanje, ako je potrebno, u zavisnosti od tolerancije bubrega.

  • Hipovolemični pacijenti: videti odeljak 4.4.

Način primene

Injekcije treba primenjivati na strogo aseptičan način u deo gornjeg spoljnjeg kvadranta gluteusa, duboko i sporo. Kada se ponavljaju, preporučuje se promena strane pri davanju svake injekcije. Važno je izvršiti aspiraciju pre ubrizgavanja, da bi se uverili da vrh igle nije prodro u krvni sud.

U slučaju jakih bolova u trenutku ubrizgavanja, odmah prestanite sa ubrizgavanjem. U slučaju proteze kuka, injekciju treba dati sa druge strane.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Prethodne reakcije preosetljivosti kao što su bronhospazam, astma, rinitis, urtikarija ili druge alergijske reakcije na ketoprofen, na acetilsalicilnu kiselinu ili druge NSAIL (nesteroidne antiinflamatorne lekove). Teške anafilaktičke reakcije, retko sa smrtnim ishodom, prijavljene su kod tih pacijenata (videti odeljak 4.8).

• Aktivni peptički ulkus ili bilo kakvo gastrointestinalno krvarenje, ulceracija ili perforacija u anamnezi.

• Gastrointestinalno krvarenje, cerebrovaskularno krvarenje ili bilo koje krvarenje u toku.

• Teška hepatička insuficijencija.

• Teška insuficijencija bubrega.

• Teška srčana insuficijencija.

• Poremećaji hemostaze ili antikoagulantno lečenje u toku (kontraindikacije povezane sa intramuskularnim načinom primene).

• Trudnoća od početka 6. meseca (amenoreja koja traje 24 sedmice) (videti odeljak 4.6)

Zbog prisustva benzilalkohola, primena ovog leka je kontraindikovana kod prevremeno rođene dece i odojčadi rođene u terminu.

Upozorenja

Treba izbegavati istovremenu primenu leka Artrocol, 100 mg/2 mL, rastvor za injekcije (i.m.) sa drugim NSAIL, uključujući i selektivne inhibitore ciklooksigeneze-2 (cox-2).

Neželjena dejstva se mogu svesti na minimum primenom najmanjih efektivnih doza tokom što kraćeg vremenskog perioda radi postizanja kontrole simptoma (videti odeljak 4.2 i delove Dejstva na gastrointestinalni trakt i Kardiovaskularna i cerebrovaskularna dejstva u nastavku).

Kod pacijenata sa astmom povezanom sa hroničnim rinitisom, hroničnim sinuzitisom i/ili polipima u nosu, postoji veći rizik od pojave alergije pri uzimanju acetilsalicilne kiseline i/ili nesteroidnih antiiflamatornih lekova u odnosu na ostalu populaciju. Primena ketoprofena može da izazove pojavu napada astme ili bronhospazma, posebno kod osoba alergičnih na acetilsalicilnu kiselinu ili neki NSAIL (videti odeljak 4.3).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata prisutan je povećan rizik od pojave neželjenih dejstava vezanih za primenu NSAIL, posebno gastrointestinalnih krvarenja i perforacija koje mogu biti sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.2 i tekst u nastavku).

Dejstva na gastrointestinalni trakt

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracija i perforacija, koji mogu biti sa smrtnim ishodom, prijavljeni su u bilo koje vreme primene bilo kog NSAIL, sa ili bez simptoma upozorenja ili ranijim anamnestičkim podacima o ozbiljnim gastrointestinalnim neželjenim događajima.

Neki epidemiološki dokazi ukazuju da primena ketoprofena, može biti povezana sa velikim rizikom od ozbiljne gastrointestinalne toksičnosti, u odnosu na primenu nekih drugih NSAIL, posebno u visokim dozama (videti takođe odeljke 4.2 i 4.3).

Rizik od gastrointestinalnih krvarenja, ulceracija ili perforacija se povećava sa povećanjem doze NSAIL, kod pacijenata sa anamnestičkim podacima o ulkusu, posebno sa komplikacijama kao što su hemoragija ili perforacija (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih pacijenata i pacijenata sa malom telesnom masom. Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti najmanjim mogućim dozama. Kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenta kod kojih je potrebna istovremena primena malih doza acetilsalicilne kiseline ili drugih lekova koji povećavaju gastrointestinalni rizik, treba razmotriti kombinovanu terapiju sa lekovima za zaštitu sluzokože (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe) (videti odeljak 4.5).

Pacijenti sa anamnestičkim podatkom o gastrointestinalnoj toksičnosti, posebno kada su u pitanju stariji pacijenti, trebalo bi da prijave bilo koje neuobičajene abdominalne simptome (posebno gastrointestinalno krvarenje) posebno na početku terapije.

Posebno treba obratiti pažnju kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su glukokortikoidi, oralni antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), antitrombotici kao što je acetilsalicilna kiselina i nikorandil (videti odeljak 4.5).

U slučaju pojave krvarenja ili ulceracije kod pacijenta koji prima lek Artrocol, 100 mg/2 mL, rastvor za injekcije (i.m.), treba obustaviti terapiju.

NSAIL treba propisivati oprezno i pod nadzorom kod pacijenata sa anamnestičkim podatkom o ranijem gastrointestinalnom oboljenju (ulcerozni kolitis, Kronova bolest), zbog opasnosti od pogoršanja ovih stanja (videti odeljak 4.8).

Kardiovaskularna i cerebrovaskularna dejstva

Poseban nadzor je potreban i preporuke za pacijente sa anamnestičkim podatkom o hipertenziji i/ili blagoj do umerenoj srčanoj insuficijenciji, zbog zadržavanja tečnosti i pojave otoka (edema) koji su prijavljeni u vezi sa primenom NSAIL.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba nekih NSAIL (posebno kada se koriste u velikim dozama i pri dugotrajnoj terapiji) može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičkih događaja (na primer, infarkt miokarda ili moždani udar). Trenutno ne postoji dovoljno podataka za isključivanje ovog rizika za ketoprofen.

Kao i u slučaju drugih NSAIL, pacijenti kod kojih je prisutna nekontrolisana hipertenzija, kongestivna srčana insuficijencija, ishemično srčano oboljenje, oboljenje perifernih arterija i/ili pacijenti sa anamnestičkim podatkom o cerebrovaskularnom događaju (uključujući i prolazni ishemični napad), mogu biti lečeni ketoprofenom samo posle pažljivog razmatranja.

Posebnu pažnju treba obratiti pre bilo kakvog započinjanja dugotrajnog lečenja kod pacijenata kod kojih su prisutni faktori rizika od kardiovaskularnih patologija (kao što je hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes ili pušenje).

Povećanje rizika od arterijske tromboze prijavljeno je kod pacijenata lečenih NSAIL (osim acetilsalicilne kiseline) kod perioperativnog bola u operaciji koronarnog bajpasa.

Reakcije na koži

Veoma retko su prijavljene ozbiljne reakcije na koži, od kojih su neke sa smrtnim ishodom, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu, vezane za primenu NSAIL (videti odeljak 4.8).

Čini se da su pacijenti pod većim rizikom od ovih reakcija na početku terapije; početak reakcija se u najvećim broju slučajeva javlja tokom prvog meseca terapije. Terapiju lekom Artrocol, 100 mg/2 mL, rastvor za injekcije (i.m.) treba prekinuti čim se pojavi osip na koži, mukozne lezije ili bilo koji drugi znak preosetljivosti.

Prijavljeni su slučajevi fiksnog pigmentnog eritema (PFE) sa ketoprofenom.

Ketoprofen ne treba ponovo uvoditi pacijentima sa istorijom fiksnog pigmenta eritema (PFE) povezanog sa ketoprofenom.

Prikrivanje simptoma osnovnih infekcija

Lek Artrocol, 100 mg/2 mL, rastvor za injekcije (i.m.)može prikriti simptome infekcije, što može odložiti početak odgovarajućeg lečenja i tako dovesti do pogoršanja ishoda infekcije. To je zapaženo kod vanbolnički stečene bakterijske penumonije i bakterijskih komplikacija povezanih s varičelama. Kada se lek Artrocol, 100 mg/2 mL, rastvor za injekcije (i.m.) primenjuje kod groznice ili bolova povezanih s infekcijom, preporučuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim okruženjima pacijent treba da se obrati lekaru ako simptomi perzistiraju ili se pogoršaju..

Funkcionalna bubrežna insuficijencija

NSAIL, inhibirajući vazodilatatorno dejstvo bubrežnih prostaglandina, mogu da izazovu funkcionalnu bubrežnu insuficijenciju smanjivanjem glomerularne filtracije. Ovo neželjeno dejstvo je dozno zavisno.

Na početku lečenja ili posle povećanja doze, preporučuje se praćenje diureze i funkcije bubrega kod pacijenata kod kojih su prisutni sledeći faktori rizika:

• Stariji pacijenti

• Istovremena primena lekova kao što su: ACE inhibitori, sartani, diuretici (videti odeljak 4.5)

• Hipovolemija iz bilo kog razloga

• Srčana insuficijencija

• Hronična insuficijencija bubrega

• Nefrotički sindrom

• Nefropatija usled lupusa

• Ciroza jetre.

Retencija natrijuma

Retencija natrijuma, uz mogućnost pojave edema, HTA (arterijske hipertenzije) ili povećanja HTA, pogoršanja srčane insuficijencije. Neophodan je klinički nadzor, od početka lečenja, u slučaju HTA ili srčane insuficijencije. Može doći do smanjenja dejstva antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.5).

Hiperkalemija

Hiperkalemija, uzrokovana dijabetesom ili istovremenom primenom diuretika koji štede kalijum (videti odeljak 4.5).

U ovim slučajevima potrebno je redovno meriti koncentraciju kalijuma u serumu.

Upotreba NSAIL može oštetiti plodnost kod žena i ne preporučuje se kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoće da zatrudne ili koje su podvrgnute ispitivanjima zbog steriliteta, treba razmotriti prekid primene NSAIL.

Pacijenti sa anamnestičkim podatkom o fotosenzitivnim reakcijama ili reakcijama fototoksičnosti treba da budu pod strogim nadzorom.

Kod pacijenata sa poremećajima u funkcionalnim testovima jetre ili sa anamnestičkim podatkom o oboljenju jetre, preporučuje se periodično određivanje vrednosti transaminaza, posebno kod dugotrajne terapije.

Pri primeni ketoprofena, prijavljeni su retki slučajevi žutice i hepatitisa.

U toku produženog lečenja, preporučuje se kontrolisanje krvne slike i funkcija jetre i bubrega. Ako dođe do poremećaja vida kao što je zamućenje vida, treba obustaviti lečenje.

Primenu ketoprofena treba izbegavati u slučaju lečenja sa drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekom, sa nekim oralnim antikoagulansom, sa litijumom, sa acetilsalicilnom kiselinom, primenjenom u dozama sa analgetičkim, antipiretičkim ili antiinflamatornim dejstvom, sa metotreksatom u dozama većim od 20 mg sedmično, sa heparinima, niskomolekularni i nefrakcionisanim (u terapijskim dozama i/ili kod starijih lica), sa pemetreksedom, kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.5).

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Artrocol sadrži benzilalkohol; jedna ampula od 2 mL rastvora za injekciju sadrži 40 mg benzilalkohola. Benzil alkohol može izazvati alergijske reakcije.

Intravenska primena benzilalkohola je povezana sa ozbiljnim neželjenim događajima (takozvani „sindrom dahtanja“) kod novorođenčadi. Zabranjeno je davanje prevremeno rođenim bebama, novorođenčadi i maloj deci (videti odeljak 4.3). Nije poznata minimalna količina benzilalkohola pri kojoj dolazi do ispoljavanja toksičnosti. Povećan je rizik zbog akumulacije kod male dece.

Velike zapremine treba koristiti sa oprezom i samo u slučajevima kada je to apsolutno neophodno, posebno kod osoba sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega i tokom trudnoće i dojenja zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza).

Rizik povezan sa hiperkalemijom:

Neki lekovi ili terapijske grupe lekova mogu dovesti do hiperkalemije: soli kalijuma, diuretici koji štede kalijum, inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima, blokatori receptora angiontezina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, heparini (nisko molekularni ili nefrakcionisani), imunosupresivi kao što su ciklosporin ili takrolimus, trimetoprim.

Rizik od hiperkalemije je povećan pri kombinovanoj primeni ovih lekova. Taj rizik je osobito važan kod diuretika koji štede kalijum, posebno kada su kombinovani međusobno ili sa kalijumovim solima, dok istovremena primena nekog ACE inhibitora sa nekim NSAIL, na primer, predstavlja manji rizik od trenutka kada se primene preporučene mere opreza.

Da bi se prepoznali rizici i nivoi posebnih ograničenja za lekove koji mogu dovesti do hiperkalemije, treba pogledati interakcije svojstvene svakoj supstanci.

Ipak, neke supstance, kao trimetoprim, nisu predmet posebnih interakcija u pogledu tog rizika. One, ipak, mogu da deluju kao faktori koji podstiču rizik kada se kombinuju sa drugim lekovima, kao što su prethodno navedeni.

Istovremeno primena ketoprofena sa sledećim lekovima zahteva pažljivo praćenje kliničkog i laboratorijskog statusa pacijenata:

Kombinacije koje se ne preporučuju:

• Ostali NSAIL (uključujući visoke doze acetilsalicilne kiseline)

  Povećanje rizika od nastajanja gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja (aditivni sinergizam).

  Za acetilsalicilnu kiselinu, to se odnosi na antiinflamatorne doze (≥ 1g po dozi i/ili ≥ 3 g dnevno) i analgetičke ili antipiretičke doze (≥ 500 mg po dozi i/ili ≥ 3 g dnevno).

• Antikoagulansi: antagonisti vitamina K (kao varfarin), inhibitori trombina (kao dabigatran), direktni inhibitori faktora koagulacije Xa (kao apiksaban, rivaroksaban, edoksaban)

  Povećavanje rizika od krvarenja.

  Ako se ne može izbeći primena ove kombinacije, pacijenta treba pažljivo nadzirati.

• Nefrakcionisani heparini, heparini sa niskom molekularnom masom i srodni (u terapijskim dozama i/ili kod starijih pacijenata)

  Povećanje rizika od krvarenja (oštećena gastroduodenalna sluzokoža usled primene NSAIL). Ako se ne može izbeći primena ove kombinacije, pacijenta treba pažljivo nadzirati.

• Litijum

  Povećanje koncentracije litijuma u plazmi koje može dostići toksične vrednosti (smanjenje izlučivanja litijuma putem bubrega).

  Ako se ne može izbeći primena ove kombinacije, treba pažljivo pratiti litemiju i prilagoditi dozu litijuma tokom kombinovane primene i posle prestanka uzimanja NSAIL.

• Metotreksat, korišćen u dozama većim od 20 mg/nedeljno

  Povećanje hematološke toksičnosti metotreksata (smanjenje renalnog klirensa metotreksata uz pomoć antiinflamatornih lekova).

  Potrebno je ispoštovati interval od najmanje 12 sati između prestanka ili početka lečenja ketoprofenom i primene metotreksata.

• Pemetreksed (pacijenti sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega, uključujući klirens kreatinina između 45 mL/min i 80 mL/min)

  Rizik od povećanja toksičnosti pemetrekseda (smanjenje renalnog klirensa pemetrekseda usled dejstva NSAIL).

  Kombinacije koje zahtevaju posebne mera opreza

• ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II

  Može doći do akutne insuficijencije bubrega kod rizičnih pacijenta (stariji pacijenti, dehidrirani pacijenti, kombinovana terapija diureticima, pogoršanje funkcija bubrega), usled smanjivanja glomerulane filtracije (inhibicija vazodilatatornih prostaglandina izazvana primenom NSAIL).

  Ovi efekti su obično reverzibilni. Osim toga, dolazi do smanjivanja hipertenzivnog dejstva. Potrebno je hidrirati pacijenta i pratiti funkciju bubrega na početku lečenja i redovno tokom lečenja.

• Diuretici

  Može doći do akutne insuficijencije bubrega kod rizičnih grupa pacijenata (stariji pacijenti i/ili dehidrirani) usled smanjenja glomerulane filtracije (inhibicija vazodilatatornih prostaglandina izazvana primenom NSAIL).

  Pored toga, dolazi do smanjenja antihipertenzivnog dejstva.

  Potrebno je hidrirati pacijenta i pratiti funkciju bubrega na početku lečenja.

• Metotreksat u malim dozama (jednakim ili manjim od 20 mg/nedeljno)

  Može doći do povećanja hematološke toksičnosti metotreksata (usled smanjenja renalnog klirensa metotreksata).

  Potrebna je sedmična kontrola krvne slike tokom prvih sedmica kombinovane terapije.

  Potrebno je povećano praćenje u slučaju oštećenja (čak i blagog) funkcije bubrega, kao i kod starijih pacijenata.

• Pemetreksed (pacijenti sa očuvanom funkcijom bubrega)

  Postoji rizik od povećanja toksičnosti pemetrekseda (smanjenje renalnog klirensa pemetrekseda usled primene NSAIL).

  Potreban je monitoring bubrežne funkcije.

• Ciklosporin, takrolimus

  Postoji rizik od aditivnog nefrotoksičnog efekta, posebno kod starijih pacijenata. Potreban je monitoring funkcije bubrega na početku lečenja sa NSAIL.

• Tenofovir, dizoproksil

  Postoji rizik od povećanja nefrotoksičnosti tenofovira, posebno sa velikim dozama antiinflamatornog leka ili u prisustvu faktora rizika za pojavu insuficijencije bubrega.

  U slučaju kombinovane terapije, potreban je monitoring funkcije bubrega.

• Kardiotonični glikozidi

  Farmakokinetička interakcija između ketoprofena i digoksina nije dokazana. Ipak, savetuje se oprez, posebno kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega, jer NSAIL mogu da smanje funkciju bubrega i renalni klirens kardiotoničnih glikozida.

  Kombinacije koje treba razmotriti

• Acetilsalicilna kiselina u antiagregacijskim dozama (od 50 mg do 375 mg dnevno ili 1 g u više doza)

  Povećanje rizika od nastanka gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja.

• Glukokortikoidi (osim hidrokortizona u supstitucionoj terapiji)

  Povećanje rizika od nastanka gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja (videti odeljak 4.4)

• Antitrombotici

  Povećanje rizika od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)

  Povećanje rizika od krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Nefrakcionisani heparini, heparini sa niskom molekularnom masom (preventivne doze)

  Povećanje rizika od krvarenja.

• Deferasiroks

  Povećanje rizika od nastanka gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja.

• Beta blokatori (osim esmolola)

  Smanjenje antihipertenzivnog dejstva (inhibicija vazodilatatornih prostaglandina usled primene NSAIL i retencija natrijuma sa fenilbutazonom).

• Pentoksifilin

  Povećanje rizika od krvarenja.

  Potreban je klinički nadzor i često praćenje vremena krvarenja.

• Ostali lekovi za hiperkalemiju

  Rizik od povećanja hiperkalemije, potencijalno sa smrtnim ishodom.

• Nikorandil

Kod pacijenata koji istovremeno primaju nikorandil i NSAIL, postoji povećan rizik od ozbiljnih komplikacija, kao što je pojava gastrointestinalnih ulceracija, perforacija i krvarenja (videti odeljak 4.4).

Velike količine benzil alkohola treba koristiti sa oprezom i samo kada je to neophodno, tokom trudnoće i dojenja zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza)

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može imati štetno dejstvo na trudnoću i/ili razvoj embriona ili fetusa. Rizik povezan sa primenom u prvom trimestru

Podaci iz epidemioloških ispitivanja ukaziju da je lečenje inhibitorom sinteze prostaglandina tokom prvog trimestra trudnoće povezano je sa povećanim rizikom od pobačaja. Kod nekih NSAIL lekova povećan je rizik od srčanih malformacija i gastrošize. Apsolutni rizik od srčanih malformacija je povećan sa vrednosti manje od 1% na vrednost oko 1,5% u slučaju izloženosti tokom prvog trimestra.

Pretpostavlja se da se rizik uvećava i sa povećanjem doze i trajanja terapije.

Kod životinja je pokazano da primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećanja gubitka ploda pre- i post-implantacije, povećanja učestalosti embrio-fetalnog mortaliteta, povećanja incidence različitih malformacija, uključujući i kardiovaskularne, tokom perioda organogeneze.

Rizik povezan sa primenom tokom drugog i trećeg trimestra

• Od 12. nedelje amenoreje.

  Primena NSAIL kod majke izlaže fetus riziku od oštećenja funkcije bubrega:

  • In utero (početak diureze fetusa): oligohidramnion se može javiti ubrzo nakon početka lečenja. Ovo je obično reverzibilno kada se lečenje prekine. Može imati komplikaciju u obliku anamniona (potpunog gubitka amnionske tečnosti), posebno pri dugotrajnom izlaganju.

  • Nakon rođenja, insuficijencija bubrega (reverzibilna ili ireverzibilna) može opstajati, posebno u slučaju kasnog i produženog izlaganja sa rizikom od odložene teške hiperkalemije.

    • Od 20. nedelje amenoreje

      Pored oštećenja bubrežne funkcije ( videti prethodno navedeno), primena NSAIL kod majke izlaže fetus riziku od konstrikcije ductus arteriosus-a ( najčešće reverzibilno po prestanku terapije)

    • Od 24. Nedelje amenoreje

      Rizik od kardioplumonarne toksičnosti ( prerano zatvaranje ductus arteriosus-a i pulmonalna arterijska hipertenzija ) postaje veći i može dovesti do srčane insuficijencije desnog srca fetusa ili novorođenčeta, čak i do smrti fetusa in utero. Taj rizik je utoliko veći ukoliko se prima bliže terminu (manja reverzibilnost). To dejstvo postoji čak i pri pojedinačnom uzimanju leka.

      Na kraju trudnoće (blizu termina) primena NSAIL izlaže majku i novorodjenče:

  • Riziku od produženja vremena krvarenja (usled antiagregacionog dejstva koje se može pojaviti čak i kod veoma malih doza

  • Inhibiciji kontrakcija uterusa koje mogu da odlože ili produže porođaj.

Dojenje

NSAIL se izlučuju u majčino mleko, stoga, kao meru opreza, treba izbegavati njihovu primenu kod žena koje doje.

Plodnost

Kao i svi NSAIL, upotreba ovog leka može privremeno da poremeti žensku plodnost delujući na ovulaciju. Stoga se ne preporučuje ženama koje žele da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća sa začećem ili se podvrgavaju testovima plodnosti, treba razmotriti prekid terapije

Pacijente treba upozoriti na moguću pojavu vrtoglavice i pospanosti, konvulzija ili poremećaja vida. Treba im savetovati da ne upravljaju vozilima niti rukuju mašinama ukoliko se pojavi neki od tih simptoma.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju da upotreba nekih NSAIL (posebno kada se koriste u velikim dozama i duži vremenski period) može biti povezana sa blagim povećanjem rizika od pojave arterijskih trombotičkih događaja (na primer, infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4).

Neželjena dejstva koja su se najčešće pojavljivala su gastrointestinalne prirode. Peptički ulkusi, gastrointestinalne perforacije ili krvarenja, ponekad sa smrtnim ishodom, mogu se pojaviti, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Mučnina, povraćanje, dijareja, nadimanje, konstipacija, dispepsija, ulcerozni stomatitis, bolovi u abdomenu, melena, hematemeza, pogoršanje rektokolitisa ili Kronove bolesti (videti odeljak 4.4) su prijavljeni nakon primene NSAIL. Ređe su primećivani slučajevi gastritisa.

Edemi, hipertenzija i srčana insuficijencija su prijavljeni u kombinovanoj terapiji NSAIL sa drugim lekovima. Vrlo retko su primećivane bulozne reakcije (Stevens-Johnson-ov sindrom, Lyell-ov sindrom).

Neželjena dejstava su klasifikovana prema učestalosti koristeći sledeću konvenciju: Veoma često (≥1/10)

Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do < 1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000),

nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Gastrointestinalni poremećaji

• Često: dispepsija, mučnina, bolovi u abdomenu, gastrični bolovi, povraćanje

• Povremeno: dijareja, konstipacija, nadimanje, gastritis

• Retko: stomatitis, peptički ulkus, kolitis

• Nepoznato: pogoršanje kolitisa i Kronove bolesti, gastrointestinalno krvarenje i perforacije, pankreatitis.

  Poremećaji imunskog sistema

• Nepoznato: Kvinkeov edem, anafilaktičke reakcije (uključujući anafilaktički šok)

  Poremećaji kože i potkožnog tkiva

• Povremeno: promene na koži, osip, svrab

• Nepoznato: urtikarija, pogoršanje hronične urtikarije, fotosenzitivne reakcije, alopecija i bulozne dermatoze (Stevens-Johnson-ov sindrom i Lyell-ov sindrom), fiksni pigmentni eritem (PFE)

  Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

• Retko: astmatični napad

• Nepoznato: bronhospazam, posebno kod pacijenata alergičnih na acetilsalicilnu kiselinu i na ostale NSAIL, rinitis

  Poremećaji nervnog sistema

• Povremeno: glavobolja, ošamućenost, pospanost

• Retko: parestezija

• Nepoznato: aseptični meningitis, konvulzije, vrtoglavica, poremećaj čula ukusa.

  Psihijatrijski poremaćaji

• Nepoznato: konfuzija, poremećaji raspoloženja.

  Poremećaji oka

• Retko: zamućenje vida

  Poremećaji uha i labirinta

• Retko: tinitis.

  Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

• Nepoznato: retencija tečnosti/natrijuma, hiperkalemija (videti odeljak 4.4 i 4.5), akutna insuficijencija bubrega kod pacijenata kod kojih su pristuni faktori rizika (videti odeljak 4.4).

  Organska oštećenja bubrega koja mogu uzrokovati bubrežnu insuficijenciju: prijavljeni su izolovani slučajevi intersticijalnog nefritisa, akutne tubularne nekroze, nefritičkog sindroma, papilarne nekroze.

  Poremećaji funkcije bubrega.

  Poremećaji krvi i limfnog sistema

• Retko: anemija usled krvarenja

• Nepoznato: agranulocitoza, trombocitopenija, insuficijencija koštane srži, hemolitička anemija, leukopenija.

  Hepatobilijarni poremećaji

• Retko: povećanje vrednosti transaminaza, hepatitis, povećanje vrednosti bilirubina povezano sa poremećajem funkcije jetre.

  Kardiološki poremećaji

• Povremeno: edemi

• Nepoznato: srčana insuficijencija.

  Vaskularni poremećaji

• Nepoznato: hipertenzija, vazodilatacija, vaskulitis (uključujući i leukocitoklastični vaskulitis).

  Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

• Povremeno: umor

• Retko: povećanje telesne mase

• Nepoznato: reakcije na mestu primene injekcije uključujući embolia cutis medicamentosa

  (sindrom Nikolau).

• Prijavljeno je nekoliko slučajeva bola i osećaja peckanja na mestu primene injekcije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0) 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prijavljeni su slučajevi predoziranja za doze do 2,5 g ketoprofena.

Kod odraslih osoba, glavni znaci predoziranja su glavobolja, vrtoglavica, somnolencija, letargija, mučnina, povraćanje, dijareja i abdominalni i epigastrični bolovi.

U slučajevima teškog predoziranja, zabeleženi su hipotenzija, respiratorna depresija i gastrointestinalno krvarenje.

Ne postoji specifičan antidot.

Pacijent mora odmah biti prebačen u specijalizovano bolničku ustanovu gde će biti primenjeno simptomatsko lečenje da bi se kompenzovala dehidratacija, pratila funkcija bubrega i korigovala eventualna acidoza.

Ako se pojavi insuficijencija bubrega, može se primeniti hemodijaliza da bi se uklonio lek.