Isoprinosine® 50mg/mL sirup

Lek Isoprinosine je indikovan u terapiji:

1. Mukokutanih infekcija izazvanih virusom Herpes simplex (tip 1 i/ili tip II).

2. Genitalnih kondiloma povezanih sa HPV infekcijom, lokalizovanih mukokutano, vulvovaginalno ili endocervikalno, kao dodatak standardnoj lokalnoj terapiji.

3. Supakutnog sklerozirajućeg panencefalitisa (SSPE).

4. Virusnih infekcija gornjeg respiratornog trakta izazvanih virusima influence A ili B, RSV, adenovirusom ili virusom parainfluence 1 ili 3.

Doziranje:
Odrasli
Mukokutani herpes simpleks: 1 g četiri puta dnevno (4 g dnevno), tokom 7 - 14 dana.
Genitalni kondilomi povezani sa HPV: 1 g tri puta dnevno (3 g dnevno), tokom 14 – 28 dana kao dopuna
standardnoj lokalnoj terapiji, prema sledećoj shemi.

• Pacijenti sa niskim rizikom (imunokompetentni ili pacijenti sa niskim rizikom od relapsa): tokom 14-28 dana, čime se omogućava da maksimalna stopa klirensa/remisije lezija bude postignuta za 2 meseca ili više nakon prekida terapije, bez primene druge terapije.
• Pacijenti sa visokim rizikom* (pacijenti sa imunodeficijencijom i oni sa visokim rizikom od
  relapsa): 5 dana nedeljno, 1-2 uzastopne nedelje mesečno, tokom 3 meseca, čime se postiže maksimalna stopa klirensa/remisije lezija do kraja trećeg meseca uzimanja terapije.

*Profili pacijenata sa visokim rizikom od recidiva ili sa cervikalnom displazijom ili genitalnim bradavicama
slični su drugim stanjima koja obuhvataju:
• genitalni HPV u anamnezi > 2 godine ili > 3 neuspeha prethodnih terapija
• imunodepresiju koja nastaje zbog:
-hronične ili rekurentne infekcije ili bilo koje druge polno prenosive bolesti u anamnezi
-antikancerske hemioterapije
-učestalog konzumiranja većih količina alkohola
• loše kontrolisan dijabetes melitus
• atopiju
• dugotrajnu upotreba oralnih kontraceptiva (2 ili više godina)
• koncentracije folata u eritrocitima ≤ 660 nanomol/L
• bez pojave kožnih bradavica u detinjstvu u anamnezi
• višestruki broj seksualnih partnera ili promena stalnog partnera
• česte vaginalne seksualne kontakte (≥ 2-6 nedeljno) ili analni seks
• pušače
• starost
Ova doza se može ponoviti po potrebi i pacijenta treba pratiti i zbog relapsa.
Supakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE): 50-100 mg/kg/dan, u podeljenim dozama, na svaka 4 sata.
Virusne infekcije gornjih disajnih puteva: preporučena doza je 50 mg/kg telesne mase (1 mL/kg telesne mase dnevno), koja se daje oralno u 3-4 jednako podeljene doze tokom dana. Uobičajena doza 3 g/dan (60 mL sirupa) do maksimalno 4 g/dan (80 mL sirupa). Uobičajeno trajanje terapije je od 5 do 14 dana.
Nakon povlačenja simptoma terapiju je potrebno nastaviti 1-2 dana.
Pedijatrijska populacija
Virusne infekcije gornjih disajnih puteva:
Deca starija od 1 godine: 50 mg/kg telesne mase/dan (1 mL/kg telesne mase) podeljeno u 3-4 jednake dozetokom dana ili prema tabeli ispod. Uobičajeno trajanje terapije je od 5 do 14 dana. Nakon povlačenja simptoma terapiju je potrebno nastaviti 1-2 dana.

*Mora se koristiti priložena plastična kašika za doziranje od 5 mL.
Jedna puna kašika za doziranje (5 mL) sirupa sadrži 250 mg leka Isoprinosine.
Stariji pacijenti:
Nije potrebno prilagođavanje doze.
Način primene
Ovaj lek je namenjen isključivo za oralnu upotrebu.

Lek Isoprinosine ne sme se primenjivati:

• u slučajevima gde postoji poznata preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• u slučajevima kada pacijent trenutno boluje od gihta;

• u slučajevima kada pacijent ima povišene vrednosti mokraćne kiseline u krvi.

Lek Isoprinosine može uzrokovati prolazno povećanje početnih koncentracija mokraćne kiseline u serumu i mokraći, koje obično ostaju u fiziološkim granicama (uzimajući 8 mg % kao gornju granicu, odnosno 0,420 mmol/L), posebno kod muškaraca i kod starije populacije pacijenata oba pola. Razlog povećanja vrednosti mokraćne kiseline je katabolizam inozinskog dela molekula kod ljudi. On nije posledica fundamentalne alteracije enzima ili klirensa renalne funkcije indukovanih lekom. Usled toga, lek Isoprinosine mora se primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa istorijom gihta, hiperurikemijom, urolitijazom, ili kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Tokom lečenja, kod ovih pacijenata je potrebno češće kontrolisati vrednosti mokraćne kiseline.

Kod nekih osoba mogu se pojaviti reakcije preosetljivosti (urtikarija, angioedem, anafilaksa). U ovim slučajevima potrebno je prekinuti lečenje lekom Isoprinosine.

U slučaju dugotrajnog lečenja, postoji mogućnost pojave bubrežnih i žučnih kamenaca.

Potrebno je svim pacijentima koji se dugotrajno leče lekom Isoprinosine, redovno kontrolisati vrednosti mokraćne kiseline u serumu i/ili urinu, funkciju jetre, krvnu sliku i funkciju bubrega.

Lek Isoprinosine, 50 mg/mL, sirup sadrži metil-parahidroksibenzoat i propil-parahidroksibenzoat. Može izazvati alergijske reakcije, čak i odložene.

Lek sadrži i saharozu. Jedna pojedinačna doza leka Isoprinosine sirupa preko 10 mL sadrži ≥ 5g saharoze . Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata sa dijabetes melitusom.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži natrijum. Jedna pojedinačna doza leka Isoprinosine sirupa preko 10 mL sadrži više od 1 mmol (23 mg) natrijuma, što odgovara 1,2% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Ovaj lek sadrži male količine etanola (alkohola), manje od 100 mg po dozi.

Lek treba uzimati sa oprezom sa inhibitorima ksantin oksidaze (alopurinol) ili urikozuričkim lekovima, diureticima – tiazidnim diureticima (kao što su hidrohlortiazid, hlortalidon, indapamid) ili diureticima Henleove petlje (kao što su furosemid, torasemid, etakrinska kiselina).

Lek Isoprinosine se može primeniti posle, ali nikako istovremeno sa imunosupresivnim lekovima, usled farmakokinetičkog uticaja na željene terapijske efekte ovog leka.

Istovremena primena sa zidovudinom povećava stvaranje zidovudin nukleotida preko više mehanizama, koji uključuju povećanu bioraspoloživost zidovudina u plazmi i povećanu intracelularnu fosforilaciju u monocitima humane krvi. Usled toga, lek Isoprinosine povećava dejtvo zidovudina.

Nema dostupnih podataka o istovremenoj primeni leka Isoprinosine sa oseltamivirom, aciklovirom i ganciklovirom.

Nisu sprovedene kontrolisane kliničke studije u kojima je praćen rizik po fetus i uticaj na plodnost kod ljudi. Nije poznato da li se inozin acedoben dimepranol izlučuje u majčino mleko. Usled toga, ne preporučuje se primena leka Isoprinosine tokom trudnoće ili perioda dojenja, osim ako lekar ne proceni da korist od primene leka nadmašuje mogući rizik.

Lek Isoprinosine nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Tokom lečenja lekom Isoprinosine, jedino konzistentno primećeno neželjeno dejstvo povezano sa primenom leka kod odraslih, kao i u pedijatrijskoj populaciji, je prolazno povećanje (obično ostaje u rasponu fizioloških vrednosti) vrednosti mokraćne kiseline u urinu i serumu, a koje se obično vraća na početnu vrednost tokom nekoliko dana nakon prestanka terapije.

Učestalost neželjenih dejstva je navedena prema sledećoj konvenciji (MedDRA):

Veoma česta neželjena dejstva:

Ispitivanja: Povećane koncentracije mokraćne kiseline u krvi, povećane koncentracije mokraćne kiseline u urinu

Česta neželjena dejstva: Gastrointestinalni poremećaji:

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Ispitivanja:

Mučnina, povraćanje, nelagodnost u epigastrijumu Umor, slabost

Povišene vrednosti uree, transaminaza, alkalne fosfataze u krvi

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Osipi na koži, svrab

Poremećaji nervnog sistema:

Glavobolja

Poremećaji uha i labirinta

Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva:

Vertigo Artralgija

Povremena neželjena dejstva:

Gastrointestinalni poremećaji:

Poremećaji nervnog sistema:

Dijareja, konstipacija Somnolencija

Psihijatrijski poremećaji:

Nervoza, insomnija

Poremećaji bubrega

i urinarnog sistema: Poliurija

Sledeća neželjena dejstva prijavljena su tokom postmarketinškog praćenja. Učestalost sa kojom se javljaju nije poznata (ne može da se proceni na osnovu dostupnih podataka):

Gastrointestinalni poremećaji: Bol u gornjem delu abdomena Poremećaji imunskog sistema: Preosetljivost, anafilaktička reakcija Poremećaji nervnog sistema: Nesvestica

Poremećaji kože i potkožnog tkiva: Eritem, angioedem, urtikarija

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ne postoje iskustva o predoziranju inozin acedoben dimepranolom. Međutim, ozbiljna neželjena dejstva, osim povišene koncentracije mokraćne kiseline u telu, su malo verovatna prema studijama toksičnosti sprovedenim na životinjama. Lečenje predoziranja bi trebalo bazirati na simptomatskom i suportivnom lečenju.